Izgleda da sam posesivan, molim za pomoc!

[laznjak]

Ne mogu da pisem roman, ali u kratkim crtama:
U visegodisnjoj vezi sam sa devojkom, volimo se, valjda, ali postoji puno razlika izmedju nas. Pre par godina imali smo problem, kada mislim da me je prevarila sa drugim. Presao sam preko toga jer sam je ludo voleo nastavili smo dalje i u sustini sve je super, ali moj strah kad god nije par dana blizu mene, odmah prelazi u posesivnost . Evo, vec 5-ti dan kako je u inostranstvu i jos toliko ce da ostane, a ja sam na ivici nervnog sloma. U mislima mi je samo ona, gde je, sta radi, s kim je, da li je sa drugim, trecim, da li misli na mene, da li me uopste voli(!?). Cini mi se da ako ostanem bez nje sve ce da se srusi, da posle toga nema zivota za mene, bla bla (standardne reakcije).

I sta sad, jel bas moram kod psihijatra? Moze li to drugacije malo da se ublazi, mozda neke tabletice, posto mi se kod psihijatra ne ide.

Onaj deo posesivnosti gde je cuvam samo za sebe sam resio, pored mene ima svu slobodu, nikad joj ne govorim ne moze (osim kad hoce da joj kupim cipele, i tada joj ne kazem ne nego iskuliram samo ), tako da mi treba pomoc da resim ovaj deo samnom.

Hvala na odgovorima

 

[Lollol]

Nemoj da se uvredis, ali posesivnost i ljubomora obicno nigde ne vode, stavise obicno teraju ljude od nas. Lepo je sto mislis na nju, gde je, sta radi i sl, ali ovaj deo da li misli na mene i da li me uopste voli pokazuje tvoju nesigurnost koju jednostavno moras da utisas, ili opravdas svojom posesivnoscu.
Ako hoce da te prevari, prevarice te, i nema potrebe da lupas glavom u zid pre vremena.

 

[Џорџи]

Ne mogu da pisem roman, ali u kratkim crtama:
U visegodisnjoj vezi sam sa devojkom, volimo se, valjda, ali postoji puno razlika izmedju nas. Pre par godina imali smo problem, kada mislim da me je prevarila sa drugim. Presao sam preko toga jer sam je ludo voleo nastavili smo dalje i u sustini sve je super, ali moj strah kad god nije par dana blizu mene, odmah prelazi u posesivnost . Evo, vec 5-ti dan kako je u inostranstvu i jos toliko ce da ostane, a ja sam na ivici nervnog sloma. U mislima mi je samo ona, gde je, sta radi, s kim je, da li je sa drugim, trecim, da li misli na mene, da li me uopste voli(!?). Cini mi se da ako ostanem bez nje sve ce da se srusi, da posle toga nema zivota za mene, bla bla (standardne reakcije).

I sta sad, jel bas moram kod psihijatra? Moze li to drugacije malo da se ublazi, mozda neke tabletice, posto mi se kod psihijatra ne ide.

Onaj deo posesivnosti gde je cuvam samo za sebe sam resio, pored mene ima svu slobodu, nikad joj ne govorim ne moze (osim kad hoce da joj kupim cipele, i tada joj ne kazem ne nego iskuliram samo ), tako da mi treba pomoc da resim ovaj deo samnom.

Hvala na odgovorima

Prvo ne znam sto ne bi otiso kod psihica nije to blam i bez problema svako treba povremeno otici i reci sta mu je na dusi..sto se tice konkretno tvog slucaja problem je sto zena oseti da s tobom moze raditi sta hoce i to je ovo sto kazes da joj nista ne govoris i dajes slobodu..shtob se reklo i nisi bas pravo musko koje svaka zena zeli..dakle 1 od resenja za tvoj problem je da je iskuliras i da vidi da si manje zainteresovan..da ona pocne tebe juriti..mada mislim da si duboko zaglibio

 

[_nobody_]

Izgleda da si posesivan, i to izgleda preko svake mere... U zaista zreloj vezi ljudi pricaju jedno sa drugim, otvoreni su, sto ce reci da je komunikacija kvalitet koji odlucuje u osnovi gotovo svake veze.

