Ivan, Adna i grana masline

G

gost 434892

Veoma poznat
Poruka
12.912
Adna je kretala u srednju skolu. Ushicena zbog uranjanja u nove zivotne vode I okretanja nove zivotne
stranice, ali pomalo uplasena poput vecine tinejdzera u ovom periodu zivota, stajala je medju gomilom
prvaka koji su se skupili ispred ulaza u objekat travnicke srednje ekonomsko-ugostiteljske skole. Adna je
bila vrlo lepa, sarmantna I zgodna devojka smedje kose I kestenjastih ociju, vrlo zenstvena ali I
povucena. Imala je nekoliko vernih drugarica, sa kojima bi provodila dane, vikende, raspuste I odmore.
Nije bila narocito pricljiva ali se ne moze reci I da nije bila drustvena, te iako nije bila tip osobe koja bi
prva zapocela konverzaciju sa bilo kim, uvek bi sa smeskom docekala I odgovorila svakom ko bi joj se
obratio.
Obozavala je muziku, a omiljena grupa bila joj je najpopularnija grupa toga doba, sarajevsko Bijelo
Dugme. Zajedno sa ocem I majkom koji su bili muzicki fanatici I veliki obozavaoci rok muzike u bivsoj
SFRJ, odrastala je uz hitove Bijelog Dugmeta ali I ostalih popularnih bosanskohercegovackih I
jugoslovenskih rok grupa, poput Valentina, Divljih Jagoda, Zabranjenog Pusenja, Plavog Orkestra,
Prljavog Kazalista... Kao I vecina devojcica u to vreme, imala je velike simpatije prema vrlo zgodnom I
privlacnom novom pevacu Bijelog Dugmeta. Alenu Islamovicu, ciji je poster jos od 1984. Godine, kada je
bila vrlo mala, drzala zalepljenog na zidu njene sobe.
Ispostavice se da ce bas te 1989. Godine, godine kada je Adna kretala u prvi razred srednje skole, Bijelo
Dugme u sastavu Alen Islamovic-Goran Bregovic-Ipe Ivandic-Goran Redzic-Lazar Ristovski izbaciti svoj
potonji originalni album, pod nazivom Ciribiribela, na kom se nasla numera koja je osvojila Adnino
tinejdzersko devojacko srce. Evo zaklecu se je tuzna pesma koja govori u stihu “Kada bi neko granu
masline....Na jedna vrata odnio, vrata sto sam zauvijek, davno, davno, zatvorio...”. Stih je kao I
kompletna numera osvojio srce I dusu ove devojke, te je pesma brzo postala Adnina omiljena u odnosu
na sve ostale., nove I stare pesme.
Adna ce se bas u toj gomili prvaka koja se formirala ispred ulaza u srednju ekonomsko-ugostiteljsku
skolu u Travniku, zapravo, I prvi put stvarno, onako iz srca, izistinski zaljubiti. Zaljubila se u jednog
takodje povucenog, vrlo ekscentricnog momka takodje dugacke ali kovrdzave kose, jarko zelenih ociju I
vrlo blagih crta lica, koji jos uvek nije bio momak, ali nije bio ni dete. Bio je pravog tinejdzerskog izgleda,
nesto izmedju deteta I coveka, ne preterano visok, ni debeo ni mrsav, I u trenutku kada ga je Adna prvi
put ugledala, I svaki sledeci put u naredne 4 godine njihovog skolovanja, uvek sa vokmenom I
slusalicama u usima.
I on je ugledao Adnu, nasmesio se, I tako se rodila prva, srednjoskolska, ali I poslednja Adnina ljubav.
Adnine najbolje drugarice upisale su srednje skole u Sarajevu I Mostaru, te je Adna preko skolske
nedelje, a I ponekih dana odmora kada joj se drugarice ne bi vratile u rodni im Travnik, provodila sama,
slusajuci Bijelo Dugme I njihov novopeceni album - Ciribiribelu.
