Ivan V. Lalić, poezija

[PetarSamotnjak]

Ljubav

U parafrazi tvoga nerođenja
Svaki mi korak senci jedno ništa.
Neoštar snimak. Ima li rešenja
Sem ljubavi za stalna čudovišta?

Gle, ona mi se naginju nad rame,
Izraze šapu dodirom što vređa;
A ljubav ih je zazvala iz tame
Što dubi senku ispod ovih veđa –

Ljubav što slepa je za posledice,
Vidovita za sve što nastavlja je:
L amor che move il sole e l altre stelle.

Paslika raja?Možda tvoje lice,
Ti nerođena, rođena da traješ
U telu što se pretvara u pčele.

Ivan V. Lalić

 

[Baudrillard]

GLASOVI MRTVIH

U noći, daleko, plane vatra. Za njom druga.
Leptiri plamena sleteli na ivicu noći.
Treća vatra. Ubrzo jedna čista plamena pruga,
Prsten oko sna. Gotovo. Niko neće proći.

Kestenima pred kućom opadne lišće od straha
I ljudi kažu: jesen. Melisa, to je tabor
Velike mrtve vojske, smešten na daleke bregove.
Sam, osluškujem trubača, napeto, bez daha,

Ali mesto bakarne jeke čujem prve snegove
U napuštenim šumama. A vatre se ne gase.
Negde se sruše gradovi kad zemlja ispravi nabor

Na zamišljenom čelu. Ali vatre se ne gase.
Prsten oko sna. Je li neko čuo trubača?
Trubač je iza tišine, i tišina je jača.

 

[Mika]

"Jesi li umoran, Bože
od neizvesnosti dela?
Celina još traje, cela,
Al pukotine se množe.

Jesi li bolestan, Bože,
od stvaranja i stvari?
Vrućica čelo ti žari
dok svud se nesreće množe.

Znam da te dodir moj vređa,
uvek ti napipam ranu-
a tražim u okeanu
kap znoja sa tvojih veđa.

Kako da ležaj ti prostrem
pa da odboluješ malo?
Hoćeš li lišće il kostret,
do čega li ti je stalo?

No kako da log ti sterem
Kada se skrivaš u tmuše?
Vinovnik moje si duše,
a tajiš mi tvoje mere.

Krvav sam ispod kože,
ko fitilj ime mi gori:
Trebam li ti, satvori
još jedan zavet, Bože.

U zalogaj dajem ti blesak
mog postojanja po kazni
Il mladosti, i sitni pesak
Klepisidre što mi se prazni.

Glose o tebi se glože,
razum je razjeo čula,
mi smo tumači rasula:
Jesi li bolestan, Bože?"

- Ivan V. Lalić