To sto "mislis", ili sto "predpostavljas", to je tvoj najveci problem. Da je veza OK, valjda bi to devojka primetila, i valjda biste iskreno o svemu popricali. Ovako, ti placas preveliku cenu za svoju Ljubav...

Resenje problema: treba/mora da ostanes bez nje, tvoj svet da se srusi, i ako prezivis... Sagradices novi svet na sasvim drugim osnovama.

_nobody_

 

[marixa]

Resenje problema: treba/mora da ostanes bez nje, tvoj svet da se srusi, i ako prezivis... Sagradices novi svet na sasvim drugim osnovama.

_nobody_

E, ovo je baš lepo rečeno. Tako bi trebalo da se desi, pa kud puklo da puklo. Niko nije vlasnik ničijih misli niti postupaka. Važno je poverenje koje postoji izmedju dve osobe. Tu je početak priče.

 

[aleksazr]

Ne bi bilo loše da je i ona prema tebi takva, a?

 

[laznjak]

Hvala na odgovorima.
Krenucu redom, nije da nisam musko u vezi, postoje stvari koje kontrolisem ali se trudim da joj ne ugrozim njenu slobodu.

Moja posesivnost se samo javlja kada je daleko od mene kao u ovom slucaju. Znam da i kada se vrati sve ce verovatno biti kao pre, drzi me to jos nekih nedelju dana sigurno, dok ne zaboravim na to da je bila negde.

Nosim se mislju da raskinem, ali zbog situacije u kojoj se ona nalazi, bio bih veliko djubre da ja raskinem a u zaista je teskoj prodicnoj i psihickoj situaciji (ne zelim da objasnjavam zbog privatnosti problema). Ali ma kako se vama cinilo, uopste nije jednostavno ostaviti nesto sto volis. Zato mislim da to nije resenje, jer ce se sutra pojaviti nova, za kojom cu se verovatno isto ovako ponasati. Pokusavam da skrenem misli i to mi ide nekoliko dana dobro, ali onda kada ostanem sam na par sati pokrene lavinu tih misli u meni. Osecam se kao da me je vec prevarila, kao da me bas u tom trenutku vara, kao da me je izdala, odvratan osecaj, bezvoljan sam, nervozan, ali joj ne pokazujem to kada se cujemo telefonom.

Ne mogu da docekam da je vidim, odbrojavam minute a oni traju kao vecnost.
Zaista uzasan osecaj i blago vama koji nemate takav problem.

Pokusavam da nadjem resenje, kako preziveti samo taj period, kako ja da ga prezivim, posto nju to ne dotice.

Ne mogu svako vece da izlazim sa drustvom koje mi donekle skrece misli sa toga, jer svako ima svoje obaveze. N trazim resenje ni u alkoholu jer znam da je posle njega ujutru jos gore.

Zato pitam sta mi je ciniti?

 

[Lollol]

A zasto mislis da bi te prevarila? Mozda imas samo nisko samopouzdanje i mislis da nisi dovoljno dobar za nju, pa jednostavno sumnjas. To nije razlog da raskines sa devojkom, vec da poradis na samom sebi, ili da porazgovaras sa njom o tome. Ako te prevari, prevarice te, a ti jedino mozes da radis na toj posesivnosti jer ti moze unistiti vezu. Ne zelim da ti hranim sumnju ili nesto, ali upravo ta posesivnost (ako je ona oseca) moze uciniti da se ona oseti uguseno, tako da ces pokusavajuci da zastitis sebe, nju odgurati ili mozda izgubiti.
Tako da, drugarski savet, izdrzi jos par dana, radi na sebi, popricaj sa psihologom, i trudi se da racionalno razmisljas.

