IV Kongres KPJ, Drezden.

[Kor]

BAKUNYIN, MIKHYL. 19th century Russian revolutionary.

"Marx is a Jew and is surrounded by a crowd of little, more or less intelligent, scheming, agile, speculating Jews, just as Jews are everywhere, commercial and banking agents, writers, politicians, correspondents for newspapers of all shades; in short, literary brokers, just as they are financial brokers, with one foot in the bank and the other in the socialist movement, and their arses sitting upon the German press. They have grabbed hold of all newspapers, and you can imagine what a nauseating literature is the outcome of it.
Now this entire Jewish world, which constitutes an exploiting sect, a people of leeches, a voracious parasite, Marx feels an instinctive inclination and a great respect for the Rothschilds. This may seem strange. What could there be in common between communism and high finance? Ho ho! The communism of Marx seeks a strong state centralization, and where this exists there must inevitably exist a state central bank, and where this exists, there the parasitic Jewish nation, which speculates upon the labor of the people, will always find the means for its existence...
In reality, this would be for the proletariat a barrack regime, under which the workingmen and the working closely and intimately connected with one another, regarless not only of frontiers but of political differences as well - this Jewish world is today largely at the disposal of Marx or Rothschil. I am sure that, on the one hand, the Rothschilds appreciate the merits of Marx, and that on the other hand, women, converted into a uniform mass, would rise, fall asleep, work and live at the beat of the drum; the privilege of ruling would be in the hands of the skilled and the learned, with a wide scope left for profitable crooked deals carried on by the Jews, who would be attracted by the enormous extension of the international speculations of the national banks... (Polémique contres les Juifs)

nije to isto ali je od prilike to.

 

[Kor]

Medjutim, da se mi vratimo na KPJ i na IV Kongres.

Jednom ranije sam postavljao na nekoj od tema materijal objavljen u casopisu NIN, 02/04/90; Intervju sa Budimirom Košutićem. Posto se tema intervjua poklapa sa ovim o cemu ovde govorimo, prenosim sadrzaj u celosti:

Da li je Broz znao šta radi?

KPJ je prihvatila da bude instrument u rukama Kominterne čiji je krajnji cilj razbijanje Jugoslavije, zato je i pomagala sve nacionalne pokrete (bez obzira da li su to ustaše koje se bore za stvaranje NDH, Arnauti ili probugarske snage u Makedoniji) koji rade na istom poslu. Od 1924. do 1934. godine KPJ uopšte ne pominje srpski narod. Koreni komunističkog razdora u Jugoslaviji stari su skoro koliko i sama Komunistička partija (SKJ). O toj malo poznatoj istoriji Saveza komunista Jugoslavije razgovaramo sa uglednim profesorom beogradskog Pravnog fakulteta dr Budimirom Košutićem. Kakav je bio stav Komunističke partije Jugoslavije, od osnivanja, prema Jugoslaviji i položaju njenih naroda? — Stav KPJ prema ovom pitanju se menjao. Ako se pođe od prvog kongresa ujedinjenja 1919. godine, i drugog, Vukovarskog kongresa 1920. godine, moglo bi se reći da je KPJ potpuno prihvatila jugoslovensku ideju i da je stajala na koncepciji nacionalnog jedinstva. Nije se postavljalo pitanje položaja nijednog naroda posebno, nego se polazilo od toga da Jugoslavija treba da bude demokratska zajednica svih naroda, odnosno ljudi koji u njoj žive. Međutim, desile su se velike promene u Komunističkoj partiji Jugoslavije, od kada je ona pristupila Kominterni. To je posebno postalo vidljivo otkako je na čelo Sovjetskog Saveza, a samim tim i Kominterne, došao Staljin. Odmah po dolasku na vlast, Staljin je pokušao i u tome znatno uspeo da Kominternu postavi, pre svega, kao organ vođstva sovjetske Komunističke partije, kojoj će osnovni zadatak biti da štiti bezbednost Sovjetskog Saveza. Tada je, praktično, važio princip da komunisti nemaju drugu otadžbinu osim Sovjetskog Saveza. U prvoj zemlji socijalizma prevladalo je uverenje da Sovjetima preti opasnost od zapadnih zemalja. Smatralo se da je posebno ugrožen južni bok Sovjetskog Saveza. Izmišljena je i pretpostavka da zemlje vezane za Zapad, među kojima je i Jugoslavija, mogu po služiti kao značajna karika za ugrožavanje Sovjetskog Saveza, pa je stoga ocenjeno da treba preduzeti sve mere za njihovo slabljenje, pa ako je moguće i razbijanje. Otuda je Kominterna zauzela stav da treba preispitati mesto i ulogu KPJ u Jugoslaviji. Tako da već od 1923, tačnije 1924. godine, počinju i promene u politici KPJ prema Jugoslaviji. To se vidi po nizu donetih odluka. Osnovna ideja još od januara 1924. godine bila je da Jugoslavija mora biti preispitana, jer se pošlo od toga da su Jugoslovenski narodi i nacionalne manjine ugroženi od Srba. Razvijena je tada koncepcija o srpskom narodu kao hegemonističkom narodu, koja, inače, svoje korene vuče iz Austro Ugarske.

Znači, već tada Srbija je Kominterni bila ,trn u oku"?
— Tada, znači krajem 1923. i početkom 1924. godine, počelo je osporavanje Jugoslavije. Počelo je i sa utvrđivanjem koje su oblasti u Jugoslaviji srpske, a koje nesrpske. Praktično, počeo se nazirati koncept mogućih država koje će se stvoriti na razvalinama Jugoslavije. U tim državama, posle toga, trebalo je da dođe do formiranja radničko-seljačkih vlada, koje će se kasnije udružiti u federaciju tih radničko-seljačkih republika. Očigledno, pravljena je neka veza sa onim što se dešavalo u SSSR-u.
KPJ je prihvatila da bude instrument u rukama Kominterne. Ali, mora se reći da tu politiku KPJ nisu prihvatili svi njeni članovi, tako da je među njima došlo do podele.

