*iskander
Ističe se
- Poruka
- 2.167
https://www.kurir.rs/vesti/politika...-sta-je-pisalo-na-poslednjem-papiru-sporazuma
Nekadašnji predsednik Vlade Srbije Nikola Šainović otkrio je kako su Amerikanci izabrali OVK umesto Ibrahima Rugove, šta se sve događalo iza zatvorenih vrata u Rambujeu i kada je Jugoslavija dobila prve pretnje bombardovanjem.
FAZA DOBRIH ODNOSA
Faza dobrih odnosa se dešava 1997. Mi smo tada garant Dejtona, a Amerika je zainteresovana za sprovođenje Dejtona. Mi krećemo, znajući da nas čeka kosovski rasplet, u političku ofanzivu prema Balkanu i zajedno sa Grčkom pravimo na Kritu konferenciju balkanskih zemalja kojoj ne prisustvuje nijedna strana sila. Samo balkanski narodi.
To je bila šansa da izbije mir. Ali Amerika je imala svoj plan. Kada je konferencija na Kritu izbila u prvi plan odjednom su zapadni partneri ućutali a pojavljuje se OVK.
Rugovin pokret je naravno pokret bio za nezavisno Kosovo samo što Rugova nije bio za nasilan put. On nije bio za oružje. Amerikancima se očigledno žurilo da završe balkansku krizu.
Ja sam u Hagu slušao jednog od komandanata OVK koji je rekao da je njih okupila albanska obaveštajna služba, da su njih šestorica bili jezgro budućeg generalštaba OVK i da su poslati da na Kosovu dignu ustanak u onim delovima gde su oni pojedinačno imali svoja uporišta.
Razlika između Haradinaja i Ovk na jednoj strani i Rugove na drugoj je razlika za ceo jedan kalašnjikov.
Ispalo je da je onaj ko je projektovao OVK uzeo baš njih za političko jezgro. I to su Tači, Haradinaj, Limaj...
SPORAZUM MILOŠEVIĆ-RUGOVA
Sporazum Milošević-Rugova je odjeknuo kao bomba. Bilo je problema i na našoj i na albanskoj strani da se sporazum sprovede. Posle Krita smo krenuli u njegovo sprovođenje. Rugova je imao svoj tim, mi smo formirali svoj tim. I 1997. već postoji okvirni projekat a 1998. se ušlo u fizičku realizaciju.
Dogovoreno je bilo da se reorganizuje nastava u osnovnim, srednjim školama i na fakultetima.
Od 1981. je očigledno da mi nemamo kredibilnog albanskog sagovornika čiji politički stav je da Kosovo ostane u Srbiji. Svi oni govore videćemo... Pogotovo devedesetih takav partner ne postoji. Jugoslovenskom krizom je upravljala velika sila i dodavala je korake. Mi 1991. smo imali otvorenu pretnju. U javnosti se priča da je Milošević pokvario odnose time što je tada odbio da primi Cimermana. To nije tačno. Inače Cimermana je primio Vladislav Jovanović. Cimerman je otvoreno rekao Jovanoviću - Ako napravite bilo kakvo dejstvo prema Kosovu, sledi vam bombardovanje. Pazite to je 1991.
Mi čitavo vreme dok traju ratovi u Krajini i Bosni, mi gledamo da pomognemo Srbima tamo a istovremeno znamo da nam iza leđa kuva sukob.
Mi smo znali da je Kosovo sledeće. Milošević je mislio da će rat početi na Kosovu. Rugova je imao svoju vladu u izbeglištvu koja je imala sistem prikupljanja novca od Albanaca u Evropi. Oni su mesečno prikupljali od njih 20 miliona tadašnjih maraka.
Do te mere su Amerikanci promenili stranu da su pripadnici Bukošijeve vlade postali žrtve.
IZA ZATVORENIH VRATA RAMBUJEA
Mi smo Tačija znali sa poternice. On je bio na poternici zbog ubistva tri policajca i nije uopošte dominantan među pripadnicima OVK.
