Историјска сваштара (1941-1945)

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Metropola puna bezbrižnih ljudi: Evo kako je Beograd izgledao ZLATNIH SEDAMDESETIH

Blic | 22. 02. 2018 - 20:30h

- - - - - - - - - -

Arhivski snimci Beograda '70-tih godina su prava šetnja kroz sećanja i osećanja. Da li nam se samo čini iz ove perspektive ili su stvari tada zaista bile bezbrižnije, a život bezbolniji, teško je dokučiti s ove vremenske distance. Zavirite na kratko u vremeplov mode, saobraćaja, iza kulisa grada koji je oduvek posedovao vanvremenski šarm i kosmopolitski duh.

- - - - - - - - - -

https://www.blic.rs/slobodno-vreme/...-bezbriznih-ljudi-evo-kako-je-beograd/w2qy4zv

- - - - - - - - - -

zato beograd i srbija čuvaju tita u kući cveća, jer pamte kako se lepo i bezbrižno živelo u njegovo vreme :ok:

- - - - - - - - - -

eto, novine i dan danas pišu o lepom titovom vremenu
 
nedić je postavio do danas ne prevazidjene standarde u služenju okupatora...

- - - - - - - - - -

DJHq2ilXgAAiz3Y.jpg


- - - - - - - - - -

"Konzulat ustaske NDH u Beogradu od 1941-1944.konzul i zaposleni uredno su pozivani na balove i svecanosti koje je organizovao Nedic.. ..
 
EternalBattle14:
Pitanje je - da li smo trebali 25. marta, kad smo potpisali pakt, da ostanemo u savezu sa Hitlerovom Nemačkom i Italijom ili je puč koji se desio dva dana nakon potpisivanja pakta potpuno opravdan?

Da li bi bilo invazije od strane nacista na Jugoslaviju i stvaranje NDH i genocida nad Srbima da se puč 27. marta nikad nije desio?

Ovo je pitanje, pre svega, za istoricare na ovom forumu.

Hvala! :)
Kliknite za proširenje...

To nije pitanje za istoričare nego za astrofizičare koji se bave konceptom paralelnih svetova u kojima istorijski događaji u ovom univerzumu imaju različite ishode u onim njemu paralelnim.
 
Beogradski proces je naziv za suđenje generalu Dragoljubu Mihailoviću i grupi od još dvadeset trojice optuženika iz redova četnika, vlade u izgnanstvu i Nedićevog režima za izdaju i ratne zločine. Zvaničan naziv postupka je bio „Suđenje Dragoljubu-Draži Mihailoviću i ostalim kolaboracionistima za izdaju i ratne zločine počinjene na prostoru Jugoslavije za vreme rata (1941—1945)“. Suđenje je održano u Beogradu, od 10. juna do 15. jula 1946. godine u zgradi Letnje dvorane Vojnog pešadijskog učilišta na Topčideru.

Suđenje je bilo otvoreno za javnost i prisustvovalo mu je oko 60 stranih izveštača.

- - - - - - - - - -

1280px-%C4%8Citanje_presude.jpg


- - - - - - - - - -

Optuženi slušaju presudu 15. jula 1946. Sleva na desno: Dragoljub Mihailović, Stevan Moljević, Đuro Vilović, Radoslav Radić, Slavoljub Vranješević, Miloš Glišić, Dragomir Jovanović, Tasa Dinić, Velibor Jonić, Đura Dokić, Kosta Mušicki, Boško Pavlović, Laza Marković i Kosta Kumanudi.

- - - - - - - - - -

Prezidijum Narodne skupštine FNRJ, aktom broj 9647 od 16. jula 1946. godine, doneo je Odluku „da se molbe za pomilovanje... osuđenih na kaznu smrti izvršnom presudom Vrhovnog suda FNRJ – Vojnog veća I sud. br. 1/46 od 15. jula 1946. godine – NE UVAŽE”.

