Историјска сваштара (1941-1945)

[proka]

naravno da draža nije javno izjavio i to u sred rata da radje saradjuje sa fašistima nego sa antifašistima..
kažu da je bio pijan kad je to rekao ??

- - - - - - - - - -

i naravno, to kralju nije ništa smetalo što ga ministar odbrane draža javno bruka..

- - - - - - - - - -

U selu Donje Lipovo u Crnoj Gori, 28. feburara 1943, general Mihailović se obratio svojim trupama, i taj njegov govor je predstavljao, po svom sadržaju i nameri, početak kraja saradnje između Mihailovića i Britanaca.




Bejli je izvestio da je Mihailović rekao:




„Da su Srbi sada potpuno bez prijatelja; da su Britanci, što odgovara njihovim strateškim namerama, vršili pritisak da se nastavi sa operacijama bez ikakve namere da bilo kako pomognu, bilo sada bilo u budućnosti; da su Britanci pokušavali da menjaju srpsku krv u zamenu za trivijalne isporuke municije, da mu nije više potreban dalji kontakt sa zapadnim demokratijama čiji je jedini cilj bio da dobiju rat na račun drugih. Zatim, da kralj Petar i njegova Vlada nisu gosti, već bukvalno zarobljenici u Britaniji, gde je sramotno napadnut jugoslovenski suverenitet tako što su Britanci otpočeli pregovore o unutrašnjim problemima u Jugoslaviji direktno sa Moskvom; da su hipokratske i anti-jugoslovenske aktivnosti partizana obavljane na zadovoljstvo saveznika i njihove žeđi za izdajom. Ipak, šta god da saveznici urade ili čime god da zaprete, to neće odagnati Srbe od njihovog zaveta i svete dužnosti da unište partizane; da su njegovi neprijatelji ustaše, partizani, Hrvati i muslimani; i kad su oni u pitanju, on bi se radije okrenuo Nemcima i Italijanima“.




Bejlijev izveštaj je kao bomba pogodio britansku vladu. Ambasador Rendel je 30. marta 1943. premijeru Jovanoviću predao notu koju je potpisao Čerčil, kao sekretar za inostrane poslove (u Idnovom odsustvu) u kojoj je stajalo:




„Vlada njegovog Veličanstva ne može da ignoriše ovaj izvor besa niti da prihvati bez objašnjenja i bez protesta politiku koja se sada toliko razlikuje od njene. Sada više ne mogu da objasne ni britanskom narodu niti svojim saveznicima kontinuiranu podršku pokretu, čiji lider se ne libi da javno iznese da su naši neprijatelji njegovi saveznici - potpuno je nebitno da li je to privremeno ili stalno - i da njegovi neprijatelji nisu Nemci i Italijani, okupatori njegove zamlje, već njegovi jugoslovenski sunarodnici i glavni među njima čovek koji se ovog trenutka bori i daje život kako bi oslobodio svoju zemlju od stranog jarma...




... Ukoliko general Mihailović nije spreman da promeni svoju politiku, kako prema italijanskom neprijatelju tako i prema svojim jugoslovenskim sunarodnicima koji neprijatelju pružaju otpor, pokazaće se kao neophodno da Vlada njegovog Veličanstva preispita svoju dosadašnju politiku koja je išla u korist generala Mihailovića a na štetu ostalih pokreta otpora u Jugoslaviji“.




Jugoslovenska vlada, koja nije znala za Mihailovićev govor sve dok nije primila britansku notu, je isto tako bila u šoku......

- - - - - - - - - -

bas i nije neki razlog , zar ne?

u sred rata reći najvećoj antifašističkoj koaliciji da će pre da saradjuje sa fašističkom italijom i nemačkom, baš i nije neki razlog da ga se kralj odrekne...

 

[Лекизан]

Питао сам лепо какве су то "дневно политичке сврхе", јер си рекао да су ордење и похвале које је примио у току и на крају рата управо то.Дакле објасни?

Као друго Дражин гнев на Британце је управо последица тога да су они баш у ово време, после састанка у Казабланци почели да мењају политику према влади у Лондону и самом Михаиловићу водећи се својим интересима, другим речима подржавају комунисте Стаљинове фаворите у Југославији.

Као треће Михаиловићу није пало на памет да сарађује са Немцима као што Бејли каже.

Уосталом лета 1943, неколико месеци касније, после операције Шварц када нису успели да заробе Михаиловића у том истом Липову, Немци објављују потерницу за њим па то нема никаквог смисла сем пропаганде која иде из комунистичких редова а коју као што рекох подржавају Британци из својих разлога.

Али ће зато управо у то време комунисти почети преговоре са Немцима у Вакуфу, Сарајеву па у Загребу, толико о томе.

 

[Ненад]

Осим тога прока је изврнуо речи.
У извештају пише да је Дража рекао: и тек када са њима заврши окренуће се против Немаца и Италијана, а не он би се радије окренуо Немцима и Италијанима.
Такође Бејли је после рата рекао да он није послао задњу реченицу него да су исту дописали комунистички шпијуни у Лондону...

 

[proka]

Питао сам лепо какве су то "дневно политичке сврхе", јер си рекао да су ордење и похвале које је примио у току и на крају рата управо то.Дакле објасни?

