- Poruka
- 3.674
nitko nije dezertirao ...ljudi su jednostvano shvatili da to nije više to..i otišli..jednostavno Iskander-u ti ne razumiješ..ali stvarno ne razumiješ..
-
- Popularno:
- Трамп позива на одузимање лиценце...
- U policiju neće čak ni njihovi...
- Владимир Путин размишља да поднесе...
- Miss Sveta 2025
- Srbi žive sve kraće
- Da li je psihopatama jedina normalnost...
- Šta je sa ovim prodavcima na...
- Ko zna šta je uradila
- Laka pitanja koja ce stvarno pokazati...
- Avatari
Istine i zablude o bombardovanju 1999.
- Začetnik teme iskander
- Datum pokretanja
nitko nije dezertirao ...ljudi su jednostvano shvatili da to nije više to..i otišli..jednostavno Iskander-u ti ne razumiješ..ali stvarno ne razumiješ..
*iskander
Ističe se
- Poruka
- 2.657
Razumem ja vrlo dobro, ali stvar je u tome sto vi ne zelite prihvatiti istinu. Recite mi, da li ste davali zakletvu? Ako ste vojnik, zaklinjete se da ce te taj svoj posao obavljati casno, kome se zaklinjete i ostali deo zakletve je vec stvar od vojske do vojske, ali najbitnija stvar je bas u tome da - ako ste se nekome obavezali zakletvom duzni ste da to ispunite, to je potpisan sporazum izmedju vas i vojske. Kao u svakom dogovoru, sporazumu itd...itd. Kada jednom prekrsite zakletvu, a hrvati su to uradili i 1941, drugi put je lako, veoma lako, ali tada vam je vec sve dozvoljeno. Nekada se davala casna oficirska rec, po nekakvom nepisanom pravilu ko pogazi tu rec duboko je vec zagazio u zlocin, jer mu onda apsolutno nista nije sveto. Niste imali svesti niti hrabrosti (oni koji su imali svesti) da odrzite zadatu rec - zakletvu. Za rad toga dobili ste nekakvu svoju drzavu, i vi kao i svi drugi koji su rascepali SFRJ, a onda svi zajedno trazimo da budemo deo EU, kao da nismo mogli to i kao SFRJ. Danas je za neke mozda suvisno ponavljati sve ono sto se izdesavalo, ali bih voleo da mi barem, neko od vas hrvata, iskreno, ali iskreno odgovori da li je sve vredelo toga da prosimo od EU da nam dozvole ulazak u Evropu? U pravu ste ovo nije tema za to, ali ima mnogo dodirnih tacaka, jer krajnjeg rezultata jos uvek nema, niti iko zna kakav ce biti...
- Poruka
- 3.674
znam ja dobro što je zakletva...samo nije mi jasno zasto si ti ostao u vojsci srbije ako je prestala postojati SFRJ...što nisi časno rekao nije to ono za čega sam dao svoju riječ..elem kod vas u vojsci jos ima onih koji žive u Republici Srbiji a kunu se u kraljevinu..o čemu ti meni pričaš..Iskanderu..1941 nisam bio rođen niti me zanima ww2 u svom životu sam služio 2 vojske meni dosta, prva je bila "dobrovoljno moraš" a u drugu sam otišao da bih se branio..a ti sad probaj da shvatiš...ukratko sam ti odgovorio..ne želim ulaziti zbog prvaila foruma u daljnje diskusije..mada ti moram napomenuti da namjerno vrijeđanje-omalovažavanje ." nekakve svoje države" i da smo mi rascepali SFRJ ..prelazi domenu pristojnog ponašanja..kućni odgoj me je naučio da svoje volim, a tuđe poštivam..sto se iz tvog posta ne može zaključiti..pozzzzz...
Poslednja izmena:
*iskander
Ističe se
- Poruka
- 2.657
Sirimo temu, ali hajde ovako: JNA ste proglasili okupatorskom vojskom i vi i slovenci, tako je pocelo. Kako moze vojska koja je sastavljena od svih naroda i narodnosti da bude okupatorska na svojoj teritoriji? Pa do kraja 1991 je bilo hrvata u JNA, a vi ste (vi ili bilo ko drugi, ali ste vi aminovali pa je krivica takodje vasa) vec poceli mnogo pre toga da napadate JNA. Vise od 20 godina zivite u ubedjenju da ste vodili domovinski rat. Koji bre domovinski rat? Gde ste žurili braćo hrvati? Sve je to moglo da se reši par godina posle razgovorima i pregovorima. Ali borba za viši cilj se mora nekako izmisliti. I naravno ako je oružana borba...ih... to će pamtiti generacije. Meni ne morate objašnjavati ništa, vi živite u lažima, ja ne moram - toga sam oslobođen.
- Poruka
- 3.674
-ako netko od modova(sa ovog pdf-a) da odobrnje da mogu diskutovati na ovoj temi o političkoj ulozi JNA u SFRJ..OK..ako ne dobijem odobrenje..onda mi je vrlo žao..ovo nije pdf gdje ti po pravilu foruma mogu javno odgovarati o tvojim zabludama..ako želiš možemo nastaviti putem p.p-ka
*iskander
Ističe se
- Poruka
- 2.657
Mozes otvoriti temu, ali ja svakako necu gledati da po svaku cenu ucestvujem kao sagovornik - iz razloga sto nemam sta kome dokazivati. Istorija je ta koja ce nekada pokazati sta i kako. Cinjenice su da rezultati sukoba najvise odgovaraju vama hrvatima, pa se iz toga i najvise i najbolje moze zakljuciti kome je sukob vise odgovarao. Vise necu na ovoj temi diskutovati o ovome, pozdrav i zelim vam sve najbolje u zivotu.
- Poruka
- 3.674
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
"Волели смо Америку. Јасно се сећам да смо волели Америку. Када смо одрастали, раних 90-тих, већина мојих пријатеља није имала сумње како да се односимо према западној цивилизацији. Добро. Зар је могло другачије?
За разлику од наших дедова или чак очева, ми „највећу геополитичку катастрофу XX века“ уопште нисмо сматрали катастрофом. За нас је то био почетак великог новог пута. Коначно смо извиривали из своје совјетске чауре у велики, стварни и сјајни свет. Коначно смо могли да утолимо глад својих чула. Родили смо се можда не на правом месту, али сигурно у право време – тако смо мислили.
Данас је тешко поверовати, али тада је и ослобађање Цркве од комунистичког надзора било у истој семантичкој равни са тријумфом западних вредности. Прослава хиљадугодишњице Крштења Русије и први концерт Скорпионса на којем се певало Wind of Change – за нас је то било исто.
Ратови у Ираку и Југославији некако су прошли мимо нас. Не само зато што смо били млади и безбрижни. Ја сам, на пример, већ стажирао у „Комсомолки“ [1], у међународном одељењу. Гледао сам телексе на енглеском који су стално спомињали Изетбеговића, Младића и Караџића, али нисам тим догађајима придавао озбиљан значај. То се дешавало тамо негде, далеко, не у нашем крају. Напослетку, рат на Балкану се мени није уклапао у некакву антизападну логику. Какве везе је то имало са Америком?
