Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.731
U pravu si.
1. Šta kaže zvanično objašnjenje (NIST izveštaj, 2005–2008):
- Avioni nisu „presekli“ čelik kao nož puter, već su udarili ogromnom kinetičkom energijom (svaki avion ~150 tona mase × brzina ~800 km/h = ekvivalent više tona TNT-a).
- Oštećenje konstrukcije: deo nosećih stubova presečen, deo savijen, deo otkinut. Sama energija udara, plus eksplozija goriva, rasporedila se preko više spratova.
- Požari: mlazno gorivo zapalilo kancelarijski materijal. Temperature od 800–1000 °C nisu istopile čelik (tačka topljenja ~1500 °C), ali su značajno smanjile njegovu nosivost (pri ~600 °C čelik gubi više od 50% čvrstoće).
- Progresivni kolaps: oslabljenje podova dovelo do savijanja, pa do povlačenja spoljašnjih stubova ka unutra, i konačno kaskadnog urušavanja „sprat po sprat“.
2. Zašto mnogi sumnjaju:
- Intuitivno zvuči nemoguće da „šuplji avion od aluminijuma“ tako ošteti „masivne čelične stubove“. Ljudi zamišljaju nož i gvožđe — pa kažu da je to nemoguće.
- Brzina i masa se često potcenjuju. Pri ~800 km/h, kinetička energija aluminijuma + goriva jednaka je udaru ogromnog projektila. Dakle, poređenje sa mirnim aluminijumskim limom nije isto kao realni udar.
- Način urušavanja (ravnomerno, velikom brzinom, vertikalno) za neke deluje kao „kontrolisana demolicija“.
3. Fizika i materijali (ključne tačke):
- Kinetička energija vs. tvrdoća: nije presudno što je aluminijum mekši od čelika. Ako telo ima dovoljno mase i brzine, može probiti tvrđi materijal (primer: vodeni mlaz pod pritiskom seče metal, iako je voda „mekana“).
- Distribucija energije: avion se pri udaru raspao, ali delovi su preneli ogromnu energiju na stubove, delom ih kidajući i savijajući.
- Toplotni efekti: čelik se nije „istopio“ kao vosak, već je oslabio i izgubio krutost pod požarima koji su trajali satima.
Ukratko:
- Nije aluminijum kao materijal presekao čelik.
- Ogromna kinetička energija aviona + visoka temperatura požara oslabili su konstrukciju, što je dovelo do progresivnog kolapsa.