Dnevni list „Borba” objavio je 18. jula na trećoj stranici sledeću vest:

„Pošto je Prezidijum Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije odbio molbe za pomilovanje na smrt osuđenih izdajnika i ratnih zločinaca, to je izvršena smrtna kazna nad Dragoljubom – Dražom Mihailovićem, Radoslavom – Radom Radićem, Milošem Glišićem, Dragomirom – Dragim Jovanovićem, Tanasijem – Tasom Dinićem, Veliborom Jonićem, Đurom Dokićem, Kostom Mušickim i Boškom Pavlovićem. Smrtna kazna nad Mladenom Žujovićem i Petrom Živkovićem nije mogla biti izvršena, jer su se nalazili u emigraciji.”

- - - - - - - - - -

Izrečene kazne 15. jula 1946.godine su bile:

  1. Dragoljub Mihailović je osuđen na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i građanskih prava kao i oduzimanje celokupne imovine. Kazna je izvršena 17. jula 1946. godine.
  2. Stevan Moljević je osuđen na 20 godina robije, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava sem roditeljskih u trajanju od deset godina i na konfiskaciju celokupne imovine
  3. Mladen Žujović je osuđen na kaznu smrti streljanjem, trajan gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva
  4. Živko Topalović je osuđen na 20 godina robije, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od deset godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva
  5. Đuro Vilović je osuđen na 7 godina robije, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od tri godine i na konfiskaciju celokupne imovine
  6. Rade Radić je osuđen na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva
  7. Slavoljub Vranješević je osuđen na 20 godina robije, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava sem roditeljskih u trajanju od deset godina i na konfiskaciju celokupne imovine
  8. Miloš Glišić je na kaznu smrti streljanjem, trajan gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i na konfiskaciju celokupne imovine
  9. Slobodan Jovanović je osuđen na 20 godina robije, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od deset godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva
  10. Božidar Purić je osuđen na 16 godina robije, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od deset godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva
  11. Momčilo Ninčić je osuđen na 8 godina robije, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od pet godina, konfiskaciju celokupne imovine i gubitak državljanstva
  12. Petar Živković je osuđen na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva
  13. Radoje Knežević je osuđen na 10 godina robije, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od pet godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva
  14. Milan Gavrilović je osuđen na 15 godina robije, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od osam godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva
  15. Živan Knežević je osuđen na 20 godina robije, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od deset godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva
  16. Konstantin Fotić je osuđen na 20 godina robije, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od deset godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva
  17. Dragomir Jovanović je osuđen na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i konfiskaciju celokupne imovine
  18. Tanasije Dinić je osuđen na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i konfiskaciju celokupne imovine
  19. Velibor Jonić je osuđen na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i konfiskaciju celokupne imovine
  20. Đura Dokić je osuđen na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i konfiskaciju celokupne imovine
  21. Kosta Mušicki je osuđen na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i konfiskaciju celokupne imovine
  22. Boško Pavlović je osuđen na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i konfiskaciju celokupne imovine
  23. Lazar Marković je osuđen na 6 godina robije, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, sem roditeljskih u trajanju od tri godine i na konfiskaciju celokupne imovine
  24. Kosta Kumanudi je osuđen na 18 meseci robije, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, sem roditeljskih u trajanju od dve godine i na konfiskaciju celokupne imovine.
 
a izostavila si još i ovo generalovo slovo:

- - - - - - - - - -

Za susret sa nama stavio je Orden narodnog heroja oko vrata:

- - - - - - - - - -

Lično mi ga je Tito uručio 1952. godine. I tri puta mi snažno stegao ruku, rekavši: “Čestitam, druže Jošo!” Poslednji put sam se sreo sa Titom 1971. u Koprivnici. Žao mi je što mladi političari danas trguju sa Titom i Dražom, što se podsmevaju našoj ratnoj istoriji i ne poštuju vlastitu prošlost. Sa takvim ponašanjem ne može se u budućnost, jer ako ne poštuješ sebe i sopstvenu istoriju nećeš znati ko si, šta si i kuda si krenuo - priča Jošo Durbaba

