Историјска сваштара (1941-1945)

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
proka:
mera izdaje??

izdaja je uvek izdaja !!

gde u svetu sluge okupatora nisu izdajnici svoga naroda ????
Kliknite za proširenje...

Ne lupetaj. Ako Italijani spasavaju hiljade srpske dece od hrvata, onda je normalno da se sa italijanima protiv hrvata dogovaramo. To sto su se partizani sa ustasama dogovarali, protiv Srba, to je veleizdaja. Ko god je tad spasio i jedno srpsko dete, taj moze biti samo nepritelj drugog reda. A sa nepreteljima drugog reda, ratuje se kad se uniste neprijtelji prvog reda. Na zalost mi smo izgubili a pavelic i tito su pobedili. Jedan Srbin, cetnik, uspeo je da ubije pavelica, a tita na zalost niko nije. NO, eto, bar smo ga sahranili. Na zalost, tekad je umro i us... rao ovaj narod totalno. Mnogi posteni Srbi, nadali su se da ce ga sahraniti zivog i daleko ranije... tog vaseg hrvata tita.
 
Poslednja izmena:
proka:
dakle, po tebi, izdaja svog naroda nije kad se služi okupator jer je bitno da okupator ubija najmanje od svih srpskih neprijatelja, srbe...... ?? :eek:
Kliknite za proširenje...

Najvecu izdaju naroda u Drugom svetskom ratu pocinili su komunisti. Zapravo, bilo je i drugih saradnika okupatora ali su samo komunisti izdajnici naroda.

Prvi meseci okupacije nisu doneli progone komunista. Stavise, oni su uzivali vecu slobodu nego pre okupacije. Tako su slobodno i proslavili 1. maj na planini Jelici, bez prismotre policije iako je zemlja bila okupirana, uz pesmu, bacanje kamena s ramena i bogatu zakusku. Oruzane akcije tada kod komunista nisu predlagane i tako je bilo sve do napada na SSSR, 22. juna. Po izvestajima lokalne organizacije ZBOR-a (organizacije Dimitrija Ljotica) u Cacku, u prvim danima okupacije cacanski komunisti su bili jedino drustvo nemackim vojnicima.
Po jednom sacuvanom secanju, partijskog radnika iz Cacka, bila je izdata cak i direktiva da clanovi ostvare kontakt sa Nemcima. Veliki deo cacanskih komunista je dosta dobro prihvatio dolazak Nemaca u grad, pa su cak u junu odigrali i fudbalsku utakmicu sa nemackim garnizonom. Dosta dobro su se kotirali kod okupatora, sto su veoma vesto koristili u borbi protiv politickih protivnika.

Izvestaji Zbora

BR. 117, IZVEŠTAJ ZBORAŠA DA SU KOMUNISTI U ČAČKU JEDINO DRUŠTVO NEMCIMA, 6. JUN 1941.
Glavnom tajniku J.N.P. “Zbora”
BEOGRAD
U vezi usmenog izveštaja po predmetu o kome sam Vam govorio, dobivši od Vas nalog da istu stvar lično proverim, i da Vas o tome izvestim, dostavljam Vam sledeći izveštaj: Proverivši lično stvar o kome je govorio u sveš.kanc. jedan od kolega o slučaju koji se je desio u kući jedne gospođe u Ljubiću, utvrđeno je da tu nema nimalo istine, iza ove tendenciozne smišljene verzije krije se jedna od običnih komunističkih parola, sa kojima unose pometnju u narod izlažući ga kroz ovo opasnosti nepotrebnoj i nekorisnoj. Istina je pak samo ovo; da je na sam dan pokreta Nemačkih trupa bila potera za nekim od vojnika kojih nije bilo na licu mesta. Ove potere patrola bile su sastavljene i od samih podoficira. Ovo je lično video sveš. o kome sam Vam govorio. Uzrok otsustva ovih vojnika ostao nam je nepoznat. I ovog puta napominjem da su komunisti u Čačku jedino društvo Nemačkim vojnicima66, bez sumnje da oni i neslute koja su i kakva lica s njima u društvu. Obaveštavamo Vas: juče na kupatilu Moravskom odigrao se jedan nemio slučaj, na ime: jedna grupa komunista napala je na jednog našeg omladinca fizički. Povod za ovaj njihov akt bio je: diskutovanje o jevrejima kao rasi koja je najveće nesreće donela čovečanstvu. Ovu je tezu zastupao naš drug. Na ovo, sledio je masovni napad sa poklicima: ”vama ljotićevcima i Ljotiću daćemo mi uskoro gvozdeni krst”. Napadači su mi za sada nepoznati, jer ih ovaj drug nepoznaje pošto nije iz ovog mesta. Učinio sam sve sa svoje strane da doznam njihova imena, pa ću Vas o tome naknadno obavestiti. Danas je bio kod mene d.r. Vasilije Kostić, jeromonah i prof. bogoslovije, i umolio nas je da obavestimo druga pretsednika o sledećem:
1. U Bitolju svu crkvenu vlast preuzeo je neki prota Aleksandar Jeftimović, i odmah je naredio da se zatvore Crkve: Blagoveštenje, Sv.Naum, i Sv. Petka. Ove dve poslednje svetinje podigao je Preosvećeni Ep. Nikolaj, a ovu prvu on je obnovio i otvorio;
2. Isti prota igra ulogu nekog episkopa kao: davanje parohija i drugo.
3. U Kosovskoj Mitrovici t.j. od Leška pa tamo do Kačanika, dužnost organa vlasti obavljaju Arnauti sa raznim uniformama i fesovima na glavi, od kojih mnogi imaju i naše vojničke uniforme. Isto tako u Kos. Mitrovici sve su firme ispisane na Arnautskom jeziku;
4. U Pirotu i okolnim selima Bugari su smenili sve naše opštinsko osoblje i postavili su svoje ljude t.j. Bugare. Na Đurđev-dan zabranili su sveštenicima svećenje vodice. Naredili su da se odmah završi škol. godina, a potom su proterali naše prosvetne radnike;
5. U vozu za Bitolj čuo je razgovor dvojice bugarskih oficira, kako će oni sve Srbe istrebiti. U Bitolju su izdali naredbu za popunjavanje lista, o rođenju, poreklu i nacionalnosti. Mnogi ljudi su stavili da su Srbi, ili Grci ili Makedonci a najmanje Bugari. Onda su oni vratili ove liste i naredili im, da mora svaki staviti da je Bugarin. U Bitolju su uhvatili jednog Grka trgovca koji se zove Donabaš, celu su ga noć bili i isekli mu ruku, traživši od njega da im da 40.000 din. pa da ga puste. Ovo su učinili zato što je on kako oni kažu mučio i pljačkao Bugare a pomagao Srbe. Noću između 4. i 5. dogodila se krađa u čačanskom vojno-tehničkom zavodu, izgleda da su lopovi uhvaćeni i što je najglavnije pripadaju frontu “proletera”. Posle ovog slučaja ovde je nastupio dosta oštar kurs. Danas sam doznao da je ovd. komandant naredio da se izvrši opravka stare pošte koja će koštati oko 25.000.din. zatim je naredio, da mu se ili rekvirira jedan nameštaj za spavanje ili kupi nov. Bez sumnje da je on u pravu s obzirom da su oni gospodari a mi robovi.