Као друго Дражин гнев на Британце је управо последица тога да су они баш у ово време, после састанка у Казабланци почели да мењају политику према влади у Лондону и самом Михаиловићу водећи се својим интересима, другим речима подржавају комунисте Стаљинове фаворите у Југославији.

Као треће Михаиловићу није пало на памет да сарађује са Немцима као што Бејли каже.

Уосталом лета 1943, неколико месеци касније, после операције Шварц када нису успели да заробе Михаиловића у том истом Липову, Немци објављују потерницу за њим па то нема никаквог смисла сем пропаганде која иде из комунистичких редова а коју као што рекох подржавају Британци из својих разлога.

Али ће зато управо у то време комунисти почети преговоре са Немцима у Вакуфу, Сарајеву па у Загребу, толико о томе.

nije imaopotreba da bejli išta kaže

sam je draža rekao sve U selu Donje Lipovo u Crnoj Gori, 28. feburara 1943,..

i to je bio početak dražinog kraja

čak ni vlada u izbeglištvu pa ni sam kralj nisu mogli da poveruju da je njihov ministar odbrane i glavkomandujuci četnika mogao tako nešto da kaže...

- - - - - - - - - -

Осим тога прока је изврнуо речи.
У извештају пише да је Дража рекао: и тек када са њима заврши окренуће се против Немаца и Италијана, а не он би се радије окренуо Немцима и Италијанима.
Такође Бејли је после рата рекао да он није послао задњу реченицу него да су исту дописали комунистички шпијуни у Лондону...

nisam ja ništa okrenuo
nije mene čuo kralj i vlada u izbeglištvu
nisu mene čuli amerikanci i englezi

nisam ja povukao tog časa sve oficire za vezu iz dražinog štaba i da nikad više vezu sa saveznicima draža nije ni imao...

- - - - - - - - - -

Ambasador Rendel je 30. marta 1943. premijeru Jovanoviću predao notu koju je potpisao Čerčil, kao sekretar za inostrane poslove (u Idnovom odsustvu) u kojoj je stajalo:




„Vlada njegovog Veličanstva ne može da ignoriše ovaj izvor besa niti da prihvati bez objašnjenja i bez protesta politiku koja se sada toliko razlikuje od njene. Sada više ne mogu da objasne ni britanskom narodu niti svojim saveznicima kontinuiranu podršku pokretu, čiji lider se ne libi da javno iznese da su naši neprijatelji njegovi saveznici - potpuno je nebitno da li je to privremeno ili stalno - i da njegovi neprijatelji nisu Nemci i Italijani, okupatori njegove zamlje, već njegovi jugoslovenski sunarodnici i glavni među njima čovek koji se ovog trenutka bori i daje život kako bi oslobodio svoju zemlju od stranog jarma...




... Ukoliko general Mihailović nije spreman da promeni svoju politiku, kako prema italijanskom neprijatelju tako i prema svojim jugoslovenskim sunarodnicima koji neprijatelju pružaju otpor, pokazaće se kao neophodno da Vlada njegovog Veličanstva preispita svoju dosadašnju politiku koja je išla u korist generala Mihailovića a na štetu ostalih pokreta otpora u Jugoslaviji“.




Jugoslovenska vlada, koja nije znala za Mihailovićev govor sve dok nije primila britansku notu, je isto tako bila u šoku......

 

[Ненад]

nisam ja ništa okrenuo

Добро ниси ти, они које цитираш јесу...

 

[proka]

ne može nenade da u sred rata i to takvog surovog, velikog, svetskog baš svi da "okrenu" izvrnu reči i osude dražu kao saradnika okupatora

ne mogu baš svi u antifašističkoj koaliciji na čelu sa kraljem petrom drugim da okrenu ledja draži a da za to nije postojao jasan dokaz da se draža bori na strani fašista i da to ni ne krije !!

u to vreme, svi koji su se borili protiv najvećeg zla u istoriji sveta, protiv fašizma, bili su u koaliciji bez obzira na versku, političku i bilo kakvu drugu pripadnost

bitno je samo bilo tući italijane, švabe i ostale fašiste

čak i rusi su sve uhvaćene četnike predavali partizanima..
niko ama baš niko se nije zauzeo za četnike kad ih je NOVJ do zadnjeg potukla na zelengori 12 i 13 maja 1945 nedelju dana nakon završetka drugog svetskog rata

pa zar je moguće da ceo svet nije u pravu a samo draža da jeste??

 

[Ненад]

ne može nenade da u sred rata i to takvog surovog, velikog, svetskog baš svi da "okrenu" izvrnu reči i osude dražu kao saradnika okupatora

ne mogu baš svi u antifašističkoj koaliciji na čelu sa kraljem petrom drugim da okrenu ledja draži a da za to nije postojao jasan dokaz da se draža bori na strani fašista i da to ni ne krije !!

u to vreme, svi koji su se borili protiv najvećeg zla u istoriji sveta, protiv fašizma, bili su u koaliciji bez obzira na versku, političku i bilo kakvu drugu pripadnost

bitno je samo bilo tući italijane, švabe i ostale fašiste

čak i rusi su sve uhvaćene četnike predavali partizanima..
niko ama baš niko se nije zauzeo za četnike kad ih je NOVJ do zadnjeg potukla na zelengori 12 i 13 maja 1945 nedelju dana nakon završetka drugog svetskog rata

pa zar je moguće da ceo svet nije u pravu a samo draža da jeste??