Koji su članovi KPJ bili protiv?
— Protiv jedne takve koncepcije, koja je potirala mogućnost da se misli drugačije, da se svoje mišljenje brani argumentima, da se mora imati samostalan stav prema Kominterni da da se ne smeju slepo izvršavati svi njeni stavovi, bili su bivši pripadnici Srpske socijaldemokratske stranke. Svi ti članovi KPJ koji su bili protiv takve koncepcije, čiji je krajnji cilj razbijanje Jugoslavije, bili su postepeno livkidirani.
Tu, pre svih, treba spomenuti da Simu Markovića i njegove teorijske sporove čak i u sovjetskim novinama - na primer, u „Pravdi", u kojima je iznosio stavove suprotne Staljinu. Ali, borba Sime Markovića i njegove grupe koja se bazirala na demokratskoj orijentaciji, koju su oni vukli još iz srpske Socijaldemokratske partije, nije odnela prevagu.
To se vidi i po kongresima KPJ.
Već na Trećem kongresu KPJ u Beču 1926. godine, na kome je bio izuzetan uticaj Staljinovih pogleda, doneta je rezolucija o nacionalnom pitanju, na osnovu koje je „utvrđeno" koje su oblasti u Jugoslaviji „potčinjene". Kao takve navedene su Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i Vojvodina. Već iz takve formulacije, a posebno iz poziva da se obrazuju nacionalni pokreti u ovim pokrajinama, bio je jasan stav KPJ prema Jugoslaviji.
Inače, u razdoblju od 1924, pa do 1934. godine KPJ ni na koji način nije pominjala srpski narod - kao da ne postoji. Svi drugi narodi i nacionalne manjine se pominju, ali srpski narod - ne.

 

[Kor]

Naša zvanična istorija piše o „levim" i „desnim" frakcijama u tom periodu i njihovim obračunima.
— Svi oni koji su se suprotstavljali stavovima Kominterne i koji su bili za slobodu mišljenja, iznošenja argumenata... obeleženi su kao ,,desna" frakcija, čak i u našoj posleratnoj istoriji. A ovi drugi bili su ,,leva" frakcija. Svi oni koji su bili „desna" frakcija, uklonjeni su. Takvih je mnogo. Čak i oni koji su se opredelili za „levu" frakciju kasnije su uklonjeni. Tako, recimo 1937. godine likvidirani su i oni koji su do te godine bili za razbijanje Jugoslavije.

Po svemu sudeći, najveći broj žrtvovanih članova KPJ bili su srpske nacionalnosti?
— Teško je to tačno reći, jer pod takvim dejstvom staljinističke propagande, politike Kominterne i posebno politike KPJ, koja je trebalo da pomogne sve nacionalne pokrete koji se bore za razbijanje Jugoslavije i slamanje srpstva, neki članovi KPJ, kada su popunjavali listu Kominterne, iako su Srbi, nisu smeli tako da se potpišu pa su se pisali kao Hrvati. Čak je i tako izuzetna ličnost kao što je revolucionar Blagoje Parović sebe označavao kao Hrvata, iako je Srbin. To danas neko može da osudi, ali treba naglasiti da je komunizam tada bio gotovo ravan veri. Oni su bezgranično verovali u komunizam i Staljina. kao njegovog vođu. I pošto je tamo ocenjeno da je srpski narod taj koji je protiv radničkog pokreta i Sovjetskog Saveza, nisu smeli da se izjasne kao Srbi.
Sve to ide i uz ocenu o potrebi razbijanja Jugoslavije, jer je ocenjeno da je srpski narod taj stub na kome počiva Jugoslavija.
KPJ je tada pomagala sve nacionalne pokrete, bez obzira na to da li su to ustaše ko je se bore za stvaranje Nezavisne Države Hrvatske, Arnauti ili neke probugarske snage u Makedoniji, samo da bi se ostvario osnovni cilj - razbijanje Jugoslavije. Normalno, jedina prepreka na tom putu bili su Srbi.
Zato i nije moguće zasigurno reći koje su nacionalisti ti koji su uklonjeni, zbog netačnog izjašnjavanja o nacionalnosti. Ali, činjenica je da su svi oni koji nisu prihvatili Staljinovu koncepciju, bilo da su oni članovi sovjetske ili neke inostrane KP, bili likvidirani. Takođe, činjenica je da se u jednom dužem periodu prihvatalo sve što Staljin kaže.
Dovoljno je bilo da se u to samo posumnja, pa da budu uklonjeni.

Otkud da Staljin ima toliki uticaj na rukovodstvo KPJ?
— KPJ je u to vreme bila malobrojna i njen uticaj nije bio toliko veliki, kako to neki hoće da predstave. Ali, nesumljivo je da je položaj radničke klase i seljaštva u Jugoslaviji tada bio težak. To je bilo razdoblje u kome su i bogatije zemlje imale sličnih problema. Prema tome, borba za preobražaj u Jugoslaviji bila je osnovana. U onim delovima programa KPJ, u kojima se ukazivalo na potrebu preobražaja socijalnog statusa siromašnih slojeva, to je bio jedan prihvatljiv program. Izvesno je da su od toga polazili i pripadnici KPJ, smatrajući da je SSSR, KPSS i njen generalni sekretar Staljin borci za takav preobražaj, a ne znajući šta se iza toga krije.