Dostavljajući Vam prednji izveštaj molim Vas, da ga podnesete drugu pretsedniku.
Pozdravljam Vas sa iskrenim drugarskim pozdravom sa verom u Boga napred do pobede. 6. juni 1941.g. Pretsednik mesne organizacije,
Čačak MP S.Mitrović, s.r.
Sekretar,
Sveš. Drag.Bulić, prof. s.r.
“P.S.” Predmet-pismo, o kome je bilo reči za vreme ručka kod druga pretsednika, nismo Vam mogli poslati jer je pre našeg povratka u Čačak uništeno.
Pov.br. 42, 15.jun 1941.
S. Mitrović.
(IAČ, Arhivalije JNP ZBOR, K-1, reg.br.17)

BR. 119, “KOMUNISTI SE ODLIČNO KOTIRAJU KOD NEMACA” - IZVEŠTAJ D. BULIĆA, 16. JUN 1941.

Poštovani i dragi mi druže pretsedniče, Kada sam prekjuče 14.ov.m. bio u Beogradu, nisam mogao lično sa Vama razgovarati, jer ste tek bili došli iz Smedereva a video sam da ste tog istog dana trebali da održite sastanak sa meni nepoznatim licem. Verujem da Vam glava buči od prevelikih briga. Znam i to: da se Vi lično nalazite, više nego iko drugi na golgoti, preživljujući i stradajući zajedno sa celim narodom.- Ali, stvari koje se ovamo zbivaju tako su ozbiljnog karaktera da sam prinuđen uputiti Vam ovo pismo, sa izveštajem:
1) Politika, odnosno rad, današnjih komesara nastavak je stare pesme, a ta pesma ni manje ni više, godi, hrani, podržava i pojačava komunistički rad. Ja nemam reči da Vam prikažem aktivnu i razornu akciju koju komunisti vode na terenu, a s druge strane pak, podvukli su se Nemcima pod kožu, i tako jednim potezom čine što oni hoće. Rećićete, pa dobro šta čine, evo samo jedne male slike:
a) Postigli su, da se odlično kotiraju kod Nemaca a i u svima nadleštvima, njihova reč je presudna;
b) Juče 15.ov.m. kao neku svoju krilaticu, pustili su na Moravi jednu skroz crvenu lađicu-barku;
v) U dvorištu-odnosno avliji (bašti) mog komšije prof. Koje Mihailovića (koga Vi lično znate iz Smedereva, a koga sam ja tražio od druga Lenca da bude postavljen za direktora II meš. gimn. Jer je mnogo crvena ) nađene su dve granate, a to je više nego sigurno komunističko podmetanje, i to onda, kad on nije bio kod kuće već u Smederevu. Pretpostavljam da je to bilo namenjeno meni, ali podmetači su možda pogrešili i ubacili ih u njegovu baštu, pošto se ona graniči sa mojim dvorištem;
g) Danas mi reče drug Pera Jokanović, ovo: da je njegov sin pouzdano doznao od njegovih drugova (koji ga neznaju kao zboraša) komunista, da oni, održavaju vezu sa četnicima koji krstare oko našeg mesta, i da su im predali i neke
spiskove lica, koja treba da budu poubijana. Dakle, oni rade svim silama, da četnike upregnu u svoja kola;
d) Jedan policijski pisar (inače naš oprobani prijatelj u danima progonstva) reče mi, da komesari banske ispostave u Užicu g. Čađević, održava intimne veze sa vođom komunista ovog kraja Aleksandrom Ćurčićem, advokatem ovd. i da je on stalno sa njim u kontaktu. Za ovo ima mesta verovanju, jer sam ga ja, kada god dođe u Čačak, video sa pomenutim advokatem;