Нису они одбацили Дражу 1943. већ 1941. Већ на самом почетку рата они су пилоте ЈКВ који су требали да носе помоћ Дражи заточили, запленили им авионе и касније их користили на Блиском Истоку. Одбили су неколико захтева за слање оружја, а када су га најзад послали новембра 1941. послали су расход и по директивама капетана Хадсона намерно близу партизанских положаја да партизани открију четничке положаје. Током целог рата укупна савезничка помоћ четницима била је 5000 пушака, само једна пошиљка партизанима је била дупло већа, а и то што су бацили био је расход и намерно је бацан тамо где је густа концентрација непријатеља. Већ јула 1942. када је руски амбасадор Лозовски рекао да сваки напад на партизане значи напад на СССР, и када су крајем августа енглеске станице почеле да хвале партизане, победник грађанског рата у Југославији је био одлучен.

Или укратко-Енглези ни 1941. нису намеравали да помогну четницима, а камоли касније...

 

[Лекизан]

U selu Donje Lipovo u Crnoj Gori, 28. feburara 1943,..
[/I]i to je bio početak dražinog kraja
čak ni vlada u izbeglištvu pa ni sam kralj nisu mogli da poveruju da je njihov ministar odbrane i glavkomandujuci četnika mogao tako nešto da kaže...

Поента те Дражине реакције је критика на промену британске политике у Југославији коју је он одлично снимио на терену и видео где све то води, и све оно што су многи и у влади у Лондону видели али нису смели да покажу због разних притисака на владу и саме подељености између српских, хрватских и словеначких представника тамо рекао је Дража, и видимо да је био у праву јер управо захваљујући савезничкој помоћи комунистима они су добили грађански рат, а краљ и влада добила ногу у дупе.

А марта 1943 почињу преговори комуниста и Немаца у Загребу, сами Совјети су били шокирани када су сазнали за то.

 

[proka]

Поента те Дражине реакције је критика на промену британске политике у Југославији коју је он одлично снимио на терену и видео где све то води, и све оно што су многи и у влади у Лондону видели али нису смели да покажу због разних притисака на владу и саме подељености између српских, хрватских и словеначких представника тамо рекао је Дража, и видимо да је био у праву јер управо захваљујући савезничкој помоћи комунистима они су добили грађански рат, а краљ и влада добила ногу у дупе.

А марта 1943 почињу преговори комуниста и Немаца у Загребу, сами Совјети су били шокирани када су сазнали за то.

draža nije bio u pravu ni tada ni na sudjenju 1946

kad je rat onda je rat
i svi se borimo protiv okupatora svoje zemlje

NE POSTOJI OPRAVDAN RAZLOG ZA SARADNJU SA OKUPATOROM NI SA ITALIJANIMA NI SA NEMCIMA

e to draža nije shvatio i zato nije bio u pravu

nikad ni u snu se ne može reći za kolevku fašizma italiju da je majka srpskom narodu !!

ne može se ni pod kojim uslovima saradjivati sa fašistima dok se ceo svet bbori protiv njih

i to još tako javno reći, udariti šamar amerikancima, englezima, rusima...

ko je draža?

običan pion koji je sam rekao na sudjenju u svojoj završnoj reči: "mnogo hteo, mnogo započeo..."

draža je izgubio rat zbog svoje neodlučnosti, zbog čekanja da drugi završe rat pa da onda on posle njih u jugoslaviji zavodi red kao legitimni predstavnik kralja i vlade


ali oni su ga se odrekli 1944 godine i tada je draža ostao sam...
naravno da se tada otvoreno priklonio i nemcima i u istoj koloni bežao pred partizanima

deo njih je pobeglo u austriju gde su ih englezi spakovali u vozove i vratili partizanima na milost i nemilost

najmanji deo njih oko 1.300 je sa raspopom djujicem pobegao u italiju i tu su nasli svoj spas

a najveci deo njih , 4 korpusa, je ostavio svoje kosti sedam dana nakon kraja drugog svetskog rata na zelengori ..............

sam draža je uhvacen, saradjivao je sa sudom tokom sudjenja, priznao je sud, pokajao se u molbi za pomilovanjem, te na kraju streljan i sahranjen na način kako se sahranjuju izdajnici svog naroda, da mu se ni dan danas grob ne zna.....

to su gole činjenice

sve ostalo su isprazna opravdanja,,,,

 

[Ненад]

NE POSTOJI OPRAVDAN RAZLOG ZA SARADNJU SA OKUPATOROM NI SA ITALIJANIMA NI SA NEMCIMA

Постоји ли оправдани разлог за нпр. сарадњу партизана и Бугара?

draža je izgubio rat zbog svoje neodlučnosti

Не него зато што никада није имао савезнике. Они који су били тобожњи савезници његове владе га никада нису помогли ни у чему...

najmanji deo njih oko 1.300 je sa raspopom djujicem pobegao u italiju i tu su nasli svoj spas

a najveci deo njih , 4 korpusa, je ostavio svoje kosti sedam dana nakon kraja drugog svetskog rata na zelengori

За ово би добио јединицу и из партизанске историје.
У Италију је отишло са Ђујићем око 5000 људи, у Аустрију 2500 Ђуришићевих.

