Историја кроз фотографије и слике

[NickFreakyrgios]

 

[NickFreakyrgios]

 

[NickFreakyrgios]

 

[NickFreakyrgios]

 

[NickFreakyrgios]

 

[NickFreakyrgios]

 

[NickFreakyrgios]

Краљица Марија Карађорђевић.

 

[NickFreakyrgios]

 

[NickFreakyrgios]

 

[NickFreakyrgios]

 

[Njegos88]

'Stairs of Death', Mauthausen Concentration Camp

 

[NickFreakyrgios]

Индијанци из Димитровграда.

 

[NickFreakyrgios]

 

[NickFreakyrgios]

 

[NickFreakyrgios]

 

[Njegos88]

Херцеговац код Дубровника

Косорани на састанку са Светозаром Прибичевићем у Задру

становништво из села Цетине и Цивљане у њиховој месној цркви Храм Светог Спасе. Цетински/Врлички крај, Далмација (1870's)

PS. моја породица је на овој фотографији

 

[NickFreakyrgios]

 

[NickFreakyrgios]

 

[Nina]

Oslobođenje Vranja 1878. godine predstavlja jednu od završnih etapa oslobođenja srpskih zemalja od osmanske vlasti. Posle početka Drugog srpsko-turskog rata, vojska kneževine Srbije je pokrenula ofanzivu na teritoriji današnje južne Srbije. Posle Grdeličke bitke je uspela da provali u Masuričku kotlinu, čime joj se put za Vranje praktično otvorio. Istovremeno su buknuli brojni ustanci širom južne Srbije, pa i u samoj okolini Vranja, a srpska komanda je, da bi se povezala sa ustanicima u Poljanici, poslala potporučnika Stepu Stepanovića sa zadatkom da osnuje ustanički bataljon, koji je odigrao veoma važnu ulogu u oslobođenju.

U borbi za oslobođenje se, pored Stepe Stepanovića, istakao i potporučnik Stojičević koji je poginuo u borbama na Devotinu, kao i major Radomir Putnik, koji je bio zadužen za poteru za osmanskim vojnicima koji su posle bitke bežali prema Preševu i Bujanovcu.

Posle Sanstefanskog sporazuma, Vranjanci su, uplašeni da ne potpadnu pod upravu kneževine Bugarske, poslali pismo srpskom knezu Milanu Obrenoviću s molbom da ne povlači srpsku vojsku iz Vranja. Međutim, posle Berlinskog kongresa Vranje je i zvanično postalo deo Srbije.

 

[Nina]

1945: Nemačke snage u Holandiji, severozapadnoj Nemačkoj i Danskoj su se bezuslovno predale VV2. Nemačka delegacija stigla je 4. maja u sedište britanskog feldmaršala Bernarda Montgomerija u Lineburg Heath, istočno od Hamburga. Tamo je Montgomeri prihvatio bezuslovnu predaju nemačkih snaga u severozapadnoj Evropi

 

[Nina]

Mnoga od najvažnijih medicinskih dostignuća i praksi prošlog veka potiču iz Prvog svetskog rata. Vakcine su prvi put korišćene u velikim razmerama tokom rata i većina britanskih vojnika poslatih u inostranstvo vakcinisana je protiv tifusa. Kao rezultat toga, smrtnost od ove bolesti je značajno smanjena. Na ovoj fotografiji vojnici škotskog Liverpula pokazuju svoje ruke nakon vakcinacije, oko 1914.

 

[Nina]

 

[Nina]

Pukovnik Živko Pavlović (sedi osmi sa leva), komandant Šumadijske divizije, sa oficirima na francuskoj lađi La Plat na putu za Solun, maj 1916.

 

[Nina]

Dolazak Druge srpske armije pod Jedrene 1912.

Pošto je rasvetljena situacija na vardarskom vojištu, stvorena kumanovskom bitkom, Timočka divizija 1 srpske 2. armije je, u duhu ranije odluke Vrhovne komande, 27. oktobra u 3 časa dobila naređenje da još istoga dana krene preko Krive Palanke u Ćustendil i tamo se stavi na raspolaganje bugarskoj Vrhovnoj komandi.Iz sastava ove divizije odmah je izašao Konjički puk, koji je u selu Oglu Paša ušao u sastav bugarske 11. divizije i obrazovao Konjički odred u kome je ostao sve do pada Jedrena.

Brojno stanje srpske 2. armije u toku jedrenske operacije:

oficira: viših - 76, nižih - 605, podoficira: 2.080

muzikanata i signalista: 623, činovnika: 144, vojnika i kaplara: 37.275

komordžija: 5.481, neboraca: 991

svega ljudi: 47.275

konja: 8.300, volova: 4.142, kola: 3.046.

 

[Nina]