đ) U II gimn. komunisti prof. orgijaju i razvijaju svoju akciju u punoj meri kod učenika. Dok se sve ovo zbiva, mi smo apsolutno nemoćni da ma šta konkretno preduzmemo sa strane jer šefovi nadleštava neznam, dali svesno ili nesvesno vuku židovsko-masonska komunistička kola. Mi smo u dva maha dostavili drugu Lencu naše predloge, šta bi trebalo učiniti, pa da se osujeti ova neman koja iz dana u dan postaje sve opasnija, ali od toga i po tome nije bilo ništa. Dostavljajući Vam ovo pismo, ja Vas preklinjem, učinite sve što možete i to odmah, da se ovom zlu stane na put. Ja Vas lično obaveštavam, da, ako se u roku od 10-dana od danas sa ovim ne bude likvidiralo i zlu stalo na put, tražiću odmah premeštaj iz Čačka i sa bolom u duši napustitit ovu sredinu i onu omladinu koja mi je uvek i vazda davala podrške, ili ću pak, ako ne uspem u premeštaju, obratiti se komandantu mesta i reći mu da sam prinuđen od onog što komunisti pripremaju, odbeći u goru, jer neželim da mi jeftino i džabe mrse creva ti koji su i njihovi i naši zakleti neprijatelji. Svako dobro želim Vam i pomoć od Gospoda Boga, iskreni i odani Vam Vaš,

Č. 16-VI-941.

Drug-sveštenik
Dragutin Bulić

(IAČ, Arhivalije JNP ZBOR, K-1, reg.br.1)
 
Poslednja izmena:
proka:
bar se nisu gurali u srpski gestapo....
Kliknite za proširenje...

"srpski gestapo" :lol:

kao sto vidis tvoji komunisti su bili prvo drustvo Nemcima u okupiranoj im zemlji...pre samih ljoticevaca...a tvoj odgovor dovoljno govori ;)...ti si svakako beznadezan slucaj...ali stvar je u tome, da ti kao simpatizer komunista nemas pravo nikom da drzis pridike, narocito u vezi izdaje naroda ;)

proko, sam si potegao temu o "izdajnicima naroda"...svakom pametnom i nezadrtom je jasno da to nema mnogo veze sa saradnjom sa okupatorom...moze cak da bude u suprotnosti...ti mi navedi jedan primer vece izdaje naroda od ovog:

Kada je 12. avgusta 1941. Svetozar Vukmanović Tempo dobio pismo Đure Pucara o pokolju 650 ljudi, žena i dece u okolini Prijedora, posle čega se očekivalo da će Nemci uzeti Srbe u zaštitu i ukinuti ustašku vlast, on je odgovorio:

Mnogo više me je zabrinula vijest da su okupatori išli na ukidanje ustaške vlasti u Prijedoru i da je čitavu vlast u gradu preuzela regularna vojska NDH. Ukoliko okupator počne stvarati stanje u kome će se prema Srbima primenjivati neki pravedniji zakoni, to može da pokoleba veliki dio seljačkih masa i da ugrozi razvoj oružane borbe."

(Svetozar Vukmanović Tempo, Revolucija koja teče, strana 210.)

http://www.znaci.net/00003/495.pdf
 
Poslednja izmena:
proka:
dakle, po tebi, izdaja svog naroda nije kad se služi okupator jer je bitno da okupator ubija najmanje od svih srpskih neprijatelja, srbe...... ?? :eek:
Kliknite za proširenje...

Срамота издаје сопственог народа лежи у главном на паризанима. Наравн, на онима који нису били наивни и глупави. Наивни и глупави немају кривицу. Еј.... хрвата за вођу. И то хрвата који је активно убијао Србе у првом светском рату. Ко год је од Срба подржавао тита или павелића, а при том није глуперда, изајник је свог српског народа.

- - - - - - - - - -

Да ли ти Прок, сматраш да хрвати нису непритељи српског народа, без обзира на 360 јама у које су трпали Србе, српске жене и српску децу. без обзира што су имали логоре за клање српске деце?
 
imao je i nedić koncentracioni logor banjica u sred beograda, zar ne?

pardon, čak 4 koncentraciona logora u beogradu......

i to samo za srbe......

pa su još imali i srpski gestapo i hteli su da naparave ss jedinicu od samih srba ....

