proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
osta draža i pored poništene presude ono što je bio /saradnik okupatora/ i osta tamo gde je i bio do sada
-
- Popularno:
- Srpski studiji u čudnom ozračju
- Dejtonska Bosna
- Da li ima leka protiv dronova i rojeva...
- Šta prvo uradiš kad se probudiš?
- Pretužni filmovi
- Zasto toliko mrzite Ruse?
- Submisivnost ⚡️ nije što i mazohizam
- Da li ste se ikada u životu "raspali" i...
- Ursula fon der Lajen: Stav EU...
- Erdogan: Ako Srbija dirne BiH ili...
Историјска сваштара (1941-1945)
- Začetnik teme Ројалиста
- Datum pokretanja
- stanje
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
VOJNOIZDAVAČKI . br. 1^1211^55I NOVINSKI CENTAR ^ kiX-055Za izdavačadr
Nikola Popović,
pukovnik, načelnik Centra »
Biblioteka
RATNA PROŠLOST NARODAI NARODNOSTI JUGOSLAVIJE
Knjiga
ČETIRISTO ŠESTA
Glavni i odgovorni urednik
Radomir Đondović,
pukovnik
Urednik
Miroslav Perišić
Recenzenti
prof, dr
Mirko Mirković
prof, dr
Momčilo Zečević
- - - - - - - - - -
evo gde je predmetni citat
BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.496
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
Partizani se, kao oslobodioci, nisu svetili.
U Jugoslaviji je, zbog ratnih zločina, posle rata osuđeno na smrt i streljano oko 2.000 ratnih zločinaca. Partizani su, dakle, sudili i streljali ubice, ne nevine. I pružili ruku pomirnicu svakom patrioti. NOV I POJ je, na primer, u Srbiji primila u svoje redove septembra 1944. sve pripadnike JVuO ( četnike) koji su hteli da se tuku protiv Nemaca. To je bilo pomirenje. Zato danas u Srbiji nema kuće iz koje se nije bar jedan vojnik tukao protiv tog svetskog zla. To je naš srpski brend koji, nažalost, ne koristimo. AVNOJ je novembra 1944. amnestirao sve četnike i domobrane, sem ubica, silovatelja, palikuća i pljačkaša, posle čega je došlo do novog vala stupanja u NOV I POJ.
- - - - - - - - - -
Piše: Stevan Mirković
U Jugoslaviji je, zbog ratnih zločina, posle rata osuđeno na smrt i streljano oko 2.000 ratnih zločinaca. Partizani su, dakle, sudili i streljali ubice, ne nevine. I pružili ruku pomirnicu svakom patrioti. NOV I POJ je, na primer, u Srbiji primila u svoje redove septembra 1944. sve pripadnike JVuO ( četnike) koji su hteli da se tuku protiv Nemaca. To je bilo pomirenje. Zato danas u Srbiji nema kuće iz koje se nije bar jedan vojnik tukao protiv tog svetskog zla. To je naš srpski brend koji, nažalost, ne koristimo. AVNOJ je novembra 1944. amnestirao sve četnike i domobrane, sem ubica, silovatelja, palikuća i pljačkaša, posle čega je došlo do novog vala stupanja u NOV I POJ.
- - - - - - - - - -
Piše: Stevan Mirković
Poslednja izmena:
Ko li vas placa da dzabolebarite i da 24/7 ovako sejete mrznju po narodu...
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
па да, управо је ту та срамна подметачина и фалсификат...браво...цела екипа са Знака
што си лажирао извор онда и подметнуо онај амерички?Зашто вам тачно смета Барјакатар, зато што је био задужен да спречи покоље Срба на Косову или зато што је био против отимања Косова?
Avramov, Smilja (1995). Genocide in Yugoslavia. BIGZ. p. 178. Retrieved 12 January 2014. When Draza Mihailovic's movement was included in British strategy, he was told to establish links with Albanian Col. Muharem Bajraktar
Дакле посташе фашисти, не само Барјактар који је први пружио отпор Хитлеру у Албанији, него и Амери и Британци...само мали Јожа што се санкао у кориту оста "антифашиста"
Poslednja izmena:
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
Kvisling
Objavom 29. avgusta 1941. formirana je „vlada narodnog spasa“, a sam Nedić je 1. septembra 1941. godine na radiju održao govor u kome je obavestio srpsku javnost da je postao „predsednik vlade“. Iako se danas maksimalno pojednostavljeno posmatra sam pojam „nemačka okupaciona uprava“, treba znati da je formiranje Nedićeve vlade bilo čin tek jednog dela okupacionih vlasti, najpre tadašnjeg Upravnika Srbije, generala Denkelmana, koji je tu odluku autonomno doneo, bez previše konsultacija u Berlinu, bar sa Ministarstvom spoljnih poslova koje je predvodio kasnije osuđeni ratni zločinac Joakim fon Ribentrop, kao i sa delom vojnih vlasti. Ipak, takav potez je dobio diskretan mig odobravanja iz srca nacističke tame: od šefa Gestapoa i SS-a Hajnriha Himlera, Hitlerove desne ruke.
- - - - - - - - - -
Zamršeni nemački međusobni odnosi dobili su tako svoj odjek i na okupiranom tlu Srbije. Prema izjavi datoj tokom isleđivanja u Beogradu januara 1946. Nedić je tvrdio da najveći deo onih koji su bili ministri u toj vladi nije kontrolisao, kao i da su mnogi od njih imali sopstvene „kombinacije“ i zadatke sa Nemcima, iz raznih struktura.
- - - - - - - - - -
Nedić se u svojim nastupima i delovanju prihvata „ugroženog srpstva“ kao primarne motivacije. Na zgradi vlade u Kralja Milana istaknuta je srpska zastava umesto dotadašnje jugoslovenske, a u kabinete su uneti portreti kralja Petra I Karađorđevića, poslednjeg srpskog kralja pre formiranja Jugoslavije.
Na teritoriju „Nedićeve Srbije“ u to vreme dolaze hiljade izbeglica sa teritorije NDH koje su uspele da izbegnu ustaške masakre (brojevi variraju između 150.000 i 270.000 ljudi, žena i dece), kao i 40. 000 Slovenaca iz oblasti koje su Nemci smatrali svojima i otetima posle Prvog svetskog rata. Nedićeva vlada se bavi smeštajem ovih ljudi, prihvatom i njihovim hranjenjem, ali i mobilisanjem dela muškaraca za službu u „vojsci nove Srbije“ – Srpskoj državnoj straži, kasnije poznatoj kao „nedićevci“.
Jer, primarni zadatak koji je Nedić dobio od Nemaca bio je jasan: borba protiv ustanika i suzbijanje svih njihovih aktivnosti. Što se suzbijanja ustanka tiče, tu su fazu već bile završile nemačke vojne i policijske jedinice, četiri divizije i jedan policijski bataljon, proteravši partizane i četnike iz Srbije u Bosnu i Crnu Goru. Nediću je ostalo da pazi da se nešto od ustanka ne obnovi u Srbiji jer je Srpska državna straža bila slabo naoružana i slabo obučena formacija koja je uvek imala problem sa popunjavanjem potrebnog broja ljudi - što je bolje od svega svedočilo o „popularnosti“ Nedića među tadašnjim stanovništvom Srbije.