Ivan Petrusic, momcic koji je zapao Adni za oko, posmatrao je Adnu tokom skolskih odmora. Oboje bi
vreme provodili sami na odmorima u skolskom dvoristu. Blizio se kraj polugodista, I Adna I Ivan su se
tako gledali, povremeno, vrlo stidljivo smeskali jedno drugom iz daljine I u skoli, medju prvacima, vec je
pocelo da se suska o njima dvoma. Ivan je primetio da je Adna sama jednog od poslednjih dana prvog
polugodista pred zimski raspust, te nije hteo da I ovaj put izgubi priliku da upozna devojku koju vec par
meseci gleda I o kojoj misli I masta, pa je skupio hrabrost da jjoj je sa svojim vokmenom I slusalicama u
usima pridje, I pita je da li zele da slusaju muziku zajedno. Adna se nasmesila I pristala, a oboje su osetili
velike leptirice u stomaku tog njihovog prvog, a I svakog narednog susreta. Ivan je izvadio slusalicu iz
uha, I dao je Adni. “Na jedna vrata odnio, vrata sto sam zauvijek, davno, davno, zatvorio...” bilo je prvo
sto je Adna cula kada je ubacila slusalicu u uho. Njeno mlado devojacko srce potpuno su pogodile
emocije, jer je u istom momentu u prisustvu decaka koji joj se vec duzi vremenski period svidja, koji joj je
I sam prisao, dao vokmen da slusaju muziku koju ona obozava, I jos kao slag na tortu, na tom vokmenu
svirala je njena omiljena pesma, sa njenog omiljenog albuma.
Proslo je jos dugo, a sada vec maturanti Ivan I Adna zabavljali su se bez prekida I vecih svadja. Znao ih je
ceo Travnik I cela travnicka ekonomska skola, a Adnina glavna tema sa drugaricama bio je ovaj
eksenctricni ali njoj vrlo drag momak koji je voleo I slusao istu muziku kao ona, sa kojim se prvi put
poljubila pred celom skolom u velikom skolskom dvoristu, sa kojim je vec I izgubila nevinost, I kog je
iskreno volela. Nazalost, 1992. Godina bila je vec druga ratna godina u bivsoj drzavi, a upravo ta godina
bila je ona koja je pogodila Sarajevo, Bosnu I Hercegovinu I sva 3 naroda koja su u njoj zivela. Ivan, kao
maturant dobija poziv od vojnika hrvatskog vijeca odbrane da se pridruzi domobranima I krene u
odbranu domovine, hrvatske zajednice Herceg Bosne.
Ivan je poticao iz ustaske porodice, iako sam po sebi nije bio ostrascen niti je mrzeo bilo koji narod, vec
je bio obican tinejdzer cije su najvece preokupacije bile muzika, skola, sport I njegova devojka Adna, pod
pritiskom roditelja odaziva se pozivu I u rat odlazi bez pozdrava, I bez oprostaja.
 
bernardo:
Adna je kretala u srednju skolu. Ushicena zbog uranjanja u nove zivotne vode I okretanja nove zivotne
stranice, ali pomalo uplasena poput vecine tinejdzera u ovom periodu zivota, stajala je medju gomilom
prvaka koji su se skupili ispred ulaza u objekat travnicke srednje ekonomsko-ugostiteljske skole. Adna je
bila vrlo lepa, sarmantna I zgodna devojka smedje kose I kestenjastih ociju, vrlo zenstvena ali I
povucena. Imala je nekoliko vernih drugarica, sa kojima bi provodila dane, vikende, raspuste I odmore.
Nije bila narocito pricljiva ali se ne moze reci I da nije bila drustvena, te iako nije bila tip osobe koja bi
prva zapocela konverzaciju sa bilo kim, uvek bi sa smeskom docekala I odgovorila svakom ko bi joj se
obratio.
