... iz čiste želje... poziv...

[sanja011]

Još uvek se sa ljudima čujem samo onako,da se čujemo. Ipak, fiksni telefon koristim sve
manje, a sve više su to sms poruke ili bar dogovor preko poruke, kad je ko kući, pa se
onda čujemo fiksnim. Naravno da smo jedni za druge tu kada nešto zatreba, neka sitnica
ili pak neka veća usluga ako je u mojoj moći da nešto učinim. Za to prijatelji i služe..

 

[Gde_se_andjeli_igraju...]

Poziv iz chiate zelje...danas ,shto da ne , ne bi se bacio;okreni moj broj- ti zivote moj!!!!!

 

[limunada]

e,juče me pozvala jedna drugarica ,posle sto godina...nije baš sto ,nego 4-5...
i pomislih ,iz čiste želje... kad ono ,cvrc...nešto joj treba...ali,nisam ni ja nju zvala...tako da...i nema se šta drugo očekivati...

 

[jacques]

Poziv iz chiate zelje...danas ,shto da ne , ne bi se bacio;okreni moj broj- ti zivote moj!!!!!

zvr zvr zvrrrrr

 

[Gde_se_andjeli_igraju...]

zvr zvr zvrrrrr

:razz:

mauuu...mauuu...uhh...samo da ne prekine vezu...

 

[jacques]

halo?....da...ja sam ops:

 

[Supertajni]

Zbog brzine života, zbog toga što se sa nekim ljudima ne družimo tako često, svakodnevno... ili smo se družili, pa zbog raznih faktora udaljili... takvi ljudi nas (bar mene) pozovu kad im je potrebno nešto od mene, neka informacija, usluga... pa se kao usput i ispričamo, tobože (a nekad i stvarno) žaleći što ne možemo da se vidimo...
Prema nekima ne osećam ništa posebno, imamo samo korektne odnose.
Neki od njih su mi samo dragi, ali se uvek desi tako da zovemo jedni druge tek kad nam nešto zatreba... I ja to nikome ne zameram...

Ali mi je mnogo lepo kada me neko ne pozove ni iz kakvog razloga, ni zbog čega, da razgovaramo ni o čemu...
Samo eto, jer me se setio. Jer mu nedostajem. Kao čovek za razgovor. Čovek za ćutanje. Da pita kako sam. Ali ono ''kako si'' - kada pitamo, a to nas stvarno interesuje...

Da, to je surova stvarnost zivota u spidu.....*ebiga tu chovek nemoze nikoga da krivi....tempo je ubitachan i ko ispadne iz trke otishao je u ..rac.....surovo ali tako...8)