Objavom 29. avgusta 1941. formirana je „vlada narodnog spasa“, a sam Nedić je 1. septembra 1941. godine na radiju održao govor u kome je obavestio srpsku javnost da je postao „predsednik vlade“. Iako se danas maksimalno pojednostavljeno posmatra sam pojam „nemačka okupaciona uprava“, treba znati da je formiranje Nedićeve vlade bilo čin tek jednog dela okupacionih vlasti, najpre tadašnjeg Upravnika Srbije, generala Denkelmana, koji je tu odluku autonomno doneo, bez previše konsultacija u Berlinu, bar sa Ministarstvom spoljnih poslova koje je predvodio kasnije osuđeni ratni zločinac Joakim fon Ribentrop, kao i sa delom vojnih vlasti. Ipak, takav potez je dobio diskretan mig odobravanja iz srca nacističke tame: od šefa Gestapoa i SS-a Hajnriha Himlera, Hitlerove desne ruke.
- - - - - - - - - -
Zamršeni nemački međusobni odnosi dobili su tako svoj odjek i na okupiranom tlu Srbije. Prema izjavi datoj tokom isleđivanja u Beogradu januara 1946. Nedić je tvrdio da najveći deo onih koji su bili ministri u toj vladi nije kontrolisao, kao i da su mnogi od njih imali sopstvene „kombinacije“ i zadatke sa Nemcima, iz raznih struktura.
- - - - - - - - - -
Nedić se u svojim nastupima i delovanju prihvata „ugroženog srpstva“ kao primarne motivacije. Na zgradi vlade u Kralja Milana istaknuta je srpska zastava umesto dotadašnje jugoslovenske, a u kabinete su uneti portreti kralja Petra I Karađorđevića, poslednjeg srpskog kralja pre formiranja Jugoslavije.
Na teritoriju „Nedićeve Srbije“ u to vreme dolaze hiljade izbeglica sa teritorije NDH koje su uspele da izbegnu ustaške masakre (brojevi variraju između 150.000 i 270.000 ljudi, žena i dece), kao i 40. 000 Slovenaca iz oblasti koje su Nemci smatrali svojima i otetima posle Prvog svetskog rata. Nedićeva vlada se bavi smeštajem ovih ljudi, prihvatom i njihovim hranjenjem, ali i mobilisanjem dela muškaraca za službu u „vojsci nove Srbije“ – Srpskoj državnoj straži, kasnije poznatoj kao „nedićevci“.
Jer, primarni zadatak koji je Nedić dobio od Nemaca bio je jasan: borba protiv ustanika i suzbijanje svih njihovih aktivnosti. Što se suzbijanja ustanka tiče, tu su fazu već bile završile nemačke vojne i policijske jedinice, četiri divizije i jedan policijski bataljon, proteravši partizane i četnike iz Srbije u Bosnu i Crnu Goru. Nediću je ostalo da pazi da se nešto od ustanka ne obnovi u Srbiji jer je Srpska državna straža bila slabo naoružana i slabo obučena formacija koja je uvek imala problem sa popunjavanjem potrebnog broja ljudi - što je bolje od svega svedočilo o „popularnosti“ Nedića među tadašnjim stanovništvom Srbije.
BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.496
Ovaj levo od Draze bas ima lik pravog psihopate, bez sale.....I on aj sa shajkacom iza njega...
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
što je najzanimljivije, neki ovde tvrde da na slikama nema ustaša, a nemaju nikakav link, knjigu, članak za svoje tvrdnje
da im verujemo na reč?
zašto se stide svih onih ugovora sa ndh - ustašama koji su ti četnici potpisali kad se već oni sami tada nisu stideli da stave svoje ime uz okupatorsko ili ustaško ???
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
evo još jedne slike gde se lepo vidi da je isti četnik za stolom i ovde treći s leva
da im verujemo na reč?
zašto se stide svih onih ugovora sa ndh - ustašama koji su ti četnici potpisali kad se već oni sami tada nisu stideli da stave svoje ime uz okupatorsko ili ustaško ???
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
evo još jedne slike gde se lepo vidi da je isti četnik za stolom i ovde treći s leva
- Poruka
- 30.526
Видим Дреновића али питам где су овде усташе, то што је Дреновић на слици не значи ништа.
Где си проверио?
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
ok, napredujemo, do juče si tvrdio da to nije izdajnik i ustaški saradnik drenović
idemo dalje
- - - - - - - - - -
u gornjem redu sa desne strane drugi, ko je to?
idemo dalje
- - - - - - - - - -
u gornjem redu sa desne strane drugi, ko je to?
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Може ли прецизније да се истумачи фотографија која се понавља ?
https://forum.krstarica.com/attachment.php?attachmentid=476743&d=1517905463
- Poruka
- 30.526
- Poruka
- 30.526
Ко каже да је Ђујић распоп?
- Poruka
- 30.526
- Poruka
- 397.910
ljudi su za mnogo manje i za nista zaglavljivali goli otok, umirali tamo ili umirali od batina u ozni..a ti kazes da bi draza mihilovic sacuvao svoju glavu..
komunisti su posle 45` narocito bili dobrodusni
Vojvoda Petar Bojovic
Po oslobođenju Beograda uhapsila ga je OZNA. U pritvoru je mučen, pa zatim pušten. Od povreda zadobijenih tokom batinanja vojvoda je uskoro preminuo, a njegovo telo je na Novo groblje prebačeno taljigama. Kako bi sprečili davanje počasti jednom od najvećih junaka srpske istorije, komunisti su na Radio Beogradu objavili vest da će svako ko pokuša da dođe na sahranu vojvode Bojovića biti uhapšen i krivično gonjen.
Tito ne odgovara ženi srpskog vojvode
Članovi njegove porodice su posle rata žigosani kao narodni neprijatelji i ponižavani, Bojovićeva supruga Mileva pisala je 26. aprila 1946. godine komunističkom vođi Josipu Brozu pismo u kojem ga je molila da joj kaže gde joj je zatvoren sin i zašto je uhapšen, a nikome nije učinio zlo. Josip Broz, , nije udostojio odgovora ženu srpskog vojvode. Mileva je umrla 1956. godine, pre nego što je njen sin Dobrica izašao iz zatvora.