Obozavala je muziku, a omiljena grupa bila joj je najpopularnija grupa toga doba, sarajevsko Bijelo
Dugme. Zajedno sa ocem I majkom koji su bili muzicki fanatici I veliki obozavaoci rok muzike u bivsoj
SFRJ, odrastala je uz hitove Bijelog Dugmeta ali I ostalih popularnih bosanskohercegovackih I
jugoslovenskih rok grupa, poput Valentina, Divljih Jagoda, Zabranjenog Pusenja, Plavog Orkestra,
Prljavog Kazalista... Kao I vecina devojcica u to vreme, imala je velike simpatije prema vrlo zgodnom I
privlacnom novom pevacu Bijelog Dugmeta. Alenu Islamovicu, ciji je poster jos od 1984. Godine, kada je
bila vrlo mala, drzala zalepljenog na zidu njene sobe.
Ispostavice se da ce bas te 1989. Godine, godine kada je Adna kretala u prvi razred srednje skole, Bijelo
Dugme u sastavu Alen Islamovic-Goran Bregovic-Ipe Ivandic-Goran Redzic-Lazar Ristovski izbaciti svoj
potonji originalni album, pod nazivom Ciribiribela, na kom se nasla numera koja je osvojila Adnino
tinejdzersko devojacko srce. Evo zaklecu se je tuzna pesma koja govori u stihu “Kada bi neko granu
masline....Na jedna vrata odnio, vrata sto sam zauvijek, davno, davno, zatvorio...”. Stih je kao I
kompletna numera osvojio srce I dusu ove devojke, te je pesma brzo postala Adnina omiljena u odnosu
na sve ostale., nove I stare pesme.
Adna ce se bas u toj gomili prvaka koja se formirala ispred ulaza u srednju ekonomsko-ugostiteljsku
skolu u Travniku, zapravo, I prvi put stvarno, onako iz srca, izistinski zaljubiti. Zaljubila se u jednog
takodje povucenog, vrlo ekscentricnog momka takodje dugacke ali kovrdzave kose, jarko zelenih ociju I
vrlo blagih crta lica, koji jos uvek nije bio momak, ali nije bio ni dete. Bio je pravog tinejdzerskog izgleda,
nesto izmedju deteta I coveka, ne preterano visok, ni debeo ni mrsav, I u trenutku kada ga je Adna prvi
put ugledala, I svaki sledeci put u naredne 4 godine njihovog skolovanja, uvek sa vokmenom I
slusalicama u usima.
I on je ugledao Adnu, nasmesio se, I tako se rodila prva, srednjoskolska, ali I poslednja Adnina ljubav.
Adnine najbolje drugarice upisale su srednje skole u Sarajevu I Mostaru, te je Adna preko skolske
nedelje, a I ponekih dana odmora kada joj se drugarice ne bi vratile u rodni im Travnik, provodila sama,
slusajuci Bijelo Dugme I njihov novopeceni album - Ciribiribelu.
Ivan Petrusic, momcic koji je zapao Adni za oko, posmatrao je Adnu tokom skolskih odmora. Oboje bi
vreme provodili sami na odmorima u skolskom dvoristu. Blizio se kraj polugodista, I Adna I Ivan su se
tako gledali, povremeno, vrlo stidljivo smeskali jedno drugom iz daljine I u skoli, medju prvacima, vec je
pocelo da se suska o njima dvoma. Ivan je primetio da je Adna sama jednog od poslednjih dana prvog
polugodista pred zimski raspust, te nije hteo da I ovaj put izgubi priliku da upozna devojku koju vec par
meseci gleda I o kojoj misli I masta, pa je skupio hrabrost da jjoj je sa svojim vokmenom I slusalicama u
usima pridje, I pita je da li zele da slusaju muziku zajedno. Adna se nasmesila I pristala, a oboje su osetili
velike leptirice u stomaku tog njihovog prvog, a I svakog narednog susreta. Ivan je izvadio slusalicu iz
uha, I dao je Adni. “Na jedna vrata odnio, vrata sto sam zauvijek, davno, davno, zatvorio...” bilo je prvo
sto je Adna cula kada je ubacila slusalicu u uho. Njeno mlado devojacko srce potpuno su pogodile
emocije, jer je u istom momentu u prisustvu decaka koji joj se vec duzi vremenski period svidja, koji joj je
I sam prisao, dao vokmen da slusaju muziku koju ona obozava, I jos kao slag na tortu, na tom vokmenu
svirala je njena omiljena pesma, sa njenog omiljenog albuma.
