Istine i zablude o bombardovanju 1999.

https://www.kurir.rs/vesti/politika...-sta-je-pisalo-na-poslednjem-papiru-sporazuma

Nekadašnji predsednik Vlade Srbije Nikola Šainović otkrio je kako su Amerikanci izabrali OVK umesto Ibrahima Rugove, šta se sve događalo iza zatvorenih vrata u Rambujeu i kada je Jugoslavija dobila prve pretnje bombardovanjem.
FAZA DOBRIH ODNOSA
Faza dobrih odnosa se dešava 1997. Mi smo tada garant Dejtona, a Amerika je zainteresovana za sprovođenje Dejtona. Mi krećemo, znajući da nas čeka kosovski rasplet, u političku ofanzivu prema Balkanu i zajedno sa Grčkom pravimo na Kritu konferenciju balkanskih zemalja kojoj ne prisustvuje nijedna strana sila. Samo balkanski narodi.
To je bila šansa da izbije mir. Ali Amerika je imala svoj plan. Kada je konferencija na Kritu izbila u prvi plan odjednom su zapadni partneri ućutali a pojavljuje se OVK.
Rugovin pokret je naravno pokret bio za nezavisno Kosovo samo što Rugova nije bio za nasilan put. On nije bio za oružje. Amerikancima se očigledno žurilo da završe balkansku krizu.
Ja sam u Hagu slušao jednog od komandanata OVK koji je rekao da je njih okupila albanska obaveštajna služba, da su njih šestorica bili jezgro budućeg generalštaba OVK i da su poslati da na Kosovu dignu ustanak u onim delovima gde su oni pojedinačno imali svoja uporišta.
Razlika između Haradinaja i Ovk na jednoj strani i Rugove na drugoj je razlika za ceo jedan kalašnjikov.
Ispalo je da je onaj ko je projektovao OVK uzeo baš njih za političko jezgro. I to su Tači, Haradinaj, Limaj...
SPORAZUM MILOŠEVIĆ-RUGOVA
Sporazum Milošević-Rugova je odjeknuo kao bomba. Bilo je problema i na našoj i na albanskoj strani da se sporazum sprovede. Posle Krita smo krenuli u njegovo sprovođenje. Rugova je imao svoj tim, mi smo formirali svoj tim. I 1997. već postoji okvirni projekat a 1998. se ušlo u fizičku realizaciju.
Dogovoreno je bilo da se reorganizuje nastava u osnovnim, srednjim školama i na fakultetima.
Od 1981. je očigledno da mi nemamo kredibilnog albanskog sagovornika čiji politički stav je da Kosovo ostane u Srbiji. Svi oni govore videćemo... Pogotovo devedesetih takav partner ne postoji. Jugoslovenskom krizom je upravljala velika sila i dodavala je korake. Mi 1991. smo imali otvorenu pretnju. U javnosti se priča da je Milošević pokvario odnose time što je tada odbio da primi Cimermana. To nije tačno. Inače Cimermana je primio Vladislav Jovanović. Cimerman je otvoreno rekao Jovanoviću - Ako napravite bilo kakvo dejstvo prema Kosovu, sledi vam bombardovanje. Pazite to je 1991.
Mi čitavo vreme dok traju ratovi u Krajini i Bosni, mi gledamo da pomognemo Srbima tamo a istovremeno znamo da nam iza leđa kuva sukob.
Mi smo znali da je Kosovo sledeće. Milošević je mislio da će rat početi na Kosovu. Rugova je imao svoju vladu u izbeglištvu koja je imala sistem prikupljanja novca od Albanaca u Evropi. Oni su mesečno prikupljali od njih 20 miliona tadašnjih maraka.
Do te mere su Amerikanci promenili stranu da su pripadnici Bukošijeve vlade postali žrtve.
IZA ZATVORENIH VRATA RAMBUJEA
Mi smo Tačija znali sa poternice. On je bio na poternici zbog ubistva tri policajca i nije uopošte dominantan među pripadnicima OVK.
Madlen Olbrajt nam je sve vreme ponavljala - Ako jugoslovenska delegacija ne prihvati ono što vam nudimo, bićete bombardovani.
Mi smo se u Rambujeu saglasili za svaki vid autonomije Kosova. Nama je bila crvena linija - suverenitet države i položaj srpskog naroda. Iz tog zamka u Rambujeu nismo smeli da izlazimo. Ja sam jednom samo uspeo da izađem na jednu noć uz dozvolu. Mi smo hteli da dogovor bude po ugledu na Dejton. Do koje mere je to išlo u tim pregovorima mi jedne noći dolazimo na ideju da napravimo jedan paralelni sistem do sudova, zdravstva, obrazovanja...
Albanci to nisu prihvatili ali nisu ni odbili.
U zoru su Amerikanci napravili kontranapad i došli sa novim papirom o vojnom prisustvu. Bilo je očigledno da ako Albanci počnu da prihvataju neku našu ideju da će odmah doći rez i da će se preći na priču o vojnom prisustvu. Te noći kada je naš uži deo delegacije došao do ovog rešenja o paralelnim sistemima, onda se jedan od političkih predstavnika Srba sa Kosova uplašio da mi to popuštamo i da prodajemo Kosovo pa je to javio u Beograd. E onda je došlo malo do oštrih reči. Ujutru su došli Milutinović i Minić i videli su o čemu se radi. Ali to jutro je cela priča nestala sa stola kao što rekoh.
Albanci su odbili sporazum rekavši da neće nikakve priče o samoupravi već samo žele potpisivanje nezavisnosti Kosova. Posle pauze od 15 dana mi odlazimo u Pariz a Amerikanci nam tamo saopštavaju da treba da se priča o o vojnom prisustvu kao delu sporazuma iz Rambujea. Upitali smo o čemu se radi kad nikakvog sporazuma nema jer Albanci ništa nisu prihvatili. Amerikanci su nam rekli da sa nama ne može da se dogovara. A kad smo mi hteli nešto da menjamo Amerikanci su nam govorili da može da se menja samo ako je nešto do gramatike u tekstu.
POSLEDNJA STRANA
Na kraju u tim pregovorima dolazi poslednja strana papira.
Prvo što je važno - sporazum treba da potpišu NATO i SRJ a predmet sporazuma je teritorija SRJ. NATO se stavlja na raspolaganje tewritorija, more, medijski spektar, luke, aerodromi. A najgori deo - Pripadnici NATO snaga mogu da nose oružje i mogu da liše slobode koga žele i odvedu pred odgovarajućeg službenika. Čak ne piše - pred sudiju...
To je ponuđeno da ni jedna vlada to ne prihvati.
Zabluda je bila da se sve to dešavalo samo zbog Miloševića. Još jedna zabluda je bila da ako se dogovorimo sa NATO da će sve biti u redu.
Kada je Milutinović ponudio da SRJ uđe u NATO samo da bismo izbegli bombardovanje. Mi smo hteli da cela Srbija uđe u NATO pod uslovom da Kosovo ostane u Srbiji. O tome nisu ni hteli da pričaju.
U vreme kad Amerika menja stranu sa Rugove na OVK mi i dalje sprovodimo šatl diplomatiju.
Malden Olbrajt je javno rekla da je ona odabrala Tačija umesto Rugove. To što se događalo u Rambujeu je formalna smena na albanskoj strani i da se sada prelazi na oružanu opciju.
Holbruk je rekao predstavnicima OVK rekao da će Amerika toliko pritisnuti Miloševića da će na kraju morati da promeni Ustav i Kosovo će za tri godine biti nezavisno. On im je pred taj letnji sukob dao gorivo za napred. Jedino što su Albanci trebalo da promene je da skinu sliku Envera Hodže sa zida, da više nemaju pozdrav pesnicom i da počnu da govore kako se bore za demokratsko Kosovo.
Od tog dana su nova firma iza koje stoje Amerikanci.
 