"srpska majka" za srbe ......bruka

- - - - - - - - - -

ajd što su nas neprijatelji klali ali što su srbi klali srbe ?????
 
proka:
imao je i nedić koncentracioni logor banjica u sred beograda, zar ne?

pardon, čak 4 koncentraciona logora u beogradu......

i to samo za srbe......

pa su još imali i srpski gestapo i hteli su da naparave ss jedinicu od samih srba ....

"srpska majka" za srbe ......bruka

- - - - - - - - - -

ajd što su nas neprijatelji klali ali što su srbi klali srbe ?????
Kliknite za proširenje...

kao i svaki komunista, izmisljas i lupetas, da opravdas ustaska klanja. To sto su na Banjici stradali cetnici, to ce mo mi Srbi izmedju sebe da vidimo, uredimo i da kasigujemo. Nikakve veze nema sa vama malo-hrvatima iz partizanskih porodica.
 
Poslednja izmena:
МЕНАЏЕР:
Српски гестапо је назив за 1. београдски специјални борбени одред Гестапоа формиран у Србији током другог светског рата за борбу против НОП-а, а који су чинили Срби, најчешће припадници организације ЗБОР

Формирање

У свим земљама у Европи, Гестапо је од месног становништва настојао да формира јединице или организације које би надоместиле недостатак немачких јединица. С обзиром да је територија на којој се простирало подручје у Европи била таква да ју је било немогуће контролисати само са немачким полицијско-управним органима, то су Немци приступили специјалном одабиру кадрова из локалних полицијских и војних структура. У тој констелацији снага треба схватити и формирање паравојног одреда за чије постојање ни председник српске владе Милан Недић није знао до децембра 1943. године.

Немачки Гестапо, за борбу против НОП-а на територији Србије основао тајну организацију коју је назвао 1. београдски специјални борбени одред. Командант ове јединице био је Страхиња Јањић.

Сви припадници регрутовани су из чланова покрета Збор, чији вођа је био Димитрије Љотић.

Гестапо је приступио формирању ове јединице, 1. априла 1942, означавајући га у службеној преписци као 1. београдски специјални борбени одред. Припадници те јединице називали су себе Српски Гестапо, што су и немци касније и званично прихватили. Први званичан помен Српског гестапоа (нем. serbische gestapo) био је 19. августа 1942. године у извештају Карла Лотара Крауса (SS-Obersutmbahnfurer), главног опуномоћеника 6. управе RSHA за Југославију, који је послат Химлеру из Београда. У јулу се приступило практичној реализацији, пошто су припремљени документи и усвојен програм и план обуке.

Седиште одреда било је, у згради основне школе у Београду, ул. Старине Новака број 24. Формално, били су потчињени Другој групи Штаба војно-управног команданта Србије.

Задатак да врбују људе су имали само Страхиња Јањић, командант одреда, и његов заменик Светозар Нећак. Могли су да их нађу у редовима љотићеваца, жандарма и НС опредељеним појединцима, који су морали бити припадници Љотићевог ЗБОРа.

Формални пријем обављали су припадници испоставе Гестапоа у Београду, пред којим су кандидати писали аутобиографију и полагали свечану обавезу, то јест, неку врсту залетве.

У новембру 1942. одред је био најбројнији у сталном, појединачном саставу, и имао 147 људи у Београду, 49 у Крагујевцу, а у осталим среским местима по 5 припадника, изузев Шапца где их је било девет.

Командант немачког Гестапоа за Србију спровео је реорганизацију 26. априла 1943.године. На основу наредбе рахсфирера СС Хајнриха Химлера од 14. маја 1943. године, група од 22 агента упућена је у Немачку у Берлин, где су подељени у групе од по три агента и размештени по разним предузећима.
Друга група од 76 припадника отишла је 11. јуна а трећа, и најбројнија, од 91 припадника отишла је у Минхен 27. септембра 1943. године.

У одреду, у Београду, стално је радило 33 агента, све до расформирања 29. фебруара 1944. Расформирање одреда није,ни у ком случају, значило да је његова активност престала.
Гестапо и АБВЕР су само извршили реорганизацију појединих својих јединица а, у оквиру истих, извршено је придодавање припадника одреда.

Сваки нови агент имао је своју посебну шифру под којом је био евидентиран у Гестапоу. То им је давало скоро неограничена овлашћења на терену. Од припадника овог одреда зазирали су чак и високи официри Српског добровољачког корпуса (Serbische Freiwilligenkorps) као и Српске државне страже.

Са припадницима Српског гестапоа вршена је интензивна обука у кругу како немачких касарни, тако и касарни Српске државне страже. Немачки специјалисти обучавали су их у: руковању минско-експлозивним средствима, пешадијским наоружањем, употребом тада савремених система радио везе, учили немачки језик и слушали су НС идејно-политичку наставу. Посебна обука била је предвиђена за прикупљање обавештења за редовну полицијску обраду сумњивих особа. Један наставни час дневно држали су професионални припадници немачке обавештајне службе АБВЕР.

