Историја Бугара

[Casual Observer]

Plus Turaka.

Da li se kod vas u školi pominje činjenica da je na Bregalnici za svaki sat borbe ginulo ljudi koliko i za sat borbe na vrhuncu Bitke na Marni?

Orlov Bair je proporcionalno veličini i snazi država bio jedan od najkrvavijih okršaja cele istorije ratovanja u Evropi, više mrtvih po jedinici površine i vremena jr bilo jedino u borbama na Marni, za Fort Staljin, staljingradsku Fanriku traktora i dvorac srednjovekovnih kraljeva Okinave, inače poslednji okršaj u istoriji u kome je više poginulih ubijeno hladnim oružjem (bajonetom) nego metkom.

 

[Casual Observer]

Plus Turaka.

To je bilo posle Bregalnice.

 

[Boris T]

Da li se kod vas u školi pominje činjenica da je na Bregalnici za svaki sat borbe ginulo ljudi koliko i za sat borbe na vrhuncu Bitke na Marni?

Orlov Bair je proporcionalno veličini i snazi država bio jedan od najkrvavijih okršaja cele istorije ratovanja u Evropi, više mrtvih po jedinici površine i vremena jr bilo jedino u borbama na Marni, za Fort Staljin, staljingradsku Fanriku traktora i dvorac srednjovekovnih kraljeva Okinave, inače poslednji okršaj u istoriji u kome je više poginulih ubijeno hladnim oružjem (bajonetom) nego metkom.

Ако читамо југословенске изворе, испоставља се да је Бугара било три пута више, што није уопште тачно - Криволак су напале 5 пука - око 15 хиљада људи - колико и Тимошке дивизије, која га је бранила. Да не спомињемо да је Тимочка дивизија изгубила скоро 6.000 људи према речима свог команданта - Милутиновића. Према речима југословенског пропагандисте Скока, само 3.500. У ствари, највеће жртве Бугара биле су због неспоразума у команди - неколико пукова Рилске дивизије није успело да се повуку и буквално су прегажени српским контранападом код Кочана - заробљено је преко 1.000 бугарских војника, при чему су укупни губици 7. дивизије били преко 4.000 људи

Hа Брегалници нема ничег јунашког. Два блиска народа, Срби и Бугари се тукли до смрти, тако да није јасно ко има због чега да слави тако мрачне догађаје из балканске историје.

 

[Casual Observer]

Ако читамо југословенске изворе, испоставља се да је Бугара било три пута више, што није уопште тачно - Криволак су напале 5 пука - око 15 хиљада људи - колико и Тимошке дивизије, која га је бранила. Да не спомињемо да је Тимочка дивизија изгубила скоро 6.000 људи према речима свог команданта - Милутиновића. Према речима југословенског пропагандисте Скока, само 3.500. У ствари, највеће жртве Бугара биле су због неспоразума у команди - неколико пукова Рилске дивизије није успело да се повуку и буквално су прегажени српским контранападом код Кочана - заробљено је преко 1.000 бугарских војника, при чему су укупни губици 7. дивизије били преко 4.000 људи

Hа Брегалници нема ничег јунашког. Два блиска народа, Срби и Бугари се тукли до смрти, тако да није јасно ко има због чега да слави тако мрачне догађаје из балканске историје.

Ferdinand Koburg i Vasil Radoslavov su o tome imali svoje mišljenje.

 

[Zagor92]

Bregalnoca je po broju mrtvih prevazišla sve što je viđeno u Evropi od sloma Napoleona: Bizmark je skršio Francusku samozvanog“Napoleona” (III) uz oko 10 puta manje (francuske) gubtke nego što su imali sanstefanski Koburzi u borbi sa Šojićem*.

*Neće da može.

Bregalnica je bila balkanski teritorijalni rat, ne epski trenutak kad je svijet čekao Srbe da spase situaciju.
To što si od jedne bitke pokušao napraviti najveći europski masakr od Napoleona samo pokazuje koliko ti je mit važniji od povijesti.
Opusti se, ne treba svaka tučnjava u Makedoniji biti svjetski događaj.

 

[Povijest]

Plus Turaka.

Velikobugaromani započeli Drugi balkanski rat sa napadom na Srbe, Grke, Rumune i Turke, izgubili rat i sada kmeče kako su bili sami protiv trostruko jačeg neprijatelja.

 

[Povijest]

Bitka na Kajmačkalanu bila je velika srpska pobeda nad Bugarima.

http://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Kaymakchalan

 

[Zagor92]

Inače . Bregalnica je odlučila ishod Drugog balkanskog rata.