Деведесетих смо гласали за Јаблоко, ишли пред Бели дом да подржимо демократске снаге, гледали новостворену НТВ и слушали радио Ехо Москве. [2] У својим првим новинарским задацима сваким поводом смо спомињали некакав „цивилизовани свет“ и веровали како је он заиста цивилизован. Средином 90-тих у нашим редовима су се појавили први евроскептици, али смо их сматрали за дивљаке. Провео сам годину дана у студентском дому са комунистом Петјом и монархистом Арсенијем. Другови из других соба би се опраштали од мене предвече са сажаљењем: „А ти се враћаш у своју лудницу“.
КОСОВО, ПРВИ УДАРАЦ
Први озбиљан ударац нашој прозападној животној оријентацији било је Косово. Био је то шок, који је разбио наше ружичасте наочари. Бомбардовање Београда је мојој генерацији било исто као Американцима напад на куле-близнакиње. Наша спознаја се окренула за 180 степени, скупа са авионом тадашњег премијера Евгенија Примакова, који је, чувши за америчку агресију, док је над Атлантиком летео из Ирске за САД, наредио заокрет и повратак у Русију.
У то време није било никакве антизападне пропаганде. Наша властита НТВ нам је објашњавала свакодневно да, иако је бомбардовање европског града било малчице претерано, Милошевић је био гад каквог у свету нема, и зато је требало да трпимо. Сатирични програм Лутке карикирао је сукоб као обични спор у једној од наших стамбених зграда, где пијани сусед мучи „грађанку Косову“ и нико не може ништа да уради осим њеног љубавника, кршног момка са лицем Била Клинтона.
Гледали смо, али нисмо веровали. Није нам више било смешно. Тада смо већ били свесни да је Југославија демонстрација онога што би и нама могло да се деси у ближој будућности.
Други ирачки рат, Авганистан, завршетак одвајања Косова, Арапско пролеће, Либија, Сирија – све то нас је изненадило, али нас више није шокирало. Илузија више није било: мање-више смо знали с ким живимо на истој планети. Али, упркос томе, све то време ми смо наставили да се крећемо у западној орбити. Наставили смо да верујемо у мит о злој Америци, али доброј Европи, косовски страх је постепено отупео, а наш компромис је звучао некако овако: можда не треба да се с тим момцима дружимо, али, на крају крајева, можемо да играмо исту игру. С ким друго да се играмо?
Чак и парада обојених револуција донедавно се чинила као ред малих пакости. Али онда је дошао Евромајдан и за њим жестоки грађански рат, који су на очиглед свих показали: кршење свих процедура и правила и употреба „демократског процеса“ на територији противника – то више нису биле геополитичке игре, већ право оружје масовног уништења. Једини облик оружја које може да се примени против државе са нуклеарним штитом.
Све је врло просто: кад притиснете дугме и пошаљете ракету преко мора, добијете исту ракету као одговор. Али, кад на територији противника изазовете ланчану реакцију хаоса, не морате ништа да доказујете или се правдате. Агресија? Каква агресија? То је само природни демократски процес. Вековно стремљење народа слободи.
Ми видимо крв и ратне злочине, видимо лешеве жена и деце, видимо целу земљу како се враћа у 1940-те, а западни свет, који смо волели од детињства, говори нам да све то измишљамо. Не виде то људи који су свету дали Џима Морисона, Марка Нофлера и разнобојне Битлсе. Не желе да то виде деца учесника Вудстока или сами учесници Вудстока, стари хипици који су хиљаду пута певали All you need is love. Не виде то ни замишљени Немци из генерације послератног бејби-бума, који су разбијали главе да окају грехе својих очева.
КРАЈ МИТА О „ЦИВИЛИЗОВАНОМ СВЕТУ“
Ово је шок већи од косовског. За мене и многе хиљаде 30-годишњака који су у свет пошли са америчким сном мит о „цивилизованом свету“ је заувек нестао. Од ужаса ми звони у ушима. Нема више никаквог „цивилизованог света“. Није ово само тренутак самосажаљења, већ озбиљна опасност. Изгубивши своје вредности, човечанство се претвара у чопор грабљиваца. Велики рат је само питање времена.
Donbas
Пре двадесет година нисмо били побеђени, већ освојени. Победили су нас не у рату, већ у култури. Просто смо хтели да будемо као они. Рокенрол је успео тамо где нуклеарне бојеве главе нису. Холивуд је био моћнији од претњи и ултиматума. Грмљавима харли-дејвидсона током Хладног рата показала се моћнијом од грмљавине ловаца и бомбардера.
Америко, како си глупа! Да си сачекала двадесет година, били бисмо бесповратно твоји. Двадесет година вегетаријанства – и наши политичари би ти сами предали наше нуклеарно оружје и дуго ти љубили руке што пристајеш да га примиш. Какав је благослов то што си се показала тако глупом, Америко!
Ти нас више не познајеш! То су, између осталог, речи које смо пре две године узвикивали под Кремљом. Од тада, и због тебе, Америко, све мање нас излази на тргове. Ти о нама говориш глупости, мислиш глупости, и као резултат правиш грешку за грешком. Некада си била кул, Америко. После Првог светског рата морално си се уздигла изнад Европе, а после Другог још више ојачала.
Јесте да си имала Хирошиму, Вијетнам, Кју-клукс-клан и пун ормар костура, као и свака империја. Али све то није достизало критичну масу која би вино претворила у сирће. Показала си целом свету како је могуће живети ради стваралаштва и креативне слободе. Створила си на планети много чуда развоја: СР Немачку, Јапан, Јужну Кореју, Сингапур.
Али веома си се од тад променила. Одавно не пишеш више песме које би певао цео свет. Протраћила си свој главни капитал – морални. А он има једну веома лошу карактеристику: кад се потроши, тешко се враћа.
Ти почињеш полако да умиреш, Америко. И, ако мислиш да сам злурад, грешиш. Велике промене сваког доба прати велико крвопролиће, а ја крв не волим.
Ми, који смо сами прошли кроз пропаст своје империје, могли бисмо да ти објаснимо у чему грешиш – али нећемо.
Снађи се сама. "
Извор
За разлику од наших дедова или чак очева, ми „највећу геополитичку катастрофу XX века“ уопште нисмо сматрали катастрофом. За нас је то био почетак великог новог пута. Коначно смо извиривали из своје совјетске чауре у велики, стварни и сјајни свет. Коначно смо могли да утолимо глад својих чула. Родили смо се можда не на правом месту, али сигурно у право време – тако смо мислили.
Данас је тешко поверовати, али тада је и ослобађање Цркве од комунистичког надзора било у истој семантичкој равни са тријумфом западних вредности. Прослава хиљадугодишњице Крштења Русије и први концерт Скорпионса на којем се певало Wind of Change – за нас је то било исто.
