Историјски квиз

pinosavac:
Evo da postvim i ja jedno pitanje

Koliko ratova su vodile SAD u devetnaestom veku,s kim i kada
Kliknite za proširenje...

Ali da se podsetimo i XX veka:

1893. Havaji:
Svrgavanje legalne dinastije i aneksija ovih ostrva koja ce se ozvaniciti tek 20.07.1959.

1903. Kolumbija:
SAD, ciji su se marinci vec iskrcali 1895.godine, intervenišu u Kolumbiji da bi podržali nezavisnost njene provincije Paname i izgradili kanal koji ce spajati Atlantik i Pacifik i koji ce 1914.godine biti aneksioniran.

1909. Nikaragva:
Marinci SAD, koji su se dve godine ranije vec iskrcali u zalivu Fonseka, uspevaju da smene sa vlasti predsednika ( Hose Santos Selaja-Jose Santos Zelaya 1853-1919) zbog njegovog pokusaja da poveca poreze koje je placala americka kompanija The Rosario and Light Mines. Invaziju je prethodno najavila nota americke administracije poznata kao nota Knox. U zemlji se uspostavlja marionestski rezim ciji je predsednik bio Adolfo Diaz. Vlada SAD potpisuje sa Nikaragvom 1914. godine (tadasnji predsednik Emiliano Chamorro) dogovor Bryant-Chamorro kojim za tri miliona dolara kupuje pravo da izgradi kanal u Nikaragvi , iznajmljuje dva ostrva i uspostavlja zvanicno vojnu bazu u zalivu Fonseka. Ovaj sporazum izaziva izrazeno anti-americko raspolozenje koje dovodi do gradjanskog rata.

1912. Kuba
Americka vojska se iskrcava na Kubi da bi ugušila proteste crnacke manjine koja je protestvovala protiv rasizma i zahtevala socijalne reforme. Dodatni motiv je bio zaštita interesa dve americke kompanije Spanish-American i Cuban Cooper.
1915. Haití
Vojna okupacija Haitija da bi se "uvela demokratija". Operacija je trajala 19 godina.

1916. Meksiko
General Peršing (John Joseph Pershing 1860-1948) predvodi americke trupe koje ulaze u Meksiko. Njihov cilj je meksicki revolucionar Doroteo Arango Kinjones (Doroteo Arango Quińones 1878-1923) poznatiji kao Panco Vilja (Pancho Villa). - Jedan od najvecih generala u istoriji americke vojske stekao je ugled kada je 1903 godine na Filipinima, da bi ugušio pobunu lokalnih muslimana, naredio da se streljaju mecima namazanim svinjskom masti.

1927. Nikaragva
Bezuspešan pokušaj americke vojske da uguši revolucionarni pokret pod vodjstvom Avgusta Cesara Sandina (Augusto Cesar Sandino 1893-1934) i koji je 1933. godine uspeo da prinudi marince da se povuku iz zemlje.

1950-1953. Koreja
SAD interveniše u sukobu izmedu dve Koreje cime postižu da se definitvno odloži pravedno rešenje korejskog pitanja. Svojim stavom u UN, Titova Jugoslavija je ucestvovala u obezbedivanju legitimiteta za ovu intervenciju.

1954. Gvatemala
Americka aviacija bombarduje Gvatemalu i uspeva da sruši s vlasti tadašnjeg predsednika (Jacobo Arbenz Guzmán 1913-1971) optuženog za komunizam jer je izvršio ekspropiaciju americke kompanije United Fruit.

1956. Egipat
Pritisak SAD na Francusku i Veliku Britaniju da povuku svoje trupe koje su pokušavale da sprece nacionalizaciju Sueckog kanala. Americka flota evakuiše nesto vise od 2000 svojih drzavljana iz zone.

1958. Liban
Americke trupe (oko 3000 marinaca) se iskrcavaju sa misijom da "zaštite živote svojih gradana i pomognu vladi Libana".

1961. Kuba
Neuspešan pokušaj oko 1500 kubanskih emigranata koje je organizovala CIA da se svrgne komunisticki režim Fidela Kastra iskrcavanjem u Zalivu Svinja. Americka intervencija završava potpunim neuspehom. (16-30.04.1961.)

1961-1973 Vijetnam
Slicno sukobu izmedu dve Koreje, SAD podržavaju Severni Vijetnam u borbi protiv komunistickog Južnog koji je podržavo SSSR. Upotreba najsavremenijeg (i najbrutalnijeg) naoružanja korišcenog i protiv civilnog stanovništva nije obezbedila pobedu SAD. Poraženi na domacem terenu od sopstenog javnog mnjenja i uz hiljade žrtava (oko 55000), definitivno se povlace iz Vijetnama.