Znači li to da se htelo pokazati da je navodni uzrok socijalnog nezadovoljstva u politici vodećih srpskih ličnosti, da bi se srpstvo lakše razbilo?
— Da, svakako. Na to su imale uticaja i razne klerikalne snage tadašnje Jugoslavije, pa i Evrope. Posebno je to bio hrišćanski socijalizam, koji je postojao i razvijao se u Austro-Ugarskoj.


Kakav je odjek imalo ovo pismo u Kominterni?
— Ogroman. Jer, odmah nakon tog pisma održano je u Moskvi savetovanje sa rukovodiocima KPJ. Posle tog savetovanja, Kominterna je poslala otvoreno pismo KPJ i zatražila da se te njene ocene sprovedu do kraja. A te ocene, kao što smo rekli, bile su - razbijanje Jugoslavije.
Po nekom logičnom redu stvari, posle tog pisma došlo je do smenjivanja Centralnog komiteta KPJ i do obrazovanja privremenog rukovodstva od tri člana. Kao posledica tog pisma došao je i zahtev da se dr Sima Marković smeni i isključi iz KPJ. Nakon toga usledio je u poziv da dr Sima Marković dođe u Moskvu, što je on uporno izbegavao, jer mu je bilo jasno šta se dešava sa onima koji drugačije misle.

 

[Kor]

Znači li to da se htelo pokazati da je navodni uzrok socijalnog nezadovoljstva u politici vodećih srpskih ličnosti, da bi se srpstvo lakše razbilo?
— Da, svakako. Na to su imale uticaja i razne klerikalne snage tadašnje Jugoslavije, pa i Evrope. Posebno je to bio hrišćanski socijalizam, koji je postojao i razvijao se u Austro-Ugarskoj.

Koji je događaj posebno podstakao mešanje Kominterne u politiku KPJ?
— Najveći doprinos da Kominterna raspravlja o frakcijama u Jugoslaviji dala je zagrebačka partijska organizacija. Ova partijska organizacija održala je 1928. godine sastanak na kome su podneta dva referata (jedan je podneo mesni komitet te organizacije, a drugi josip Broz, kao organizacioni sekretar).
Broz je ukazao da materijal koji je većina usvojila ne prikazuje pravo stanje i da ne sagledava probleme u Partiji, te da treba poći od sasvim drugog principa, a to je rešavanje pitanja frakcija i svih nevolja koje iz toga proističu. On je tada ustao i protiv „leve" i protiv „desne" frakcije - protiv svake frakcije. Bitno je, po njemu, bilo da se zna koje je mišljenje vladajuće, a to je ono koje se utvrdi na odgovarajućem mestu. Normalno, ono se utvrđivalo u Kominterni.
Pošto je njegovo mišljenje odnelo većinu, on je izabran za političkog sekretara.
Nakon toga, mesna organizacija Zagreba napisala je pismo Izvršnom sekretarijatu Komiterne i ukazala na probleme koji postoje u KPJ posebno zbog postojanja frakcija.

Kakav je odjek imalo ovo pismo u Kominterni?
— Ogroman. Jer, odmah nakon tog pisma održano je u Moskvi savetovanje sa rukovodiocima KPJ. Posle tog savetovanja, Kominterna je poslala otvoreno pismo KPJ i zatražila da se te njene ocene sprovedu do kraja. A te ocene, kao što smo rekli, bile su - razbijanje Jugoslavije.
Po nekom logičnom redu stvari, posle tog pisma došlo je do smenjivanja Centralnog komiteta KPJ i do obrazovanja privremenog rukovodstva od tri člana. Kao posledica tog pisma došao je i zahtev da se dr Sima Marković smeni i isključi iz KPJ. Nakon toga usledio je u poziv da dr Sima Marković dođe u Moskvu, što je on uporno izbegavao, jer mu je bilo jasno šta se dešava sa onima koji drugačije misle.

Koji je događaj posebno podstakao mešanje Kominterne u politiku KPJ?
— Najveći doprinos da Kominterna raspravlja o frakcijama u Jugoslaviji dala je zagrebačka partijska organizacija. Ova partijska organizacija održala je 1928. godine sastanak na kome su podneta dva referata (jedan je podneo mesni komitet te organizacije, a drugi josip Broz, kao organizacioni sekretar).
Broz je ukazao da materijal koji je većina usvojila ne prikazuje pravo stanje i da ne sagledava probleme u Partiji, te da treba poći od sasvim drugog principa, a to je rešavanje pitanja frakcija i svih nevolja koje iz toga proističu. On je tada ustao i protiv „leve" i protiv „desne" frakcije - protiv svake frakcije. Bitno je, po njemu, bilo da se zna koje je mišljenje vladajuće, a to je ono koje se utvrdi na odgovarajućem mestu. Normalno, ono se utvrđivalo u Kominterni.
Pošto je njegovo mišljenje odnelo većinu, on je izabran za političkog sekretara.
Nakon toga, mesna organizacija Zagreba napisala je pismo Izvršnom sekretarijatu Komiterne i ukazala na probleme koji postoje u KPJ posebno zbog postojanja frakcija.


Gde su granice Srbije u tim koncepcijama o razbijanju Jugoslavije?
— Postoji jedna čudna paralela, a to je da je u celom tom razdoblju od 1924. godine, od ideje o razbijanju Jugoslavije (kasnije zamenjene idejom o federalizovanju Jugoslavije) u svim mogućim razmišljanjima Srbija uvek geografski određivana na područje takozvane pretkumanovske Srbije, koja se poklapa sa granicama takozvane, uže Srbije.