Vojvoda Zivojin Misic
Njegov najstariji sin Aleksandar, kao i mlađi Radovan, prošli su sve ratove ratujući sa ocem. Aleksandar je u Drugom svetskom ratu, sa generalom Dražom Mihajlovićem, bio pripadnik Kraljeve vojske u otadžbini. Streljali su ga Nemci decembra 1941. godine. Mlađi Radovan je umro u logoru u Nemačkoj. Najmlađi Vojislav je bio u partizanima, Nemci su ga uhvatili, a sa Banjice ga je spasila majka Lujza. Posle rata bio je zatočenik Golog otoka. Muških potomaka nema.
o golom otoku nema potrebe da se prica...na goli otok su slati ljudi na pravdi boga
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
- - - - - - - - - -
Draža očekivao pomilovanje
- - - - - - - - - -
KADA se Dragoljub Mihailović našao u beogradskom zatvoru Ozne, u martu 1946. godine, prvo saslušanje vodio je Rašo Nešovanović iz Dražine rodne Ivanjice, a jedno vreme u prostoriji sa vođom Ravnogorskog pokreta, po smenama, bio je i Užičanin Boško Vidaković, takođe oficir Ozne, kasnije diplomata u Severnoj i Južnoj Americi i u Africi.
Jedan od oficira Ozne koji ga je čuvao bio je i Šapčanin Slobodan Borisavljević, koji je posle napuštanja Ozne bio u diplomatiji.
- - - - - - - - - -
Borisavljević je 14. marta 2000. na nekoliko stranica napisao sećanja, koja je predao Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti. Prvo sećanje nazvao je "Razgovor sa Dražom Mihailovićem", a drugo, takođe vezano za ovaj period, "Razgovor sa Slobodanom Penezićem u Ženevi".
"Novosti" ekskluzivno objavljuju ova sećanja iz kojih se vidi kako se Mihailović ponašao i o čemu je pričao neposredno pred smrt. Sećanja Borisavljevića u mnogo čemu podudaraju se sa dokumentima Forin ofisa, koje su "Novosti" ekskluzivno objavile u nekoliko nastavaka.
- U martu 1946. nalazio sam se na dužnosti u Ozni za Srbiju u Beogradu - započeo je sećanje Slobodan Borisavljević. - Ne sećam se tačno datuma, ali odmah posle hvatanja Draže Mihailovića, Slobodan Penezić Krcun pozvao je grupu odabranih oficira Ozne i saopštio nam da je uhvaćen Draža Mihailović. Njega treba čuvati sve do početka suđenja, koje će biti javno. Stoga će uvek u sobi sa njim biti po dvojica oficira, koji će se smenjivati svaka četiri sata i njihov zadatak je da Mihailovića nijednog trenutka ne ispuštaju iz vida, kako ne bi došao u situaciju da nešto pokuša.
- - - - - - - - - -
NIJE MUČEN
- KATEGORIČKI tvrdim da tokom istrage Draža Mihailović nije bio mučen, tučen ili na neki drugi način maltretiran - zapisao je Borisavljević. - Mi bismo to mogli da primetimo, iako smo za vreme saslušavanja bili udaljeni iz sobe. Saslušanja su vršili Josif Malović, zamenik saveznog javnog tužioca, i Milorad Milatović, tada jedan od pomoćnika Slobodana Penezića.
- - - - - - - - - -
Da je Dražu neko fizički mučio to bi se primetilo, napominje Borisavljević, a on bi to sigurno rekao na suđenju. Za takve metode nije bilo nikakve potrebe, jer se držao veoma korektno:
* Priznao je nadležnost suda, iako je mogao to da odbije
* Nije se branio ćutanjem (kao na primer Stepinac), već je odgovarao na sva pitanja, pokušavajući da opravda i odbrani nešto što se nije moglo braniti.
* Da li je bio drogiran, kao što neki danas tvrde, pokušavajući da objasne njegovo korektno držanje pred sudom? Draži su donosili hranu iz restorana - menze Ozne na Obilićevom vencu (sada je tamo studentski restoran), koju je zaduženi oficir pre serviranja Draži Mihailoviću obavezno probao. Mislim da nije bio drogiran.
* Draža Mihailović je mnogo pio i tražio je stalno ljutu rakiju. Njemu je donošena ljuta rakija i on je stalno molio da mu se dnevna porcija poveća. Počelo se tako sa četvrt litre dnevno, a završilo sa litar. Verovatno je u alkoholu tražio utehu i zaborav. Pored toga, stalno je tražio uz jelo najljuće papričice i jeo ih u ozbiljnim količinama. Verovatno se tu radi o navici, a možda je na taj način mislio da neutrališe eventualne droge ili slično, koje bi mu se mogle ubacivati u hranu.
Ceo postupak prema Draži Mihailoviću je bio veoma korektan, a i njegovo držanje pred islednicima i sudom bilo je korektno.
- - - - - - - - - -
Slobodan Borisavljević u svojim sećanjima postavlja i jedno pitanje: "Da li je Draži obećano da neće biti streljan?", i sam odgovara:
- Bilo je nekih tvrdnji da se Draža Mihailović držao korektno pred sudom zato što mu je obećano da neće biti streljan, bez obzira na presudu. Da će posle suđenja biti smešten negde podalje od očiju javnosti, na primer u neku usamljenu vilu na Jadranskom moru, gde će mu biti omogućeno da napiše memoare i slično, pa kada prođe izvesno vreme i galama oko njega se smiri, biće pušten da ostatak života provede na miru.
Ja verujem da je ovakvo obećanje, na odgovarajućem nivou, zaista dato. Verujem, takođe, da bi se Mihailović držao na sudu drugačije da mu takvo obećanje nije dato. Ja Krcuna tokom njegovog boravka u Ženevi 1954. godine nisam mogao da pitam. On mi verovatno i ne bi odgovorio.
Da je Draži bilo nešto obećano uverava me još jedan detalj: jedan od ljudi koji je to znao, pričao mi je da je Draža bio prosto zaprepašćen i šokiran kada mu je saopšteno da je njegova molba za pomilovanje odbijena, i kada je u zatvor došao berberin da ga obrije, prosto nije bio u stanju ništa da kaže, niti da ustane. Bio je kao paralisan.
Sve napred navedeno ukazuje da mu je na odgovarajućem nivou bilo obećano da neće biti streljan. Kada iz današnje perspektive procenjujem, verovatno bi bilo mudrije da mu je bio pošteđen život. On je tada već bio politički mrtav i njegovo pomilovanje onemogućilo bi da postane žrtva, da mu se podižu spomenici i slično.
- - - - - - - - - -
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:301064-Draza-ocekivao-pomilovanje
Jučerašnja četnička slava
- Slavi je prisustvovao izaslanik Nj. V. Kralja i predsednik vlade –
Naši četnici proslavili su juče kod „Imperijala“ svoju slavu kao uspomenu na dan kada je bukovički prota Atanasije u orašačkoj šumi zakleo na vernost voždu Karađorđu prve ustanike.
Bratstvo četnika i Hrvata
Zurle i gočevi, četnici sa crnim šubarama i belim suknenim čakširama, zastave i zelenilo na „Imperijalu“ zaistavljalo je i svraćalo prolaznike. A ko je ušao unutra bio je iznenađen jednom lepom slikom. U dvorištu su zagrljeni četnici zajedno sa hrvatskim seljacima i seljankama igrali narodno kolo i pevali svoje komitske pesme:
Iznenadni gosti iz Šestina kraj Zagreba bili su četnicima naročito dragi. Njihovo prisustvo bila im je uteha da nisu uzalud lomili kosti, ostajali bez ruku, nogu i očnjega vida. I dok su se oni trudili da što bolje dočekaju braću iz Hrvatske ovi su sa ljubavlju i poštovanjem posmatrali njihove prazne rukave, crna platna na očima i Karađorđeve zvezde na grudima.
