Istorija srpskih lingvonima

Posle ovoga moraće mnogo toga da se menja. Dimitriju Sinaitu se mora dati mesto koje mu pripada u našoj kulturi. Moraće da se pišu nova poglavlja u udžbenicima iz istorije srpskoga jezika i kulture. Od sada će naš najstariji pisac biti Dimitrije Sinait, budući da je živeo i stvarao gotovo čitav vek pre Svetoga Save. Koliko je to važno za našu kulturu, za našu pismenost, tek će biti predmet istraživanja pošto tek predstoje svekolika ispitivanja i iščitavanja Dimitrijevih tekstova, ne samo lingvistička.

Značaj Dimitrija Sinaita je toliki za srpsku kulturu da on nadilazi uzak krug paleoslavista koji se o njemu mogu obavestiti iz naučnih publikacija.

https://www.opanak.rs/miroslavljevo...e-ziveo-i-stvarao-gotovo-vek-pre-svetog-save/

Nadam se samo da ne ciljaš ovde u smeru BB škola i pseudoistoričari :lol:
 
Хвала.
Видим да се наглашава да је познавао и ћирилицу и глагољицу и да их није мешао, као код неких других докумената па ме је занимало шта је то писао ћирилицом.

"Видимо, тако, књижевника који, поред словенске традиције, познаје и латиницу и грчки алфабет, нормално се служи глагољицом и ћирилицом без неконтролисаног мешања."
http://www.politika.rs/scc/clanak/341197/Димитрије-Синаит-је-најстарији-српски-књижевник
 
Хвала.
Видим да се наглашава да је познавао и ћирилицу и глагољицу и да их није мешао, као код неких других докумената па ме је занимало шта је то писао ћирилицом.

"Видимо, тако, књижевника који, поред словенске традиције, познаје и латиницу и грчки алфабет, нормално се служи глагољицом и ћирилицом без неконтролисаног мешања."
http://www.politika.rs/scc/clanak/341197/Димитрије-Синаит-је-најстарији-српски-књижевник

Он припада геберацији подвижника који су отишли да живе у Палестину након ослобођења Јерусалима и тамо су стварали на матерњем језику кажу да је доста Срба тада отишло у Јеросалим неки су и постали познатији попут њега према једној верзији је рођен у Дукљи према другом Липљан ваљда.
Постоји траг који је испратио још Стојан Новаковић и после њега да осим познатог пута са западнијих крајева Далмације постоји још један пут глагољице преко северне Албаније и Драча ка унутрашњости Србија-Босне,
Мени су пали на памет Језерити и Милинзи који су били независни 200 година на Пелопонезу имали су своју богомилску цркву независну од Грчке и имали су своје представнике на већим црквеним саборима.
Мислим да је много овакве литературе нестало после Немањиног прогона Богомила и Аријанаца заједно са њима попаљена је и сва ихова литература као јеретичка.
 
Poslednja izmena:
Na poleđini povelje Sandalja Hranića Kosače iz 1423. godine upućene Mlečanima u Kotoru; zabeleška, na kojoj stoji sledeće:

Privilegium est in lingua serviana scriptum, traductum in linguam nostram vernantem.

https://www.academia.edu/35567380/Konkordancijski_rjecnik_cirilskih_povelja_srednjovjekovne_Bosne

Pre nego što je bio preveden na domaći govor, u zapisu stoji, trgovačke prilegije iz pera velikog bosanskog vojvode bile su zapisane u Blagaju na Buni na srpskom jeziku.
 
Da li neko možda ima više sreće sa Pohvalićem...pošto bi trebalo da postoje tri različita dokumenta. Nikako ne mogu da identifikujem treći, tj. razdvojim ih. :think:

Osnovna referenca za potragu mi je bilo drugo izdanje Đerićevog popisa srpskog imena po zapadnim krajevima: https://www.scribd.com/document/168...-krajevima-nasega-naroda-1914-Vasilije-Djeric

U pitanju su četiri dokumenta o zabeleškama, tj. po dva, Pribislava Pohvalića. Dva na našem jeziku iz 1407. godine, tj. dve od tri isprave, i obe isprave iz 1411. godine.
 
Godine 1790. u Budimpešti, Dissertatio brevis ac sincera Hungari auctoris de gente Serbica, perperam Rasciana dicta, ejusque meritis ac fatis in Hungaria, cum appendice privilegiorum eidem genti elargitorum. Cum appendice privilegiorum eidem genti elargitorum, iz pera hrvatskog istoričara, političkog publiciste i diplomate, Josipa Keresturija.

Srbijanci i Bosanci, koje Ugri zovu Rašanima po Raškome kraljevstvu, nikada se pravo ne zovu Rašanima, nego Serbima (Serbljima), niti igdje svoj jezik ili narod nazivaju raškim imenom, već srpskim ili slovenskim (Serbski, Slavenski Narod)

onji.PNG


Keresturi piše da sebe Srbijanci i Bosanci nigde ne nazivau Rašanima, niti svoj jezik raškim imenom, već Srbima i srpskim imenom (uz latiničnu transkripciju, Szerbszki).
 