Madlen Olbrajt nam je sve vreme ponavljala - Ako jugoslovenska delegacija ne prihvati ono što vam nudimo, bićete bombardovani.
Mi smo se u Rambujeu saglasili za svaki vid autonomije Kosova. Nama je bila crvena linija - suverenitet države i položaj srpskog naroda. Iz tog zamka u Rambujeu nismo smeli da izlazimo. Ja sam jednom samo uspeo da izađem na jednu noć uz dozvolu. Mi smo hteli da dogovor bude po ugledu na Dejton. Do koje mere je to išlo u tim pregovorima mi jedne noći dolazimo na ideju da napravimo jedan paralelni sistem do sudova, zdravstva, obrazovanja...
Albanci to nisu prihvatili ali nisu ni odbili.
U zoru su Amerikanci napravili kontranapad i došli sa novim papirom o vojnom prisustvu. Bilo je očigledno da ako Albanci počnu da prihvataju neku našu ideju da će odmah doći rez i da će se preći na priču o vojnom prisustvu. Te noći kada je naš uži deo delegacije došao do ovog rešenja o paralelnim sistemima, onda se jedan od političkih predstavnika Srba sa Kosova uplašio da mi to popuštamo i da prodajemo Kosovo pa je to javio u Beograd. E onda je došlo malo do oštrih reči. Ujutru su došli Milutinović i Minić i videli su o čemu se radi. Ali to jutro je cela priča nestala sa stola kao što rekoh.
Albanci su odbili sporazum rekavši da neće nikakve priče o samoupravi već samo žele potpisivanje nezavisnosti Kosova. Posle pauze od 15 dana mi odlazimo u Pariz a Amerikanci nam tamo saopštavaju da treba da se priča o o vojnom prisustvu kao delu sporazuma iz Rambujea. Upitali smo o čemu se radi kad nikakvog sporazuma nema jer Albanci ništa nisu prihvatili. Amerikanci su nam rekli da sa nama ne može da se dogovara. A kad smo mi hteli nešto da menjamo Amerikanci su nam govorili da može da se menja samo ako je nešto do gramatike u tekstu.
POSLEDNJA STRANA
Na kraju u tim pregovorima dolazi poslednja strana papira.
Prvo što je važno - sporazum treba da potpišu NATO i SRJ a predmet sporazuma je teritorija SRJ. NATO se stavlja na raspolaganje tewritorija, more, medijski spektar, luke, aerodromi. A najgori deo - Pripadnici NATO snaga mogu da nose oružje i mogu da liše slobode koga žele i odvedu pred odgovarajućeg službenika. Čak ne piše - pred sudiju...
To je ponuđeno da ni jedna vlada to ne prihvati.
Zabluda je bila da se sve to dešavalo samo zbog Miloševića. Još jedna zabluda je bila da ako se dogovorimo sa NATO da će sve biti u redu.
Kada je Milutinović ponudio da SRJ uđe u NATO samo da bismo izbegli bombardovanje. Mi smo hteli da cela Srbija uđe u NATO pod uslovom da Kosovo ostane u Srbiji. O tome nisu ni hteli da pričaju.
U vreme kad Amerika menja stranu sa Rugove na OVK mi i dalje sprovodimo šatl diplomatiju.
Malden Olbrajt je javno rekla da je ona odabrala Tačija umesto Rugove. To što se događalo u Rambujeu je formalna smena na albanskoj strani i da se sada prelazi na oružanu opciju.
Holbruk je rekao predstavnicima OVK rekao da će Amerika toliko pritisnuti Miloševića da će na kraju morati da promeni Ustav i Kosovo će za tri godine biti nezavisno. On im je pred taj letnji sukob dao gorivo za napred. Jedino što su Albanci trebalo da promene je da skinu sliku Envera Hodže sa zida, da više nemaju pozdrav pesnicom i da počnu da govore kako se bore za demokratsko Kosovo.