Poseban značaj stvaranju nacionalnih pokreta dala je Četvrta zemaljska konferencija KPJ, održana januara 1934. godine u Ljubljani?!
— Od Drezdenskog kongresa 1928. godine, pa do 1948. nije održan nijedan partijski kongres. Prema tome, značajne su konferencije. U to vreme još je bila na snazi odluka Kominterne o razbijanju Jugoslavije. Kao posebni delegati na toj Konferenciji bili su Josip Broz i Blagoje Parović, kao predstavnici CK KPJ i Kominterne, u suštini. Na ovoj konferenciji rečeno je da je stvaranje „versajske Jugoslavije" bila okupacija Hrvatske, Slovenije, Dalmacije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Makedonije i Kosova.

Po tome ispada, pošto jedino Srbija nije bila okupirana, da je ona okupator?
— Da. Na osnovu takve formulacije.

 

[Kor]

Na toj konferenciji doneta je odluka o formiranju KP Slovenije i KP Hrvatske, Zašto samo njih?
— Takva odluka doneta je, upravo, kao posledica politike razbijanja Jugoslavije. Ta odluka o formiranju KP Slovenije i KP Hrvatske u posleratnoj istoriji pogrešno je interpretirana. Kaže se da je na toj konferenciji započeto drugačije teritorijalno organizovanje Komunističke partije u okviru jedinstvene Jugoslavije. To nije tačno. Obrnuto. Na toj konferenciji doneta je odluka o obrazovanju KP Hrvatske i KP Slovenije i postavljen zadatak za obrazovanje KP Makedonije, u stvari, kao posledica još važeće direktive Kominterne o razbijanju Jugoslavije.
Bilo je to i u skladu sa Drezdenskim kongresom o formiranju, na taj način, nezavisnih država Hrvatske, Slovenije i Makedonije. Takođe, bilo je to i u skladu težnje da posebne komunističke partije imaju potlačene nacije, a da se ne dozvoli posebna KP onoj naciji koja je bila „hegemonska" i „vladajuća". Tako, na toj konferenciji postavljen je zahtev i za obrazovanje KP Srbije, ali je on odbijen, iz navedenih ,,razloga".

Pa zar je to bila naša ,,avangarda"?
— To je istorija i ona se ne sme odbaciti. Ali, ne sme se nikada poistovećivati KPJ sa svim njenim članovima. Jer, mnogima ove stvari nisu bile poznate kada su postajali članovi Partije. Posebno posle rata, mnogima, naročito mladima. nije bilo jasno da je vrh KPJ imao ovakvu politiku i da je na ovakav način tretirao srpski narod. U njenim redovima bilo je dosta boraca za demokratiju. Oni koji su umirali kličući Partiji u toku rata, borili su se za jedno pravedno društvo, za demokratsku Jugoslaviju. Stoga uvek treba jasno razdvojiti borbu za javno objavljeni program KPJ od onoga što je stvarno najuže rukovodstvo, koje je imalo političku moć, činilo. To su dve različite stvari.

Kada je KPJ, ako uopšte jeste, korigovala svoj tako drastičan stav prema Jugoslaviji?
— Bilo je to 1935. godine, kada je Kominterna ocenila da je za Sovjetski savez najveća opasnost fašizam, posle dolaska Musolinija i Hitlera na vlast. Tada je dato novo uputstvo i KPJ.
Ocenjeno je da se više ne može težiti razbijanju, nego federalizovanju Jugoslavije, pa je stoga 1936. godine u Moskvi održano savetovanje partijskih prvaka. [Tada je doneta odluka da se prekine saradnja sa onim separatističkim pokretima koji teže razbijanju Jugoslavije, a koji su, inače, do tada bili saveznici KPJ. U toj odluci posebno se pominje grupa Perčec-Pavelić, koja se borila za obrazovanje NDH.

Kako KPJ, pošto je prihvatila federalistički koncept, gleda na nacionalna
pitanja u novim uslovima?
— Sada se KPJ bori za očuvanje Jugoslavije, ali drukčije uređene - kao federalne države. Međutim, ono što treba zapaziti u toj borbi za federalnu Jugoslaviju, najuži vrh KPJ nije postupao na isti način prema svim narodima. Jedna određena rezerva prema srpskom narodu je neprestano prisutna. Jedino se ona zlonamerno nametnuta kovanica - „velikosrpski hegemonizam" u određenoj meri ublažava, mada se potpuno ne isključuje. Sada se govori i o „političkoj kliki", „srpskoj buržoaziji"... Malo se pominju i buržoazije drugih naroda. Znači, ipak se malo popustilo. Ali, ni taj novi pristup federalizovanja Jugoslavije nije, ipak, u najvišem rukovodstvu izmenio osnovni stav prema Srbiji.