Sečenje kolača
Započeto veselje prekinuto je crkvenim obredom. U velikoj Sali prota Božić izvršio je sečenje kolača. Ovom zvaničnom delu slave prisustvovali su mnogi delegate i ugledni gosti.
Izaslanik Nj. V. Kralja bio je pukovnik g. Krstić, predsednik vlade g. Ignjat Stefanović, Narodne odbrane njen predsednik general g. Ljuba Milić, Jadranske straže g. Grupčević, ministra socijalne politike g. Cerović. Sem njih sečenju kolača bili su prisutni delegate ostalih nacionalnih udruženja kao i delegate svih ženskih društava.
Od uglednih ličnosti prisustvovao je g. Ljuba Davidović, vladike Josif i Mardarije, Žika Rafajlović, pukovnik g. P. Lazarević, Hasan Rebac, Miloš Radojlović, dr. Pijade i mnogi drugi.
Govor prote Božića i vojvode Birčanina
Kada je izvršen crkveni obred prota Božić je održao govor čestitao četnicima slavu i učinio jedno lepo poređenje između ustanika iz 1804. godine i četničke akcije iz početka ovoga veka.
„Danas kada se sećamo tih velikih junaka, setimo se i našega Kralja koji je u mladosti vodio našu junačku vojsku i kliknimo: da živ Kralj i Njegov Dom!“ Završio je prota g. Božić.
- Živeo Kralj! Prihvatili su svi prisutni.
Muzika je zasvirala himnu.
Zatim je vojvoda Ilija Trifunović-Birčanin kao predsednik četničkih udruženja, u najkraćim potezima izneo rad četnika od momenta kada je njihova prva puška pukla u dolini Vardara pa sve dok nije umukla ispod Triglava.
Četnici imaju jedinu želju, rekao je g. Trifunović, da ostanu uvek dobrovoljna vojska svoga Kralja i svoje otadžbine. Mi vas molimo, gospodine izaslaniče, da ovu našu želju saopštite Nj. Veličanstvu i da mu izrazite našu duboku blagodarnost na Njegovoj pažnju, koju nam je učinio.
Naposletku je Birčanin mlađi pročitao jedan dugačak spisak izginulih vojvoda, četnika i oficira koji su radili zajedno sa četnicima. Dugo je trajalo čitanje izginulih, jer među njima su samo 44 vojvode i 24 oficira. Sve poznata imena, sve legendarne ličnosti koje su još za života ušle u narodnu pesmu.
I dok je Birčanin čitao njihova imena, drugovi koji su ostali u životu, s tugom su se sećali zajedničkih borbi i podviga kada su za jednu noć stizali od Vranja do Skoplja gazeći Vardar i Lepenac.
U podne je domaćin slave, inženjer g. Roš, priredio gostima i četnicima obilan ručak. Bile su zastupljene i porodice izginulih četnika. Predmet naročite pažnje bile su majke vojvode Vuka i vojvode Tankosića. Tako isto i nekoliko Hrvata i Hrvatica, koje su četnici i g. Roš pozvali na ručak.
Za vreme ručka palo je nekoliko lepih zdravica. Prvo je g. Trifunović nazdravio Nj. V. Kralju. Zatim su govorili g. g. Roš, Milan Aćimović, vojvoda Devezenski i vladika Josif.
A posle zdravice opet je nastalo veselje. Svirale se zurle i gočevi, igralo se komitsko oro, pevale se četničke pesme.
I u tim svojim pesmama ponova su preživljavali one dane kada su sa zanosom išli iz borbe u borbu sa istim pesmama na usnama:
A kad je Birčanin zapevao:
… zaplakale su sa Vukovom majkom i majka Milja i gošće iz Hrvatske
Politika
Nedelja, 16. februar 1930.
- Slavi je prisustvovao izaslanik Nj. V. Kralja i predsednik vlade –
Naši četnici proslavili su juče kod „Imperijala“ svoju slavu kao uspomenu na dan kada je bukovički prota Atanasije u orašačkoj šumi zakleo na vernost voždu Karađorđu prve ustanike.
Bratstvo četnika i Hrvata
Zurle i gočevi, četnici sa crnim šubarama i belim suknenim čakširama, zastave i zelenilo na „Imperijalu“ zaistavljalo je i svraćalo prolaznike. A ko je ušao unutra bio je iznenađen jednom lepom slikom. U dvorištu su zagrljeni četnici zajedno sa hrvatskim seljacima i seljankama igrali narodno kolo i pevali svoje komitske pesme:
Spremte se, spremte, četnici,
Silna će borba da bidne.
Silna će borba da bidne.
Iznenadni gosti iz Šestina kraj Zagreba bili su četnicima naročito dragi. Njihovo prisustvo bila im je uteha da nisu uzalud lomili kosti, ostajali bez ruku, nogu i očnjega vida. I dok su se oni trudili da što bolje dočekaju braću iz Hrvatske ovi su sa ljubavlju i poštovanjem posmatrali njihove prazne rukave, crna platna na očima i Karađorđeve zvezde na grudima.
Sečenje kolača
Započeto veselje prekinuto je crkvenim obredom. U velikoj Sali prota Božić izvršio je sečenje kolača. Ovom zvaničnom delu slave prisustvovali su mnogi delegate i ugledni gosti.
Izaslanik Nj. V. Kralja bio je pukovnik g. Krstić, predsednik vlade g. Ignjat Stefanović, Narodne odbrane njen predsednik general g. Ljuba Milić, Jadranske straže g. Grupčević, ministra socijalne politike g. Cerović. Sem njih sečenju kolača bili su prisutni delegate ostalih nacionalnih udruženja kao i delegate svih ženskih društava.
Od uglednih ličnosti prisustvovao je g. Ljuba Davidović, vladike Josif i Mardarije, Žika Rafajlović, pukovnik g. P. Lazarević, Hasan Rebac, Miloš Radojlović, dr. Pijade i mnogi drugi.
Govor prote Božića i vojvode Birčanina
Kada je izvršen crkveni obred prota Božić je održao govor čestitao četnicima slavu i učinio jedno lepo poređenje između ustanika iz 1804. godine i četničke akcije iz početka ovoga veka.
„Danas kada se sećamo tih velikih junaka, setimo se i našega Kralja koji je u mladosti vodio našu junačku vojsku i kliknimo: da živ Kralj i Njegov Dom!“ Završio je prota g. Božić.
- Živeo Kralj! Prihvatili su svi prisutni.
Muzika je zasvirala himnu.