Od tog dana su nova firma iza koje stoje Amerikanci.
Nekadašnji predsednik Vlade Srbije Nikola Šainović otkrio je kako su Amerikanci izabrali OVK umesto Ibrahima Rugove, šta se sve događalo iza zatvorenih vrata u Rambujeu i kada je Jugoslavija dobila prve pretnje bombardovanjem.
FAZA DOBRIH ODNOSA
Faza dobrih odnosa se dešava 1997. Mi smo tada garant Dejtona, a Amerika je zainteresovana za sprovođenje Dejtona. Mi krećemo, znajući da nas čeka kosovski rasplet, u političku ofanzivu prema Balkanu i zajedno sa Grčkom pravimo na Kritu konferenciju balkanskih zemalja kojoj ne prisustvuje nijedna strana sila. Samo balkanski narodi.
To je bila šansa da izbije mir. Ali Amerika je imala svoj plan. Kada je konferencija na Kritu izbila u prvi plan odjednom su zapadni partneri ućutali a pojavljuje se OVK.
Rugovin pokret je naravno pokret bio za nezavisno Kosovo samo što Rugova nije bio za nasilan put. On nije bio za oružje. Amerikancima se očigledno žurilo da završe balkansku krizu.
Ja sam u Hagu slušao jednog od komandanata OVK koji je rekao da je njih okupila albanska obaveštajna služba, da su njih šestorica bili jezgro budućeg generalštaba OVK i da su poslati da na Kosovu dignu ustanak u onim delovima gde su oni pojedinačno imali svoja uporišta.
Razlika između Haradinaja i Ovk na jednoj strani i Rugove na drugoj je razlika za ceo jedan kalašnjikov.
Ispalo je da je onaj ko je projektovao OVK uzeo baš njih za političko jezgro. I to su Tači, Haradinaj, Limaj...
SPORAZUM MILOŠEVIĆ-RUGOVA
Sporazum Milošević-Rugova je odjeknuo kao bomba. Bilo je problema i na našoj i na albanskoj strani da se sporazum sprovede. Posle Krita smo krenuli u njegovo sprovođenje. Rugova je imao svoj tim, mi smo formirali svoj tim. I 1997. već postoji okvirni projekat a 1998. se ušlo u fizičku realizaciju.
Dogovoreno je bilo da se reorganizuje nastava u osnovnim, srednjim školama i na fakultetima.
Od 1981. je očigledno da mi nemamo kredibilnog albanskog sagovornika čiji politički stav je da Kosovo ostane u Srbiji. Svi oni govore videćemo... Pogotovo devedesetih takav partner ne postoji. Jugoslovenskom krizom je upravljala velika sila i dodavala je korake. Mi 1991. smo imali otvorenu pretnju. U javnosti se priča da je Milošević pokvario odnose time što je tada odbio da primi Cimermana. To nije tačno. Inače Cimermana je primio Vladislav Jovanović. Cimerman je otvoreno rekao Jovanoviću - Ako napravite bilo kakvo dejstvo prema Kosovu, sledi vam bombardovanje. Pazite to je 1991.
Mi čitavo vreme dok traju ratovi u Krajini i Bosni, mi gledamo da pomognemo Srbima tamo a istovremeno znamo da nam iza leđa kuva sukob.
Mi smo znali da je Kosovo sledeće. Milošević je mislio da će rat početi na Kosovu. Rugova je imao svoju vladu u izbeglištvu koja je imala sistem prikupljanja novca od Albanaca u Evropi. Oni su mesečno prikupljali od njih 20 miliona tadašnjih maraka.
Do te mere su Amerikanci promenili stranu da su pripadnici Bukošijeve vlade postali žrtve.
IZA ZATVORENIH VRATA RAMBUJEA
Mi smo Tačija znali sa poternice. On je bio na poternici zbog ubistva tri policajca i nije uopošte dominantan među pripadnicima OVK.