Antisrpska politika jednog dela političkog rukovodstva ove zemlje zaodenuta je posle II svetskog rata parolom „slaba Srbija - jaka Jugoslavija". Posledice takve politike osećamo danas svi na sopstvenoj koži, duboko isposvađani, podeljeni... Šta treba učiniti da se ispravi istorijska nepravda prema srpskom narodu, pa i prema Jugoslaviji, koja, ipak, nije ,,versajska tvorevina" već zajednička kuća svih naroda koji žive na ovom prostoru, a u čije je temelje ugrađeno mnogo krvi boraca za njeno postojanje?
— Činjenica je da je to bila zvanična deviza odlučujućeg dela u rukovodstvu KPJ. U tome vidim neraskidivu vezu sa onim što je rađeno u predratnom periodu. Ustavni amandmani iz 1971. potpuno se poklapaju sa nizom izvornih dokumenata, misli i zapisa iz predratnog perioda KPJ. Ideju „slaba Srbija - jaka Jugoslavija" zastupali su oni koji u stvari, nisu želeli jaku Jugoslaviju, nego obrnuto, kao što je Kardelj pisao i govorio
- takvu Jugoslaviju u kojoj će moći da ostvare svoje separatističke težnje.
Srpski narod nikada nije bio hegemonistički. Zato je nedopustivo što je posle rata prećutan genocid nad srpskim narodom. On nije ni prijavljen odgovarajućim organima Organizacije ujedinjenih nacija.
O tome nema ni relevantnih istorijskih zabeleški. Čak se nije uradilo ni ono što se po osnovnim pravilima ljudskog morala moralo uraditi - morale su se žrtve otkopati. Morao se napraviti popis ubijenih, morali su se na odgovarajući način sahraniti...
Ništa od toga nije učinjeno. Ostala je ta velika mrlja, kao što ih je još dosta ostalo u našoj istoriji. Ali, nezavisno od toga, uvek treba biti svestan da narodi nisu krivi.
Potrebno je celokupnu našu partijsku istoriju objektivno istražiti. Za sada tih istraživanja ima, ali ne dovoljno. Mora se istražiti kako su nestajali pojedini istaknuti članovi KPJ, i zašto. Poznato je da je Staljin tražio i dobijao saglasnost od svake inostrane partije za postupak likvidacije njenih članova. Treba videti ko je tu saglasnost davao u ime KPJ.
Čini mi se da se neki pojedinci u najvišem rukovodstvu KPJ nisu nikada dokraja oslobodili onoga što su u mladosti usvojili, bilo pod uticajem klera ili Kominterne, a to je - antisrpsko raspoloženje. Srpski narod je jedini narod na Balkanu koji je u poslednjih sto godina imao negativnu stopu rasta stanovništva. To znači da srpski narod polako izumire, i da bi uz takvu demografsku stopu već 2050. godine mogao da bude istorijski narod.

Autor: JOVAN JANJIĆ

 

[Kor]

Neko je ovde govorio kako je zalaganje za razbijanje Jugoslavije prestalo nakon dolaska Broza na celo KPJ. Medjutim, ovde imamo drukciju konstataciju:

Kada je KPJ, ako uopšte jeste, korigovala svoj tako drastičan stav prema Jugoslaviji?
— Bilo je to 1935. godine, kada je Kominterna ocenila da je za Sovjetski savez najveća opasnost fašizam, posle dolaska Musolinija i Hitlera na vlast. Tada je dato novo uputstvo i KPJ.
Ocenjeno je da se više ne može težiti razbijanju, nego federalizovanju Jugoslavije, pa je stoga 1936. godine u Moskvi održano savetovanje partijskih prvaka. [Tada je doneta odluka da se prekine saradnja sa onim separatističkim pokretima koji teže razbijanju Jugoslavije, a koji su, inače, do tada bili saveznici KPJ. U toj odluci posebno se pominje grupa Perčec-Pavelić, koja se borila za obrazovanje NDH.

 

[Sreten Žujović]

Ево нешто са руске википедије:

[table="width: 800, class: outer_border"]
[tr]
[td]Шести конгрес Комунистичке интернационале

Шести конгрес Комунистичке интернационале одржан је у Москви између 17. јула и 1. Септембра 1928. На Конгресу је присуствовало 515 делегата из 65 организација (укључујући и 50 комунистичких партија) из 57 земаља.[/td]
[/tr]
[/table]

Нажалост ништа вредно помена, сем можда овог дела:

[table="width: 800, class: outer_border"]
[tr]
[td]Тезис о социал-фашизме

---

Конгресс развил принятую Пятым конгрессом (1924) стратегическую установку, согласно которой в связи с возникшим в капиталистических странах левым поворотом масс коммунистам там противостоят две в одинаковой степени враждебные политические силы: открыто реакционная (фашизм) и демократически-реформистская (социал-демократия). В соответствии с этим отвергалась возможность союза коммунистов с социал-демократическими партиями в совместных политических выступлениях и в предвыборных блоках. Особо подчёркивалась опасность деятельности вождей "левого крыла" социал-демократии.
Тезис о социал-фашизме в целом был поддержан съездом, против него выступила лишь малая часть делегатов, в частности, итальянская делегация во главе с П. Тольятти.
Хотя тезис и не вошёл в принятую Конгрессом программу Коминтерна, положения о том, что социал-демократия в наиболее критические для капитализма моменты играет нередко фашистскую роль, её идеология во многих пунктах соприкасается с фашистской были отражены в ряде документов съезда.[SUP][2][/SUP][/td]
[/tr]
[/table]

who, in turn, were uncle-and-aunt-by-marriage of Nathan Mayer Rothschild's wife.

Коки, ово чак и да је тачно, како објашњава чињеницу да су Маркс и његова жена умрли у сиромаштву.

BAKUNYIN, MIKHYL. 19th century Russian revolutionary.

"Marx is a Jew and is surrounded by a crowd of little, more or less intelligent, scheming, agile, speculating Jews, just as Jews are everywhere, commercial and banking agents, writers, politicians, correspondents for newspapers of all shades; in short, literary brokers, just as they are financial brokers, with one foot in the bank and the other in the socialist movement, and their arses sitting upon the German press. They have grabbed hold of all newspapers, and you can imagine what a nauseating literature is the outcome of it.
Now this entire Jewish world, which constitutes an exploiting sect, a people of leeches, a voracious parasite, Marx feels an instinctive inclination and a great respect for the Rothschilds. This may seem strange. What could there be in common between communism and high finance? Ho ho! The communism of Marx seeks a strong state centralization, and where this exists there must inevitably exist a state central bank, and where this exists, there the parasitic Jewish nation, which speculates upon the labor of the people, will always find the means for its existence...
In reality, this would be for the proletariat a barrack regime, under which the workingmen and the working closely and intimately connected with one another, regarless not only of frontiers but of political differences as well - this Jewish world is today largely at the disposal of Marx or Rothschil. I am sure that, on the one hand, the Rothschilds appreciate the merits of Marx, and that on the other hand, women, converted into a uniform mass, would rise, fall asleep, work and live at the beat of the drum; the privilege of ruling would be in the hands of the skilled and the learned, with a wide scope left for profitable crooked deals carried on by the Jews, who would be attracted by the enormous extension of the international speculations of the national banks... (Polémique contres les Juifs)

nije to isto ali je od prilike to.