Je, isto kao što je i operacija Dinara odlučila ishod ww2

 

[Povijest]

Je, isto kao što je i operacija Dinara odlučila ishod ww2

Istina boli :-)

 

[хан Ацо]

Velikobugaromani započeli Drugi balkanski rat sa napadom na Srbe, Grke, Rumune i Turke, izgubili rat i sada kmeče kako su bili sami protiv trostruko jačeg neprijatelja.

Мала исправка,четвороструко јачег непријатеља-Турска,Грчка, Румунија и Србија.И про томе не рачунам Црна Гора....

 

[Povijest]

Мала исправка,четвороструко јачег непријатеља-Турска,Грчка, Румунија и Србија.И про томе не рачунам Црна Гора....

Bugari (bugaromani, pobugarice, bugaraši) isto kao Austrougari i Nemci kmeče o nepravednom ratu samo zato jer su ga izgubili i ništa ne govore o činjenici da su oni započeli krvoproliće sa agresijom .prema svim susednim narodima i državama. Napali Srbiju bez objave rata.

Get outta here.

 

[Casual Observer]

To što si od jedne bitke pokušao napraviti najveći europski masakr od Napoleona samo pokazuje koliko ti je mit važniji od povijesti.
Opusti se, ne treba svaka tučnjava u Makedoniji biti svjetski događaj.

Kažeš bila neka seoska rasprava? Na Bregalnici je odlučena sudbina mnogog naroda. Evo šta o tome misli hrvatska istoriografija:


Bugarska, kao i sve nacionalne države Balkana nastale fragmentiranjem Osmanskog Carstva, sljedila je agendu okupljanja teritorija koje su interpretirane kao integralno povijesno pravo Bugarske definirano kroz opseg Sanstefanskog sporazuma čija je ostavština stvorila točku prijepora između svih balkanskih država, otjelovljenu u Makedonskom pitanju, koje je pak dovelo do uzlaza bugarskog militarizma i žestokog rivaliteta s susjednim zemljama. No, anarhično stanje u osmanskoj državi dovelo je do repozicioniranja strateških odrednica bugarske politike, koja je prepoznavajući pogodan trenutak za obračun s Osmanlijama, trijumfirala u okviru Balkanskog saveza, da bi potom doživjela nacionalnu katastrofu prilikom zlosretnog nastraja na ostale balkanske kraljevine, koje će te okolnosti iskoristiti za ispunjenje vlastitih ambicija. U takvoj situaciji, autokratski režim bugarskog cara Fredinanda, priliku za revanš našao je u suradnji s Centralnim Silama uz čiju pomoć je pokušana konačna revizija balkanskih granica u I. Svjetskom ratu, ali je ishod toga sukoba u konačnici zadao smrtni udarac svim strateškim aspiracijama i gurnuo Bugarsku u tešku političku krizu čije su se posljedice osjećale duboko u narednim desetljećima, te je time u potpunosti zatvorena mogućnost obnove geopolitičkog potencijala Bugarske.

https://repozitorij.unios.hr/en/islandora/object/ffos:2215/datastream/PDF/view

 

[Casual Observer]

Velikobugaromani započeli Drugi balkanski rat sa napadom na Srbe, Grke, Rumune i Turke, izgubili rat i sada kmeče kako su bili sami protiv trostruko jačeg neprijatelja.

Мала исправка,четвороструко јачег непријатеља-Турска,Грчка, Румунија и Србија.И про томе не рачунам Црна Гора....

“Četvorostruko jačeg”? Zar nesuđeni Feldmaršal Savov od Makedonije nije pisao o prilici kakva se jednom narodu ukazuje jednom u hiljadu godina?

To je bila bitka za bugarsku hegemoniju na Balkanu.

 

[Casual Observer]

Jasno, Bugari sami protiv Rumunja, Grka i vas.
Rumunji jedno 3x brojčaniji od vas, ali zato Srbi imaju najveće zasluge, srećom samo u vašim mitomanskim glavama.

Plus Turaka.

Odista? Kolega vam je ispod sve objasnio.

Velikobugaromani započeli Drugi balkanski rat sa napadom na Srbe, Grke, Rumune i Turke, izgubili rat i sada kmeče kako su bili sami protiv trostruko jačeg neprijatelja.

 

[хан Ацо]

“Četvorostruko jačeg”? Zar nesuđeni Feldmaršal Savov od Makedonije nije pisao o prilici kakva se jednom narodu ukazuje jednom u hiljadu godina?