Zatim je vojvoda Ilija Trifunović-Birčanin kao predsednik četničkih udruženja, u najkraćim potezima izneo rad četnika od momenta kada je njihova prva puška pukla u dolini Vardara pa sve dok nije umukla ispod Triglava.
Četnici imaju jedinu želju, rekao je g. Trifunović, da ostanu uvek dobrovoljna vojska svoga Kralja i svoje otadžbine. Mi vas molimo, gospodine izaslaniče, da ovu našu želju saopštite Nj. Veličanstvu i da mu izrazite našu duboku blagodarnost na Njegovoj pažnju, koju nam je učinio.
Naposletku je Birčanin mlađi pročitao jedan dugačak spisak izginulih vojvoda, četnika i oficira koji su radili zajedno sa četnicima. Dugo je trajalo čitanje izginulih, jer među njima su samo 44 vojvode i 24 oficira. Sve poznata imena, sve legendarne ličnosti koje su još za života ušle u narodnu pesmu.
I dok je Birčanin čitao njihova imena, drugovi koji su ostali u životu, s tugom su se sećali zajedničkih borbi i podviga kada su za jednu noć stizali od Vranja do Skoplja gazeći Vardar i Lepenac.
U podne je domaćin slave, inženjer g. Roš, priredio gostima i četnicima obilan ručak. Bile su zastupljene i porodice izginulih četnika. Predmet naročite pažnje bile su majke vojvode Vuka i vojvode Tankosića. Tako isto i nekoliko Hrvata i Hrvatica, koje su četnici i g. Roš pozvali na ručak.
Za vreme ručka palo je nekoliko lepih zdravica. Prvo je g. Trifunović nazdravio Nj. V. Kralju. Zatim su govorili g. g. Roš, Milan Aćimović, vojvoda Devezenski i vladika Josif.
A posle zdravice opet je nastalo veselje. Svirale se zurle i gočevi, igralo se komitsko oro, pevale se četničke pesme.
I u tim svojim pesmama ponova su preživljavali one dane kada su sa zanosom išli iz borbe u borbu sa istim pesmama na usnama:
Vetarat vejet
Strašno besnejet
Ej, tamo dole
Sredi na Balkan
Tamo se biju
Srpski ustaši
Strašno besnejet
Ej, tamo dole
Sredi na Balkan
Tamo se biju
Srpski ustaši
A kad je Birčanin zapevao:
„Zašto gavran zagrakta i prvnu
Na vrh visa kraj sela Gruništa?
Biće krvi, biće razbojišta,
Jer se spusti na kamenu crnu
Strašna ruka od vojvode Vuka…“
Na vrh visa kraj sela Gruništa?
Biće krvi, biće razbojišta,
Jer se spusti na kamenu crnu
Strašna ruka od vojvode Vuka…“
… zaplakale su sa Vukovom majkom i majka Milja i gošće iz Hrvatske
Politika
Nedelja, 16. februar 1930.
Poslednja izmena:
Slava četnika
Udruženje starih naših četnika Za čast i slobodu otadžbine praslavilo je juče, kao i svake godine, svoju slavu, uzetu kao uspomenu na dan kada je Vožd Karađorđe digao Šumadiju na ustanak protiv Turaka.
Na ulazu u hotel Imperijal dva četnika u mrkom suknenom šumadinskom odelu naveženom gajtanima, komitskoj uniformi, dočekivali su goste. Lovačka sala u Imperijalu ukrašena slikama Nj. V. Kralja i Kraljice, kao i fotografijama najslavnijih naših četničkih vojvoda bila je prepuna. U uglu je i crna zastava četnička sa mrtvačkom glavom.
Od strane Nj. V. Kralja prisustvovao je Kraljev ađutant pukovnik g. Dušan Krstić.
Pretsednik Vlade uputio je kao svoga izaslanika g. Ignjata Stefanovića.
Sala Imperijala bila je prepuna Između mnogobrojnih prisutnih, među kojima je bilo bivših ministara, državnih saradnika, generala u penziji, primećeni su i episkopi bitoljski g. Josif i američki g. Mardarije.
Naročito je bio veliki broj porodica izginulih četničnih vojvoda i komita, među kojima su primećeni, majka pok. Voje Tankosića; majka, žena i ćerka pok. Vojina Popovića - vojvode Vuka; žena i sin Gligora Sokolovića, g. Svetozar Glišić, major u penziji otac pok. Omilja Glišića.
Goste su dočekivali domaćin slave g. Dušan Roš, industrijalac, rezervni kapetan, i sam nekadašnji četnik za vreme ratova, kao i pretsednik četničkog udruženja vojvoda g. Ilija Trifunović – Birčanin, koji je, koji je svoju levu ruku izgubio 1916. godine na Grništu.
Svugde na mrkim, suknenim odelima četničkim svetlela se najviša ratna odličja: Karađorđeve zvezde sa mačevima i zlatne medalje za hrabrost, dokazi besprimernih herojstava i podviga.
Između negdašnjih šefova gorskog štaba, vojvoda i četnika primećivali su se g. g. Mika Mihajlović, generalštab. Pukovn., Alimpije Marjanović, pukovnik u penziji, Jovan Dovezenski, Dušan Dimitrijević-Dule, Džilić, Čišić, sekretar Moravske banovine, Bosanac, M. Aćimović, advokat, Dekić, M. Birčanin, Milivoje Naumović, četnik vojvode Vuka, L. Pantović, Dragan Božović, Lojzičić, Nikola Mihajlović, Bogdan Lazarević i toliki drugi, neki još uvek u četničkoj uniformi i drugi kod kojih je četništvo ostalo kao jedna blistava, plamena, zasenjujuća uspomena.
U 10 i po časova otpočelo je bogolsuženje koje je izvršio prota g. Božić.
Posle sečenja kolača prota g. Božić održao je govor o značaju dana slave, o velikoj i svetloj istoriji našeg četništva, pozdravljajući na kraju svoga gospodara Nj. V. Kralja.
Trostrukim klicanjem cela sala je pozdravila Nj. V. Kralja doke je muzika svirala himnu.
Posle prote g. Božić govorio je vojvoda g. Ilija Trifunović-Birčanin, koji je dao kratak ali impresivan pregled velike četničke epopeje, sećajući se najslavnijih imena, njihovih vojvoda i njihovih slavnih bitaka:
Četarce, Čelopek, Petraljica, Velika Oča, Maleš, Drenovo.
Na završetku svoga govora g. Trifunović-Birčanin je rekao:
- Četnici imaju samo jednu želju da dok ne izumru budu verni vojnici Kralja i Otadžbine.
Potom se vojvoda Birčanin obraća pukovniku g. Krstiću izaslaniku Nj. V. Kralja i izjavljuje najveću četničku odanost i zahvalnost Nj. V. Kralju na visokoj počasti koju im je ukazao.
Svi pristuni opet kliču:
- Živeo Kralj.