Ратови у Ираку и Југославији некако су прошли мимо нас. Не само зато што смо били млади и безбрижни. Ја сам, на пример, већ стажирао у „Комсомолки“ [1], у међународном одељењу. Гледао сам телексе на енглеском који су стално спомињали Изетбеговића, Младића и Караџића, али нисам тим догађајима придавао озбиљан значај. То се дешавало тамо негде, далеко, не у нашем крају. Напослетку, рат на Балкану се мени није уклапао у некакву антизападну логику. Какве везе је то имало са Америком?
Деведесетих смо гласали за Јаблоко, ишли пред Бели дом да подржимо демократске снаге, гледали новостворену НТВ и слушали радио Ехо Москве. [2] У својим првим новинарским задацима сваким поводом смо спомињали некакав „цивилизовани свет“ и веровали како је он заиста цивилизован. Средином 90-тих у нашим редовима су се појавили први евроскептици, али смо их сматрали за дивљаке. Провео сам годину дана у студентском дому са комунистом Петјом и монархистом Арсенијем. Другови из других соба би се опраштали од мене предвече са сажаљењем: „А ти се враћаш у своју лудницу“.
КОСОВО, ПРВИ УДАРАЦ
Први озбиљан ударац нашој прозападној животној оријентацији било је Косово. Био је то шок, који је разбио наше ружичасте наочари. Бомбардовање Београда је мојој генерацији било исто као Американцима напад на куле-близнакиње. Наша спознаја се окренула за 180 степени, скупа са авионом тадашњег премијера Евгенија Примакова, који је, чувши за америчку агресију, док је над Атлантиком летео из Ирске за САД, наредио заокрет и повратак у Русију.
У то време није било никакве антизападне пропаганде. Наша властита НТВ нам је објашњавала свакодневно да, иако је бомбардовање европског града било малчице претерано, Милошевић је био гад каквог у свету нема, и зато је требало да трпимо. Сатирични програм Лутке карикирао је сукоб као обични спор у једној од наших стамбених зграда, где пијани сусед мучи „грађанку Косову“ и нико не може ништа да уради осим њеног љубавника, кршног момка са лицем Била Клинтона.
Гледали смо, али нисмо веровали. Није нам више било смешно. Тада смо већ били свесни да је Југославија демонстрација онога што би и нама могло да се деси у ближој будућности.
Други ирачки рат, Авганистан, завршетак одвајања Косова, Арапско пролеће, Либија, Сирија – све то нас је изненадило, али нас више није шокирало. Илузија више није било: мање-више смо знали с ким живимо на истој планети. Али, упркос томе, све то време ми смо наставили да се крећемо у западној орбити. Наставили смо да верујемо у мит о злој Америци, али доброј Европи, косовски страх је постепено отупео, а наш компромис је звучао некако овако: можда не треба да се с тим момцима дружимо, али, на крају крајева, можемо да играмо исту игру. С ким друго да се играмо?
Чак и парада обојених револуција донедавно се чинила као ред малих пакости. Али онда је дошао Евромајдан и за њим жестоки грађански рат, који су на очиглед свих показали: кршење свих процедура и правила и употреба „демократског процеса“ на територији противника – то више нису биле геополитичке игре, већ право оружје масовног уништења. Једини облик оружја које може да се примени против државе са нуклеарним штитом.
Све је врло просто: кад притиснете дугме и пошаљете ракету преко мора, добијете исту ракету као одговор. Али, кад на територији противника изазовете ланчану реакцију хаоса, не морате ништа да доказујете или се правдате. Агресија? Каква агресија? То је само природни демократски процес. Вековно стремљење народа слободи.
Ми видимо крв и ратне злочине, видимо лешеве жена и деце, видимо целу земљу како се враћа у 1940-те, а западни свет, који смо волели од детињства, говори нам да све то измишљамо. Не виде то људи који су свету дали Џима Морисона, Марка Нофлера и разнобојне Битлсе. Не желе да то виде деца учесника Вудстока или сами учесници Вудстока, стари хипици који су хиљаду пута певали All you need is love. Не виде то ни замишљени Немци из генерације послератног бејби-бума, који су разбијали главе да окају грехе својих очева.
КРАЈ МИТА О „ЦИВИЛИЗОВАНОМ СВЕТУ“
Ово је шок већи од косовског. За мене и многе хиљаде 30-годишњака који су у свет пошли са америчким сном мит о „цивилизованом свету“ је заувек нестао. Од ужаса ми звони у ушима. Нема више никаквог „цивилизованог света“. Није ово само тренутак самосажаљења, већ озбиљна опасност. Изгубивши своје вредности, човечанство се претвара у чопор грабљиваца. Велики рат је само питање времена.
Donbas
Пре двадесет година нисмо били побеђени, већ освојени. Победили су нас не у рату, већ у култури. Просто смо хтели да будемо као они. Рокенрол је успео тамо где нуклеарне бојеве главе нису. Холивуд је био моћнији од претњи и ултиматума. Грмљавима харли-дејвидсона током Хладног рата показала се моћнијом од грмљавине ловаца и бомбардера.
Америко, како си глупа! Да си сачекала двадесет година, били бисмо бесповратно твоји. Двадесет година вегетаријанства – и наши политичари би ти сами предали наше нуклеарно оружје и дуго ти љубили руке што пристајеш да га примиш. Какав је благослов то што си се показала тако глупом, Америко!
Ти нас више не познајеш! То су, између осталог, речи које смо пре две године узвикивали под Кремљом. Од тада, и због тебе, Америко, све мање нас излази на тргове. Ти о нама говориш глупости, мислиш глупости, и као резултат правиш грешку за грешком. Некада си била кул, Америко. После Првог светског рата морално си се уздигла изнад Европе, а после Другог још више ојачала.
Јесте да си имала Хирошиму, Вијетнам, Кју-клукс-клан и пун ормар костура, као и свака империја. Али све то није достизало критичну масу која би вино претворила у сирће. Показала си целом свету како је могуће живети ради стваралаштва и креативне слободе. Створила си на планети много чуда развоја: СР Немачку, Јапан, Јужну Кореју, Сингапур.
Али веома си се од тад променила. Одавно не пишеш више песме које би певао цео свет. Протраћила си свој главни капитал – морални. А он има једну веома лошу карактеристику: кад се потроши, тешко се враћа.
Ти почињеш полако да умиреш, Америко. И, ако мислиш да сам злурад, грешиш. Велике промене сваког доба прати велико крвопролиће, а ја крв не волим.
Ми, који смо сами прошли кроз пропаст своје империје, могли бисмо да ти објаснимо у чему грешиш – али нећемо.
Снађи се сама. "
Извор
*iskander
Ističe se
- Poruka
- 2.657
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Arkadij Mamontov na Kosovu i Metohiji "nakon potpisivanja primirja" :
Zato sada neka lezi , i on i svi njegovi.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Спомињу се ратови '90-тих али и агресија 1999.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
sasasta
Buduća legenda
- Poruka
- 33.993
trebala se stvoriti atmosfera straha i mrznje da bi isplivali oni koji nikad ne bi isplivali kvalitetom .