Ма Бакуњин је оптуживао Маркса да је разлог због којег није за укидање државе то што је Немац, а Германи су окренути држави за разлику од Словена.
Готивио је Маркс Бакуњина. То му је био омиљени дисидент.

 

[Kor]

Ево нешто са руске википедије:

Нажалост ништа вредно помена, сем можда овог дела:

Баш ништа значајно да се прочита

Ма Бакуњин је оптуживао Маркса да је разлог због којег није за укидање државе то што је Немац, а Германи су окренути држави за разлику од Словена.
Готивио је Маркс Бакуњина. То му је био омиљени дисидент.

Мени се свиђа оно Бакуњиново запажање како би: Немце требало измислити када не би постојали пошто једино они могу да доведу до јединства међу Словенима.

 

[Kor]

А у вези твог потписа, читам данас, број православаца у Русији за последњих 20 година се смањио за 6%, док је број муслимана порастао за 4%.

 

[Sreten Žujović]

Мање више, за то су криве жене које не желе да рађају.
А изговори су наравно да не могу сваком детету да омогуће факултет, путовања, "нормалан живот", као уосталом и код нас.
А као да је битно шта ће завршити? Када би моја деца (хипотетички, далеко сам ја од тога ) завршила за кувара/месара/пекара ја би опет био поносан.
Има једна школа за коју није потребан новац, а то је обука за живот, како да се снађеш, промуваш, будеш мангуп...

Сори фор дис оф топик.

 

[Sreten Žujović]

ФОРМИРОВАНИЕ ВЗГЛЯДА НА МАКЕДОНСКИЙ ВОПРОС В БОЛЬШЕВИСТСКОЙ МОСКВЕ 1922-1924 гг.
(По документам российских архивов)

Р.П. Гришина (Институт славяноведения РАН)

Неустойчивое положение в руководстве КПЮ, внутренняя борьба, носившая нередко просто личный характер, и в дальнейшем вызывали пристальное внимание к этой партии со стороны коминтерновских структур. IV Конгресс Коминтерна принял специальную резолюцию "По югославскому вопросу".

http://www.promacedonia.org/is_ran/is_ran_9b.html

Коки, пробај овде нешто, ти боље бараташ руским од мене. Ја сам аматер.

 

[ZIGOMAR!]

Contested Country: Yugoslav Unity and Communist Revolution, 1919-1953 - By Aleksa Đilas

Ovo je vrlo zanimljivo i otvara mnoga pitanja... No, za pokretanja tocka revolucije potrebno je izgraditi citav jedan mehanizam, evo kako je to izgledalo... (''dobar'' clanak iz novosti)

Puč pripreman godinama

Najozbiljniju organizaciju sa ciljem da se obori režim formirao je pod okriljem dnevnika "Politika" njen direktor i glavni i odgovorni urednik Vladislav Ribnikar (da dodam da je u njegovoj kuci ziveo tito sve do pocetka nemackog napada na sovjetski savez), posle svog povratka sa puta u SSSR 1928.

Nezavisno od oficira koji su kovali zaveru, članovi Srpskog kulturnog kluba su obrazovali 1938. godine tajno udruženje "Konspiracija", sa ciljem da se obori namesnički režim.

Ova organizacija osnovana je po ugledu na "Crnu ruku" i vrbovala je članove po istom metodu kako su to nekada činili Apis i drugovi. Civile je u petorke okupljao Slobodan Jovanović, a oficire bivši "crnorukci" Antonije Antić, Velimir Vemić, kao i zet Dragiše Vasića major Srba Popov.

Sovjetski obaveštajac Mustafa Golubić (1889-1941) osnovao je svoju nezavisnu mrežu u Beogradu, kojom je rukovodio iz Beča "Crveni kamerni orkestar".

On 1921. organizuje atentat na kralja Aleksandra. Kasnije, uspešno organizuje ubistvo Lava Trockog u Meksiku. Staljin ga šalje (februar 1941) u Beograd sa zadatkom da ubije Tita i da podigne ustanak. Njegove planove Titu je otkrio Rodoljub Čolaković. Posle dizanja u vazduh smederevske tvrđave (5. jun 1941) potkazan je Gestapou i uhapšen. Ispitivao ga je i mučio potpukovnik Gestapoa Hans Helm. Mustafa je streljan u Pionirskom parku. Posle ulaska Crvene armije u Beograd njegovi posmrtni ostaci su preneseni u Moskvu.

Njegovom orkestru pripadali su između ostalih: Ljubica i Pavle Popović, Čile Kovačević, Blagoje Nešković, Radivoje Uvalić, Čeda Popović, Živojin Pavlović, Rodoljub Čolaković, Voja Nikolić, Pavle Bastajić, Vlajko Begović, Dragiša Vasić, Čedo Kruševac, Ratko Pavlović, Vuk Dragović (veza između vlasnika "Politike" Vladislava Ribnikara i Mustafe Golubića), Božin Simić...

Aktivnu ulogu u puču imaju i Radoje i Živan Knežević, Milan Gavrilović, Miša Trifunović, Miloš Tupanjanin, Jovan Đonović, braća Popovići - Sava, Uglješa i Žarko.