Bivši četnik, oficir-invalid g. Mihajlo Birčanin čita imena izginulih vojvoda i četnika. To je strašna, herojska, veličanstvena povorka mrtvih. Daleko je da to bude ceo spisak, jer bi čitanje trajalo doveka. 3.000 četnika palo je u Južnoj Srbiji pre rata sa Turskom, preko 10.000 izginulo ih je u ratovima, a možda i dva puta toliko, jer su često i najveći junaci ostajali neznani.
G. Birčanin je pročitao samo imena 42 vojvode izginulih u borbama i imena 25 oficira koji su za vreme rata bili u četničkim odredima komandiri i vodnici, a koji su pali na bojištu. Potom čita još 200 imena najzvučnjih izginulih četnika, od kojih su mnogi ušli u pesmu.
Kada je završen ovaj herojski pomen muzika je zasvirala staru komitsku himnu:
„Spremte se, spremte, četnici…“
Starci čiji su sinovi pod komitskim kalpakom pali na Guglinu, Pasjanu, negde na Kozjaku ili u Poreču, brišu suze a još su svetlije oči majki i žena, svelte od suza ponosa i bolova.
Za celo vreme slavske proslave padala je u oči velika grupa od preko 20 hrvatskih seljaka i seljanki iz Šestina u svojim veoma interesantnim narodnim nošnjama.
Kada je posle čitanja imena izginulih četnika prvi deo slavske svetkovine bio završen četnici, i njihovi gosti izašli su u dvorište gde je muzika zasvirala kolo u koje su se uhvatili svi. Između četnika bili su hrvatski seljaci i seljanke, koji su sa oduševljenjem igrali kolo.
Posle vojne muzike došla su dva zurlaša i dve gočobije. Uz goč i zurle pevali su četnici „teško to oro“ potskakujući u vis i mašući rukama kao krilima.
U 1 sat je g. Dušan Roš priredio banket na kome je bilo oko sto četnika, čanova porodica poginulih vojvoda i četnika i njihovih gostiju.
Za vreme ručka pretsednik Četničkog udruženja vojvoda Trifunović-Birčanin uputio je prvu zdravicu Nj. V. Kralju, koja je pozdravljena takvim odušeljenjem da se tresla cela sala. Muzika je otsvirala himnu.
Po tom su govorili advokat g. Milan Aćimović, stari četnik, vojvoda Dovezenski i episkop bitoljski g. Josif.
Dok je u seli g. M. Birčanin pevao: Smrt vojvode Vuka, na polju su bili opet otpočeli gočevi i zurle i nastavljala se veselo četnička proslava.
Vreme
Nedelja, 16. februar 1930.
Udruženje starih naših četnika Za čast i slobodu otadžbine praslavilo je juče, kao i svake godine, svoju slavu, uzetu kao uspomenu na dan kada je Vožd Karađorđe digao Šumadiju na ustanak protiv Turaka.
Na ulazu u hotel Imperijal dva četnika u mrkom suknenom šumadinskom odelu naveženom gajtanima, komitskoj uniformi, dočekivali su goste. Lovačka sala u Imperijalu ukrašena slikama Nj. V. Kralja i Kraljice, kao i fotografijama najslavnijih naših četničkih vojvoda bila je prepuna. U uglu je i crna zastava četnička sa mrtvačkom glavom.
Od strane Nj. V. Kralja prisustvovao je Kraljev ađutant pukovnik g. Dušan Krstić.
Pretsednik Vlade uputio je kao svoga izaslanika g. Ignjata Stefanovića.
Sala Imperijala bila je prepuna Između mnogobrojnih prisutnih, među kojima je bilo bivših ministara, državnih saradnika, generala u penziji, primećeni su i episkopi bitoljski g. Josif i američki g. Mardarije.
Naročito je bio veliki broj porodica izginulih četničnih vojvoda i komita, među kojima su primećeni, majka pok. Voje Tankosića; majka, žena i ćerka pok. Vojina Popovića - vojvode Vuka; žena i sin Gligora Sokolovića, g. Svetozar Glišić, major u penziji otac pok. Omilja Glišića.
Goste su dočekivali domaćin slave g. Dušan Roš, industrijalac, rezervni kapetan, i sam nekadašnji četnik za vreme ratova, kao i pretsednik četničkog udruženja vojvoda g. Ilija Trifunović – Birčanin, koji je, koji je svoju levu ruku izgubio 1916. godine na Grništu.
Svugde na mrkim, suknenim odelima četničkim svetlela se najviša ratna odličja: Karađorđeve zvezde sa mačevima i zlatne medalje za hrabrost, dokazi besprimernih herojstava i podviga.
Između negdašnjih šefova gorskog štaba, vojvoda i četnika primećivali su se g. g. Mika Mihajlović, generalštab. Pukovn., Alimpije Marjanović, pukovnik u penziji, Jovan Dovezenski, Dušan Dimitrijević-Dule, Džilić, Čišić, sekretar Moravske banovine, Bosanac, M. Aćimović, advokat, Dekić, M. Birčanin, Milivoje Naumović, četnik vojvode Vuka, L. Pantović, Dragan Božović, Lojzičić, Nikola Mihajlović, Bogdan Lazarević i toliki drugi, neki još uvek u četničkoj uniformi i drugi kod kojih je četništvo ostalo kao jedna blistava, plamena, zasenjujuća uspomena.
U 10 i po časova otpočelo je bogolsuženje koje je izvršio prota g. Božić.
Posle sečenja kolača prota g. Božić održao je govor o značaju dana slave, o velikoj i svetloj istoriji našeg četništva, pozdravljajući na kraju svoga gospodara Nj. V. Kralja.
Trostrukim klicanjem cela sala je pozdravila Nj. V. Kralja doke je muzika svirala himnu.
Posle prote g. Božić govorio je vojvoda g. Ilija Trifunović-Birčanin, koji je dao kratak ali impresivan pregled velike četničke epopeje, sećajući se najslavnijih imena, njihovih vojvoda i njihovih slavnih bitaka:
Četarce, Čelopek, Petraljica, Velika Oča, Maleš, Drenovo.
Na završetku svoga govora g. Trifunović-Birčanin je rekao:
- Četnici imaju samo jednu želju da dok ne izumru budu verni vojnici Kralja i Otadžbine.
Potom se vojvoda Birčanin obraća pukovniku g. Krstiću izaslaniku Nj. V. Kralja i izjavljuje najveću četničku odanost i zahvalnost Nj. V. Kralju na visokoj počasti koju im je ukazao.
Svi pristuni opet kliču:
- Živeo Kralj.
Bivši četnik, oficir-invalid g. Mihajlo Birčanin čita imena izginulih vojvoda i četnika. To je strašna, herojska, veličanstvena povorka mrtvih. Daleko je da to bude ceo spisak, jer bi čitanje trajalo doveka. 3.000 četnika palo je u Južnoj Srbiji pre rata sa Turskom, preko 10.000 izginulo ih je u ratovima, a možda i dva puta toliko, jer su često i najveći junaci ostajali neznani.
G. Birčanin je pročitao samo imena 42 vojvode izginulih u borbama i imena 25 oficira koji su za vreme rata bili u četničkim odredima komandiri i vodnici, a koji su pali na bojištu. Potom čita još 200 imena najzvučnjih izginulih četnika, od kojih su mnogi ušli u pesmu.