Pismo zbora crnogorskih glavara upućen Mletačkoj 1722. godine:

А ми смо, хвалећи Бога, цвијет от вјере и закона правога грчаскога а језика и славнога јунаштва србскога и супроћ врага вјери Христови вазда са оружјем стојимо и кршћанској господи вазде вјерно помагамо бранит Церкву и вјеру и господство узвисит.

slaveno.jpg


Doduše, ovo se verovatnije u prvom redu odnosilo na rod, a ne baš jezik kao sredstvo komunikacije...
 
Не могу да не помислим којим ли су језиком говорили Срби чије је име записано код Плинија и Птоломеја и има ли записа о томе. Чини ми се да су само хришћанске повеље сачуване, иако је свет постојао и пре хришћанства
 
Не могу да не помислим којим ли су језиком говорили Срби чије је име записано код Плинија и Птоломеја и има ли записа о томе. Чини ми се да су само хришћанске повеље сачуване, иако је свет постојао и пре хришћанства

Pa nema starijeg od XIV st.
 
Godine 1790. u Budimpešti, Dissertatio brevis ac sincera Hungari auctoris de gente Serbica, perperam Rasciana dicta, ejusque meritis ac fatis in Hungaria, cum appendice privilegiorum eidem genti elargitorum. Cum appendice privilegiorum eidem genti elargitorum, iz pera hrvatskog istoričara, političkog publiciste i diplomate, Josipa Keresturija.



Pogledajte prilog 953563

Keresturi piše da sebe Srbijanci i Bosanci nigde ne nazivau Rašanima, niti svoj jezik raškim imenom, već Srbima i srpskim imenom (uz latiničnu transkripciju, Szerbszki).
Ovo je vrlo interesantno.
U dva posta si dao izvesno objašnjenje Etničke strukture Raške,Bosne i Zahumlja/Neretve :D
 
Juraj Križanić, 1646. godine:

Ad hoc autem perfectius efficiendum, et ad cognoscendam omnem proprietatem Illyrici sermonis, existimavi mihi esse necessarium cognoscere praecipuas eius dialectos. Et cum calleo Croaticam, Sarblicam et Carnicam...


Da postignem ovo i da naučim sve osobenosti ilirskog jezika, mislio sam da bi trebalo da naučim sve njegove glavne dijalekte. Već govorim hrvatski, srpski i kranjski...
 
Писмо Мехмед-паше Соколовића Андреју Баторију — Октобар 1551. године

Бог једин. Божијом помоћом романијски беглербег и Мехемед паша пишу славно ухрабреному витезу брату мојему, Батори Андрејашу. Дође твој човек великога краља Ферендуша са листова (!) честитога, и светлога, над краљи и над цари цара и славнога Рустам-паше. И ми у тај час посласмо ка честитому цару смога (!) права истина чловека. Али не за оно мало има земљу честити цар, ну оваја земља сабљом узета и телосна је била честитога цара, и краљ Ферендуш имаше честитем царом веру, а честити цар на Војсце под Слнǎчне бивши, а ви на цареву земљу и скелу Паркан саградисте. Тако ли требаше према богопомазана цара чинити? Ну ако ви хоћете, ја паке краља у честитога цара да удворим и мир да је, ну војску донде несмо тамо повели, от ваше хотеније сами ви Паркан нам миром дајте, а друго узаман да је мир. А овде ја од моје воље несǎм дошǎл, ну повељенијем честитига цара протерити неколико, ако да Бог, лотрова из земљи цареве. А ето и сам иде честити цар много бешчеслǎном (!) војском, за оно јако много честитога цара разјаристе и разгневисте. Али ево што доће лист краљев, послах га и цару рекох, да стане где га лист обрете, а ја ћу бити овде дондеже ми дође глас от чеситога и нарочита цара. Ако ли ми се нешто смујасам (!), а ја ћу ако да Бог овде зимувати у нашу земљу Ерделсу (!), кон бабае (!) старца Ђурђа Барата. Наша је вера узаман крепка, не видиш ли ? Помоћом Божијом узехмо Бечај, а порколаба му Фегеди Габра и от лубарде остали јунаци и арачка и галатска порколабова и јунаке пустихмо, где они хоте да иду. А токо узех цареви градова, зано је беспутсво от вас, улезосте у цареву земљу и цареви градова. И рек си: "Држиш ми мога човека, ја га сам Стојана одавна одаслао". По сих молил ми се си, и твој и мој човек, от тебе мене, от мене тебе, без забаве слободно да ходи. Тако ми Бога јединога и тако ми моје вере, тако да је. Не бој се, посилај лист што хоћеш и човека.

У Тамишвар Батори Андрејашу. И што ми посилаш листова и све ми српскем језиком посилај, а не фрушки.




https://forum.krstarica.com/goto/post?id=25214296

Pogledajte prilog 743378
A3yw4eZ.png

Владимир Р. Поломац - Српски као дипломатски језик југоисточне Европе XVI века (на примеру писма Мехмеда-паше Соколовића Андрашу Баторију), Српски језик: статус, систем, употреба : зборник у част проф. Милошу Ковачевићу, Крагујевац, Филолошко-уметнички факултет, 2018, 652.
 

Back
Top