 

[proka]

evo ti iz šetničkih izvora koliko se spaslo četnika ..
od stotine hiljada četnika spaslo se 1%

- - - - - - - - - -

Gospodine Ministre đen.Damjanović J.Đonoviću 8.jula 1945.


Gospodine Ministre,
Jovan Đonović

Neobično sam obradovan dolaskom kapetana g. Mirkovića, a u ime svih boraca ovde kao i svoje vrlo sam Vam blagodaran za interesovanje za nas, jer na žalost to ne bih mogao reći za ljude koji su do sad mogli davno i da dođu među nas, ali to iz meni neshvatljivih razloga još nisu učinili. Ne optužujem nikoga, bar za sada ne, ali Vam iznosim činjenično stanje, koje vrlo negativno utiče na moje ljude. Pri svemu tom budite uvereni, da je moral svih mojih jedinica na dostojnoj visini, a te jedinice su:
Štab istaknutog dela vrhovne komande, sa 120 ljudi;
Dinarska divizija vojvode Đujića, sa oko 5.100 ljudi, od kojih 520 izbeglica – žene, deca, starci;
Šumadijska divizija đenerala Mušickog (nekadanji Srpski dobrovoljački korpus) sa oko 4.600 ljudi, od kojih 240 izbeglica;
Komanda gornje Like i hrvatskog Primorja, vojvode Jevđevića sa oko 1.500 ljudi, od kojih 240 izbeglica;
Dopunski bataljon, u koji dolaze svi oni koji stižu u ove krajeve, a nisu im jedinice ovde, sa oko 300 ljudi, sa 7 izbeglica;
Hrvatska armija đenerala Parca sa oko 600 ljudi, od kojih 10 izbeglica;
Slovenačka armija đenerala Prezelja sa oko 900 ljudi.
Ukupno oko 13.000 ljudi.
Sve ove snage primio sam pod komandu aprila meseca i pod borbom sa njima se povukao na Soču, gde sam sačekao Saveznike, koji su nas prihvatili i kojima smo kod Palmanove predali oružje, da bi nas potom prebacili u logore kod Ćezene i Forli, gde se nalazimo od polovine maja meseca tekuće godine.
U borbama koje su moje jedinice imale u Sloveniji i do Soče imale su protiv sebe [jedinice]13, 20, 26, 30, 31, 35 i 43. partizanske divizije od kojih su dve bile motorizovane i sa oko 60 bornih kola, dok je se naoružanje mojih boraca sastojalo samo čisto pešadijskog – ručnog. Prirodno je da su i gubici bili znatni, ali nikako onoliki kako su Vama predstavljeni. Poslednju radio vezu sa đeneralom Dražom Mihailovićem imao sam 6. maja iz Palmanove, kad sam na pitanje gde je, šta radi i šta namerava da radi dobio njegov odgovor: „Vodim gerilske borbe u zapadno] i istočnoj Bosni i Srbiji”. Sva moja nastojanja da docnije dođem u vezu sa đeneralom Dražom ostala su bezuspešna. U izgledu je skora direktna radio veza, ali bih Vas lepo molio, da mi omogućite i materijalnu vezu slanjem mojih ljudi u Zemlju preko Grčke, a za taj posao imao bih masu dobrovoljaca. Bio bih Vam blagodaran ako bi mi omogućili i stalnu kurirsku vezu sa Vama, jer će biti dosta stvai i za međusobno obaveštavanje i sporazumno regulisanje. Zatoi naredni Vaš kurir trebao da donese i Vaša konkretnapitanja o svemu što Vas interesuje, a ja ću Vam sa zadovoljstvom dati sve podatke kojima raspolažem.
Život u logoru prikazaće Vam g. Mirković. Sa svoje strane bih molio da se olakša boljim smeštajnim prilikama, hranom, odećom i rubljem. Obećana mi je od strane Poljaka obilnija pomoć u svemu. Verujem da će uskoro obećano biti i ostvareno. Ako se gde nalaze bolji uslovi za smeštaj, a meni to još nije poznato, jer iz logora dalje nisam mogao ići, molio bih da se isgi iskoriste. Možda bi se to našlo i u Grčkoj, gde bi bili bliži Otadžbini? Sve su ovo problemi o kojima sam želeo govoriti i sa Centralnim komitetom u Rimu i Kazerti, ali do sad u tome nisam uspeo i ako sam česgo ponavljao isti zahtev: da tamo odem.
Znajući, Gospodine Ministre, sa koliko je pažnje i simpatije u Vrhovnoj komandi praćen Vaš rad na našem opštem poslu, ja Vas molim da shvatite i situaciju mojih trupa i moju ličnu i omogućavanjem stalne naše saradnje učinite što možete i sa toga odstojanja: da se živa snaga ovde sačuva za velika dela koja ju očekuju.
Ćezena, 8. jul 1945. Komandant Istaknutog dela štaba Vrhovne komande, đeneral Damjanović

 

[Ненад]

evo ti iz šetničkih izvora koliko se spaslo četnika ..
od stotine hiljada četnika spaslo se 1%

- - - - - - - - - -

Gospodine Ministre đen.Damjanović J.Đonoviću 8.jula 1945.