Sporna je ovde teza da je Mustafa Golubic bio potkazan gestapou pre postoji mogucnost da su nemci provalili u vezu i tako uhapsili Golubica.
U ovu mrezu zaverenika bi ubacio i Dragoljuba Mihailovica koji je na skoro isti nacin bio pripremljen kao i Sarl de Gol.

IV Kongres KPJ, Drezden >> konkordatska kriza >> kriza oko banovine hrvatske (grubo krsenje ustava, stvaranje nezadovoljstva kod Srba) >> puc 27. mart. >> ukidanje pravnog poretka >> lazna nedemokratksa vlada u egzilu >> JVuO (koja zajednickom mobilizacijom u zapadnoj Srbiji legitimizuje partizansku vojsku tj. od nje pravi narodnu vojsku) >> krece gradjanski rat (po planu IV kongresa KPJ-a) >> viski sporazum izmedju Tita i predstavnika lazne nedemokratske vlade Subasic... ostalo je istorija. (tocak revolucije u kratkim crtama).

 

[Kor]

ФОРМИРОВАНИЕ ВЗГЛЯДА НА МАКЕДОНСКИЙ ВОПРОС В БОЛЬШЕВИСТСКОЙ МОСКВЕ 1922-1924 гг.
(По документам российских архивов)

Р.П. Гришина (Институт славяноведения РАН)

Неустойчивое положение в руководстве КПЮ, внутренняя борьба, носившая нередко просто личный характер, и в дальнейшем вызывали пристальное внимание к этой партии со стороны коминтерновских структур. IV Конгресс Коминтерна принял специальную резолюцию "По югославскому вопросу".

http://www.promacedonia.org/is_ran/is_ran_9b.html

Коки, пробај овде нешто, ти боље бараташ руским од мене. Ја сам аматер.

Pa od prilike, stta sve tekst konstatuje:...

- postojao je ostar sukom izmedju KPJ i bugarske KP po pitanju resavanja nacionalnog pitanja na Balkanu.

- makedonski Bugari se smatraju jednim od najugrozenijih naroda na Balkanu.

-prvo rukovodstvo KPJ izabrano na I kongresu, Kominterna smatra "desnim".

- vidljivo je da su Bugari "mesetarili" kroz Kominternu i pod parolom resavanja nacionalnog pitanja sirili svoj pogled na to.

- 1922 g Kabakcev optusuje srpsku burzoaziju da vodi politiku nasilne asimilacije, nasilja i terora u odnosu na "podcinjene narode" kojie izaziva masovno nezadovoljstvo u Makedoniji, Vojvodini, Hrvatskoj i dr.

-Kabakcev svim silama u svom izvestaju podrzava borbu naroda Makedonije za nacionalnu nezavisnost.

-Clanovi KPJ su odbijali da rade u bugarskom komitetu pri Komenterni. Medju "saboterima" se spominju: Novakovic, Pavlovic i Pijade.

-U periodu 1922-1923, rukovodstvo BKP imalo mnogo bolje odnose sa Moskvom od KPJ.

-1922 predstavlja godinu kada pocinje aktivno ubacivanje kominterninih agenata u KP na Balkanu.

-


-

 

[Sreten Žujović]

Браво Кор. Дакле, можемо слободно укључити као један од кључних фактора, национални сукоб унутар Коминтерне по питању Југославије, у првом реду југословенско-бугарски сукоб и бугарски лоби унутар КПЈ.
Да ли можемо да се сложимо да тежње за растурањем Југославије нису потекле из КПЈ него из БКП која је "потурила" своје ставове Коминтерни?

 

[Kor]

Pa mislim da niko nije ni tvrdio (bar ja nisam) da je KPJ od samog pocetka bila protiv Jugoslavije. Medjutim, evidentno je da ja kasnije promenila pravac delovanja i da je to trajalo nekih 7-8 godina nakon cega se opet preslo na ocuvanje Jugoslavije, bar za neko vreme.

Iz ovoga sto sam imao priliku da procitam, stvarno se vidi da Bugarska protura svoje nacionalne interese kroz Kominternu i daje podrsku VMRO-u. Takodje je poznato da je Bugarska bila miljenica Rusije (iz vise razloga) i da je u Kominterni bio jak bugarski lobi. Kao sto smo mogli da vidimo, nekoliko poznatih funkcionera KPJ je proglaseno nekooperativnim po pitanju resavanja nacionalnog pitanja pp bugarskom receptu. Ali dobro.... idemo dalje, mozda se pojavi jos po koji dokaz.

 

[Kor]

Contested Country: Yugoslav Unity and Communist Revolution, 1919-1953 - By Aleksa Đilas



Ovo je vrlo zanimljivo i otvara mnoga pitanja... No, za pokretanja tocka revolucije potrebno je izgraditi citav jedan mehanizam, evo kako je to izgledalo... (''dobar'' clanak iz novosti)

Procitao sam taj feljton pre dosta vremena. Inace, toplo ga preporucujem svima posto na dosta koncentrisan nacin pise o dogadjajima iz predratnog vremena. Mada moram da konstatujem da su autori ponekad i malo pristrasni.

Sporna je ovde teza da je Mustafa Golubic bio potkazan gestapou pre postoji mogucnost da su nemci provalili u vezu i tako uhapsili Golubica.
U ovu mrezu zaverenika bi ubacio i Dragoljuba Mihailovica koji je na skoro isti nacin bio pripremljen kao i Sarl de Gol.

Da li postoje ikakvi dokazi za to?
U principu, meni izgleda dosta logicno da je otkriven od strane Broza i njegovog okruzenja da bi pojedinci sacuvali glave na ramenima.