- - - - - - - - - -

Jošo živi sam u skromnom stanu u Novom Beogradu. Priča da se u Beograd doselio 1945, da je završio Vojnu akademiju i službovao širom SFRJ, ali se uvek vraćao u svoju Krajinu. Za njom najviše pati:

- Vezan sam srcem za Krajinu. Službovao sam u Kninu 31 godinu. Zavičaj mi strašno nedostaje. Neprijatelji srpskog naroda su me oterali. Kuću su mi dva puta uništavali. Prvi put su je 1941. godine zapalili, a drugi put je 1992. godine opljačkali. Tuđmanovci su me 1995. proterali iz Krajine. Dao sam kuću u Kninu na prodaju. I zbog toga patim!

Durbaba je četiri decenije bio simbol Knina, počasni građanin, najomiljeniji Kninjanin u prestonici. Neki ga nisu voleli, ali su ga, kaže, svi poštovali:

- Na mene su mnogi Krajišnici bili ljuti jer sam tražio da se sudi i vojvodi Momčilu Đujiću i emigrantu Andriji Artukoviću.

I jedan i drugi su, kao četnik i ustaša, ubijali narod. Za neke Krajišnike ja sam bio izdajnik, ali za to nisam mario, takve optužbe trpim od 1941. godine, kada me moj rođak Momčilo Đujić prvi put napao.

- - - - - - - - - -

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:324450-Najodlikovaniji-Titov-general
 
proka:
- Na mene su mnogi Krajišnici bili ljuti jer sam tražio da se sudi i vojvodi Momčilu Đujiću i emigrantu Andriji Artukoviću.

I jedan i drugi su, kao četnik i ustaša, ubijali narod. Za neke Krajišnike ja sam bio izdajnik, ali za to nisam mario, takve optužbe trpim od 1941. godine, kada me moj rođak Momčilo Đujić prvi put napao.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:324450-Najodlikovaniji-Titov-general
Kliknite za proširenje...

Želiš da okreneš razgovor na svojoj temi o narodnim herojima Jugoslavije na Djujića i Artukovića?
 
proka:
Beogradski proces je naziv za suđenje generalu Dragoljubu Mihailoviću i grupi od još dvadeset trojice optuženika iz redova četnika, vlade u izgnanstvu i Nedićevog režima za izdaju i ratne zločine. Zvaničan naziv postupka je bio „Suđenje Dragoljubu-Draži Mihailoviću i ostalim kolaboracionistima za izdaju i ratne zločine počinjene na prostoru Jugoslavije za vreme rata (1941—1945)“. Suđenje je održano u Beogradu, od 10. juna do 15. jula 1946. godine u zgradi Letnje dvorane Vojnog pešadijskog učilišta na Topčideru.

Suđenje je bilo otvoreno za javnost i prisustvovalo mu je oko 60 stranih izveštača.
Kliknite za proširenje...

To sudjenje je bilo farsa i nema potrebe da ga opet, opet i opet postavljaš. To je bilo ubistvo sa teškim maltretiranjem i čerečenjem pre samog čina ubistva, sam si to dokazao kad si postavio sliku mrtvog Dražinog tela, bez delova odeće, sa sprženim grudima i odsečenom rukom na više delova... To nije sudjenje.

Suđenje Dragoljubu Mihailoviću bilo je obična farsa. Generalu nije pružena prilika za odbranu. Pravna procedura nije bila poštovana. Tužilac i sudija su neprekidno kršili procesna prava optuženog. On nije imao pravo da pozove svjedoke koji bi istupili u njegovu odbranu, njegovi advokati su sistematski ometani, ucjenjivani i zastrašivani. Jednog od njih, Dragića Joksimovića, javno je zastrašivao Josip Broz. Mihailovićev advokat Dragić Joksimović nije ni imao pravu priliku da pomogne Mihailoviću, a zbog toga je kasnije i sam dopao robije i pod sumnjivim okolnostima umro.suđenje je izvršeno bez prava žalbe zbog toga što je Mihailoviću sudilo Vojno veće Vrhovnog suda Jugoslavije.