Gospodine Ministre,
Jovan Đonović

Neobično sam obradovan dolaskom kapetana g. Mirkovića, a u ime svih boraca ovde kao i svoje vrlo sam Vam blagodaran za interesovanje za nas, jer na žalost to ne bih mogao reći za ljude koji su do sad mogli davno i da dođu među nas, ali to iz meni neshvatljivih razloga još nisu učinili. Ne optužujem nikoga, bar za sada ne, ali Vam iznosim činjenično stanje, koje vrlo negativno utiče na moje ljude. Pri svemu tom budite uvereni, da je moral svih mojih jedinica na dostojnoj visini, a te jedinice su:
Štab istaknutog dela vrhovne komande, sa 120 ljudi;
Dinarska divizija vojvode Đujića, sa oko 5.100 ljudi, od kojih 520 izbeglica – žene, deca, starci;
Šumadijska divizija đenerala Mušickog (nekadanji Srpski dobrovoljački korpus) sa oko 4.600 ljudi, od kojih 240 izbeglica;
Komanda gornje Like i hrvatskog Primorja, vojvode Jevđevića sa oko 1.500 ljudi, od kojih 240 izbeglica;
Dopunski bataljon, u koji dolaze svi oni koji stižu u ove krajeve, a nisu im jedinice ovde, sa oko 300 ljudi, sa 7 izbeglica;
Hrvatska armija đenerala Parca sa oko 600 ljudi, od kojih 10 izbeglica;
Slovenačka armija đenerala Prezelja sa oko 900 ljudi.
Ukupno oko 13.000 ljudi.
Sve ove snage primio sam pod komandu aprila meseca i pod borbom sa njima se povukao na Soču, gde sam sačekao Saveznike, koji su nas prihvatili i kojima smo kod Palmanove predali oružje, da bi nas potom prebacili u logore kod Ćezene i Forli, gde se nalazimo od polovine maja meseca tekuće godine.
U borbama koje su moje jedinice imale u Sloveniji i do Soče imale su protiv sebe [jedinice]13, 20, 26, 30, 31, 35 i 43. partizanske divizije od kojih su dve bile motorizovane i sa oko 60 bornih kola, dok je se naoružanje mojih boraca sastojalo samo čisto pešadijskog – ručnog. Prirodno je da su i gubici bili znatni, ali nikako onoliki kako su Vama predstavljeni. Poslednju radio vezu sa đeneralom Dražom Mihailovićem imao sam 6. maja iz Palmanove, kad sam na pitanje gde je, šta radi i šta namerava da radi dobio njegov odgovor: „Vodim gerilske borbe u zapadno] i istočnoj Bosni i Srbiji”. Sva moja nastojanja da docnije dođem u vezu sa đeneralom Dražom ostala su bezuspešna. U izgledu je skora direktna radio veza, ali bih Vas lepo molio, da mi omogućite i materijalnu vezu slanjem mojih ljudi u Zemlju preko Grčke, a za taj posao imao bih masu dobrovoljaca. Bio bih Vam blagodaran ako bi mi omogućili i stalnu kurirsku vezu sa Vama, jer će biti dosta stvai i za međusobno obaveštavanje i sporazumno regulisanje. Zatoi naredni Vaš kurir trebao da donese i Vaša konkretnapitanja o svemu što Vas interesuje, a ja ću Vam sa zadovoljstvom dati sve podatke kojima raspolažem.
Život u logoru prikazaće Vam g. Mirković. Sa svoje strane bih molio da se olakša boljim smeštajnim prilikama, hranom, odećom i rubljem. Obećana mi je od strane Poljaka obilnija pomoć u svemu. Verujem da će uskoro obećano biti i ostvareno. Ako se gde nalaze bolji uslovi za smeštaj, a meni to još nije poznato, jer iz logora dalje nisam mogao ići, molio bih da se isgi iskoriste. Možda bi se to našlo i u Grčkoj, gde bi bili bliži Otadžbini? Sve su ovo problemi o kojima sam želeo govoriti i sa Centralnim komitetom u Rimu i Kazerti, ali do sad u tome nisam uspeo i ako sam česgo ponavljao isti zahtev: da tamo odem.
Znajući, Gospodine Ministre, sa koliko je pažnje i simpatije u Vrhovnoj komandi praćen Vaš rad na našem opštem poslu, ja Vas molim da shvatite i situaciju mojih trupa i moju ličnu i omogućavanjem stalne naše saradnje učinite što možete i sa toga odstojanja: da se živa snaga ovde sačuva za velika dela koja ju očekuju.
Ćezena, 8. jul 1945. Komandant Istaknutog dela štaba Vrhovne komande, đeneral Damjanović

Значи 10 пута више од онога што си ти поменуо...

 

[proka]

od silnih korpusa spaslo se pola jedne divizije

dobro de, četničke divizije imale su par stotina ljudi ............

- - - - - - - - - -

Значи 10 пута више од онога што си ти поменуо...

pa ako je 1500 puta deset 4.500 onda si u pravu

 

[Ненад]

od silnih korpusa spaslo se pola jedne divizije

dobro de, četničke divizije imale su par stotina ljudi ............