Према правилу службе, које је донео шеф Друге управе војно-управног команданта Србије, у кругу касарне агенти су били обавезни да носе радне униформе немачке војске, а приликом изласка на терен униформе припадника СС-јединица или цивилна одела,зависно од потребе.

Поседовали су легитимације истоветне припаднику немачког гестапоа. Посебна пажња посвећена је извођењу обуке за провокаторе. У том циљу на територији војног подручја Србије употребљавани су специјални агенти провокатори,са задатком да откривају припаднике НОП-а, прикупљају податке о партизанским одредима,изврше атентате или ноћне ликвидације.

Као припадници немачких оружаних јединица, учествовали су у акцијама чишћења терена, у којима су вршили претресе кућа,хапшење и ликвидирање припадника НОП-а. Формацијски, од стране немачког Гестапоа, коришћени су појединачно, у мањим групама или као војна јединица ранга вода или чете.
Гестапо је појединце покушавао да убаци у партизанске одреде или пак партијске ћелије као провокаторе.

Кроз ову организацију или, формално, одред, регрутацију је до 24. фебруара 1944, прошло 1902 припадника, од којих је, према непотпуним подацима, погинуло око 1160, док је велики број преживелих, емигрирао у САД и Велику Британију.

У земљама у које су побегли је, према непровереним подацима, један број припадника ове организације наставио да се бави обавештајним радом.

Обавештајне структуре САД користиле су њихове припаднике у периоду „Хладног рата“, против СССР, пре свега због блискости српског и руског језика.

Постоји врло прецизно вођена документација за сваког припадника ове формације која се чува једним делом у архиву а Фрајбургу, затим у Вашингтону и Београду (знатно мањи део).

Неки историчари су често, због сличности бркали ову униформу са униформама падобранаца.

Разлика је у стварности велика, али се на црно-белим снимцима тешко уочава. У неким књигама о Српском добровољачком корпусу објављене су неке групне фотографије исте јединице са прославе рођендана ( 20. јула 1943. на 60. рођендан генерала Паула Бадера) не наводећи да је реч о Српском гестапоу већ као да је реч о обичној јединици Српског добровољачког корпуса. Непосредно после ове смотре, цела јединица послата је у борбу против Космајског партизанскoг одреда.
Kliknite za proširenje...

.................
 
proka:
stojadinovic kao premijer , srbin, salutirao je hitleru prvi, ostali su posle ljubili skute hitleru, posebno nedic kad je septembra 1944 godine sa celom vladom pobegao u nemačku pod hitlerovu zaštitu...

to što je tada i tamo salutirao to se ne računa ???
Kliknite za proširenje...

Dakle nema! fascinantno da se u okupiranoj Srbiji nije salutiralo Hitleru! Ni Nedic, ni Ljotic nisu pozdravljali sa Heil Hitler! pa jel to moguce???

Srpski dobrovoljacki korpus ili kako nas proka kaze "srpski gestapo" nije pozdravljao sa Heil Hitler???

sto ne bi odgovorio na ovo...ja sam samo pitao...i ne mogu da verujem da tako nesto ne postoji...kako to objasnjavas??? ne kopka li te to bar malo???

______________

proko jedno iskreno pitanje....stvarno mislis da ces ovim splacinama da skines ljagu sa hrvata??? da ces pripisivanjem Srbima nesto sa cim nemaju veze da ublazis vasu hrvatsku sramotu???
 
Poslednja izmena:
proka:
ja nisam vaš - moji su pobedili 1945 :bye:
Kliknite za proširenje...

a sada u 2016. su na smetlistu istorije ;) danas se iskljucivo razmatraju zlocini komunista...da, dosta ustasa je "pobedilo" prelaskom u partizane...

sto bezis od pitanja??? nemoc ili sta li je??? svaka diskusija sa tobom se na kraju zavrsi ovako necim ili postavljanjem Drazine slike...pa cemu onda diskusija??? ne cini li ti se da izgubis svaku...nije li ovo dokaz? ;)

da sumiramo:

"srpski gestapo" koji nije salutirao Hitleru, trajao inace do februara 1944, a Nedic saznao za njega decembra 1943. :hahaha::hahaha::hahaha:

moze tema pod kljuc?

:bye:
 
Poslednja izmena:
proka:
ovde je tema srpska bruka zvana srpski Gestapo.

Strahinja Janjic je uspeo da izbegne novim vlastima i UDBA ga je ubila tek 1973. godine u Kanadi u Hamiltonu.
Kliknite za proširenje...

to ti kazem...:hahaha:

"srpski gestapo" koji nije salutirao Hitleru, trajao inace do februara 1944, a Nedic saznao za njega decembra 1943. :hahaha:

Ali nije ubila Pavelica...ubio ga cetnik...tipicno za vas crvene-ustase...

nego pitam, jel sad moze tema pod kljuc ili ces imati jos bisera, da se smejemo??? iskopaces jos nesto??? (ali ne i sliku ljotica i nedica, ljoticevaca i nedicevaca i cuvenog "srpskog gestapa" kako salutiraju hitleru u okupiranoj Srbiji...dakle, srpski ponos, za razliku od vas hrvata koji ste salutirali na svakom koraku :mrgreen: )
 
Poslednja izmena:
Koča:
a izvor je Filip David? :lol: Sve i da je to rekao (iz nekog razloga), o odnosu Nedica prema Jevrejima ima daleko vise podataka od tvog "dokumenta" iz 41. Dosta primera spasavanja Jevreja od strane Nedica, odbijanja da ucestvuje u njihovom progonu itd

Srbi i Jevreji, Lazo M. Kostic
Odnos Srba i Jevreja u Drugom svetskom ratu, str. 31.
https://www.scribd.com/doc/165592644/Srbi-i-Jevreji-Lazo-M-Kostic
Kliknite za proširenje...