 

[Џорџи]

Kolko je meni super sto sam flegmatican i sto vidim sta mi se sprema..samo shvati da ti nista u vezi toga ne mozes promeniti i ne trebas se menjati tek tako..imali ste vremena da se menjate zajedno na bolje i ti to ne mozes preko noci tek tako napredovati jer si kao video da ne ide..kad pokazes da si svoj i da ti niko ne remeti dusevni mir tebe ce juriti

 

[tgdanijela]

Ne mogu da pisem roman, ali u kratkim crtama:
U visegodisnjoj vezi sam sa devojkom, volimo se, valjda, ali postoji puno razlika izmedju nas. Pre par godina imali smo problem, kada mislim da me je prevarila sa drugim. Presao sam preko toga jer sam je ludo voleo nastavili smo dalje i u sustini sve je super, ali moj strah kad god nije par dana blizu mene, odmah prelazi u posesivnost . Evo, vec 5-ti dan kako je u inostranstvu i jos toliko ce da ostane, a ja sam na ivici nervnog sloma. U mislima mi je samo ona, gde je, sta radi, s kim je, da li je sa drugim, trecim, da li misli na mene, da li me uopste voli(!?). Cini mi se da ako ostanem bez nje sve ce da se srusi, da posle toga nema zivota za mene, bla bla (standardne reakcije).

I sta sad, jel bas moram kod psihijatra? Moze li to drugacije malo da se ublazi, mozda neke tabletice, posto mi se kod psihijatra ne ide.

Onaj deo posesivnosti gde je cuvam samo za sebe sam resio, pored mene ima svu slobodu, nikad joj ne govorim ne moze (osim kad hoce da joj kupim cipele, i tada joj ne kazem ne nego iskuliram samo ), tako da mi treba pomoc da resim ovaj deo samnom.

Hvala na odgovorima

Nisi posesivan..
Nema indikacija za tako nešto .. Radi se samo o strahu da izgubiš voljenu osobu i to realno opravdanom .. E sad kako da ti pomognemo ili da sam sebi pomogneš ukoliko ipak ne daš do znanja svojoj djevojci kako zaista stvari stoje... ne mora ni rječima, nekim gestom ..mada ne vjerujem da do sada to već nisi uradio..tako da reakciju ćeš dobiti i kakva god da bude to je najbolja moguća reakcija (tvoje djevojke) za tebe i za nju ... U životu ne možemo dobiti ništa silom .. Ako ste se prepoznali i pronašli ostat ćete zajedno, ako niste onda nema ni realnog gubitka već samo idealizovanog ..

 

[stugots]

Izgleda da si posesivan, i to izgleda preko svake mere... U zaista zreloj vezi ljudi pricaju jedno sa drugim, otvoreni su, sto ce reci da je komunikacija kvalitet koji odlucuje u osnovi gotovo svake veze.

To sto "mislis", ili sto "predpostavljas", to je tvoj najveci problem. Da je veza OK, valjda bi to devojka primetila, i valjda biste iskreno o svemu popricali. Ovako, ti placas preveliku cenu za svoju Ljubav...

Resenje problema: treba/mora da ostanes bez nje, tvoj svet da se srusi, i ako prezivis... Sagradices novi svet na sasvim drugim osnovama.

_nobody_

Savet ti je prosto fenomenastičan. Zaista. Ono... fakin fabulostičan. Toliko dojajan da sad komotno možeš da odeš u savetodavnu penziju... povuko bi se sa stilom.


@laznjak

Moraš da radiš na sebi, nema druge. Isto će ti i psihijatar reći, samo bi možda sa njim to lakše prevazišao. Sam si uočio da ni raskid neće puno toga promeniti na tom polju jer sutra kad nađeš novu devojku koju ćeš podjednako ili čak više voleti, radićeš istu stvar.