1965. Dominikanska Republika
Americki predsednik Lindon Džonston, želeci da spreci uspon komunizma, izjavljuje da "nece tolerisati novu Kubu na Karibima" i interveniše, pomazuci sa oko 30000 marinaca da se uguši pobuna koja je trebalo da dovede na vlast legalno izabranog predsednika (Juan Bosch). Tako je i drugi deo ostrva koje dele dve države, Haití i Dominikanska Republika, samo cetiri godine kasnije, bio poprište nove intervencije Sjedinjenih Americkih Država.

1980. Iran
Posle upada iranaca u ambasadu SAD, bezuspešno je pokušana vojna operacija oslobadanja taoca.

1983. Liban
Napad protiv sirijske vojske koja je tada okupirala Liban kao odgovor na atentat protiv americkih interesa u Bejrutu.

1983. Granada
Ronald Regan, sa istim izgovorom kao 18 godina ranije Džonston, napada malu državicu izgubljenu u Karipskom moru. Legalno pokrice ovoj akciji dao je iznudjen poziv Organizacije karipskih zemalja, pošto je predsednik levicarske vlade ove mini-države ubijen u atentatu jedne ultra-desnicarske organizacije.

1986. Libija
Bombardovanje Tripolija i pokušaj ubistva Moamera el Gadafija, libijskog predsednika, zbog navodne umešanosti Libije u atentate protiv americkih interesa.

1989. Panama
Invazija Paname da bi se smenio Manuel Antonio Noriega, americki covek u zoni. Optužen je za trgovinu drogom, smenjen sa vlasti i uhapšen.

1991. Irak
Posle dugogodišnje vojno-politicke saradnje sa Sadamom Huseinom, narocito u ratu protiv Irana, SAD napadaju Irak pošto ovaj okupira Kuvajt. Osim nebrojenih irackih žrtava, desetine hiljada americkih i britanskih veterana i njihovih familija postaju prve masovne žrtve osiromašenog uranijuma koje su koristile Sjedinjene Americke Države u tom ratu. U toku narednih 12 godina Irak ce biti izložen brutalnim ekonomskim sankcijama koje su ostavile tragicne posledice, na prvom mestu visoku stopu mortaliteta medu najmladjima. Prema nekim podacima petoro od osmoro iracke dece ne doživi svoj deseti rodjendan zbog neuhranjenosti, bolesti (uglavnom potpuno izlecivim u drugim zemljama), kao posledica upotrebe (zabranjenog) osiromašenog uranijuma ili zbog incidenata sa nekom od mnogih neeksplodiranih mina "posejanih" u toku rata. Svemu tome treba dodati da je polovina teritorije Iraka bila pretvorena u zone zabrane letova (na severu kurdska i na jugu šiitska) i da je zemlja tokom svih ovih godina bila konstantno bombardovana od strane americko-britanskog vazduhoplovstva. U tim uslovima Irak se pretvorio u "pretnju svetskom miru" sto je bilo dovoljno da se u martu 2003. zapocne nova agresija na ovu zemlju.

1992. Somalija
Pod izgovorom pomoci raznim nevladinim-humanitarnim organizacijama dolazi do ovog bezuspešnog pokušaja mešanja u unutrašnje stvari jedne zemlje koji je ostao ovekovecen na filmskom platnu kao "Black Hawk Down" Ridlija Skota (Ridley Scott).

1994. Haiti
Još jedna u nizu intervencija da bi se "obnovila demokratija".

1998. Sudan
Bombardovanje i potpuno uništenje farbrike lekova sa izgovorom da se radi o fabrici hemijskog naoružanja. Desetine hiljada mrtvih kao posledica nedostatka lekova u celoj zemlji. Cak ni posle potpuno jasnog dokazivanja da se nije radilo o fabrici oružja, nije došlo do bilo kakvog izvinjenja ili ekonomske nadoknade za pocinjenu štetu.

1999. Jugoslavija

2001. Avganistan

2003. Irak

Zna li neko za napad SAD na Kanadu u drugoj polovini XIX veka?
 
Ok. Da odgovorim na moje pitanje. Bilo je u Hrvatskoj, zapravo RSK, i bila je to bitka za Medacki Dzep. Kanadske UN trupe su se borile protiv Hrvatskih paravojnih jedinica koje su zadrzavale ulaz UN trupa jer su pocinjavali zlocine nad Srpskim civilima. Ovo je uslo u Kanadsku istoriju kao jedan veliki vojni okrsaj koji se moze usporediti sa Korejskim Ratom. Nazalost nije bilo mrtvih ali je bilo 4 ranjena vojnika.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top