Ne volim ni ja ove multicitate ali nekako nemam izbora sad.
Prvo, ja ne vidim da Elektriki treba advokat. Žena je britkog jezika i sasvim jasnog stava koji ume da izrazi. Jedino ako te je nagažovala.
Zapravo napisala je na par mesta (i to tebi) "napadajte malo i druge, ne samo mene", evo volontiram.
Zabole mene ko radi i da li radi
Pa ne bih baš rekla. Kako bi ti protumačila... ovo?
Ali ne, ima brdo takvih koji će da se pozivaju na obrazovanje - zar ja da radim u butiku?????
Jesi li ti svesna koliko ovo besmisleno, glupo i prepotentno zvuči?
Ebte, stvarno si poslodavcima zabila nož u ledja izgubivši strpljenje, evo propadaju jedan za drugim
Čak i da zvuči besmisleno (a ne zvuči) meni ni na koji način ne zvuči prepotentno. To je kao da kažeš da je rob prepotentan što planira beg.
Udaš se, pretpostavimo za čoveka koga voliš i poštuješ, dobijete klince, super sve, život ide svojim tokom.
Ali ti ne radiš.
Eto, godinama ne radiš.
Brineš o klincima, dok su mali, o kući, o ručku... ali to sve rade i žene koje su zaposlene.
I šta sad, treba da se ove što ne rade izvinjavaju ovima što rade, tj. idu na posao jer rad je malo širi pojam? Svako radi onako kako misli da je najbolje. Mislim da je naročito sebično ići na posao pored male dece, ako ti se plata svodi na džeparac i ako druga strana zarađuje dovoljno. Šta god to bilo. Odnosno - ako nisi u nuždi da ostvariš kontinuitet jer ćeš dobiti otkaz a trenutno zapravo imaš posao za stalno.
I znaš šta je najzanimljivije ovde? Što bih ja opet trčala da radim i pored dece, iako smatram da je to sebično.
Malo smo pobrkali lončiće ovde. Mislim da nekome ko ima iole validnu diplomu
treba da bude uvreda da provede život radeći poslove koji su ispod njenog nivoa obrazovanja, odnosno inteligencije. Ali treba da je vređa vasionski ako za takav posao još nije plaćena ni koliko takav posao zaslužuje. Jer rad je ipak rad i treba da se plati. To što mi ovde radimo sranja (snalaženje ne smatram poslom, osim ako donosi zaista značajnu zaradu) nije posledica poštovanja ljubavi i braka ili iskorišćavanja potencijala odnosno uklapanja u socijalnu sredinu -
to je posledica puke nužde i nije vrednost koju treba propagirati. I ničemu, aman baš ničemu ne vodi stav "ti si njih tražila, a ne oni tebe" (što je komentar koji sam zapravo čula od dečka devojke koja radi za tih 14 hiljada). Ako zaključiš priču na takav način, sama si sebe obezvredila do besvesti, sama si sebi zabola nož u leđa i ne zaslužuješ da radiš za više. I ja nemam nikakav problem sa ljudima koji neće da rade za male pare, ako mogu da žive bez toga - nek im je sa srećom. Naročito mi je ql stav da neće da idu da gube 10 sati dnevno za 14-20 hiljada, kada mogu da budu kod kuće, da se snalaze na limundu, brinu o deci, idu u školu, tempiraju slobodno vreme sa čovekom (ženom) koga vole. Aj još i da zamerim ovima što nemaju ništa u životu i što duvaju i igraju igrice po ceo dan pa im je mala plata izgovor (mada me i za njih zabole, samo doprinose potražnji pa su više korisni nego što štete), ali biti sa decom/mužem/ženom umesto 10 sati dnevno juriti minimalac nije izgovor - to je razlog.
Kod Lexe je uglavnom sve crno-belo.
Ili je ne znam koliko, ili je 14 000.
Cena rada je niska, činjenica.
Ali ponoviću pitanje iz prethodnog posta - jel treba da ostavim porodicu bez prihoda jer mi poslodavac ( koji je inače jako fer i korektan, i jedan od redjih u Srbiji koji je takav ) daje manje nego što mi treba realno?
Mogu li ja da postavim pitanje: treba li žena da ostavi decu da ih čuva nepoznata osoba da bi išla da radi za minimalac koji ovde ne pokriva ni račune, naročito ne sa uslugama pomenute nepoznate osobe?
I smanji doživljaj malo, na forumu si, nisi na ulici, niti u ringu.
Zašto bih smanjila doživljaj na forumu?
ako negde ne moram da smanjim doživljaj to je ovde. Slobodno reci šta ti je na umu i šta te nervira, pa i ako sam to ja. Manje ćeš frustracija imati u realnosti.
- - - - - - - - - -
Lexa palamudi a tvrdim da palamudi jer sam i ja bio kao ona kad sam imao 22-23 godine . Najprije sam čekao da mi neko ponudi posao u struci .
Poslije više nisam čekao nego ga tražio ali opet u struci jer mi je bilo poniženje raditi posao za nekvalifikovane . Iza toga sam bio ogorčen na sve
živo i ni nisam više tražio posao . Sticajem okolnosti ukaže mi se šansa da postanem carinik . Da bih otišao na kurs trebalo je imati minimum
6 mjeseci radnog staža ( bilo kakvog ) . Imao sam tri mjeseca staža i odbiju me zbog toga a bude primljen moj kolega koji je radio godinu dana
razne poslove ( ne u struci ) . Kolega postane carinik a ja koorac od ovce mada smo završili istu školu . Tu ja zbrojim dva i dva i vidim da više nema
zahebancije i filozofiranja nego se hvataj bilo kakvog posla . Nije me sramota reći da sam kopao i septičke jame . Kroz nekoliko godina sam ipak
došao do koliko toliko solidnog posla i pristojne plate . Ako hoćeš da naučiš da plivaš moraš skočiti u vodu ma koliko ona bila prljava i hladna .
Au bre što su svi mudraci kad je očigledno u pitanju.
I hvala na godinama