Proslo je jos dugo, a sada vec maturanti Ivan I Adna zabavljali su se bez prekida I vecih svadja. Znao ih je
ceo Travnik I cela travnicka ekonomska skola, a Adnina glavna tema sa drugaricama bio je ovaj
eksenctricni ali njoj vrlo drag momak koji je voleo I slusao istu muziku kao ona, sa kojim se prvi put
poljubila pred celom skolom u velikom skolskom dvoristu, sa kojim je vec I izgubila nevinost, I kog je
iskreno volela. Nazalost, 1992. Godina bila je vec druga ratna godina u bivsoj drzavi, a upravo ta godina
bila je ona koja je pogodila Sarajevo, Bosnu I Hercegovinu I sva 3 naroda koja su u njoj zivela. Ivan, kao
maturant dobija poziv od vojnika hrvatskog vijeca odbrane da se pridruzi domobranima I krene u
odbranu domovine, hrvatske zajednice Herceg Bosne.
Ivan je poticao iz ustaske porodice, iako sam po sebi nije bio ostrascen niti je mrzeo bilo koji narod, vec
je bio obican tinejdzer cije su najvece preokupacije bile muzika, skola, sport I njegova devojka Adna, pod
pritiskom roditelja odaziva se pozivu I u rat odlazi bez pozdrava, I bez oprostaja.
Kliknite za proširenje...
Niko, pa ni Adna nije znala zasto I zbog cega je Ivan samo odjednom otisao u rat, da se nije ni javio, ni
pozdravio ni sa kim, cak ni sa devojkom koju je najvise voleo. Celo to ratno stanje, a I naizgled izdaja
njene omiljene osobe na celom svetu, Ivana, na Adnino psihicko stanje uticalo je vrlo lose. Ratne dane
Adna bi provodila u sklonistima, u strahu za sebe I svoje bliznje, a od opste depresije I ludila delilo je
iznova I iznova preslusavanje njenog omiljenog albuma Ciribiribele I njene omiljene pesme – Evo zaklecu
se. Nije razumela rat, nije razumela ovu zivotnu krizu, I nije razumela Ivanov naprasan odlazak.
Navrsila se vec godina rata, I sada smo u 1993. Godini. Na vrata Adninog porodicnog doma stize vojna
koverta koja je bila prazna. Na njoj je bio samo pecat generalstaba HVO. Niko, pa ni Adna, koja se vec
sazivela sa tim da Ivana vise nema, da su njene drugarice u Sarajevu ostale zarobljene u ratnom stanju I
da se nije znalo ni jesu li uopste zive, a slicno je bilo I sa drugaricom koja je u Mostaru I sa manje-vise
svim gradovima u Bosni I Hercegovini, nije na prvu ni slutila od koga je I zasto je u postansko sanduce
njenog porodicnog doma stigla koverta sa HVO pecatom. Adnin otac pred citavom znatizeljnom I
uplasenom porodicom, koja je strahovala od preteceg pisma, jer je Travnik zapao u sukobe izmedju
hrvatskih I muslimanskih vojnih snaga, otvorio je kovertu, U koverti je bila samo sveska praznih I debelih
korica sa obelezivacem za stranice negde skoro na sredini sveske. Otac je pred Adninim ocima otvorio tu
svesku, a u svesci je na levoj strani bila presovana grana masline, a na desnoj strani, pisanim latinicnim
slovima pisalo je “Eh, kada bi, neko granu masline, na jedna vrata odnio... Vrata sto sam zauvijek, davno,
davno, zatvorio”. Adna je zaplakala, uzela svesku I odnela u svoju sobu na spratu kuce u kojoj je mnogo
vremena provela sa svojom prvom, poslednjom I najvecom srednjoskolskom ljubablju, Ivanom. Ta soba I
ti zidovi bili su oni koji su Adnu I Ivana prvi put zajedno zatekli gole, kada su Adnini roditelji bili na
odmoru u Ohridui jos krajem leta 1990. Godine. Na zidovima vise nije bilo postera Alena Islamovica, vec
su zidove krasile sada vec pomalo pozutele slike Ivana I Adne, a delom I Adne I njenih najboljih
drugarica.