ANTISEMITIZAM U SRBIJI ZA VRIJEME DRUGOG SVJETSKOG RATA

Ljubica Stefan

Neke vazne povijesne cinjenice o Srbiji uoci i u vrijeme Drugog svjetskog rata, pa sve do danas, jos uvijek se namjerno presucuju i cak tendenciozno iskrivljuju, ne samo u toj zemlji nego i u inozemstvu, gdje je to najcesce, vjerujemo, ipak samo posljedica nepoznavanja istine, zbog vise od pedesetgodisnje bjesomucne jugoslavenske i srpske promidzbe, nazalost i vrlo uspjesne. Zato na te cinjenice treba ukazivati - krace ili opsirnije - uvijek kad se govori o tom mracnom periodu, koji je u stvari samo jedan iz vjekovnog niza slicnih u srpskoj povijesti.

Srbija do danas nosi aureolu herojske, iako male, zemlje-mucenice koja je u Drugom svjetskom ratu dala navodno veliki doprinos borbi i pobjedi antihitlerovske koalicije kao jedna od njenih clanica. To je potpuna neistina. Srbija nije bila nesretna okupirana zemlja izlozena njemackom teroru. Ona je bila cijelo vrijeme rata najvjernija saveznica Treceg Reicha na teritoriju Europe pod njegovom dominacijom. Za razliku od svih ostalih zemalja bivse Jugoslavije u Srbiji nije bilo organiziranog, jos manje masovnog, oruzanog antihitlerovskog pokreta. Cak je i Radio London, kad je Engleska na koncu prestala podrzavati i velicati Drazu Mihajlovica, uputio preko, kako navodi ondasnji srpski tisak, mistera Harrisona ovu opomenu: “Na Srbima je da u posljednjem momentu osvetlaju svoj obraz i da speru ljagu sa sebe. Upamtite Srbi! Nece se vise vratiti veliko- srpska hegemonija! Dosta su drugi narodi u Jugoslaviji bili iskoriscavani od Srba. Vama se pruza jos jedna sansa da se spasete. Dosta je bilo plandovanja i uzivanja od strane sprskog naroda, dok su se drugi narodi borili”.

Srbija je u Drugom svjetskom ratu bila prava drzava. Imala je vladu, organizirana ministarstva, samostalnu vlast u gradovima i selima, svoju vojsku naoruzanu od Nijemaca i to: Nedicevu Srpsku drzavnu strazu i Srpsku gardu, elitni Ljoticev Srpski dobrovoljacki korpus, Srpsku granicnu strazu, Srpsku poljsku (seosku) strazu, kao i mnogobrojne cetnicke postrojbe. U okviru Ministarstva unutarnjih dela bila je brojna po sastavu i vrlo dobro organizirana i osposobljena srpska policija, sa svojim mnogobrojnim zatvorima, kao i carinska sluzba pa i specijalne policijske skole. U selima i gradovima radile su sve osnovne i srednje skole, tiskale se mnoge novine i casopisi, kao i mnogo knjiga, otvarala se cak i nova kazalista i kina, radili su svi muzeji, priredjivale se izlozbe slika i koncerti, a “Sluzbene novine” objavljivale su nove zakone i uredbe srpske vlade. Srpska narodna banka, sa Srbinom guvernerom na celu, tiskala je novi srpski novac koji je imao svoj tecaj u odnosu ne samo na njemacku mraku, nego i druge vaznije europske valute, ukljucujuci i kunu, a sto se moglo saznati iz tiska. Svuda su se vijorile stare srpske zastave, isticao grb, slavilo i oplakivalo Kosovo i nebeski knez Lazar, velicao sv. Sava i Karadjordjevici, itd. itd... I vjerovalo se sve do zadnjeg casa da ce nagrada biti stvaranje Velike Srbije poslije Hitlerove pobjede!

Antisemitizam je, pokraj militantnog osvajackog genocidnog svetosavskog pravoslavlja, takodjer jedna od konstanti ideologije i politike Srpske pravoslavne crkve (SPC) i prije Drugog svjetskog rata i u tom ratu i sve do danas. Naime, SPC je zapravo svojevrsna politicka stranka, velikosrpska i cak rasisticka, a pastoralni rad, dusebriznistvo su u njoj potpuno zanemareni.

