Da li ste napisali neku knjigu i izdali je? Kakva su vasa iskustva sa citaocima i kriticarima? Kako ste se osecali kada ste je izdali, da li ogoljeno i ranjivo, ili snazno i prkosno? Kako ste se izborili sa samim sobom da je ipak objavite?
Kakvi su izdavaci? Je li problem sa izdavanjem samo u parama, ili nema dobrih pisaca?
Kakvi su odnosi izmedju samih pisaca?
Koliko pisci realno opisuju zemlju u kojoj zive?
Објавила сам (некако не волим реч "издавати" за књиге), четири књиге, пета је у припреми, шеста се
ломи хоће ли уопште изићи.
Искуства са читаоцима и критичарима су веома занимљива, јер свако има свој доживљај књиге.
Често од њих добијам тумачења за која ја сама нисам ни сањала да их могу бити. Поготово за поезију, али и за прозу.
Иначе, испрва дуго нисам ништа хтела да објављујем, али су ме најзад убедили да је то што пишем заиста вредно објављивања.
А не волим промоције, или било какво своје лично учешће у представљању сопствених дела.
Осећам се некако нелагодно док своје дело читам гласно. И сама у соби, и пред људима.
(За туђа дела немам тај проблем, и радо учествујем на туђим промоцијама, говорим туђа дела, или о њима, али, за своје има тај неки блок).
Све у свему, драго ми је што сам објавила и објављујем књиге, јер ми је задовољство обрадовати читаоце неким лепим штивом.
Издавачка делатност у правом смислу овде, на жалост, више да и не постоји.
Стање је из године у годину све горе.
Част изузецима, који се још искрено боре за књигу и писце. Имам срећу да сам наишла на неке од таквих. Штета је што нису утицајнији.
Проблем јесте у парама, али не само у томе, већ о општем односу према свему, па и култури.
Има много добрих писаца, само немају сви тзв. "медијску подршку", па се не чује тако лако за њих.
А медијска подршка значи само - добре личне везе, пријатељске или пословне.
Срећом, Интернет омогућава да они који немају другу медијску подршку дођу до ширег круга читалаца.
С писцима с којима се дружим имам добар однос.
Како ко. Добри писци добро описују све, па и земљу у којој живе.