- - - - - - - - - -
Америко, како си глупа! Да си сачекала двадесет година, били бисмо бесповратно твоји. Двадесет година вегетаријанства – и наши политичари би ти сами предали наше нуклеарно оружје и дуго ти љубили руке што пристајеш да га примиш. Какав је благослов то што си се показала тако глупом, Америко!
branchez
post 5384
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Кад бисмо само имали родољубе на власти све ово би се расветлило у месец дана. А не овако ми да нагађамо зато што они који имају те информације, плаше се да не увреде Кирбија и компанију па да се случајно не намршти на њих.
Молим Бога да доживим праве патриоте на власти. А не само оне који се тако представљају.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Дан пре почетка агресије 23. март
Савет НАТО и копредседавајући мировне конференције о КиМ у Рамбујеу, шеф француске дипломатије Ибер Ведрин, упозорили да ће у случају неуспеха Холбрукове мисије уследити ваздушни удари НАТО на СРЈ.
Амерички изасланик за Балкан, Ричард Холбрук, дошао је у Београд како би наводно убедио Милошевића да пристане на предлог из Рамбујеа. Детаљи састанка су до данас непоуздани. Холбрук је у једном интервјуу изјавио да је Милошевић својим хладнокрвним ставом изазивао рат, говорећи да је то већ „готова ствар“, и да он није имао другог избора него да напусти земљу и да знак америчким и НАТО-снагама за акцију. Имајући у виду Холбрукове манире, многи познаваоци тадашњих прилика тврде да је ова посета била плод медијске манипулације, и да је Холбрук практично дошао да Милошевића обавести да је одлука о нападу већ донета.
Холбрук је саопштио да његова мисија није успела и отишао у Брисел где је обавестио генералног секретара НАТО Хавијера Солану о исходу разговора.
Генерални секретар НАТО Хавијер Солана издао снагама алијансе наређење за почетак агресије на СР Југославију.
Скупштина Србије изјаснила се против доласка страних трупа на територију Косова и Метохије, а Влада СРЈ прогласила стање непосредне ратне опасности.
Сенат САД одобрио америчко учешће у ваздусним ударима НАТО против СРЈ.
Неколико сати пре почетка агресије
Влада Црне Горе је саопштила да не признаје одлуку Владе СРЈ о проглашењу стања непосредне ратне опасности.
Председник СРЈ Слободан Милошевић је саопштио, обраћајући се јавности преко Радио-телевизије Србије, да је СРЈ опредељена да настави политички процес, али и да брани земљу, ако буде нападнута.
Председник САД Бил Клинтон позвао председника Русије Бориса Јељцина да не дозволи да криза на КиМ поквари односе Москве са Вашингтоном.
Почетак агресије
У 20:00 часова, званично је почела агресија НАТО ваздушним нападима НАТО на војне циљеве. Генералштаб Војске Југославије је обавестио југословенску и међународну јавност да је НАТО извршио агресију на СР Југославију и да је нападнуто више од 20 војних објеката.
Прве ракете пале су на касарну у Прокупљу у 19.50 када је страдао први војник ВЈ Бобан Недељковић. Затим су бомбе око 20.15 погодиле подземни бункер у Куршумлији када је погинуло 12 резервиста и војника.
Војни циљеви у Батајници погођени су у 20.38.
У овом периоду бомбардован је и предајник за емитовање првог, другог, трећег канала радио-телевизије Србије, затим првог, другог, 101, 202 канала радио Београда на Великом Јастребцу. Ту су пале две бомбе: једна је погодила зграду у којој се налазе разни уређаји и особље за одржавање веза према Јастрепцу, док је друга погодила предајник, висок 128 метара, који се преломио на неколико делова и пао преко зграде. Запаљен је и мали део антене која је преносила сигнал за Мобтел мрежу.
Русија је опозвала свог представника у НАТО и прекинула учешће у Партнерству за мир.
Кина и Русија су затражиле прекид напада НАТО на СРЈ.
Влада СРЈ је прогласила ратно стање.
На захтев Русије сазван је хитан састанак Савета безбедности УН, који је одржан без доношења одлуке.
Савет НАТО и копредседавајући мировне конференције о КиМ у Рамбујеу, шеф француске дипломатије Ибер Ведрин, упозорили да ће у случају неуспеха Холбрукове мисије уследити ваздушни удари НАТО на СРЈ.
Амерички изасланик за Балкан, Ричард Холбрук, дошао је у Београд како би наводно убедио Милошевића да пристане на предлог из Рамбујеа. Детаљи састанка су до данас непоуздани. Холбрук је у једном интервјуу изјавио да је Милошевић својим хладнокрвним ставом изазивао рат, говорећи да је то већ „готова ствар“, и да он није имао другог избора него да напусти земљу и да знак америчким и НАТО-снагама за акцију. Имајући у виду Холбрукове манире, многи познаваоци тадашњих прилика тврде да је ова посета била плод медијске манипулације, и да је Холбрук практично дошао да Милошевића обавести да је одлука о нападу већ донета.
Холбрук је саопштио да његова мисија није успела и отишао у Брисел где је обавестио генералног секретара НАТО Хавијера Солану о исходу разговора.
Генерални секретар НАТО Хавијер Солана издао снагама алијансе наређење за почетак агресије на СР Југославију.
Скупштина Србије изјаснила се против доласка страних трупа на територију Косова и Метохије, а Влада СРЈ прогласила стање непосредне ратне опасности.
Сенат САД одобрио америчко учешће у ваздусним ударима НАТО против СРЈ.
Неколико сати пре почетка агресије
Влада Црне Горе је саопштила да не признаје одлуку Владе СРЈ о проглашењу стања непосредне ратне опасности.
Председник СРЈ Слободан Милошевић је саопштио, обраћајући се јавности преко Радио-телевизије Србије, да је СРЈ опредељена да настави политички процес, али и да брани земљу, ако буде нападнута.
Председник САД Бил Клинтон позвао председника Русије Бориса Јељцина да не дозволи да криза на КиМ поквари односе Москве са Вашингтоном.
Почетак агресије
У 20:00 часова, званично је почела агресија НАТО ваздушним нападима НАТО на војне циљеве. Генералштаб Војске Југославије је обавестио југословенску и међународну јавност да је НАТО извршио агресију на СР Југославију и да је нападнуто више од 20 војних објеката.
Прве ракете пале су на касарну у Прокупљу у 19.50 када је страдао први војник ВЈ Бобан Недељковић. Затим су бомбе око 20.15 погодиле подземни бункер у Куршумлији када је погинуло 12 резервиста и војника.
Војни циљеви у Батајници погођени су у 20.38.