Kada je završen ovaj herojski pomen muzika je zasvirala staru komitsku himnu:
„Spremte se, spremte, četnici…“
Starci čiji su sinovi pod komitskim kalpakom pali na Guglinu, Pasjanu, negde na Kozjaku ili u Poreču, brišu suze a još su svetlije oči majki i žena, svelte od suza ponosa i bolova.
Za celo vreme slavske proslave padala je u oči velika grupa od preko 20 hrvatskih seljaka i seljanki iz Šestina u svojim veoma interesantnim narodnim nošnjama.
Kada je posle čitanja imena izginulih četnika prvi deo slavske svetkovine bio završen četnici, i njihovi gosti izašli su u dvorište gde je muzika zasvirala kolo u koje su se uhvatili svi. Između četnika bili su hrvatski seljaci i seljanke, koji su sa oduševljenjem igrali kolo.
Posle vojne muzike došla su dva zurlaša i dve gočobije. Uz goč i zurle pevali su četnici „teško to oro“ potskakujući u vis i mašući rukama kao krilima.
U 1 sat je g. Dušan Roš priredio banket na kome je bilo oko sto četnika, čanova porodica poginulih vojvoda i četnika i njihovih gostiju.
Za vreme ručka pretsednik Četničkog udruženja vojvoda Trifunović-Birčanin uputio je prvu zdravicu Nj. V. Kralju, koja je pozdravljena takvim odušeljenjem da se tresla cela sala. Muzika je otsvirala himnu.
Veome je karakteristična bila zdravica g. Roša, koji je najavio našu želju da se i pored mogila i strašnih grobnica kod Niša, Vranja i Surdulice, i pored ratova zaborave stare veštački stvorene omrze, i da se što pre i četvrti član Južnih Slovena Bugari pristupe našoj Kraljevini, te da se stvori moćno Jugoslovensko carstvo, koje će izlaziti na tri mora.
Njegov uzvik: „Živeo budući jugoslovenski car Aleksandar“, bio je sa beskrajnim klicanjima prihvaćen i pozdravljen.
Njegov uzvik: „Živeo budući jugoslovenski car Aleksandar“, bio je sa beskrajnim klicanjima prihvaćen i pozdravljen.
Po tom su govorili advokat g. Milan Aćimović, stari četnik, vojvoda Dovezenski i episkop bitoljski g. Josif.
Dok je u seli g. M. Birčanin pevao: Smrt vojvode Vuka, na polju su bili opet otpočeli gočevi i zurle i nastavljala se veselo četnička proslava.
Vreme
Nedelja, 16. februar 1930.
Poslednja izmena:
Rasejani Prorok
Buduća legenda
- Poruka
- 30.233
Ništa bez partizana...
Narodu dokurčilo tajkunsko iživljavanje u monarhiji
Narodu dokurčilo tajkunsko iživljavanje u monarhiji
kapetanmark
Legenda
- Poruka
- 61.148
Ovo je dokaz da četnici nijesu što i ustaše , direktni saveznik fašista i krvnik veći i od samog njemca, već da su imali sukobe sa njemcima.
No dobro, jasno je da je vodja gibaničarsko praseće brigade bio lukav, s onom kurvanjskom metodom da se ebe da mu ne udje ili da mu udje minimalno, pa je ceko da mu drugi sjebu okupatora, pre svega saveznici, a on ce potom da se umesa. Tako je radjeno i u početku rata, u saradnji s partizanima. Ajte vi pobijte svabe a posle delite plen sa mnom... Pa je potom napo partizane kod Kraljeva, poslavši kapetana de roka rame uz rame sa fašistima.
Nemci su u arhivu zaveli da mu en veruju , da je prevrtljiv i da sve cini u svoju korist suradjujuci sa svima.
Današnji četnici početnici ovo pravdaju ko opravdano jer je toboz u korist srbije. Ne moze biti u korist nikakva saradnja sa fašistom koji je mnoge srbe obesio streljao...
Draza je bio prevejana kur.va..
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
eto od kada počinje saradnja četnika i ustaša .........
- - - - - - - - - -
Vetarat vejet
Strašno besnejet
Ej, tamo dole
Sredi na Balkan
Tamo se biju
Srpski ustaši
- - - - - - - - - -
tako su zvali sve četnike iz bosne koje su potpisali ugovore sa ndh i uzimali plate, hranu, oružje od ustaša.........
- - - - - - - - - -
Vetarat vejet
Strašno besnejet
Ej, tamo dole
Sredi na Balkan
Tamo se biju
Srpski ustaši
- - - - - - - - - -
tako su zvali sve četnike iz bosne koje su potpisali ugovore sa ndh i uzimali plate, hranu, oružje od ustaša.........
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
Toma Zdravković napisao pesmu o Titu, podigao na noge čitav državni vrh bivše Jugoslavije – evo kako se proveo
M. K. 11. februara 2018. 06:55
- - - - - - - - - -
Toma Zdravković pevao je mnogo puta pred Josipom Brozom, ali nikada nije iskoristio priliku i lično ga upoznao. Malo ko zna da je zato odlučio da mu napiše pesmu, koja je svojedobno digla na noge celokupno partijsko rukovodstvo SFRJ, prenose mediji u regionu.
- - - - - - - - - -
– U mom životu Tito je imao posebno mesto. Godinama sam imao strašnu potrebu da o njemu napravim pesmu, ali budući da je on velika ličnost, a moje pesme žive u kafanama, mislio sam da sve to nije u skladu sa mojim mogućnostima. Da je pesmu o Titu napravio jedan Konjović, to bi iz cuga prošlo: ali ako to pravi jedan Toma Zdravković, skoro da se ne sme! – ispričao je pevač koji se bez obzira na sve usudio da drugu predsedniku napiše pesmu.
– Ipak, Tiletu sam posvetio i napisao jednu pesmu. Zvala se “O, Stari, Stari“, i komponovao sam je u vreme kad nam je svima bilo potrebno poleta, kad sam želeo da, kao jedan konkurentan pevač koga mase slušaju, podstaknem ljude da o tome razmišljaju, jer sam i ja deo društva i ove sredine, sa svim pravima i obavezama – ispričao je Toma.
- - - - - - - - - -
A tekst pesme glasi:
„O, Stari, Stari,
o, živi, živi,
poletite golubovi preko sinjeg mora
na krilima odnesite pozdrav srca moga
Nek nam Stari dugo živi
s pesmom u srcu,
nek sa nama deli i dobro i zlo,
o, Stari, Stari,
o, živi, živi…”
– Bilo je to razmišljanje miliona ljudi u Jugoslaviji i nije trebalo biti Šekspir ili Andrić, pa napraviti takve stihove – iskren je Zdravković koji je sa Obradom Jovovićem iz “Jugotona“ odlučio da na drugu stranu ploče snimi pesmu “Jugoslavija“.