Dakle moraš da rešiš taj problem, a samim tim što si uvideo da imaš problem ti si na dobrom putu da ga rešiš.

Verujem da je glavna stvar u samokontroli i volji. Shvati to kao trening. Ja sam kao mlađi bio izuzetno i preko svake mere prgav. Prznica do zla boga. Naljutio bih se za svaku sitnicu toliko da sam bio u stanju da se na nož posvađam sa bližnjima, pa čak i pobijem. I onda mi je najbolji ortak rekao : "E brate, super si lik. Cenim te mnogo, znaš i sam. Ali čoveče mnogo se nerviraš. Ne valja ti to, teraš ljude od sebe"
I od toga dana ja odlučim da radim na sebi. Puno vremena sam proveo u razmišljanju o tome i stalno sam imao na umu te ortakove reči. I onda kad bih došao u situaciju da se iznerviram, setio bih se toga i smirio. U početku je bilo zajebano... faktički sam se na silu obuzdavao. Fazon "de ćeš breee, stani!!! kud si pošo ***** te u dupe!" Ali vremenom sam postao dosta tolerantniji. Kao kad radiš u teretani sa većom težinom od one koja ti odgovara, pa vremenom tu istu težinu počneš da dižeš ko iz *****. I nisam završio, i dalje radim na tome.

Naravno, neki put ćeš popustiti pred iskušenjem. Ja i dan danas popustim... ali je bar u nekim granicama normale.

 

[ne_ve_na]

tako da mi treba pomoc da resim ovaj deo samnom.

Hvala na odgovorima

Prvi most, prvo drvo, kako god..

 

[laznjak]

Prvi most, prvo drvo, kako god..

O tome i ne razmisljam!

Uglavnom i ova diskusija pomaze. Trudim se da radim na sebi i na resavanju ovog problema. Nisam pacenik ili bolesnik vec sam u zivotu bas svoj, ne manjka mi nicega, ni novca ni zabave, ovo mi je jedini pravi problem koji se trudim da resim. Saveti koje sam ovde dobio su kvalitetni i vec na prvoj primeni osecam se bolje. Voleo bih naravno da cujem i jos nekog sa slicnim iskustvom.

 

[_nobody_]

Ja sam kao mlađi bio izuzetno i preko svake mere prgav. Prznica do zla boga. Naljutio bih se za svaku sitnicu toliko da sam bio u stanju da se na nož posvađam sa bližnjima, pa čak i pobijem.

To se leci krajnje jednostavno... Susretnu se dve budale slicnih shvatanja i ponasanja, pa veca budala odnese pobedu, ne shvatajuci da je dozivela poraz.

Kao kad radiš u teretani sa većom težinom od one koja ti odgovara, pa vremenom tu istu težinu počneš da dižeš ko iz *****.

Pa... Ako radis u teretani sa vecim tezinama, moze teg i da ti u tvojoj nemoci padne na nogu, ili jos gore, na glavu... Ovo poslednje mozda za tebe i ne bi bilo tako lose, sto bi rekao narod...

I nisam završio, i dalje radim na tome.

Dakle, drugima recima, svakoga dana u svakom pogledu sve vise napredujes, zar ne, junkhead?

_nobody_

 

[stugots]

Naravno da napredujem. Vidiš, prag tolerancje prema idiotima i paćenicima mi je nekada bio ravan nuli. Čak i negativan. Tako da, da smo se kojim slučajem ja i ti sreli pre nekoliko godina, sada bih ti se verovatno naopštio familije i ugazio lobanju pride, jer si nesporno idiot.

Ali sada sam tolerantniji, tako da idiote uglavnom ignorišem.

 

[_nobody_]

Tvoj odgovor govori sam za sebe sve o tebi, junkhead, zar ne?

(izgleda meni da si i ti posesivan, samo jos fali da zamolis za pomoc)

_nobody_