У овом периоду бомбардован је и предајник за емитовање првог, другог, трећег канала радио-телевизије Србије, затим првог, другог, 101, 202 канала радио Београда на Великом Јастребцу. Ту су пале две бомбе: једна је погодила зграду у којој се налазе разни уређаји и особље за одржавање веза према Јастрепцу, док је друга погодила предајник, висок 128 метара, који се преломио на неколико делова и пао преко зграде. Запаљен је и мали део антене која је преносила сигнал за Мобтел мрежу.
Русија је опозвала свог представника у НАТО и прекинула учешће у Партнерству за мир.
Кина и Русија су затражиле прекид напада НАТО на СРЈ.
Влада СРЈ је прогласила ратно стање.
На захтев Русије сазван је хитан састанак Савета безбедности УН, који је одржан без доношења одлуке.
Poslednja izmena:
Rusi o Kosovu i Metohiji i kako je to bilo :
Jedan od komentara:
" Антэк Чаплинский( Пре месец дана) :
Хорваты и Албанцы воевали на стороне гитлеровской Германии против СССР. Причём от зверств хорватских нацистов (Усташей) над сербским населением - кровь стынет в жилах. Сколько страданий перенёс народ сербский за всю свою историю, наверное никакой другой не перенёс более чем они.".
Jedan od komentara:
" Антэк Чаплинский( Пре месец дана) :
Хорваты и Албанцы воевали на стороне гитлеровской Германии против СССР. Причём от зверств хорватских нацистов (Усташей) над сербским населением - кровь стынет в жилах. Сколько страданий перенёс народ сербский за всю свою историю, наверное никакой другой не перенёс более чем они.".
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 2. дан - 25. март 1999.
Генералштаб ВЈ је саопштио да су ваздушне снаге НАТО-а гађале више од 50 војних и индустријских објеката наменске производње. Погинуло је 10 војника, а рањено 38. У другом таласу војни циљеви у СРЈ гађани су крстарећим ракетама „томахавк“.
Руско министарство за ванредне ситуације je саопштило да је током ваздушних напада НАТО на СРЈ током ноћи са бродова и авиона лансирано 90 крстарећих ракета „томахавк“ и да је у операцији учествовало 210 авиона, четири брода и три подморнице.
У ноћи између четвртка 25. и петка 26. марта у рејону аеродрома Лађевци испаљено је 20 пројектила, од тога десет пројектила погодило је рејон аеродрома а два су пала у атар села Цветке.
Бомбардовање околине Лесковца,страдало око 500 објеката.
Погођена је и кућа Радослава Арнаутовића из Катрге, на срећу без жртава а један неексплодирани пројектил пао је у рејон села Отроци.
Прекинута је настава у школама и на факултетима у Србији. Рационисано је снабдевање горивом и отказани су сви летови на београдском аеродрому.
Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан је изразио разумевање за „ваздушне ударе“ НАТО-а на СР Југославију, али је додао да је у одлучивању о употреби силе требало да буде укључен и Савет безбедности.
Руски председник Борис Јељцин изјавио да је „агресија НАТО против СРЈ груба грешка“ америчке дипломатије и председника Била Клинтона.
Генерални секретар НАТО Хавијер Солана је изјавио да је крајњи циљ „војне операције НАТО“ уништавање југословенских оружаних снага.
Aмерички председник Клинтон је изјавио да југословенски председник Слободан Милошевић мора да „изабере мир“ или ће НАТО наставити нападе на циљеве у СР Југославији.
Влада СРЈ је прекинула дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Немачком и Француском.
Министарство информисања Србије је одлучило да протера новинаре гласила из земаља које су учествовале у агресији НАТО или су дале своју територију на коришћење агресорима.
Владе Црне Горе и Републике Српске су саопштиле да су у сталном заседању.
Сећање на хероја одбране, потпуковника Животу Ђурића
Потпуковник Живота Ђурић рођен је 1963. године у Параћину.
Службу војног пилота је почео 1986. године на аеродрому Петровец крај Скопља.
Рат га је затекао на месту команданта „Тигрова“, ескадриле ратних авиона „орлова“ у 98. ловачко-бомбардерском авијацијском пуку, јединици која је била базирана на аеродрому у Лађевцима код Краљева. Тог марта 1999. године свима је било јасно да ће НАТО напасти Србију.
Авијацијски пук у Лађевцима имао је ратне планове, извиђачки „орлови” снимили су положаје ОВК на КиМ, и могуће циљеве. Ваздухопловци су приступили дислокацији људства и технике, авиони су склањани са аеродрома и маскирани у њиховој околини. Прве ратне ноћи писта у Лађевцима није погођена, бомбе су пале између ње и стајанке.
„Ујутру смо кренули у напад на команде, кампове и касарне ОВК. У нашим копненим јединицама били су ваздухопловни официри за навођење, такође пилоти, док се у команди у Приштини налазио ваздухопловни официр за везу. Одлучено је да се радио-веза, због прикривености лета, користи само у крајњој нужди или ако официр на земљи процени да напад угрожава наше јединице.“ – причао је касније пуковник Срето Малиновић, у време рата 1999. године командант 98. пука.
Летело се у бришућем лету, брзином од 800 километара на сат, авиони су пратили конфигурацију терена. Групу од два или четири „орла” обично је предводила верзија ове летелице са два седишта – на другом седишту седео је навигатор чији је задатак био да авионе прецизно доведе до циљева. Летови, који су представљали велико физичко напрезање за пилоте, трајали су око пола сата, па чак и 50 минута када су били у питању најудаљенији положаји ОВК према Албанији.
Живота Ђурић полетео је на задатак 25. марта 1999. године. Док је прелетао подручје Глоговца приметио је базу ОВК, командно место и складиште, које је уништио са две бомбе. Наставио је лет према унапред одређеном циљу и у једном тренутку, када је због конфигурације терена морао да окрене авион на бок, погођен је ватром са земље.
Пилот Слободан Димовски, Животин друг из генерације, „класић“, који га је тада пратио на задатку, испричао је: „Летели смо изнад испресецаног терена, у условима отежане навигације на само педесетак метара релативне висине. Сунце је било на заласку. Планине на граници с Албанијом већ су правиле сенке. Ђурић је већ извршио дејство, био је у маневру на горе када је погођен. Видео сам да је пао на положај терориста, који су имали подршку НАТО авијације из ваздуха.“ – рекао је Димовски.
По оцени и претпоставци пилота из Ђурићеве ескадриле, када није могао да извуче авион, комадант Ђурић није желео жив терористима у руке, већ се заједно са авионом обрушио на непријатеља.
„Два дана се водио као нестао.“ – испричала је његова супруга Биљана новинарима касније. У тренутку Животине погибије њихов син Александар имао је десет година, а ћерка Ана девет.
Посмртно је одликован и унапређен. Живота Ђурић сахрањен је у Параћину.
Генералштаб ВЈ је саопштио да су ваздушне снаге НАТО-а гађале више од 50 војних и индустријских објеката наменске производње. Погинуло је 10 војника, а рањено 38. У другом таласу војни циљеви у СРЈ гађани су крстарећим ракетама „томахавк“.