Uoci Drugog svjetskog rata u Srbiji je bujao i razbuktavao se antisemitizam, pri cemu su glavni generator bili fasisticka stranka “Zbor” Dimitrija Ljotica i visoki crkveni velikodostojnici, kao i crkveni tisak. Ljotic je huskao srpsko pucanstvo ovakvim izjavama i pisanjem: “Eksploziv u srcu svome Jevreji upotrebljavaju za hriscanska drustva da ih razore i u propast bace. U svim domenima ljudskog zivota oseca se razorna delatnost jevrejskog duha”. Pa onda ovo: “Jevrejstvo pojavljuje se kao jedna drustvena i nacionalna opasnost, koje se treba sto pre oslobadjati”. Uzor i ideal za Ljotica bio je vodja Treceg Reicha i velicao ga je ovako: “Hitler je orudje promisla Bozjeg. Ali orudje koje se vise zaustaviti ne moze do potpunog ispunjenja postavljenog mu zadatka”. Veliki broj pravoslavnih svecenika bili su vrlo aktivni clanovi “Zbora”. Najistaknutiji medju njima bio je glavni ideolog pravoslavlja i antisemitizma u srpskoj crkvi episkop Nikolaj Velimirovic, koji je

vec 1934. godine dobio od Hitlera odlicje. Vjerojatno u znak zahvalnosti on je 1935. u svojoj knjizici o sv. Savi pisao: “Mora se odati postovanje sadasnjem nemackom Vodji, koji je u XX. veku dosao na ideju Svetog Save i kao laik poduzeo u svom narodu posao koji prilici jedino svetitelju, geniju i heroju”. Nekoliko godina kasnije - 1939. - on javno propovijeda rasizam: “Mi smo ljudi arijevske rase, kojoj je sudba dodelila pocasnu ulogu... da plemena slabije rase i nize vere ne bi...”. U “Glasniku Srpske pravoslavne Patrijarsije” nisu bili rijetki slucajevi ovakvog pisanja o Zidovima: “Jevereji su neprijatlej lukav kao zmija i opasan”. U tom listu objavljene su i ove izjave ondasnjeg patrijarha Varnave, dane njemackim novinama 1937. godine: “Fuhrer vodi borbu koja sluzi na korist celom covecanstvu”, “Bog je poslao nemackom narodu jednog dalekovidnog ”Führera. Mi verujemo njegovoj iskrenoj reci". Nesto prije toga Varnava je nazvao sovjetsku vlast “zidovskom varalickom bandom”.

Njemacka je napala Jugoslaviju 6. travnja 1941. godine, a vec 12. travnja njena je vojska bez ikakve borbe usla u Beograd, napusten od jugoslavenske vojske i svih vlasti jos prvog dana rata. Bezuvjetnu kapitulaciju generali kraljevske vojske potpisali su 17. travnja.

Upravnik grada Beograda Milicevic na sam dan ulaska Nijemaca obavijestio je plakatom gradjane da je vec organizirana i naoruzana srpska policija. Nekoliko dana kasnije upravnik Beograda postao je (i ostao do kraja rata) Dragi Jovanovic, istovremeno i sef srpske policije, kasnije i sef srpske sigurnosti. Kakvu je neogranicenu vlast imala srpska policija dokazuje izjava esesovca generala Haralda Turnera samo mjesec dana nakon ulaska u Beograd: “Trudio sam se da narocitom brzinom uspostavim rad policiskog aparata. Danas izvrsnu vlast u srpskoj zemlji vrsi srpska policija i zandarmerija, kojoj je dato oruzje... unutrasnji odnosi regulisu se preko domacih organa, bez nemackog mesanja”. Sam Dragi Jovanovic u jednom izvjescu Gestapou kaze: “Na beogradsku policiju okupacione vlasti su se mogle uvek osloniti. Svoje zadatke Specijalna policija je obavljala s velikim elanom i uspehom kao nijedna druga policija u gradovima okupirane Evrope”. A 1946. godine, na sudjenju u Beogradu, dodao je i ovo: “Ti rezultati su bili bolji i veci nego rezultati i samog Gestapoa u Beogradu”.

Prva cetiri mjeseca na celu Srbije bio je Milan Acimovic sa svojim Savetom komesara, a onda je vlast preuzela srpska vlada generala Milana Nedica, bivseg ministra jugoslavenske vojske, pronjemacki i antisemitski orijentiranog. Zahvaljujuci zdusnoj suradnji svih srpskih vlasti i policije s Nijemcima, esesovac Harald Turner vec je sredinom 1942. godine izvijestio: “Srbija (je) zemlja u kojoj je pitanje Zidova i Cigana rijeseno”. Franz Rademacher iz nacistickog Ministarstva vanjskih poslova javio je: “Zidovsko pitanje u Srbiji nije vise akutno, sada samo preostaje da se rijese zakonska pitanja koja se ticu imovine”. Sef njemacke sluzbe sigurnosti u Srbiji A. Schafer pohvalio se: “Beograd - jedini veci grad Europe ociscen od Zidova, postao je ‘Judenfrei’. Podsjetimo na povijesnu cinjenicu: neslavno prvo mjesto u Europi u genocidu nad Zidovima Srbija je zauzela samo tri mjeseca poslije sastanka Reinharda Heydricha, sefa njemacke sluzbe sigurnosti, Heinricha Mullera, sefa Gestapoa i Adolfa Eichmanna, sefa specijalnog odjela za Zidove, odrzanog 20. sijecnja 1942. godine na jezeru Wansee kraj Berlina, kada je donijeta odluka da se (tek!) pristupi ”konacnom rjesenju zidovskog pitanja". Naime, posljednji Zidovi u logoru Sajmiste ubijeni su vec koncem travnja-pocetkom svibnja te godine...
 