Mislila sam da smo to rešili pre Nove godine još.
Istoričar Dragan Krsmanović rekao je da se jugoslovenska istoriografija bazirala na veri iz čijeg se okvira nije smelo izaći. Rehabilitacija generala Mihailovića, prema Krsmanovićevom mišljenju, neophodna je zbog distanciranja od dirigovane istoriografije i totalitarnog pristupa istoriji od strane jedne partije i jednog čoveka.
"Ta matrica zločina po kojoj je pobedniku sve dopušteno, mora se promeniti. Dokumentima se mora objektivno pristupiti, a zbornici NOB-a očistiti od falsifikata", kazao je Krsmanović.
Kliknite za proširenje...


"Dragoljubu Draži Mihailoviću pre izvršenja smrtne kazne nije pročitana presuda, jer se sada zna da ona u tom trenutku nije bila ni napisana. Presuda je post festum rekonstruisana i stavljena u arhivu. Draža Mihailović je likvidiran i to je bilo obično ubistvo", tvrdi Čavoški.
 
Čak ni zapisnik nije merodavan:confused:

– U postupku rehabilitacije komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Mihailovića u petak je istoričar Slobodan Marković kazao da je u stenografskim beleškama sa sudjenja Mihailoviću 1946. godine, izbačena trećina teksta njegove završne reči.

Na ročištu je preslušan audio-snimak poslednjeg dela Mihailovićeve završne reči od 10. jula 1946. godine, koji je Marković uporedio sa prekucanim beleškama sa sudjenja i uočio da je u njima izbačena trećina teksta završnog govora Mihailovića.

„Pojedini delovi su izbačeni, neki su prepričani a nekima je izmenjeno značenje. Način skraćivanja završnog govora generala Mihailovića je grubi, ideološko motivisan falsifikat“, istakao je Marković.

Marković je kazao i da Vlada FNRJ nije dozvolila američkim pilotima da svedoče u Mihailovićevu korist, pod obrazloženjem da ne želi uplitanjem stranih svedoka da remeti dobre odnose dve zemlje.
Kako je kazao, američkim pilotima koje je tokom rata spasao Mihailović, bilo jezaprećeno da će biti optuženi za saučesništvo ukoliko svedoče u njegovu korist.


Pored toga, ovi, najnoviji dokazi do kojih je došla Državna komisija za istraživanje streljanja komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, pokazuju i da je Draža bio osuđen na smrt dva meseca pre početka suđenja.

Marković je dodao da postoje i tri presude, što takođe navodi na sumnju o autentičnosti presude na osnovu koje je Mihailović proglašen krivim.

A od 2004. Zakon

Izjednačenje boračkih prava ravnogoraca i partizana iz 2004.
Zakon o izmenama i dopunama zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica

Član 1.
U Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica ("Službeni glasnik SRS", broj 54/89), u članu 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:
"Status borca NOR-a, u smislu ovog zakona i u pogledu prava utvrđenih ovim zakonom, imaju i pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta, počev od 17. aprila 1941. do 15. maja 1945. godine.

Način utvrđivanja statusa lica iz stava 3. ovog člana uređuje Vlada Republike Srbije.".
Član 2.
Član 3. menja se i glasi:
"Vojnim invalidima i korisnicima porodične invalidnine, pored lica kojima je to svojstvo priznato po važećem propisu kojim su uređena osnovna prava vojnih invalida i porodica palih boraca, ovim zakonom se smatraju i invalidi i porodice palih pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta.