Руско министарство за ванредне ситуације je саопштило да је током ваздушних напада НАТО на СРЈ током ноћи са бродова и авиона лансирано 90 крстарећих ракета „томахавк“ и да је у операцији учествовало 210 авиона, четири брода и три подморнице.
У ноћи између четвртка 25. и петка 26. марта у рејону аеродрома Лађевци испаљено је 20 пројектила, од тога десет пројектила погодило је рејон аеродрома а два су пала у атар села Цветке.
Бомбардовање околине Лесковца,страдало око 500 објеката.
Погођена је и кућа Радослава Арнаутовића из Катрге, на срећу без жртава а један неексплодирани пројектил пао је у рејон села Отроци.
Прекинута је настава у школама и на факултетима у Србији. Рационисано је снабдевање горивом и отказани су сви летови на београдском аеродрому.
Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан је изразио разумевање за „ваздушне ударе“ НАТО-а на СР Југославију, али је додао да је у одлучивању о употреби силе требало да буде укључен и Савет безбедности.
Руски председник Борис Јељцин изјавио да је „агресија НАТО против СРЈ груба грешка“ америчке дипломатије и председника Била Клинтона.
Генерални секретар НАТО Хавијер Солана је изјавио да је крајњи циљ „војне операције НАТО“ уништавање југословенских оружаних снага.
Aмерички председник Клинтон је изјавио да југословенски председник Слободан Милошевић мора да „изабере мир“ или ће НАТО наставити нападе на циљеве у СР Југославији.
Влада СРЈ је прекинула дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Немачком и Француском.
Министарство информисања Србије је одлучило да протера новинаре гласила из земаља које су учествовале у агресији НАТО или су дале своју територију на коришћење агресорима.
Владе Црне Горе и Републике Српске су саопштиле да су у сталном заседању.
Сећање на хероја одбране, потпуковника Животу Ђурића
Потпуковник Живота Ђурић рођен је 1963. године у Параћину.
Службу војног пилота је почео 1986. године на аеродрому Петровец крај Скопља.
Рат га је затекао на месту команданта „Тигрова“, ескадриле ратних авиона „орлова“ у 98. ловачко-бомбардерском авијацијском пуку, јединици која је била базирана на аеродрому у Лађевцима код Краљева. Тог марта 1999. године свима је било јасно да ће НАТО напасти Србију.
Авијацијски пук у Лађевцима имао је ратне планове, извиђачки „орлови” снимили су положаје ОВК на КиМ, и могуће циљеве. Ваздухопловци су приступили дислокацији људства и технике, авиони су склањани са аеродрома и маскирани у њиховој околини. Прве ратне ноћи писта у Лађевцима није погођена, бомбе су пале између ње и стајанке.
„Ујутру смо кренули у напад на команде, кампове и касарне ОВК. У нашим копненим јединицама били су ваздухопловни официри за навођење, такође пилоти, док се у команди у Приштини налазио ваздухопловни официр за везу. Одлучено је да се радио-веза, због прикривености лета, користи само у крајњој нужди или ако официр на земљи процени да напад угрожава наше јединице.“ – причао је касније пуковник Срето Малиновић, у време рата 1999. године командант 98. пука.
Летело се у бришућем лету, брзином од 800 километара на сат, авиони су пратили конфигурацију терена. Групу од два или четири „орла” обично је предводила верзија ове летелице са два седишта – на другом седишту седео је навигатор чији је задатак био да авионе прецизно доведе до циљева. Летови, који су представљали велико физичко напрезање за пилоте, трајали су око пола сата, па чак и 50 минута када су били у питању најудаљенији положаји ОВК према Албанији.
Живота Ђурић полетео је на задатак 25. марта 1999. године. Док је прелетао подручје Глоговца приметио је базу ОВК, командно место и складиште, које је уништио са две бомбе. Наставио је лет према унапред одређеном циљу и у једном тренутку, када је због конфигурације терена морао да окрене авион на бок, погођен је ватром са земље.
Пилот Слободан Димовски, Животин друг из генерације, „класић“, који га је тада пратио на задатку, испричао је: „Летели смо изнад испресецаног терена, у условима отежане навигације на само педесетак метара релативне висине. Сунце је било на заласку. Планине на граници с Албанијом већ су правиле сенке. Ђурић је већ извршио дејство, био је у маневру на горе када је погођен. Видео сам да је пао на положај терориста, који су имали подршку НАТО авијације из ваздуха.“ – рекао је Димовски.
По оцени и претпоставци пилота из Ђурићеве ескадриле, када није могао да извуче авион, комадант Ђурић није желео жив терористима у руке, већ се заједно са авионом обрушио на непријатеља.
„Два дана се водио као нестао.“ – испричала је његова супруга Биљана новинарима касније. У тренутку Животине погибије њихов син Александар имао је десет година, а ћерка Ана девет.
Посмртно је одликован и унапређен. Живота Ђурић сахрањен је у Параћину.
Neka je vecna slava i hvala svima nasim vojnicima koji su polozili svoje zivote braneci Otadzbinu od zlikovackih OTAN napada !
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
vecna im slava ......
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 3. дан - 26. март 1999.
Трећи талас напада. Снаге НАТО деловале „по свим деловима града“ саопштио је Центар за узбуњивање и обавештавање Београда.
САД су изразиле забринутост због наводних извештаја о повећању насиља над Албанцима на КиМ и упозориле да прикупљају доказе о наводним ратним злочинима југословенских политичких и војних званичника.
Москва је наложила представницима НАТО у Русији да напусте земљу и прекинула све контакте са Алијансом због агресије на СРЈ.
Кинески председник Ђијанг Цемин је рекао да напади НАТО на СРЈ „угрожавају мир у региону Балкана“ и позвао на брзу акцију у циљу решавања кризе.
Савет безбедности УН није прихватио руски предлог резолуције којом се захтева престанак акције НАТО против СРЈ.
Индија је најавила да ће радити на постизању консензуса несврстаних земаља против ваздушних удара НАТО на СРЈ.
Скупштина Црне Горе усвојила резолуцију, која предвиђа да државни органи цивилне власти у Црној Гори и у условима ратног стања и ванредних околности наставе да обављају своју функцију и надлежности у складу са Уставом и законом.
Руске стратешке ракетне јединице, опремљене мобилним лансерима и пројектилима смештеним у силосима, стављене су у „стање највише приправности“, рекао је главнокомандујући руских стратешких ракетних јединица генерал-пуковник Владимир Јаковљев.
Сећање на хероја одбране, мајора Зорана Радосављевића
Пилот мајор Зоран Радосављевић погинуо је у ваздушној борби са бројчано и технички знатно надмоћнијим непријатељем. Његов авион МИГ-29. према званичној верзији, оборен је у ширем рејону Лознице, али су олупина и тело пронађени недалеко од места Теочак код Бијељине. Са њим је те вечери оборен и мајор Слободан Перић који се спасио искакањем.