– Zbog ozbiljnosti teme nije imalo smisla da snimam “Ljiljanu“ ili “Buket belih ruža“. Onda smo traku odneli u Kabinet predsednika Tita da pesme preslušaju i odluče da li mogu da se snime na ploču. Oni su traku čuli i poslali je Radio Beogradu. Tamo su preslušali snimak i odlučili da je to kič – tako mi je pričao sad pokojni Duško Radančević koji mi je objasnio da su čak imali partijski sastanak zbog moje trake! Kolegijum se sastao i ispred Radio Beograda taj snimak odbio. Nakon svega, pesmu sam prekrstio u “Majko, majko“, pa ta numera i dan danas živi u narodu. Sve me je to mnogo pogodilo, jer sam pošteno i patriotski razmišljao, a vidite kako su mi uzvratili, ispričao je svoevremeno Toma Zdravković.
- - - - - - - - - -
https://www.krstarica.com/zabava/mu...vni-vrh-bivse-jugoslavije-evo-kako-se-proveo/
M. K. 11. februara 2018. 06:55
- - - - - - - - - -
Toma Zdravković pevao je mnogo puta pred Josipom Brozom, ali nikada nije iskoristio priliku i lično ga upoznao. Malo ko zna da je zato odlučio da mu napiše pesmu, koja je svojedobno digla na noge celokupno partijsko rukovodstvo SFRJ, prenose mediji u regionu.
- - - - - - - - - -
– U mom životu Tito je imao posebno mesto. Godinama sam imao strašnu potrebu da o njemu napravim pesmu, ali budući da je on velika ličnost, a moje pesme žive u kafanama, mislio sam da sve to nije u skladu sa mojim mogućnostima. Da je pesmu o Titu napravio jedan Konjović, to bi iz cuga prošlo: ali ako to pravi jedan Toma Zdravković, skoro da se ne sme! – ispričao je pevač koji se bez obzira na sve usudio da drugu predsedniku napiše pesmu.
– Ipak, Tiletu sam posvetio i napisao jednu pesmu. Zvala se “O, Stari, Stari“, i komponovao sam je u vreme kad nam je svima bilo potrebno poleta, kad sam želeo da, kao jedan konkurentan pevač koga mase slušaju, podstaknem ljude da o tome razmišljaju, jer sam i ja deo društva i ove sredine, sa svim pravima i obavezama – ispričao je Toma.
- - - - - - - - - -
A tekst pesme glasi:
„O, Stari, Stari,
o, živi, živi,
poletite golubovi preko sinjeg mora
na krilima odnesite pozdrav srca moga
Nek nam Stari dugo živi
s pesmom u srcu,
nek sa nama deli i dobro i zlo,
o, Stari, Stari,
o, živi, živi…”
– Bilo je to razmišljanje miliona ljudi u Jugoslaviji i nije trebalo biti Šekspir ili Andrić, pa napraviti takve stihove – iskren je Zdravković koji je sa Obradom Jovovićem iz “Jugotona“ odlučio da na drugu stranu ploče snimi pesmu “Jugoslavija“.
– Zbog ozbiljnosti teme nije imalo smisla da snimam “Ljiljanu“ ili “Buket belih ruža“. Onda smo traku odneli u Kabinet predsednika Tita da pesme preslušaju i odluče da li mogu da se snime na ploču. Oni su traku čuli i poslali je Radio Beogradu. Tamo su preslušali snimak i odlučili da je to kič – tako mi je pričao sad pokojni Duško Radančević koji mi je objasnio da su čak imali partijski sastanak zbog moje trake! Kolegijum se sastao i ispred Radio Beograda taj snimak odbio. Nakon svega, pesmu sam prekrstio u “Majko, majko“, pa ta numera i dan danas živi u narodu. Sve me je to mnogo pogodilo, jer sam pošteno i patriotski razmišljao, a vidite kako su mi uzvratili, ispričao je svoevremeno Toma Zdravković.
- - - - - - - - - -
https://www.krstarica.com/zabava/mu...vni-vrh-bivse-jugoslavije-evo-kako-se-proveo/
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
i onda se i on i njegova vojska spasla, bežući u istoj koloni sa okupatorom, nigde drugde nego kod hitlera ...........
- - - - - - - - - -
i tamo su se obučavali i organizovali i hranili preko godinu dana do kraja rata
- - - - - - - - - -
i tamo su se obučavali i organizovali i hranili preko godinu dana do kraja rata
Ono što je meni zanimljivije u ovoj priči je činjenica da se radi o četničkoj krsnoj slavi, na dan Sretenja Gospodnjeg, utemeljenoj na uspomeni na Prvi srpski ustanak.
Kao slava na bazi organizovanog četničkog/komitskog udruživanja počinje da se slavi negde posle Prvog svetskog rata (ako se ne varam od 1923. godine) i slavi se u kontinuitetu sve do, koliko je meni poznato, Drugog svetskog rata (zaključno sa 1941. godinom).
Da li je zvanično obeležavana od strane Nedićevog režima, to ne znam, ali sumnjam da jeste s obzirom na svoj buntovnički karakter.
E, sad… Ono što me zanima jeste, da li je Dragoljub Mihailović nastavio ovu tradiciju?
Koliko ja vidim, stalno se potencira da je on kao svaki pobožni Srbin, jel’te slavio svoju porodičnu krsnu slavu Sv. Nikolu i da je “Čičina slava” zvanično ili nezvanično postala slava ravnogorskih četnika.
Takođe, vidim da je “Spremte se, spremte”, stara komitska himna takođe uzurpirana da isključivo veliča lik i delo D.M.
Čemu to ravnogorsko omalovažavanje i zanemarivanje četničke tradicije pre Drugog svetskog rata i privatizacija četništva?
Da li je Dragoljub Mihailović uopšte bio aktivan u međuratnim četničkim udruženjima?
Kao slava na bazi organizovanog četničkog/komitskog udruživanja počinje da se slavi negde posle Prvog svetskog rata (ako se ne varam od 1923. godine) i slavi se u kontinuitetu sve do, koliko je meni poznato, Drugog svetskog rata (zaključno sa 1941. godinom).
Da li je zvanično obeležavana od strane Nedićevog režima, to ne znam, ali sumnjam da jeste s obzirom na svoj buntovnički karakter.
E, sad… Ono što me zanima jeste, da li je Dragoljub Mihailović nastavio ovu tradiciju?
Koliko ja vidim, stalno se potencira da je on kao svaki pobožni Srbin, jel’te slavio svoju porodičnu krsnu slavu Sv. Nikolu i da je “Čičina slava” zvanično ili nezvanično postala slava ravnogorskih četnika.
Takođe, vidim da je “Spremte se, spremte”, stara komitska himna takođe uzurpirana da isključivo veliča lik i delo D.M.
Čemu to ravnogorsko omalovažavanje i zanemarivanje četničke tradicije pre Drugog svetskog rata i privatizacija četništva?
Da li je Dragoljub Mihailović uopšte bio aktivan u međuratnim četničkim udruženjima?
- stanje