Pocetkom 1994. Godine Adnin dom biva zapaljen od strane vojnika HVO. Svi clanovi porodice, zajedno sa
tinejdzerkom Adnom stradali su u ovom napadu. Kuca je bila do temelja spaljena, a u betonskim
ostacima ove porodicne kuce, nije bilo nicega.
1996. Godine, nakon dejtonskog sporazuma I okoncanja ratnih dejstava na podrucju BiH, Ivan se vraca u
rodni Travnik. Kratke kose, sa staklenim okom i vidnim oziljkom na levom obrazu. Nije znao za tragediju
njegove drage koju je pre nekoliko godina ostavio u jeku rata u bivsoj drzavi, te se kroz razrusene I
mecima izresetane ulice Travnika zaputio ka domu njegove drage, ipak sa velikim strahom I bojazni da je
nece naci, jer su mnoge porodice stradale, mnoge napustile Travnik I pobegle, a Ivan nije znao nista o
sudbini Adne I njene porodice.
Njegovo hladno lice nije se ni pomerilo kada je video ruine na mestu gde je nekada bio dom njegove
drage. U ratu se nagledao svakakvih zverstava, te je na najtezi moguci nacin naucio da svoje emocije ne
oseti I ne pokazuje. Usao je u ostatke kuce u kojoj je postao muskarac, u kojoj je 4 godine vrlo cesto
dane provodio u sobi sa svojom jedinom ljubavlju Adnom, slusajuci njihovu omiljenu muziku, bendove,
njihov zajednicki omiljeni album Ciribiribelu I pesmu koja je obelezila njihovu vezu – evo Zaklecu se.
U napustenim ostacima Adnine kuce sve je izgorelo. U Adninoj sobi nije ostalo gotovo nista citavo od
slika, drvenog kreveta, ili bilo cega sto je Ivan upamtio da je u Adninoj sobi bilo dok su se strastveno
zabavljali skoro 4 srednjoskolske godine. Nista, sem skoro neokrznute ali malo garom zahvacene sveske,
u kojoj je bila zalepljena neokrznuta presovana grana masline, I na drugoj strani, stih koji je Ivan uputio
Adni dok je bio na frontu.
Ivan je napustio grad za stalno, odselio se put Nemacke, I od tada se vise nikada nije vratio u rodni
Travnik. Nikada se nije zenio, jer nikada nije uspeo da upozna devojku na koju bi mislio pre nego na
Adnu, I nikada nije uspeo da pronadje nijednu koja bi razumela njegovu ratnim traumama izazvanu,
naizleg emocionalnu hladnocu. Ipak, sa sobom je poneo ono jedino sto ga je I vezivalo za unisteno
detinjstvo – svesku sa presovanom granom masline I stihom.
