Историја кроз фотографије и слике

  • Začetnik teme Začetnik teme Jacob
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Kelnska katedrala krajem 1945.

12540975_151414235234228_1526588324143741615_n.jpg
 
331725884_3304818749733021_5253611595915983254_n.jpg

Мајка Ружица Пејовић из Комарана код Пријепоља са синовима различитих вера Луком и Алијом, који је примио ислам крајем 19.века и променио презиме Пејовић у Потурак, Пријепоље 1919.година
*Фотографија из 1919.године.
 
1955: Britanija, Francuska i SAD okončale su okupaciju Zapadne Nemačke. Na kraju Drugog svetskog rata Nemačka je bila podeljena na četiri okupacione zone pod kontrolom Sjedinjenih Država, Britanije, Francuske i Sovjetskog Saveza. Američki, britanski i francuski sektor formirali su Zapadnu Nemačku, a sovjetski sektor je postao Istočna Nemačka. Na ovoj kutiji za cigarete i upaljačima je ugravirana mapa britanske zone okupirane Nemačke.

13173190_10154029289675479_6962746826496993182_o.jpg
 
1945: Britanske trupe oslobađaju koncentracioni logor Bergen-Belzen. Bergen-Belzen je prvi put osnovan 1940. Kasnije je korišćen kao sabirni centar za preživele u marševima smrti. Logor je postao izuzetno prenaseljen i, kao rezultat namernog zanemarivanja Nemaca, uslovi su se dodatno pogoršali u poslednjim mesecima rata, uzrokujući mnogo više smrtnih slučajeva. Kada su britanske snage ušle u Bergen-Belsen, hiljade leševa ležalo je nepokopano oko logora, a oko 60.000 izgladnjelih i smrtno bolesnih ljudi bilo je spakovano zajedno bez hrane, vode ili osnovnih sanitarnih uslova. Mnogi su bolovali od tifusa, dizenterije i gladovali
13041447_10153987434565479_899881001461670401_o.jpg
 
У Светој царској српској лаври Хиландару на Светој Гори Атонској, у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, избио је пожар великих размера. Пожар је почео нешто након 1 сат по поноћи у једном од димњака северозападног конака који се назива Игуменарија, односно Дохија. Убрзо, пожар се, захвативши суву дрвену кровну конструкцију покривену каменим покривачем, проширио и на целу северну страну манастирског комплекса све до цркве Светих Архангела и пирга Светог Саве.
332155814_602752914611964_5187738236558986661_n.jpg
 
Имамо велике српске сликаре који не само што су се остварили кроз своје радове, него су у најтежим временима и као ратници стали у одбрану српства, са саборцима и српским народом прошли голготу и пакао, и који су на жалост потиснути у српској историографији.

Један од њих је велики српски сликар Михаило Миловановић (српска википедија овдје). Михаило је након студија 1912.године напустио лагодан живот у иностранству, прикључио се као добровољац српској војсци у балканским ратовима. Почетак Првог светског рата је дочекао на усавршавању у Прагу, био ухапшен и послије бјекства из прашког затвора, преко Њемачке, Пољске, Украјине, Црног мора и Румуније, стигао је да се прикључи на ратишту својој Дринској дивизији и са српском војском преживео пакао и голготу у наредним годинама. Током тих година кроз своје слике овјековјечио је српске војводе и генерале, овјековјечио је и српску голготу током великог рата, сликар који је насликао српску историју, тегобну и величанствену.
И сликар који је пострадао због истог "гријеха" као и Сава Шумановић још један велики српски сликар, бјеше непожељан и реметилачки фактор у очима оних који су узурпирали власт. Сава је убијен због "гријеха" што бјеше православни Србин, неопростив "гријех" у очима хуља оличених у врхушки монструм творевине ендехазије. Током трајања Ужичке републкике и Михаило бјеше оптужен да је захваљујући познанству са једним њемачким командантом (са чијим оцем је студирао) из њемачког заточеништва ослободио неколико Срба. То је већ неопростив "гријех" а ако додамо да је Михаило имао и имућно имање, у тим временима ће му прикалемити (наравно лажна) свакојака непочинштва, по "кратком поступку" бива стријељан.
Неправда према Михаилу Миловановића дјелимично је исправљена, 2007. године одлуком Окружног суда у Ужицу, Миловановић је рехабилитован. Остаје да се исправи важнија неправда и да Михаило Миловановић добије мјесто у српској историографији које заслужује.

Неки од радова овог српског сликара који је својим остварењима овјековјечио српску голготу.
1024px-Михаило_Миловановић Павле_Јуришић_Штурм.jpg

Портрет генерала Павла Јуришић Штурма

Milovanovic_artiljerci.jpg

Артиљерци, насликано 1913-14.

Milovanovic_turci_na_kumanovu.jpg

Турци на Куманову, насликано 1913-14.
 
Kaubojski salon iz ranih 1900-ih

Ova fotografija je snimljena u teksaškom salonu daleke 1907. Na slici se vidi red pravih kauboja kako svi stoje za barom i pijuckaju svoje piće.
Saloni su bili popularna mesta za odmor kauboja i zabavu nakon dugih dana na poljima radeći naporno. Živa muzika i šou devojke su ponekad mogle biti predstavljene u salonima, kao i na prostitutkama i kockarskim stolovima.
backintime18_-72234.jpg
 
Vertikalna parking garaža

Tridesetih godina proslog veka pojavila se potreba za parking garaze pa je nastala mašina za parkiranje automobila, Mašina je prvi put postavljena u Čikagu 1930. i ljudi su mislili da je to bila odlična ideja u to vreme, jer je zauzimala samo šest mesta za automobile dole na putu, koristeći vertikalni prostor za skladištenje puno automobila. Takođe su bili prilično efikasni i mogli su da vrate automobil vlasniku za manje od minuta, ali ideja nikada nije uspela.
vintage-photographs-of-early-vertical-parking-systems (1).jpg
 
Ova fotografija, snimljena 1940-ih, pokazuje nam Bruklin Supreme. Takođe poznat kao Brookie, bio je najveći konj na planeti i još uvek je rangiran kao najveći i najteži konj ikada zabeležen.Bruki je bio visok 6 stopa i 6 inča. Bio je težak oko 3.200 funti i imao je obim od 10 stopa i 2 inča. Odrastao je u Mineapolisu u Minesoti i obilazili su ga širom zemlje kao atrakcija, a ljudi su plaćali 10 centi samo da bi ga videli

backintime06_-28152.jpg


Ovo nije konj nego slon :lol:
 
Kultna fotografije iz ere prohibicije. Snimljena je 1932. Danas je alkohol svuda i slobodno dostupan odraslima u većini zemalja širom sveta, ali je nekada bio veoma strogo kontrolisan i zabranjen, i mnoge je ljude razbesneo.Ljudi su izlazili u marseve i proteste

Na kraju, 1933. godine, pritisak se pokazao dovoljno jakim da ima efekta, kada je predsednik Frenklin Ruzvelt potpisao amandman kojim se dozvoljava prodaja piva i vina.

backintime03_-29654.jpg
 

Back
Top