- - - - - - - - - -



pa ako je 1500 puta deset 4.500 onda si u pravu

Шта пише у извештају који си поставио?

Ukupno oko 13.000 ljudi.

Твој пост.

najmanji deo njih oko 1.300 je sa raspopom djujicem pobegao u italiju i tu su nasli svoj spas

Колико је 13 000 подељено са 1300?

 

[Лекизан]

draža nije bio u pravu ni tada ni na sudjenju 1946

На стаљинистичком суђењу у праву су само стаљинисти и нико више, а то није неко мерило вредности.

kad je rat onda je rat i svi se borimo protiv okupatora svoje zemlje
NE POSTOJI OPRAVDAN RAZLOG ZA SARADNJU SA OKUPATOROM NI SA ITALIJANIMA NI SA NEMCIMA

Јесте па зашто се онда комунисти не боре када је Југославија нападнута?
А за сарадњу комуниста и Немаца у Загребу јел постоји оправдан разлог?

 

[proka]

Шта пише у извештају који си поставио?


Твој пост.


Колико је 13 000 подељено са 1300?

- - - - - - - - - -

Dinarska divizija vojvode Đujića, sa oko 5.100 ljudi, od kojih 520 izbeglica – žene, deca, starci; ......................... kad oduzmeš žene i starce onda ostaje 4580 četnika


Šumadijska divizija đenerala Mušickog (nekadanji Srpski dobrovoljački korpus) sa oko 4.600 ljudi, od kojih 240 izbeglica;
Komanda gornje Like i hrvatskog Primorja, vojvode Jevđevića sa oko 1.500 ljudi, od kojih 240 izbeglica;
Dopunski bataljon, u koji dolaze svi oni koji stižu u ove krajeve, a nisu im jedinice ovde, sa oko 300 ljudi, sa 7 izbeglica;
Hrvatska armija đenerala Parca sa oko 600 ljudi, od kojih 10 izbeglica;
Slovenačka armija đenerala Prezelja sa oko 900 ljudi.
Ukupno oko 13.000 ljudi.

- - - - - - - - - -

eto nisi pročitao post po običaju

u tvojih 13 000 četnika sabrao si :

SDK sa ...............................4360 boraca
jevdjevićeva četnike ........ 1260
dopunski bataljon ...............293
hrvatska "armija" .................590
slovenačka armija ..............900

i eto nenade još jedne tvoje papirnate divizije

sabrao si ceo zbeg sa sve hrvatima, slovenicima i ostalim saradnicima okupatora

- - - - - - - - - -

a jasno ti piše da je raspopovih četnika bilo samo 4580

eto toliko ih se spaslo od silnih četnika.......

- - - - - - - - - -

pa ako je 1500 puta deset 4.500 onda si u pravu

 

[Ненад]

- - - - - - - - - -

Dinarska divizija vojvode Đujića, sa oko 5.100 ljudi, od kojih 520 izbeglica – žene, deca, starci; ......................... kad oduzmeš žene i starce onda ostaje 4580 četnika


Šumadijska divizija đenerala Mušickog (nekadanji Srpski dobrovoljački korpus) sa oko 4.600 ljudi, od kojih 240 izbeglica;
Komanda gornje Like i hrvatskog Primorja, vojvode Jevđevića sa oko 1.500 ljudi, od kojih 240 izbeglica;
Dopunski bataljon, u koji dolaze svi oni koji stižu u ove krajeve, a nisu im jedinice ovde, sa oko 300 ljudi, sa 7 izbeglica;
Hrvatska armija đenerala Parca sa oko 600 ljudi, od kojih 10 izbeglica;
Slovenačka armija đenerala Prezelja sa oko 900 ljudi.
Ukupno oko 13.000 ljudi.

- - - - - - - - - -

eto nisi pročitao post po običaju

u tvojih 13 000 četnika sabrao si :

SDK sa ...............................4360 boraca
jevdjevićeva četnike ........ 1260
dopunski bataljon ...............293
hrvatska "armija" .................590
slovenačka armija ..............900

i eto nenade još jedne tvoje papirnate divizije

sabrao si ceo zbeg sa sve hrvatima, slovenicima i ostalim saradnicima okupatora

- - - - - - - - - -

a jasno ti piše da je raspopovih četnika bilo samo 4580

eto toliko ih se spaslo od silnih četnika.......

- - - - - - - - - -

pa ako je 1500 puta deset 4.500 onda si u pravu

Па не, ти си први рекао цифру од 1300 четника који су се повукли, ја сам рекао цифру од 5000 Ђујићевих.
А све те јединице којих има 13 000 су у том тренутку биле под Дражином командом...

 

[proka]

čijom komandom??

to su bre izbeglice svih vrsta koje su imale srecu da pobegnu pred partizanima u italiju

kako je njima razoružanima komandovao draža?

 

[Ненад]

čijom komandom??

to su bre izbeglice svih vrsta koje su imale srecu da pobegnu pred partizanima u italiju

kako je njima razoružanima komandovao draža?

Тако лепо. Почетком маја 1945. све те јединице су стале под Дражину команду...