Радосављевић, пилот ВЈ и страствени једриличар, рођен је 26. фебруара 1965. године у Приштини. Отац му је био војник, официр Југословенске народне армије. После завршене основне школе и војне гимназије, уписао је Ваздухопловну академију. Био је бриљантан студент. Магистрирао је на Саобраћајном факултету у Београду и постао један од водећих стручњака у нашој земљи из области сателитске навигације. Те 1999. године припремао је докторат из ове области. Био је најмлађи пилот код нас на авиону МИГ-29.
Пре свог последњег лета поручио је мајци: „Шта је човек ако изгуби своју домовину? Ми пилоти морамо да преузмемо први удар на себе и тако спасемо бар неко дете у овој земљи.“
Пилот Зоран Радосављевић посмртно је одликован Медаљом за храброст и унапређен указом свог команданта.
Трећи талас напада. Снаге НАТО деловале „по свим деловима града“ саопштио је Центар за узбуњивање и обавештавање Београда.
САД су изразиле забринутост због наводних извештаја о повећању насиља над Албанцима на КиМ и упозориле да прикупљају доказе о наводним ратним злочинима југословенских политичких и војних званичника.
Москва је наложила представницима НАТО у Русији да напусте земљу и прекинула све контакте са Алијансом због агресије на СРЈ.
Кинески председник Ђијанг Цемин је рекао да напади НАТО на СРЈ „угрожавају мир у региону Балкана“ и позвао на брзу акцију у циљу решавања кризе.
Савет безбедности УН није прихватио руски предлог резолуције којом се захтева престанак акције НАТО против СРЈ.
Индија је најавила да ће радити на постизању консензуса несврстаних земаља против ваздушних удара НАТО на СРЈ.
Скупштина Црне Горе усвојила резолуцију, која предвиђа да државни органи цивилне власти у Црној Гори и у условима ратног стања и ванредних околности наставе да обављају своју функцију и надлежности у складу са Уставом и законом.
Руске стратешке ракетне јединице, опремљене мобилним лансерима и пројектилима смештеним у силосима, стављене су у „стање највише приправности“, рекао је главнокомандујући руских стратешких ракетних јединица генерал-пуковник Владимир Јаковљев.
Сећање на хероја одбране, мајора Зорана Радосављевића
Пилот мајор Зоран Радосављевић погинуо је у ваздушној борби са бројчано и технички знатно надмоћнијим непријатељем. Његов авион МИГ-29. према званичној верзији, оборен је у ширем рејону Лознице, али су олупина и тело пронађени недалеко од места Теочак код Бијељине. Са њим је те вечери оборен и мајор Слободан Перић који се спасио искакањем.
Радосављевић, пилот ВЈ и страствени једриличар, рођен је 26. фебруара 1965. године у Приштини. Отац му је био војник, официр Југословенске народне армије. После завршене основне школе и војне гимназије, уписао је Ваздухопловну академију. Био је бриљантан студент. Магистрирао је на Саобраћајном факултету у Београду и постао један од водећих стручњака у нашој земљи из области сателитске навигације. Те 1999. године припремао је докторат из ове области. Био је најмлађи пилот код нас на авиону МИГ-29.
Пре свог последњег лета поручио је мајци: „Шта је човек ако изгуби своју домовину? Ми пилоти морамо да преузмемо први удар на себе и тако спасемо бар неко дете у овој земљи.“
Пилот Зоран Радосављевић посмртно је одликован Медаљом за храброст и унапређен указом свог команданта.
Poslednja izmena:
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 4. дан - 27. март 1999.
Портпарол Пентагона Кенет Бејкон саопштио је да су напади снага НАТО на војне циљеве у Југославији извршени крстарећим ракетама и борбеним авионима „стелт“.
Руски председник Борис Јељцин је упутио писмо подршке југословенском председнику Слободану Милошевићу и осудио војне акције НАТО.
Доњи дом руског парламента огромном већином усвојио је изјаву којом се оштро осуђује агресија НАТО на СРЈ, тражи хитно обустављање војне акције и предлажу мере које треба да предузме руководство Русије.
Генералштаб Војске Југославије саопштио је новинарима да у агресији на СРЈ учествује десет земаља са између 100 и 200 авиона, од почетка акције испаљено је од 250 до 300 крстарећих ракета и пројектила на 90 војних објеката на целој територији СРЈ.
У неколико градова у Европи одржане су демонстрације против ваздушних напада НАТО на СР Југославију. Демонстрације су настављене и следећих дана.
Приштински Медиа-центар је саопштио да су албански терористи извели више од 20 напада на полицију.
Генерални секретар НАТО Хавијер Солана наредио је почетак друге фазе кампање против СРЈ, односно гађање већег број циљева – јединице и опрему ВЈ на КиМ.
Председник СРЈ Слободан Милошевић поручио је током разговора са шефом украјинске дипломатије Борисом Тарасјуком да су грађани СРЈ „одлучни у решености да ни по коју цену не дозволе непријатељима да окупирају земљу“.
Француска позвала Русију да помогне у наставку дипломатских мировних напора за решење, када четири дана бомбардовања није изазвало пукотине у одлучном одбијању Југославије да прихвати захтеве Запада.
Инострани новинари протерани одлуком Министарства за информисање Србије, враћени су у Београд, изјавио министар за информације СРЈ.
ПВО оборила амерички авион Ф-117А „Ноћни соко“ у атару села Буђановци
Запис у Ратном дневнику заменика команданта 3. ракетног дивизиона 250. рбр ПВО, потпуковника Ђорђа Аничића.
На ватрени положај стижем око 20:30 часова. Прилазећи средствима пролазим поред лансирне рампе. Ракете су на припреми, а угао нагиба велики. Лагани дрхтај тела, јер не знам шта се дешава у кабини. Улазим и седам на место помоћника руковаоца гађања уместо мајора Стоименова. Дани дрема ослоњен на блокове за управљање радом лансирних рампи. Нема близу циљева у ваздуху, има их на већим даљинама на разним азимутима.
Одједном на показивачу осматрачког радара, на азимуту 195 уочавам циљ, на даљини од 23 километра. Кажем: „Дани, овај иде на нас“! Циљеви су се приближавали. На даљини 14-15 km и азимуту 210 степени руковалац гађања потпуковник Золтан Дани је наредио тражење циља. Ја сам наредио „Антена“ – укључено је зрачење нишанског радара. Тог момента почиње игра мачке и миша. Зрачимо више од 10 секунди неуспешно тражећи циљ. Наређујем: „Прекини тражење-еквивалент“! После неколико тренутака Дани наређује тражење циља на азимуту 230, а ја моменат зрачења. Веома брзо, за пар секунди, циљ је пронађен, точкићи су шкљоцнули више пута, али оператори ручног праћења нису могли да га прихвате. Циљ је ишао у маневар великом угловном брзином. Зрачили смо више од 10 секунди. Поново је време зрачења предугачко и поново наређујем:“Прекини тражење-еквивалент“!
