Između Ljubavi i Požude

[Urwald]

Primećujem da se često dešava ljudima da mešaju ove pojmove.

Prva faza emocionalne zainteresovanosti/ulaganja u nekoga jeste zaljubljivanje. Iskrice u glavi (i donjim delovima tela), potpuna neravnoteža hemijskih neurotransmitera u mozgu, višak dopamina kao da si na heroinu, telo vrišti, osećaj je dobar i stalno se želi još - za neupućene ovo nije ljubav, ovo je požuda.
Požuda nam stavlja ružičaste naočare preko očiju i dok ih nosimo slepi smo za stvari i druge ljude koji su oko nas, a dosta često i za naše sopstvene potrebe. Osoba koja je izazvala ovaj osećaj je faking savršena, on/ona koga čekamo ceo život, oslobodilac naše duše, uma i tela. I tako gorimo od požude sve dok se taj plamen (obično naglo) ne ugasi i dok (u većini slučajeva) ne ostajemo slomljeni i sami.

Gde je sada ljubav u celoj ovoj priči?
Pa negde daleko, u daljini.
Za ljubav je potrebno vreme, kao i dosta upoznavanja druge osobe.
Požuda je sprint, dok je ljubav maraton.
Ljubav znači preživeti ceo "ti si savršen(a) momenat, skinuti ružičaste naočare i videti osobu ispred sebe kakva zaista jeste.

Da li ste nekada bili u stanju požude/sladostrašća, ako jeste kakvo je vaše iskustvo sa tim?
Šta su dobre, a šta loše strane?

 

[Jasna]

Kad bi ti neko rekao da ignorišeš požudu da bi dao prostora ljubavi, da li bi poslušao?

 

[MrNapokon]

P nikad nisam nesto toliko odlepljivao da mi zamagli rasudjivanje. I nije to samo pozuda. Prosto si srecan sto ostvarujes taj nivo komunikacije i odnosa s nekim koji nemas sa regularnim ljudima oko sebe.

 

[Urwald]

Kad bi ti neko rekao da ignorišeš požudu da bi dao prostora ljubavi, da li bi poslušao?

Zavisi ko je sa druge strane, u nekim situacijama da u nekim ne.

 

[MrNapokon]

Mada sam ja cini mi se upadao u odnose gde mora i ovako da mi se dopadne. Mozda bi trebalo da probam s nekom iskljucivo iz pozude. Neku hot kretenku. Ne mogu da se strpim pre nego sto napravim zgadjenu facu jbga i krenem sa: e jesi defa brate, sve super, ali jbga.

 

[Urwald]

P nikad nisam nesto toliko odlepljivao da mi zamagli rasudjivanje. I nije to samo pozuda. Prosto si srecan sto ostvarujes taj nivo komunikacije i odnosa s nekim koji nemas sa regularnim ljudima oko sebe.

Pa meni se samo jednom desilo da sam toliko otkinuo za nekim da je to otišlo na neki skoro nekontroliv nivo, sve u svemu dobro se završilo jer je ona već imala iskustva sa tim pa nije nastala neka šteta po bilo koga od nas.

 

[Urwald]

Mada sam ja cini mi se upadao u odnose gde mora i ovako da mi se dopadne. Mozda bi trebalo da probam s nekom iskljucivo iz pozude. Neku hot kretenku. Ne mogu da se strpim pre nego sto napravim zgadjenu facu jbga i krenem sa: e jesi defa brate, sve super, ali jbga.

Probaš bar jednom i vidiš šta će iz toga proizaći.
Nešto što sam naučio jeste da kada je požuda u pitanju jedino trebaš da znaš kada da povučeš ručno da se ne bi totalno skrcali.

 

[MrNapokon]

Probaš bar jednom i vidiš šta će iz toga proizaći.
Nešto što sam naučio jeste da kada je požuda u pitanju jedino trebaš da znaš kada da povučeš ručno da se ne bi totalno skrcali.

Numem.
Kazem ti, pocne da me iritira i onda nema tu dalje sta.
Znas ono, fizicki super, a ovako nemas strpljenja nekoga da saslusas ni 3 sekunde. Ako u opste i dotle dodje, jer obicno namerno napravim neprijatnu tisinu.

 

[Paula]

Naravno. To je lepo kad se primiš i želiš još, telesna reakcija.