 

[proka]

Тако лепо. Почетком маја 1945. све те јединице су стале под Дражину команду...

da li si siguran?

da li si siguran da je draža uopšte znao šta radi, gde se bori i sa kojim jedinicama ?'

ova naredba dražina data dan pred kapitualaciju nemačke, me jakoooo podseća na hitlerova naredjenja .... kad je hitler komandovao nepostojećim jedinicama pa čak i nepostojećima armijama

tako i draža kao i njegov gospodar hitler dao je naredjenje svojim nepostojećim jedinicama, papirnim divizijama, totalno van pameti :

- - - - - - - - - -
Naredba đen. Draže za 8. maj 1945.

NAČELNIKA ŠTABA VRHOVNE KOMANDE KRALJEVSKE JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADŽBINI ZA 8. MAJ 1945.
Za sve oficire, podoficire i vojnike
Kraljevske Jugoslovenske vojske van Otadžbine


JUNACI!
Rat sa Nemačkom koji je četiri godine sejao širom cele naše Otadžbine smrt, uništavajući bez milosti sve naše tekovine, naša ognjišta, naše porodice, završen je pobedom Saveznika. U ovom četvorogodišnjem ratu Jugoslovenska Vojska u Otadžbini vidno je doprinela pobedi boreći se jedina u Evropi, kada je cela Evropa bila okupirana od svirepog napadača. Snažni i neodoljivi napadi naših jedinica, uništavali su nemačke divizije, slabili su ratni potencijal Nemaca i ozbiljno zabrinjavali njihovo vođstvo.

Preko trideset i pet najelitnijih nemačkih divizija bilo je sve vreme vezano na našem frontu, i one su se topile u neprekidnim borbama, koje su po svojoj žestini i krvavosti nadmašile sve borbe vođene na raznim bojištima Evrope. u tim borbama četvorogodišnjeg rata naša vojska dala je žrtve, kojima je pokazala svu veličinu našeg narodnog genija i vitalnost njegovu, dajući na znanje svima i svakome da je naša Otadžbina, natopljena toliko puta našom krvlju jedino naša i ničija više da mora da bude slobodna i da u toj slobodi naš narod ima pravo da nesmetano izgrađuje svoju budućnost.


Ali danas dok svet proslavlja dan mira, naš narod, koji je na taj mir imao najviše prava, jer je u ovom ratu platio najveći krvavi tribut, i dalje proliva potoke krvi širom cele naše rodne grude u teškom građanskom ratu nametnutom nam od komunističkih partizana, koji već tri godine besni nesmanjenom žestinom. U ovome ratu, za koji svet možda još ne zna, jedna manjina, ne jača od 30-40.000 ljudi, pokušava da nametne terorom, krvlju nasiljem mačem i oružjem u ruci, ono što naš narod ne želi da prihvati mirnim putem. Ceo naš narod na čelu sa Jugoslovenskom Vojskom u Otadžbini, bori se protiv ovog neprijatelja istom žestinom kojom se borio i do sada protiv svih neprijatelja Nemaca, Italijana, Bugara, Mađara i ustaša, a za Kralja, Otadžbinu i demokratiju.


Naš narod dao je divnog dokaza svoje rešenosti da u borbi, koju mu i dalje nameće ustaško-partizanska snaga, izdrži i istraje do pobede. On zna da je put kojim ide pravedan, častan i dostojan njegovih tradicija i njegove istorijske prošlosti, i da će pobedom nad komunističkom diktaturom sačuvati i spasti i svoju veru i svoje običaje i svoju porodicu, i pokazati se dostojnim samoga sebe. Borba koja danas besni u Otadžbini je krstaški građanski rat u kome učestvuju svi, i staro i mlado, i muško i žensko, ujedinjeni u bolu i u otporu, a spremni da u toj borbi polože svoje živote. I pored toga što je partizanska manjina podržavana iz inostranstva, najveći deo naše Otadžbine nalazi seu rukama naše narodne vojske. Srbija, Južna Srbija, veliki deo Crne Gore, Bosne i Hercegovine i deo Dalmacije, veliki deo Hrvatske i Vojvodine, kao i Slovenačke, u rukama su naših jedinica, izuzev velikih gradova, gde se neprijatelj zadržava pod zaštitom Titovih dželata.


Ni glad, ni zaraze, ni napadi odlično naoružanog neprijatelja, nisu mogli da umanje volju naših boraca za pobedom. Njihove žrtve čine naš narod velikim, jer upornost njihove borbe pokazuje sa koliko topline, ljubavi i nacionalnog žara naš borac teži da ostvari ideale pravde, slobode i demokratije.


U ovoj borbi, koju ćemo voditi do konačne pobede, naše misli, misli vaših porodica, upućene su vama vojnicima, podoficirima i oficirima u inostranstvu sa željom da i vi izdržite ujedinjeni u čvrstom i nepokolebljivom frontu protiv unutrašnjeg neprijatelja, sa kojim se naš narod bori, te da predstavljate granitnu stenu o koju će se odbijati svi neprijateljski talasi, ma sa koje strane oni dolazili. Tako jednodušni i u otporu složni, daćete vi vidnog dokaza saveznicima i celom svetu da ste ujedinjeni sa narodom u zemlji. Mi smo uvereni da ćete biti dostojni onih žrtava koje vaša braća u zemlji dadoše i sada neštedimice daju, da bi kroz bojeve koje vodimo doveli Otadžbinu do pobede, veličine, slave i slobode.