Ustanovljava se "Ravnogorska spomenica 1941." na koju imaju pravo lica koja su od 17. aprila 1941. godine do 31. decembra 1941. godine stupila u odrede Ravnogorskog pokreta, odnosno Jugoslovenske vojske u otadžbini. NJeni nosioci se u pogledu prava utvrđenih ovim zakonom izjednačavaju sa nosiocima "Partizanske spomenice 1941.".

(Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica usvojen u Skupštini Srbije 24. decembra 2004. )

I...kraj.
 
Poslednja izmena:
ta presuda ne znači ništa sa istorijske strane, draža ostaje ono što je i bio, saradnik okupatora...

ta presuda je donešena samo zbog pravnih propusta tokom sudjenja, a da nije ni pomenula da li je draža stvarno bio ono što se u optužnici tvrdi, da je saradjivao sa okupatorom i izdao svoj narod

- - - - - - - - - -

koliko su te presude o poništenju sudjenja nebitne, pa čak i sa pravne strane govori nam i sledeći primer osudjenog , streljanog i tri dana izloženog na sred trga četničkog komndanta Spasoja Drenjanina Zeke, komandanta Prvog bataljona Posavske brigade Avalskog korpusa JVuO,

- - - - - - - - - -

Zbog pokolja u Vraniću - nema vraćanja imovine
V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ | 09. jun 2017. 22:02 |


Agencija za restituciju odbiće zahtev naslednika rehabilitovanog Spasoja Drenjanina Zeke. U najpoznatijem četničkom zločinu u Srbiji 67 zaklanih - žene, starci, deca

- - - - - - - - - -

ZAHTEV za restituciju imovine Spasoja Drenjanina Zeke, komandanta Prvog bataljona Posavske brigade Avalskog korpusa JVuO, koji je, u decembru 1943, počinio zloglasni pokolj u selu Vranić kod Beograda - biće odbijen.


Ovo je, za "Novosti", potvrdio direktor Agencije Strahinja Sekulić. Odbijajuće rešenje priprema se, iako je Viši sud u Beogradu pre dve godine Drenjanina rehabilitovao.

- - - - - - - - - -

eto, sve te takozvane rehabilitacije su samo puko slovo na papiru kao i svojevremeno četničke penzije

koliko je ono četnika dobilo penziju?
 
kakve to veze ima draga koleginice?
medju poginulim oslobodiocima beograda bilo je srba, muslimana, hrvata, madjara, slovaka, rusina, bugara, italijana.....

- - - - - - - - - -

sve su to bili antifašisti koji su širom sveta tukli fašiste i njihove domaće sluge

- - - - - - - - - -

1280px-Zarobljeni_Nedi%C4%87evi_oficiri%2C_Beograd_1944.jpg


- - - - - - - - - -

Zarobljeni oficiri kvislinga Milana Nedića prilikom oslobođenja Beograda, oktobra 1944.

- - - - - - - - - -

nego reci mi, odkud nedićevci u istom rovu sa nemcima u odbrani beograda?
pa zar milan nedić nije bio rodoljub?
 
srbi sa korduna i banije i dan danas ne pamte po dobru raspopa i srebroljubca djujića

šta misliš ko mu je dao te nadimke?

- - - - - - - - - -

ako nisi sigurna, prelistaj dokumenta iz posleratnog vremena tj od 1945 do 1950 godine, lokacija logor eboli u italiji i logori u nemačkoj gde su bili zatvoreni vojnici italijanske dobrovoljačke dinarske milicije čiji je komandant bio upravo djujić
 
proka:
i što je rodoljub nedić i njegova tzv vojska branila zajedno sa okupatorom, zajedno sa fašistima, beograd?
Kliknite za proširenje...

