Наравно са историјске тачке гледишта мада је очигледно незбежно и коришћење теолошке литературе библије и осталих јеванђеља и тд.
Мени конкретно није јасно како је Ирод наредио покољ оне деце као против меру на рођење Месије ако је он умро четори године пре Исусовог рођења.
Или како је Ирод на наговор Иродијаде одсекао главу Јована Крститеља који је крстио Исуса и то још као одраслог.Ако је то уопште исти Ирод(Херод).
Исус је рођен у Витлејему, бар тако кажу, како је завршио у Назарету(скривање од репресивних мера власти, неплаћање пореза и тд)?
Ако је говорио против свештеника из храма у Јерусалиму зашто је ишао да их види, када је и погубљен?
Да ли су Римљани већ увелико прибегавали разапињању људи на крстове или је Исус био "привилегован" да буде први као зачетник нове вере?
С обзиром да је тада Блиским истоком кружило више култова и још више људи који су тумачили веровања на свој начин, ко је био Исусова "конкуренција"?
Какво је виђење јеванђеља по Јуди у односу на остала четири прихваћена и шта кажу остали списи из Наг Хамадија?
Какву причу причају "Списи са Мртвог мора"?
Гомила нејасноћа и недоумица.Пишите.
Jevsevije Kesarijski - Istorija Crkve
Eusebije Cezarejski (Pamfil) je najznačajniji crkveni istoričar. Rodjen je u Cezareji Palestinskoj (Primorskoj) oko 265 godine, gde je i stekao vrsno helensko i hrišćansko obrazovanje. Za episkopa Cezareje biva izabran negde posle Milanskog edikta 313. godine. Radio je na obogaćenju znamenite Cezarejske biblioteke koju je osnovao još Origen, i iz koje je crpeo gradju za svoja apologetska i istorijska dela. Bio je blizak caru Konstantinu, čemu je doprinosila njegova učenost i diplomatska sposobnost
Pored nekoliko izuzetno vrednih i značajnih dela, kao što je ‘Hronika’, ‘Evandjeljska priprema’ i ‘Evandjeljsko dokazivanje’, Eusebije je napisao i ‘Istoriju Crkve’ u deset knjige. Ovo delo tretira prva tri stoleća razvoja hrišćanstva (do 424 godine – do Konstantinove pobede nad Likinijem). Ne treba očekivati da Eusebije u svojoj ‘Istoriji’ daje kompletnu istoriju pojave i širenja hrišćanstva, no ona ima izuzetan značaj po bogastvu fakata i dokumenata iz prve ruke, koje je on sakupio i složio u jednu zbirku.
Preveo sa ruskog: Slobodan Prodić
8. glava
O tome šta je učinio Irod, i kako je skončao
Kada se rodio Hristos, saglasno proročanstvima, u Vitlejemu Judejskom, i vremenu na koje smo ukazali, Irod, zbog glasova koji dodjoše do njega preko mudraca sa Istoka (pogl. Mt. 2, 12), veoma se ražesti zbog toga. Smatrajući da je njegova vlast u opasnosti, on upita učitelje Zakona gde se očekuje rodjenje Hrista. Saznavši da u proroštvu Miheja postoji kazivanje da će se to zbiti u Vitlejemu, on izdade naredbu da se u tom mestu i njegovoj okolini pobiju deca mladja od dve godine. Irod je smatrao da će na taj način stradati i Hristos, ali Bogomladenac tada nije postradao: njegovi roditelji saznali su o tome šta se ima dogoditi, te otidjoše sa njim u Egipat. Tako nas uči sveto Jevandjelje. Potrebno je znati i to kakva je kazna stigla Iroda zbog prestupa pred Hristom i njegovim sunarodnicima. nedugo zatim, bez i najmanjeg oklevanja, Iroda je još za života stigao sud Božji, da bi se svima pokazalo ono što je i zaslužio. Država je tobož bila u blagostanju, ali on (Irod) dom svoj omrači velikim nečašćem: ubistvom žene, dece, rodjaka najbližih po krvi i najdražih. nemoguće je ispisati sve te dogadjaje jer kazivanje o njima prevazišlo bi i najgore tragedije. 0 njima podrobno kazuje Josif u svojoj „Istoriji", kada govori o Irodu. U XVII knjizi „Judejskih drevnosti" on ovim rečima opisuje Irodov kraj: „njegova se bolest pogoršavala jer ga Bog kazni zbog bezakonja koje je počinio. To beše slab oganj koji je tinjao u njemu, i stalno se iščekivalo da se taj oganj rasplamti... U Irodu beše velika želja da pojede nešto, ali mu se nije moglo pomoći u tome; rane na njemu, a naročito one na desnoj strani utrobe, i upaljene noge prepune nekakve prozračne tečnosti, izazivale su strašan bol. Smrad beše veliki; njegov muški organ trulio je jer u njemu behu crvi. Mogao je disati samo kada bi ga uspravili u postelji, a tada se od njega širio svuda snažan smrad po sobi. Sve njegove udove mučili su jaki grčevi. Ljudi, nadahnuti Bogom, koji daje da se sve može prozreti, kazivali su da Bog kažnjava cara zbog grehova koje je počinio..." 