Očekujući čas kada ćemo zajednički sa vama da izvršimo konačni juriš na neprijatelja i njegovu diktatorsku spregu, da bismo najzad oslobodili ceo naš narod, upućujem vam tople pozdrave vaših preživelih milih i dragih, pozdrave vaše grude i šaljem vam pozdrav kroz naš ratnički poklič:


Da živi naš Vrhovni Komandant
Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II !
Da živi naša Kraljevska Jugoslovenska vojska u Otadžbini i van Otadžbine !
Da živi velika i slobodna demokratska federativna Kraljevina Jugoslavija !


Načelnik štaba Vrhovne komande,
Armijski đeneral Dragoljub M. Mihailović s. r.

- - - - - - - - - -

sutradan se završio drugi svetski rat .....................

bruka koliko je tužnoooo.........

 

[Ненад]

da li si siguran?

Јесам.

da li si siguran da je draža uopšte znao šta radi, gde se bori i sa kojim jedinicama ?'

Знао је. То што ти не разликујеш јавну пропаганду коју си поставио од интерних докумената је друго.

tako i draža kao i njegov gospodar hitler

Да му је Хитлер господар седео би у БГ-у 4 године уместо у планинама, и повукао би се са Немцима уместо што је остао да се бори до краја...

 

[proka]

pa i povlačio se sa nemcima....
pardon, bežali su zajedno sa nemcima

i to kao začelje kolone NEMAČKE !!

evo ti svedočenje preživelih četnika !!

sami kažu da su se povlašili-bežali zajedno sa nemcima..

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

Босанска голгота или пут смрти су устаљени називи за повлачење Југословенске војске у отаџбини преко Босне (тада под окупацијом НДХ) током Другог светског рата.


Под притиском велике партизанске офанзиве у Србији крајем 1944. године, команда четничких снага у Црној Гори је донела одлуку да се трупе повуку преко Босне у Словенију, како би дошле у сусрет са савезницима. Та одлука је донета после неуспелог покушаја да се повуку преко Албаније у Грчку.

- - - - - - - - - -

četnici u bežaniji kroz zagreb

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

 

[Лекизан]

Четници у бежанији кроз Загреб!!!!!!!

Проко одговори ми на питања није ред да прескачеш:

kad je rat onda je rat i svi se borimo protiv okupatora svoje zemlje
NE POSTOJI OPRAVDAN RAZLOG ZA SARADNJU SA OKUPATOROM NI SA ITALIJANIMA NI SA NEMCIMA

Јесте па зашто се онда комунисти не боре када је Југославија нападнута?
А за сарадњу комуниста и Немаца у Загребу јел постоји оправдан разлог?

Питао сам лепо какве су то "дневно политичке сврхе", јер си рекао да су ордење и похвале које је примио у току и на крају рата управо то.Дакле објасни?

 

[proka]

zar šetnici nisu bežali kroz zagreb?

 

[proka]

dobra fora

što ne pogledaš onaj video koji sam postavio post pre ??

- - - - - - - - - -

Раскол

У селу Кожухе дошло је до дугоочекиваног сусрета Павла Ђуришића са генералом Драгољубом Михаиловићем. С њим је било око 600 војника од којих половина није била ни за какву борбу. Генерал Дража стигао је нешто раније и сачекивао корпусе. Драгољуб Михаиловић је створио план за општу концетрацију свих снага под његовом командом, ради настављања борбе. Његов став је био да треба сачувати што већи део јединица на теренима Босне. У току фебруара 1945. године пристигле су све јединице из Србије, које су распоређене на линији Озрен-Требава, где је устаљен фронт. Крајем фебруара стигао је и војвода Павле Ђуришић са његовим борцима и са њима на хиљаде народа неспособног за борбу.

Дража Михаиловић је тада према Стевану Вучковићу рекао Павлу Ђуришићу:- Ко те је звао да дођеш овамо? Ја нисам. И најзад, када си већ дошао, зашто си повео толики народ? Изгинуће људи. Мени су потребни борци са пушком у руци. Наша ситуација је таква да се морамо растурити у тројке по шумама. Другог излаза немамо!

- - - - - - - - - -

Павле Ђуришић је покушао да спасе хиљаде цивила које је повео из Црне Горе. За Дражу је излаз био у пробоју ка Србији, а за Павла пробој ка Словенији и сусрет са Савезницима. Пошто нису могли да усагласе ставове четници су се поделили у две колоне. Павлова колона је покушала пробој према Словенији кроз усташку територију, а Дражина колона пробој ка комунистичкој Србији.

- - - - - - - - - -

колико ја видим, то су све једни исти четници, разлика је само у томе, што су се поделили у две колоне како би спасили главе..
историја нас учи да су обе колоне исто прошле, уништене до последњег...

- - - - - - - - - -

П.с. дража је дошао на сусрет са Павлом предводећи целих 600 четника од којих пола нису били ни за какву борбу ......

- - - - - - - - - -

п.с.2 фебруара 1945 све четничке јединице напустиле су србију, дакле, у србији није било више четника три месеца пре краја рата...