 
bernardo:
Niko, pa ni Adna nije znala zasto I zbog cega je Ivan samo odjednom otisao u rat, da se nije ni javio, ni
pozdravio ni sa kim, cak ni sa devojkom koju je najvise voleo. Celo to ratno stanje, a I naizgled izdaja
njene omiljene osobe na celom svetu, Ivana, na Adnino psihicko stanje uticalo je vrlo lose. Ratne dane
Adna bi provodila u sklonistima, u strahu za sebe I svoje bliznje, a od opste depresije I ludila delilo je
iznova I iznova preslusavanje njenog omiljenog albuma Ciribiribele I njene omiljene pesme – Evo zaklecu
se. Nije razumela rat, nije razumela ovu zivotnu krizu, I nije razumela Ivanov naprasan odlazak.
Navrsila se vec godina rata, I sada smo u 1993. Godini. Na vrata Adninog porodicnog doma stize vojna
koverta koja je bila prazna. Na njoj je bio samo pecat generalstaba HVO. Niko, pa ni Adna, koja se vec
sazivela sa tim da Ivana vise nema, da su njene drugarice u Sarajevu ostale zarobljene u ratnom stanju I
da se nije znalo ni jesu li uopste zive, a slicno je bilo I sa drugaricom koja je u Mostaru I sa manje-vise
svim gradovima u Bosni I Hercegovini, nije na prvu ni slutila od koga je I zasto je u postansko sanduce
njenog porodicnog doma stigla koverta sa HVO pecatom. Adnin otac pred citavom znatizeljnom I
uplasenom porodicom, koja je strahovala od preteceg pisma, jer je Travnik zapao u sukobe izmedju
hrvatskih I muslimanskih vojnih snaga, otvorio je kovertu, U koverti je bila samo sveska praznih I debelih
korica sa obelezivacem za stranice negde skoro na sredini sveske. Otac je pred Adninim ocima otvorio tu
svesku, a u svesci je na levoj strani bila presovana grana masline, a na desnoj strani, pisanim latinicnim
slovima pisalo je “Eh, kada bi, neko granu masline, na jedna vrata odnio... Vrata sto sam zauvijek, davno,
davno, zatvorio”. Adna je zaplakala, uzela svesku I odnela u svoju sobu na spratu kuce u kojoj je mnogo
vremena provela sa svojom prvom, poslednjom I najvecom srednjoskolskom ljubablju, Ivanom. Ta soba I
ti zidovi bili su oni koji su Adnu I Ivana prvi put zajedno zatekli gole, kada su Adnini roditelji bili na
odmoru u Ohridui jos krajem leta 1990. Godine. Na zidovima vise nije bilo postera Alena Islamovica, vec
su zidove krasile sada vec pomalo pozutele slike Ivana I Adne, a delom I Adne I njenih najboljih
drugarica.
Pocetkom 1994. Godine Adnin dom biva zapaljen od strane vojnika HVO. Svi clanovi porodice, zajedno sa
tinejdzerkom Adnom stradali su u ovom napadu. Kuca je bila do temelja spaljena, a u betonskim
ostacima ove porodicne kuce, nije bilo nicega.
1996. Godine, nakon dejtonskog sporazuma I okoncanja ratnih dejstava na podrucju BiH, Ivan se vraca u
rodni Travnik. Kratke kose, sa staklenim okom i vidnim oziljkom na levom obrazu. Nije znao za tragediju
njegove drage koju je pre nekoliko godina ostavio u jeku rata u bivsoj drzavi, te se kroz razrusene I
mecima izresetane ulice Travnika zaputio ka domu njegove drage, ipak sa velikim strahom I bojazni da je
nece naci, jer su mnoge porodice stradale, mnoge napustile Travnik I pobegle, a Ivan nije znao nista o
sudbini Adne I njene porodice.