Ne znam zašto bi to dovodili u kontekst sa ljubavi.. I zašto bi umanjivali to stanje osim ukoliko se ne radi o nekoj nemogućoj situaciji pa da nam sledi patnja.. lepo je to iživeti do kraja. Moje iskustvo kaže da je to mnogo ređe stanje od obrnutog, da se ne primaš čak ni na nekog ko ti se ovako može svideti naizgled ili kao osoba, ali ne vredi, nema toga. Ovo drugo je mnogo češće. Zato kada se desi, to treba dobro iskoristiti

 

[Џорџи]

Manje vremena vise iskustva

 

[Araon]

Mnogi mešaju strast, zaljubljenost i ljubav.

 

[NickFreakyrgios]

Primećujem da se često dešava ljudima da mešaju ove pojmove.

Prva faza emocionalne zainteresovanosti/ulaganja u nekoga jeste zaljubljivanje. Iskrice u glavi (i donjim delovima tela), potpuna neravnoteža hemijskih neurotransmitera u mozgu, višak dopamina kao da si na heroinu, telo vrišti, osećaj je dobar i stalno se želi još - za neupućene ovo nije ljubav, ovo je požuda.
Požuda nam stavlja ružičaste naočare preko očiju i dok ih nosimo slepi smo za stvari i druge ljude koji su oko nas, a dosta često i za naše sopstvene potrebe. Osoba koja je izazvala ovaj osećaj je faking savršena, on/ona koga čekamo ceo život, oslobodilac naše duše, uma i tela. I tako gorimo od požude sve dok se taj plamen (obično naglo) ne ugasi i dok (u većini slučajeva) ne ostajemo slomljeni i sami.

Gde je sada ljubav u celoj ovoj priči?
Pa negde daleko, u daljini.
Za ljubav je potrebno vreme, kao i dosta upoznavanja druge osobe.
Požuda je sprint, dok je ljubav maraton.
Ljubav znači preživeti ceo "ti si savršen(a) momenat, skinuti ružičaste naočare i videti osobu ispred sebe kakva zaista jeste.

Da li ste nekada bili u stanju požude/sladostrašća, ako jeste kakvo je vaše iskustvo sa tim?
Šta su dobre, a šta loše strane?

Тешко да се то практично може одвојити једно од другог у пракси теоријски да.
Уздржавати се од једног у корист другог мислим да је немогуће без јаке идеолошке основе рецимо монаси монахиње.

Све што можемо по мени као људи ограничених способности да када бирамо партнера за живот или дуге стазе да не подлегнено тој хемији и хормонима и на основу тога правимо изборе на дуже стазе.
Мислим не бих о овоме причао да се нисам бар 5 пута захебао и дао предност страстима и пожуди у односу на све што знам чак можда негде у добини душе и осећаш да није добро али ове силе страсти и пожуде често преузму доминацију па још овај пут , па још месец дана.....па на крају веза.....па на крају несрећан завршетак.
Шта си добио јеси али си платио папрено.

 

[a bre Milun]

i ljubav i strast (pozuda) su ogranicenog trajanja. U ljubavi ima i radosti i razocaranja, dok u strasti ima samo radost.

 

[TheHunter]

Primećujem da se često dešava ljudima da mešaju ove pojmove.

Prva faza emocionalne zainteresovanosti/ulaganja u nekoga jeste zaljubljivanje. Iskrice u glavi (i donjim delovima tela), potpuna neravnoteža hemijskih neurotransmitera u mozgu, višak dopamina kao da si na heroinu, telo vrišti, osećaj je dobar i stalno se želi još - za neupućene ovo nije ljubav, ovo je požuda.
Požuda nam stavlja ružičaste naočare preko očiju i dok ih nosimo slepi smo za stvari i druge ljude koji su oko nas, a dosta često i za naše sopstvene potrebe. Osoba koja je izazvala ovaj osećaj je faking savršena, on/ona koga čekamo ceo život, oslobodilac naše duše, uma i tela. I tako gorimo od požude sve dok se taj plamen (obično naglo) ne ugasi i dok (u većini slučajeva) ne ostajemo slomljeni i sami.

Gde je sada ljubav u celoj ovoj priči?
Pa negde daleko, u daljini.
Za ljubav je potrebno vreme, kao i dosta upoznavanja druge osobe.
Požuda je sprint, dok je ljubav maraton.
Ljubav znači preživeti ceo "ti si savršen(a) momenat, skinuti ružičaste naočare i videti osobu ispred sebe kakva zaista jeste.

Da li ste nekada bili u stanju požude/sladostrašća, ako jeste kakvo je vaše iskustvo sa tim?
Šta su dobre, a šta loše strane?

Među javom i med snom