Jedini prezivjeli Zidovi u Srbiji su oni, koji su ostali neotkriveni u zabacenim srpskim selima kod seljaka koji su ih sakrivali. U svojoj pismenoj izjavi poslije rata jedna od tako prezivjelih Zidovki kaze i ovo: “Cetnici Draze Mihailovica u tom kraju gonili su Jevreje bez milosti, narocito cetnicki odredi koji su dolazili sa Ravne Gore (Glavni stozer Draze) od kojih smo se morali kriti kao od Nemaca. Poznato mi je da su ti cetnici ubili na najgrozniji nacin nekoliko jevrejskih porodica u tom kraju”.

- - - - - - - - - -

A SPC? Kako se ponasala tijekom Drugog svjetskog rata? Nikad se od nje nije cula ni rijec osude genocida, zutih vrpci, logora, rasizma. Predstavnici Svetog sinoda su odmah po dolasku Nijemaca otisli na poklonjenje njemackom vojnom zapovjedniku i izjavili, prvo pismeno u tisku, zatim usmeno u posjetu, i ovo: “Sveti Arhijerejski Sinod ce lojalno izvrsavati zakone i naredbe okupatorskih i zemaljskih vlasti i uticace preko svojih organa na potpuno odrzanje reda, mira i pokornosti”. Arhijereji su do kraja ostali vjerni tom svom obecanju, kao sto nikad nisu prekrsili ni rijec datu “ocu Srbije” generalu Milanu Nedicu da ce “Srpska pravoslavna crkva u duhu tradicija svetosavskog pravoslavlja nastaviti da se bori na njegovoj strani”. Nije uopce poznato da je itko od pravoslavnih svecenika u Srbiji spasio ma i jednog Zidova ili bar to pokusao, ali su neki od njih nerijetko u svojim propovijedima otvoreno izrazavali antisemitske stavove, huskajuci tako svoju pastvu protiv Zidova. A mitropolit Josif, kao poglavar srpske crkve, u ratno vrijeme mirno je stavio svoj potpis ispod naredbe da je Zidovima zabranjen prijelaz u pravoslavnu vjeru, iako bi to za njih bila slamka spasa. Tri episkopa prvi su stavili svoje potpise na “Apel srpskom narodu”, kojim intelektualna elita Srbije, njih preko 500, kolovoza 1941. godine javno izrazava podrsku okupatorima i kvislinzima, sto je jedinstveni slucaj u Europi u tom ratnom vihoru.
 
Jedna od najjasnijih manifestacija srpskog antisemitizma bila je antimasonska, tocnije antizidovska izlozba otvorena u Beogradu 22. listpada 1941. godine, a koja je trebala podrzati i opravdati genocid nad Zidovima u Srbiji i Europi uopce. Pokraj eksponata na samoj izlozbi, pripremljen je i ogroman promidzbeni materijal: vise od 200 tisuca raznih brosura, 60 tisuca plakata, 100 tisuca letaka, 108 tisuca primjeraka devet vrsta dopisnica, 176 raznih kino-reklama, cetiri vrste postanskih maraka itd. Organizatori su se hvalili: “Ovako zamisljena izlozba bice jedinstvena ne samo u Srbiji i Balkanu, ne samo u jugoistocnoj Europi i Europi, nego i u svetu”. Tisak je budio nacionalni ponos pucanstva: “Uspeh beogradske izlozbe prevazisao je daleko granice Srbije i dobio zasluzeno priznanje u stampi cele Evrope”. Glavni ponos priredjivaca bile su zaista jedinstvena pojava u Europi u tom ratu, antizidovske marke sa odvratnim rasistickim crtezima, koje su trebale, po zelji srpskih antisemita, “na celom globusu kroz sva vremena sluziti kao najubedljiviji dokaz kako se jedan narod pred opasnoscu da nestane prenuo(?).” Milan Nedic je izrazio “punu zahvalnost priredjivacima i smatra da ce izlozba imati velikog vaspitnog dejstva, jer je ocigledna nacinom sistematski prikazala rad neprijatelja drzave i naroda”.

- - - - - - - - - -

moonja..:
kakva je ovo ustaška propaganda, neviđeno šta se ovde dozvoljava....
Kliknite za proširenje...

https://sh.wikipedia.org/wiki/Propaganda_Nedićeve_vlade
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

zbiljaš
Kongres Srba u Hrvatskoj 1945. godine
Odgovora
15
Pregleda
608
zbiljaš
zbiljaš

Back
Top