To je bila bitka za bugarsku hegemoniju na Balkanu.
Pogledajte prilog 1830808

Бугарска хегемонија на Балкану увек је био,и ће бити циљ број један Бугарске

 

[Casual Observer]

Бугарска хегемонија на Балкану увек је био,и ће бити циљ број један Бугарске

Bilo je i pre Bregalnice, ‘И Михаилу, цару бугарскому, мачем главу његову откинух; њему je и досад гроб његов y земљи нашој’


И док сам тако господствовао с родитељем мојим, y земљи отачаства нашега, живећи тихо, побожно и мирно, и док ce нико од околних господујућих владара није дрзнуо на нас, него смо ce побожно и радосно веселили ο свему Бога славећи. И позавидевши злопакосни ђаво нашему доброму животу, и злобом подиже на нас седам владара: У години 6838, месеца јунија, 19 дан, a το, и цара грчкога, [и] Михаила, и брата његова Белаура, и Александра, цара Бугарима, и Басарабу Иванка, таста Александра цара, суседно живућих црних Татара, и Господство Јашко, и друге с њим господе. Када сви ови кренуше на нас, хотећи нас, по својој неразумности као нешто слатко, прождрети и земљу отачаства нашега разделити себи и y ропство њима предати. Но не хтеде милосрђе божије намере њихове тако остварити. И кад су сви ти стигли y земљу нашу, место названо Велбужд, њих око осам-десет хиљада, и када су многа зла створили тој крајини, и кад смо ми чули, да су упали y земљу нашу с много беса. И ми сабравши војнике отачаства нашега, које сам ja припремио за борбу, око петнаест хиљада, и од свег срца подигосмо на небо руке наше ка свемогућему Богу. И када стигосмо, помоћу Христовом и молитвама Светих отаца наших, месеца јулија, 27 дан, y суботу, y 6 час. И тако навалисмо на њих и милошћу божијом победисмо их све победом великом, на дивљење свима околним владарима и господи. И Михаилу, цару бугарскому, мачем главу његову откинух; њему je и досад гроб његов y земљи нашој. И многа имања господара тих узех. Земљу нашу испунисмо, као што ce Израелићанима дало све имање египатско, и разбивши сву војску Фараонову и кола њихова и коње, тако и нама, помоћу божијом извојевавшим победу велику над њима. И када смо ce с радошћу вратили y земљу нашу, ο свему Бога славећи и благодарно живећи.

 

[Casual Observer]

Izvor:

ЗАКОНИК ЦАРА СТЕФАНА ДУШАНА
1349 и 1354
издао и превео Никола Радојчић, САНУ 1960.
https://monumentaserbica.branatomic.com/dz/zakonik_baza/traziUzak02.php

 

[хан Ацо]

 

[хан Ацо]

 

[хан Ацо]

 

[Zagor92]

Kažeš bila neka seoska rasprava? Na Bregalnici je odlučena sudbina mnogog naroda. Evo šta o tome misli hrvatska istoriografija:


Bugarska, kao i sve nacionalne države Balkana nastale fragmentiranjem Osmanskog Carstva, sljedila je agendu okupljanja teritorija koje su interpretirane kao integralno povijesno pravo Bugarske definirano kroz opseg Sanstefanskog sporazuma čija je ostavština stvorila točku prijepora između svih balkanskih država, otjelovljenu u Makedonskom pitanju, koje je pak dovelo do uzlaza bugarskog militarizma i žestokog rivaliteta s susjednim zemljama. No, anarhično stanje u osmanskoj državi dovelo je do repozicioniranja strateških odrednica bugarske politike, koja je prepoznavajući pogodan trenutak za obračun s Osmanlijama, trijumfirala u okviru Balkanskog saveza, da bi potom doživjela nacionalnu katastrofu prilikom zlosretnog nastraja na ostale balkanske kraljevine, koje će te okolnosti iskoristiti za ispunjenje vlastitih ambicija. U takvoj situaciji, autokratski režim bugarskog cara Fredinanda, priliku za revanš našao je u suradnji s Centralnim Silama uz čiju pomoć je pokušana konačna revizija balkanskih granica u I. Svjetskom ratu, ali je ishod toga sukoba u konačnici zadao smrtni udarac svim strateškim aspiracijama i gurnuo Bugarsku u tešku političku krizu čije su se posljedice osjećale duboko u narednim desetljećima, te je time u potpunosti zatvorena mogućnost obnove geopolitičkog potencijala Bugarske.

https://repozitorij.unios.hr/en/islandora/object/ffos:2215/datastream/PDF/view

Hvala na 500‑riječnom “Bregalnica‑encyclopediji”
Po tvojoj verziji povijesti svaka rupa na Balkanu i svaka promjena granice odmah postaje svjetski sudbonosni događaj, a obična bitka je praktički rat svih ratova.