1. Eto šta kazuje pomenuti pisac u svome delu. A u II knjizi „Istorije" on tako)e daje slična svedočanstva o njemu: „Čitavo Irodovo telo beše zahvatila bolest koja ga je razarala na različite načine. Imao je nekakvu sakrivenu groznicu, nepodnošljiv svrab po čitavom telu, neprestane bolove na desnoj strani trbuha. noge su mu bile otečene kao kod bolesnika koji pate od vodene bolesti. Sav je smrdeo na upalu jer beše mnoštvo zagnojenih rana na njegovim udovima koje su bile prepune crva. Osim toga imao je i teško, asmatično disanje i grčeve po svim delovima tela. Ljudi, koji behu nadahnuti, videli su u toj bolesti kaznu. Irod se borio sa tim mukama, željan da živi; nadajući se ozdravljenju, tražio je načine da bude isceljen. naredio je da ga prenesu kroz Jordan, da bi došao do izvora sa toplom vodom Kalira, koje se zatim ulivaju u Aoaltovo jezero; tu ističe slatka voda koja je dobra za piće. Lekari su odlučili da njegovo telo potope u neku lekovitu kupku načinjenu od lekovitog bilja i ulja, ali kada su to učinili, njega obuze nesvestica. Sluge, videći to, povikaše i on od te buke dodje k svesti. Pošto mu beše bolje, sa verom u ozdravljenje, naredio je da se običnim vojnicima da po pedeset drahmi, a načalnicima (oficirima) i svojim prijateljima mnogo veće sume.
Tada se vratio u Jerihon, lošeg raspoloženja. I pored toga što je smrt već bila blizu njega, on naumi još prestupnije delo: pozva vidjenije ljude iz svih mesta Judeja i naredi da budu zatvoreni na hipodromu. Tada pozva svoju sestru Salomeju i njenoga muža Aleksandra, te im reče: „Znam da će Jevreji praznovati moju smrt, ali ja još imam vlasti da ih primoram da me oplakuju i da ridaju kada bude moja sahrana. To će se desiti ako ispunite moju želju: sve one koji su zatvoreni i koji se nalaze pod stražom, onoga trena kada umrem, naredite straži da ih sve pobiju, i neka čitava Judeja, svaki njen dom, plače i tuguje...". Zatim, nešto niže u tekstu, Josif piše: „Ponovo mučen željom da jede, izmedju dva napada kašlja, on je odlučio da preduhitri sudbinu: uzeo je jabuku, a od slugu zatraži nož da bi isekao voće na komade, a onda, okrenuvši se da ga niko ne bi video šta radi, preseče vene na desnoj ruci...".
Josif takodje kazuje da je on, pred samu smrt, naredio da ubiju njegovog sina (a to je bio treći, posle dvojice koji su ubijeni još ranije), i taj sin je skončao u teškim mukama. Takav je bio kraj cara Iroda, koji je dobio pravednu kaznu zbog ubistva dece u Vitlejemu i okolini, i zbog zle pomisli protiv Spasitelja našeg. Posle Irodove smrti, andjeo Gospodnji se javi u snu Josifu, koji tada beše u Egiptu, i zapovedi da zajedno sa Mladencem i Majkom njegovom ponovo dodje u Judeju. I k tome jevandjelista dodaje: „Ali čuvši da Arhelaj caruje u Judeji umesto Iroda, oca svojega, poboja se onamo ići, primivši u snu zapovest, otide u krajeve galilejske" (Mt. 2, 22). Saglasno sa Jevandjeljem, pomenuti istoričar govori o Arhelajevoj vladavini posle Iroda, i kazuje kako je po zaveštanju njegovog oca Iroda, i odluci kesara Avgusta, carsku vlast nad Judejima dobio po nasledstvu, i kako je kroz deset godina lišen vlast, a njegova braća: Filip i Irod Mladji, zajedno sa Lisanijem, dobiše svoje tetrarhije.
Taj Josif, u XVIII knjizi svoje „Drevnosti" kazuje da je dvanaeste godine vladavine Tiverija 2 (a on je nasledio vlast od Avgusta, koji je upravljao 57 godina), vlast u Judeji data Pontiju Pilatu. On je upravljao čitavih deset godina, gotovo do smrti Tiverija. Time on javno izobličava lažnost zapisa, koja su sačinjena sasvim nedavno sa ciljem da blate Spasitelja našeg. Samo vreme, naznačeno u zaglavlju, projavljuje lažnost te izmišljotine. Oni vreme stradanja Spasitelja našeg, kome Ga predadoše prestupni Jevreji, stavlja u vreme četvrtog konzulstva Tiverija, kada je bila sedma godina njegove vlasti; ali, ako je verovati Josifu, Pilat tada još uvek nije upravljao Judejom. Josif u pomenutom delu direktno ukazuje da je Tiverije naznačio Pilata za prokuratora Judeje u dvanaestoj godini svoje vladavine.
Препоручио бих ти да прочиташ цео текст са горње везе.
Даљи правац за истраживање.
There are no eyewitness accounts. 
