Izgubljeni roman iz 1934 godine

[Nina]

Objavljen godinama pre Drugog svetskog rata, roman Sali Karson naslućuje zoru nacističke tiranije u jednom malom nemačkom gradu – i ostaje aktuelan i danas.
Osamdeset godina nakon Dana pobede, interesovanje za romane o Drugom svetskom ratu ne jenjava.

Potražnja za pričama o ratnoj Evropi, uvek velika, značajno je porasla posle objavljivanja lirskog romana Entonija Doera Svetlost koju ne možemo videti, nagrađenog Pulicerovom nagradom 2015. i kasnije adaptiranog u Netfliks seriju. LJubavne priče, ratne priče, priče o kriptografima, otporu, koncentracionim logorima – sve su završile na svetskim listama bestselera.

Dok su mnogi pisci ovog žanra vešto crpeli iz dokumenata, pisama i svedočanstava starih osam decenija, malo je verovatno da će svet ponovo dobiti delo zasnovano na ličnom iskustvu tog doba. Upravo zato je Crooked Cross („Krivi krst“), ponovo objavljen ovog proleća od strane Persephone Books, izuzetno štivo. Autorka, Silvija „Sali“ Karson, mlada Engleskinja, inspirisana je posetama prijateljima u Bavarskoj ranih tridesetih da napiše roman o rađanju nacističke tiranije u jednom malom nemačkom gradu.
Karson je bila izvanredno vidovita u opisu užasa koji dolaze, ali nakon njene prerane smrti 1941, roman je potonuo u zaborav.

 

[Nina]

Istorija i fikcija

Poznati američki romanopisac E.L. Doktorou jednom je rekao: „Istoričar će vam reći šta se desilo. Romanopisac može da kaže kako se to osećalo.“ Upravo je to Karson postigla oživljavajući fiktivnu porodicu Kluger, koja živi na jugu Minhena i tokom šest meseci – od Badnje večeri 1932. do Ivanjdana 1933. – gleda kako im se život ruši.

Karson je napisala Crooked Cross brzo. Objavljen je 1934, godinu dana nakon događaja koje opisuje. Kritike su bile hvalospevne, a Karson je svoj roman pretvorila u dramu koja je premijerno izvedena u Birmingemskom repertoar teatru 1935, a dve godine kasnije preneta i na Vest End u Londonu. Ipak, nakon njene smrti od raka dojke 1941, delo je palo u senku. Odluka Persephone Books da ga ponovo objavi je i mudra i dobrodošla.

Porodica Kluger

Radnja počinje kada se Hans i Roza Kluger sa troje odrasle dece – ćerkom Leksom i sinovima Helmijem i Erihom – okupljaju za Božić. Život u doba depresije je težak. Hansova plata u pošti je smanjena, najstariji sin Helmi je nezaposlen, a Erih mora ponižavajuće da udovoljava bogatim damama kao sezonski instruktor skijanja. Ipak, Božić je „vreme da se uplete čarolija porodične sreće,“ piše Karson. Leksin verenik, mladi hirurg Moric Vajsman, takođe je tu.
Ubrzo, sa Hitlerovim imenovanjem za kancelara u januaru 1933, počinje Machtergreifung – preuzimanje vlasti. Helmi, rani simpatizer nacista, dobija posao partijskog sekretara. Moric, sa jevrejskim ocem, gubi posao u klinici u Minhenu.

Helmi pokušava da ubedi sestru da raskine veridbu. Leksa se opire, nadajući se da će Hitler u Berlinu brzo pasti. Ali, dok proleće stiže, svet porodice postaje mračniji: Erih se pridružuje Smeđim košuljama, a Helmi postaje opijen nacističkim skupovima.

Karson opisuje: „Nije predosetio razaranje koje će proisteći iz oslobođene sile za kojom je sada urlao kao i ostali… Hitler je za njih bio poput božanskog izbavitelja.“

 

[Nina]

Uspon mržnje

Moric, lišen posla i prava da pozajmljuje knjige, tone u očajanje. Na jednom plesu, slučajni sudar izaziva uvredu: „Gubi se, prljavi Jevrejine!“ – scena koju je Karson lično doživela u Bavarskoj.Na Ivanjdan, kada nasilnije eksplodira u ovom idiličnom kraju, Leksa konačno bira ljubav prema Moricu nad svim drugim lojalnostima – sa razornim posledicama.

Vizija i upozorenje

Iako se roman bavi domaćim životom, on zastrašujuće pokazuje kako jedna civilizovana nacija može pasti pod vlast autoritarizma.
Istoričarka Frančeska Boman iz Persephone Books citirala je kritiku iz Acton Gazette iz 1934: „Crooked Cross je istinitiji od telegrafskih izveštaja; pravičniji od propagande; i zanimljiviji od oba.“
Kada je drama premeštena u London 1937, neki su je optužili za antigermanski ton. Državna cenzura je čak nalagala uklanjanje svakog „Hajl Hitler“ sa scene, jer je britanski establišment tada još uvek negovao nadu u mirno suživotstvo s Nemačkom.

 

[Nina]

Savremene paralele

Mnogi će uočiti sličnosti sa današnjim usponom desnog populizma i privlačnošću ekstremističkih pokreta za mlade koji se osećaju izgubljeno ili besciljno.
Ali suštinsko pitanje koje roman postavlja je lično: šta ako vaši najbliži počnu da prihvataju ideje koje mrzite?
Sada kada se portret tragične porodice Kluger ponovo pojavio, on zaslužuje trajno mesto u kanonu literature o Drugom svetskom ratu.
Izvor: bbc.com