Историја кроз фотографије и слике

  • Začetnik teme Začetnik teme Jacob
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
milanideserbia-dasknigreichse03kaniuoft_14478787084.jpg
 
11146518_1220803874601781_8922318499168802148_n.jpg


Кнез Павле и армијски ђенерал Милан Ђ. Недић (министар војске и морнарице Краљевине Југославије) на свечаности производства питомаца 66. класе Ниже школе Војне академије у чин потпоручника.


11705320_1201105359904966_1961166153300365912_n.jpg


Истакнути положај српске војске на Ади Курјачици, они су примили први аустроугарски удар на Дрини августа 1914. године.


11825045_1199617890053713_1611880000035148353_n.jpg


Већина нас је чула за Милунку Савић или Софију Јовановић, а да ли знате ко је била српска хероина Мара Петровић?
Учествовала је у ослободилачким ратовима 1912-1918 и добила дванаест одликовања, због показане храбрости и јунаштва унапређена је у чин потпоручника српске војске.

У балканским ратовима била је у четничком одреду мајора Воје Танкосића. Рањена је први пут у рату са Бугарима 1913. године. У Великом рату се борила у четничком одреду при Моравској дивизији. У борби на Гучеву задобила је седам рана. Преживела је повлачење српске војске преко Албаније. На Солунском фронту је опет рањена, тада је остала без ноге:

- Не жалим је - причала је Мара - да сам и обе дала за Краља и Отаџбину, још увек би било мало. Само ме једно мучи: шта ћу почети, ако би опет требало? Да немоћно гледам, како други уместо мене служи Отаџбини? Верујте ми, боље да то не доживим...


11800418_1196909946991174_7445736815418776353_n.jpg


Коментар са ФБ странице: А усташа Црни (Иван Јовановић) који је био вођа екипе за клање мирно живео у Суботици до 1956 године... Тек тада је ухапшен и обешен,
 
Poslednja izmena:
11058532_1175117799170389_8595730407390682231_n.jpg


Краљ Александар и патријарх српски Варнава, лета 1934. године у Сремским Карловцима.


10394846_1103024539713049_2889595735820511764_n.jpg


Командири водова у Војној академији, 1924. године.


10271604_1003970042951833_5893537491678789391_n.jpg


Успомена из Скопља 1936. године, у позадини споменици Краља Петра I и Краља Александра I Карађорђевића, порушени од стране бугарских окупатора за време Другог светског рата.
 
Poslednja izmena:
Most je delimično srušen u bombardovanju 1941., a zatim i potpuno uništen u savezničkom bombardovanju 1944. godine:
Ne znam otkud ovi podaci, ali nisu tačni. Most je miniran od strane vojske Kraljevine 12. aprila u ranim jutarnjim satima. Pošto je miniranje izvedeno u sveopštoj konfuziji i žurbi, delovi konstrkcije mosta pali su na remorker koji je tom prilikom prolazio ispod. Poginuli su pripadnici rečne mornarice i ljudi koji su se to jutro zatekli na mostu. Odmah nakon okupacije Nemci su u blizini postavili dva pontonska mosta kako bi imali prelaz preko reke, i mostovi su ostali na tom mestu do 1942 kada je izgrađen Stari Savski most.

pontonski_most1941.jpg

pontonski_most1941a.jpg

pontonski_most_na_savi,april1941.jpg
 
Most se prvo zvao Most kralja Aleksandra Karađorđevića I, zatim Most Bratstva i Jedinstva, a danas se (polu)zvanično zove Brankov Most.

Pogledajte prilog 366877

Pogledajte prilog 366878


Most je delimično srušen u bombardovanju 1941., a zatim i potpuno uništen u savezničkom bombardovanju 1944. godine:

Pogledajte prilog 366879


Most Bratstva i Jedinstva / Brankov Most:
Pogledajte prilog 366880

Мост се, заправо, пуним именом звао Мост Витешког Краља Александра Првог Ујединитеља.

Пуштен у рад управо на сутрашњи дан, 17. децембар 1934.

Срушила га је војска КЈ у ноћи 12-13. априла '41, у склопу одбране од непријатељске немачке војске... (Исто је урађено и с мостом Краља Петра Другог (познатији нам као Панчевачки), и са Железничким... Водећи у групи која је ово извела иначе је био мајор Веља Пилетић потоњи познати "војвода крајински" у редовима ЈВуО Драже Михаиловића, и још штошта...
 
Мост се, заправо, пуним именом звао Мост Витешког Краља Александра Првог Ујединитеља.

Пуштен у рад управо на сутрашњи дан, 17. децембар 1934.

Срушила га је војска КЈ у ноћи 12-13. априла '41, у склопу одбране од непријатељске немачке војске... (Исто је урађено и с мостом Краља Петра Другог (познатији нам као Панчевачки), и са Железничким... Водећи у групи која је ово извела иначе је био мајор Веља Пилетић потоњи познати "војвода крајински" у редовима ЈВуО Драже Михаиловића, и још штошта...


Ah ok, ja sam negde pročitao (očigledno nepouzdan i netačan) podatak da je srušen tokom bombardovanja 41. Hvala na ispravci :ok:
 

Back
Top