IV Kongres KPJ, Drezden >> konkordatska kriza >> kriza oko banovine hrvatske (grubo krsenje ustava, stvaranje nezadovoljstva kod Srba) >> puc 27. mart. >> ukidanje pravnog poretka >> lazna nedemokratksa vlada u egzilu >> JVuO (koja zajednickom mobilizacijom u zapadnoj Srbiji legitimizuje partizansku vojsku tj. od nje pravi narodnu vojsku) >> krece gradjanski rat (po planu IV kongresa KPJ-a) >> viski sporazum izmedju Tita i predstavnika lazne nedemokratske vlade Subasic... ostalo je istorija. (tocak revolucije u kratkim crtama).

ukratko, gradjevinci se igraju..... i to se onda zove revolucija

 

[Kor]

Patološka mržnja prema Srbima

08.11.2014 12:05 | Pantelija Matavulj

Šta se to dogodilo u Drezdenu od 3. do 15. novembra 1928. godine na četvrtom kongresu KPJ? Ko je bio tamo?

Da li je taj skup jugoslovenskih komunista zaista naduo jedra ustaškog pokreta, ohrabrio svako antisrpsko djelovanje u budućnosti, postavio temelje budućih nezavisnih država, a na štetu Srba, stvorio embrione budućih naroda koji će nastati iz srpskog bića i živjeti na patološkoj mržnji prema Srbima? Svaki odgovor na ova pitanja je potvrdan.
Dakle, u Drezdenu je na početku kongresa, u analizi političkog stanja u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca(SHS) konstatovano da su stvaranjem te države Južnih Slovena pod vlast velikosrpske buržoazije stavljeni Slovenci, Hrvati, Crnogorci, ali i znatna albanska, bugarska i mađarska područja. Ova konstatacija i ono što slijedi izvučeno je iz dokumenata KPJ i ne predstavlja ni najmanju tajnu. Ne upotrebljavaju se navodnici iz razloga što su sve te tvrdnje bukvalno prepisane i nesumnjivo su autentične.
KPJ je označila srpsku buržoaziju i vojsku monarhije kao svog glavnog neprijatelja, podvlačeći da se borba mora prenijeti u samu Srbiju, kao bazu ovog režima, a da ta borba mora da započne priznavanjem otcjepljenja etničkim zajednicama koje to žele i oružanim ustankom, odnosno izazivanjem oružane pobune u zemlji, njenim rasturanjem i stvaranjem novih država na ruševinama Kraljevine SHS.
To se vrlo precizno navodi u dokumentu kongresa, nazvanom "Rezolucija o privrednom i političkom položaju", gdje stoji da će se KPJ boriti za stvaranje nezavisne Hrvatske, nezavisne Crne Gore, Makedonije i nezavisne Slovenije, dok će mađarskoj manjini u Vojvodini dati pravo na otcjepljenje. Posebna pažnja posvećena je "albanskom pitanju", za koje su delegati četvrtog kongresa KPJ rekli da je suštinsko.
Konstatuje se da je poslije Prvog svjetskog rata jedna trećina sveukupnog albanskog stanovništva pala pod vladavinu režima velikosrpske buržoazije i naglašava da je "oslobođenje tog naroda od srpske okupacije moguće samo kroz sveopšti ustanak".
KPJ u datim okolnostima počela je sa jasnim i vedrim ciljevima, ali se kasnije obrušila na jedinstvo i uprla ciljeve protiv svih naroda koji su živjeli na tlu Kraljevine. To je očigledno. Društveno-političke prilike u Kraljevini SHS uticale su na produbljivanje klasnih suprotnosti i stvarale povoljne mogućnosti za širenje revolucionarnog radničkog pokreta. Politički život, iz kojeg je radnički pokret bio zakonom isključen, bio je obilježen sve oštrijim suprotnostima i borbama između vladajuće srpske buržoazije i buržoazije ostalih naroda, a to je uzrokovalo sve dublje političke krize.
…Posebno su negativne posljedice imali stavovi koje je zauzela Kominterna na svom petom kongresu četiri godine ranije (Moskva, 1924) o jugoslovenskom nacionalnom pitanju. Princip samoodređenja bio je izražen u zahtjevu za razbijanje Jugoslavije i za stvaranje federacije radničko-seljačkih republika na Balkanu, čime se isključivala mogućnost rješenja nacionalnog pitanja u okviru Jugoslavije. Prihvativši stav Kominterne, KPJ se našla izvan tekućih političkih zbivanja u zemlji koja su nosila pečat borbe između vladajuće srpske buržoazije i buržoazija ostalih naroda. Upravo je u godini 1924. sukob između vladajuće Radikalne stranke i Hrvatske republikanske seljačke stranke (HRSS) izazvao duboku političku krizu, koju je režim pokušao da riješi zabranom HRSS.
- Borbe u vrhovima KPJ poprimile su grupaški karakter.
Kongres KPJ je naglasio stav da u Kraljevini SHS predstoji buržoasko-demokratska revolucija koja će brzo prerasti u proletersku. Usvojen je stav Kominterne o socijaldemokratiji kao blizancu fašizma, a članstvu KPJ zabranjeno je da ulazi u reformističke sindikate i djeluje unutar buržoaskih opozicionih partija. Najzad, u vezi s pojačanom opasnošću "od imperijalističke intervencije protiv SSSR", ponovo je potenciran stav o razbijanju Jugoslavije kao "vještačke versajske tvorevine" i dijela "sanitarnog kordona" i o stvaranju nezavisnih nacionalnih država.
Uglavnom, sve je mirisalo na povećane težnje razbijanja jedinstvene države i udaljavanja od Srba. Samo 13 godina kasnije desio se na ovom prostoru krvavi rat - zlo za sve i izgibija svih…

http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Patoloska-mrznja-prema-Srbima/lat/167311.html

 

[Khal Drogo]

Квалитетна и аргументована излагања историчара Немање Девића

 

[Khal Drogo]