Madlen Olbrajt nam je sve vreme ponavljala - Ako jugoslovenska delegacija ne prihvati ono što vam nudimo, bićete bombardovani.
Mi smo se u Rambujeu saglasili za svaki vid autonomije Kosova. Nama je bila crvena linija - suverenitet države i položaj srpskog naroda. Iz tog zamka u Rambujeu nismo smeli da izlazimo. Ja sam jednom samo uspeo da izađem na jednu noć uz dozvolu. Mi smo hteli da dogovor bude po ugledu na Dejton. Do koje mere je to išlo u tim pregovorima mi jedne noći dolazimo na ideju da napravimo jedan paralelni sistem do sudova, zdravstva, obrazovanja...
Albanci to nisu prihvatili ali nisu ni odbili.
U zoru su Amerikanci napravili kontranapad i došli sa novim papirom o vojnom prisustvu. Bilo je očigledno da ako Albanci počnu da prihvataju neku našu ideju da će odmah doći rez i da će se preći na priču o vojnom prisustvu. Te noći kada je naš uži deo delegacije došao do ovog rešenja o paralelnim sistemima, onda se jedan od političkih predstavnika Srba sa Kosova uplašio da mi to popuštamo i da prodajemo Kosovo pa je to javio u Beograd. E onda je došlo malo do oštrih reči. Ujutru su došli Milutinović i Minić i videli su o čemu se radi. Ali to jutro je cela priča nestala sa stola kao što rekoh.
Albanci su odbili sporazum rekavši da neće nikakve priče o samoupravi već samo žele potpisivanje nezavisnosti Kosova. Posle pauze od 15 dana mi odlazimo u Pariz a Amerikanci nam tamo saopštavaju da treba da se priča o o vojnom prisustvu kao delu sporazuma iz Rambujea. Upitali smo o čemu se radi kad nikakvog sporazuma nema jer Albanci ništa nisu prihvatili. Amerikanci su nam rekli da sa nama ne može da se dogovara. A kad smo mi hteli nešto da menjamo Amerikanci su nam govorili da može da se menja samo ako je nešto do gramatike u tekstu.
POSLEDNJA STRANA
Na kraju u tim pregovorima dolazi poslednja strana papira.
Prvo što je važno - sporazum treba da potpišu NATO i SRJ a predmet sporazuma je teritorija SRJ. NATO se stavlja na raspolaganje tewritorija, more, medijski spektar, luke, aerodromi. A najgori deo - Pripadnici NATO snaga mogu da nose oružje i mogu da liše slobode koga žele i odvedu pred odgovarajućeg službenika. Čak ne piše - pred sudiju...
To je ponuđeno da ni jedna vlada to ne prihvati.
Zabluda je bila da se sve to dešavalo samo zbog Miloševića. Još jedna zabluda je bila da ako se dogovorimo sa NATO da će sve biti u redu.
Kada je Milutinović ponudio da SRJ uđe u NATO samo da bismo izbegli bombardovanje. Mi smo hteli da cela Srbija uđe u NATO pod uslovom da Kosovo ostane u Srbiji. O tome nisu ni hteli da pričaju.
U vreme kad Amerika menja stranu sa Rugove na OVK mi i dalje sprovodimo šatl diplomatiju.
Malden Olbrajt je javno rekla da je ona odabrala Tačija umesto Rugove. To što se događalo u Rambujeu je formalna smena na albanskoj strani i da se sada prelazi na oružanu opciju.
Holbruk je rekao predstavnicima OVK rekao da će Amerika toliko pritisnuti Miloševića da će na kraju morati da promeni Ustav i Kosovo će za tri godine biti nezavisno. On im je pred taj letnji sukob dao gorivo za napred. Jedino što su Albanci trebalo da promene je da skinu sliku Envera Hodže sa zida, da više nemaju pozdrav pesnicom i da počnu da govore kako se bore za demokratsko Kosovo.
Od tog dana su nova firma iza koje stoje Amerikanci.