Deda ti si kanda neka podvojena ličnost.Godinama si pisao kako je gospodin Nedić pobegao kod hitlera a sada eto pišeš da je bio u Beogradu sa okupatorom :roll:
Ti si očigledan primer ispranog mozga kroato-komunističkim baljezgarijama.Ne bi voleo da sam u tvojoj koži
Nego ti neodgovori,zašto ste tukli starca od 87 godina i to još srpskog div-junaka koji je terao tvog hrvata da bega!?
 
Poslednja izmena:
hahahhah

nedić je pobegao pred samo oslobodjenje beograda kod hitlera pod skute i tamo je ostao preko godinu dana sve dok ga saveznici nisu uhapsili, vezali mu ruke naopako i isporučili ga ko na tacni titu na milost i nemilost ;)

imao je sreću, što nije završio u onom stočnom vozu, gde su nedićevci i četnici bili potprani pa vraćeni iz austrije do blajburga, gde im je bio kraj

- - - - - - - - - -

ali pitanje je bilo jednostavno, pa ako nisi shvatio da ti ga polako ponovim

- - - - - - - - - -

i što je rodoljub nedić i njegova tzv vojska branila zajedno sa okupatorom, zajedno sa fašistima, beograd?




- - - - - - - - - -

i zašto su iz beograda zajedno u istoj koloni pobegli?
 
proka:
hahahhah

nedić je pobegao pred samo oslobodjenje beograda kod hitlera pod skute i tamo je ostao preko godinu dana sve dok ga saveznici nisu uhapsili, vezali mu ruke naopako i isporučili ga ko na tacni titu na milost i nemilost ;)

imao je sreću, što nije završio u onom stočnom vozu, gde su nedićevci i četnici bili potprani pa vraćeni iz austrije do blajburga, gde im je bio kraj

- - - - - - - - - -

ali pitanje je bilo jednostavno, pa ako nisi shvatio da ti ga polako ponovim

- - - - - - - - - -

i što je rodoljub nedić i njegova tzv vojska branila zajedno sa okupatorom, zajedno sa fašistima, beograd?




- - - - - - - - - -

i zašto su iz beograda zajedno u istoj koloni pobegli?
Kliknite za proširenje...

Ne bi voleo da sam ti u koži,mada kada se pogleda kakav vam je bio hrvatski idol,što se tiče morala,od vas titovaca i ne može se više očekivati
Srpski narod kaže:''Obrazi k'o đonovi''
 
proka:
i opet ti ne reče, zašto su nedićevci zajedno sa fašistima branili beograd od rusa i partizana??

- - - - - - - - - -

jel rodoljubi brane sa fašističkim okupatorom okupirani beograd?
Kliknite za proširenje...

који су то тачно Недићевци учествовали у Београдској операцији? да занемаримо ону лажну потписану слику коју потураш...

на страну то...реци ти нама како објашњаваш то да је 80% Београђана било против Јосипа Броза у тренутку "ослобођења"...зашто је заведен полицијски час који није постојао ни у време немачке окупације...о каснијој масовној ликвидацији Београђана да не говоримо...

Јел сте овако бесили и Павелића у Загребу?

kralja-peru-1445267324_kralja-peru-o-banderu.jpg


Јел сте имали и за Павелића сличан слоган?

Ослобађа се град од Немаца, а веше се краљ....ццц....и секташи би да се назову ослободиоцима
 
Poslednja izmena:
bolje bi bilo da su ostali pitomi fašistički okupatori umesto divljih rusa i partizana

jadan nedić i njegovi gospodari što su morali bežati iz beograda

baš ih svi žale

- - - - - - - - - -

a bilo je baš lepo to ratno vreme, radio je pravi kncentracioni logor u sred beograda na banjici

pa jajinci, pa dušegupka, pa pobili sve jevreje prvi u evropi, pa im oteli svu imovinu itd tsl

- - - - - - - - - -

ali radio je bioskop :D
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

zbiljaš
Kongres Srba u Hrvatskoj 1945. godine
Odgovora
15
Pregleda
535
zbiljaš
zbiljaš

Back
Top