Njegovo hladno lice nije se ni pomerilo kada je video ruine na mestu gde je nekada bio dom njegove
drage. U ratu se nagledao svakakvih zverstava, te je na najtezi moguci nacin naucio da svoje emocije ne
oseti I ne pokazuje. Usao je u ostatke kuce u kojoj je postao muskarac, u kojoj je 4 godine vrlo cesto
dane provodio u sobi sa svojom jedinom ljubavlju Adnom, slusajuci njihovu omiljenu muziku, bendove,
njihov zajednicki omiljeni album Ciribiribelu I pesmu koja je obelezila njihovu vezu – evo Zaklecu se.
U napustenim ostacima Adnine kuce sve je izgorelo. U Adninoj sobi nije ostalo gotovo nista citavo od
slika, drvenog kreveta, ili bilo cega sto je Ivan upamtio da je u Adninoj sobi bilo dok su se strastveno
zabavljali skoro 4 srednjoskolske godine. Nista, sem skoro neokrznute ali malo garom zahvacene sveske,
u kojoj je bila zalepljena neokrznuta presovana grana masline, I na drugoj strani, stih koji je Ivan uputio
Adni dok je bio na frontu.
Ivan je napustio grad za stalno, odselio se put Nemacke, I od tada se vise nikada nije vratio u rodni
Travnik. Nikada se nije zenio, jer nikada nije uspeo da upozna devojku na koju bi mislio pre nego na
Adnu, I nikada nije uspeo da pronadje nijednu koja bi razumela njegovu ratnim traumama izazvanu,
naizleg emocionalnu hladnocu. Ipak, sa sobom je poneo ono jedino sto ga je I vezivalo za unisteno
detinjstvo – svesku sa presovanom granom masline I stihom.
Kliknite za proširenje...
Ne zna se da li je ikada vise slusao muziku kao ranije, da li je zapravo uopste ikada vise I poslusao ijednu
pesmu od Bijelog Dugmeta, I da li je ikada poslusao pesmu Evo Zaklecu Se. Ali nakon silnih godina od
zavrsetka rata, I nakon ponovnog uspostavljanja koncerata Bijelog Dugmeta, Ivan je doputovao u Zagreb
2005. Godine, na oprostajnu turneju ove grupe.
Nakon toga, o Ivanu se apsolutno nista vise ne zna. Najverovatnije da I dalje zivi I radi u Nemackoj, I
najverovatnije da idalje sa sobom cuva svesku sa granom masline I stihom.
Kada bi neko granu masline na jedna vrata odnio – bio je njegov zahtev generalstabu HVO u toku sukoba
sa vojskom RS u Hercegovini.

Ivan, Adna I grana masline
Novela je napisana od strane S.S.V., pseudo Bernardp
 
bernardo:
Ne zna se da li je ikada vise slusao muziku kao ranije, da li je zapravo uopste ikada vise I poslusao ijednu
pesmu od Bijelog Dugmeta, I da li je ikada poslusao pesmu Evo Zaklecu Se. Ali nakon silnih godina od
zavrsetka rata, I nakon ponovnog uspostavljanja koncerata Bijelog Dugmeta, Ivan je doputovao u Zagreb
2005. Godine, na oprostajnu turneju ove grupe.
Nakon toga, o Ivanu se apsolutno nista vise ne zna. Najverovatnije da I dalje zivi I radi u Nemackoj, I
najverovatnije da idalje sa sobom cuva svesku sa granom masline I stihom.
Kada bi neko granu masline na jedna vrata odnio – bio je njegov zahtev generalstabu HVO u toku sukoba
sa vojskom RS u Hercegovini.

Ivan, Adna I grana masline
Novela je napisana od strane S.S.V., pseudo Bernardp
Kliknite za proširenje...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

salko dinamitas
Izmedju zene i druga
2
Odgovora
28
Pregleda
394
salko dinamitas
salko dinamitas
mačka zagrebačka
Trotinet (romobil) i povrede
Odgovora
19
Pregleda
265
XXXyyyXXX
X
Paula
Ne znam ništa i nema izvinite
2
Odgovora
31
Pregleda
459
milsu
milsu

Back
Top