Поново видим циљ на азимуту 240 степени и даљини од 14 km. Циљ врши маневар курсом, лепо се види на показивачима осматрачког радара. Покушавамо исти поступак трећи пут на азимуту 240. Точкићи официра вођења шкљоцају, оператори га губе. Таман сам мислио да ни овај покушај неће успети, када је старији водник Матић узвикнуо: „Дај га, дај га, имам га“! Точкићи су шкљоцнули и оператори су га прихватили. Стабилно праћење, азимут 242 степена, даљина 14,5 km… Официр за вођење извештава: Азимут 250 степени, даљина 13 km.
„Циљ уништи, метод т/т, лансирај!“, командовао је Дани. Потмула екплозија. Старт прве ракете, после 5 секунди и друге, Оператори стабилно прате. Посматрам екран оператора праћења. Светлосни бљесак и експлозија прве ракете на циљу. Циљ је уништен. Наређујем: „Скидај високи“! Даљина 10-11 km, азимут 270 степени-извештава официр вођења Муминовић. Гледам екран осматрачког радара. Паника у ваздуху. Сви су се разбежали, нигде ни једног циља.
После 20-30 минута добијамо команду Припрема за марш! Треба брзо напустити локацију лансирања. Преморен сам. Нисам спавао два дана и ноћи.
На радио-вестима у 22:00 часа чујемо да смо оборили F-117А. Олупина је пала у атар села Буђановци. Премештај на наредни ватрени положај је био врло брз. Еуфорија и морал знатно су порасли у јединици. Сви зову, честитају. Напетост је попустила. Нестало је грча. Повратила се вера да се нешто може урадити. Одушевљење је владало у народу околних села. Сви су нас посматрали са великим поштовањем.
Тог дана је НАТО такође користио забрањене касетне бомбе.
Портпарол Пентагона Кенет Бејкон саопштио је да су напади снага НАТО на војне циљеве у Југославији извршени крстарећим ракетама и борбеним авионима „стелт“.
Руски председник Борис Јељцин је упутио писмо подршке југословенском председнику Слободану Милошевићу и осудио војне акције НАТО.
Доњи дом руског парламента огромном већином усвојио је изјаву којом се оштро осуђује агресија НАТО на СРЈ, тражи хитно обустављање војне акције и предлажу мере које треба да предузме руководство Русије.
Генералштаб Војске Југославије саопштио је новинарима да у агресији на СРЈ учествује десет земаља са између 100 и 200 авиона, од почетка акције испаљено је од 250 до 300 крстарећих ракета и пројектила на 90 војних објеката на целој територији СРЈ.
У неколико градова у Европи одржане су демонстрације против ваздушних напада НАТО на СР Југославију. Демонстрације су настављене и следећих дана.
Приштински Медиа-центар је саопштио да су албански терористи извели више од 20 напада на полицију.
Генерални секретар НАТО Хавијер Солана наредио је почетак друге фазе кампање против СРЈ, односно гађање већег број циљева – јединице и опрему ВЈ на КиМ.
Председник СРЈ Слободан Милошевић поручио је током разговора са шефом украјинске дипломатије Борисом Тарасјуком да су грађани СРЈ „одлучни у решености да ни по коју цену не дозволе непријатељима да окупирају земљу“.
Француска позвала Русију да помогне у наставку дипломатских мировних напора за решење, када четири дана бомбардовања није изазвало пукотине у одлучном одбијању Југославије да прихвати захтеве Запада.
Инострани новинари протерани одлуком Министарства за информисање Србије, враћени су у Београд, изјавио министар за информације СРЈ.
ПВО оборила амерички авион Ф-117А „Ноћни соко“ у атару села Буђановци
Запис у Ратном дневнику заменика команданта 3. ракетног дивизиона 250. рбр ПВО, потпуковника Ђорђа Аничића.
На ватрени положај стижем око 20:30 часова. Прилазећи средствима пролазим поред лансирне рампе. Ракете су на припреми, а угао нагиба велики. Лагани дрхтај тела, јер не знам шта се дешава у кабини. Улазим и седам на место помоћника руковаоца гађања уместо мајора Стоименова. Дани дрема ослоњен на блокове за управљање радом лансирних рампи. Нема близу циљева у ваздуху, има их на већим даљинама на разним азимутима.
Одједном на показивачу осматрачког радара, на азимуту 195 уочавам циљ, на даљини од 23 километра. Кажем: „Дани, овај иде на нас“! Циљеви су се приближавали. На даљини 14-15 km и азимуту 210 степени руковалац гађања потпуковник Золтан Дани је наредио тражење циља. Ја сам наредио „Антена“ – укључено је зрачење нишанског радара. Тог момента почиње игра мачке и миша. Зрачимо више од 10 секунди неуспешно тражећи циљ. Наређујем: „Прекини тражење-еквивалент“! После неколико тренутака Дани наређује тражење циља на азимуту 230, а ја моменат зрачења. Веома брзо, за пар секунди, циљ је пронађен, точкићи су шкљоцнули више пута, али оператори ручног праћења нису могли да га прихвате. Циљ је ишао у маневар великом угловном брзином. Зрачили смо више од 10 секунди. Поново је време зрачења предугачко и поново наређујем:“Прекини тражење-еквивалент“!
Поново видим циљ на азимуту 240 степени и даљини од 14 km. Циљ врши маневар курсом, лепо се види на показивачима осматрачког радара. Покушавамо исти поступак трећи пут на азимуту 240. Точкићи официра вођења шкљоцају, оператори га губе. Таман сам мислио да ни овај покушај неће успети, када је старији водник Матић узвикнуо: „Дај га, дај га, имам га“! Точкићи су шкљоцнули и оператори су га прихватили. Стабилно праћење, азимут 242 степена, даљина 14,5 km… Официр за вођење извештава: Азимут 250 степени, даљина 13 km.
„Циљ уништи, метод т/т, лансирај!“, командовао је Дани. Потмула екплозија. Старт прве ракете, после 5 секунди и друге, Оператори стабилно прате. Посматрам екран оператора праћења. Светлосни бљесак и експлозија прве ракете на циљу. Циљ је уништен. Наређујем: „Скидај високи“! Даљина 10-11 km, азимут 270 степени-извештава официр вођења Муминовић. Гледам екран осматрачког радара. Паника у ваздуху. Сви су се разбежали, нигде ни једног циља.
После 20-30 минута добијамо команду Припрема за марш! Треба брзо напустити локацију лансирања. Преморен сам. Нисам спавао два дана и ноћи.
На радио-вестима у 22:00 часа чујемо да смо оборили F-117А. Олупина је пала у атар села Буђановци. Премештај на наредни ватрени положај је био врло брз. Еуфорија и морал знатно су порасли у јединици. Сви зову, честитају. Напетост је попустила. Нестало је грча. Повратила се вера да се нешто може урадити. Одушевљење је владало у народу околних села. Сви су нас посматрали са великим поштовањем.
Тог дана је НАТО такође користио забрањене касетне бомбе.