" ЛАЗАНСКИ ОТКРИО ЗАШТО ЈЕ КОСОВО ОТЕТО И СРБИЈА БОМБАРДОВАНА:
Овај одговор нико није очекивао (ВИДЕО)


13-02-2019 10:53 Издвојено Србија Политика Видео

Војно-политички коментатор Мирослав Лазански говорио је о дешавањима из 90-тих година нарочито, на Косову и Метохији.

- Мадлен Олбрајт и Весли Кларк су се укључили у бизнис. Кларк је имао бизнис са аутомобилским таблицама на Косову, а Медлен Олбрајт се укључила у телефонију. Сви су они нашли свој материјални интерес. Кад ви погледате отприлике зашто је дошло до агресије на Југославију 1999. године и отимања Косова, управо је материјални разлог. То нису били, како они кажу, ни људска права, ни хуманитарна катастрофа, већ то што је Косово најпогодније тле за бизнис.

Упитан докле ће Србија моћи да се брани сама и да ли је можда улазак у НАТО једна од опција за нашу земљу како би сачувала безбедност, Лазански је одговорио:


- Ми смо лепо рекли да имамо резулуцију о војној неутралности, као што се показало, показује се и показаће се да можемо да опстанемо сасвим успешно. У последњих неколико година направљен је револуционарни скок у јачању војске. Техничко опремање, технолошки скок, извозимо муницију у Русију, калибар 155. Рећи ће неко зашто? Како? Ево рећи ћу вам... Основни калибар у тој домени код њих је 852 милиметара, они нису имали калибар 155и свакако им је јефтиније да купују од нас, а неке од поруџбина препродају даље - објаснио је Лазански.


 
1113823171.jpg


"Уочи 20 година од бомбардовања: Забранити критику НАТО!


22:21 01.03.2019(освежено 09:28 02.03.2019) Преузмите краћи линк

Никола Јоксимовић

У Србији до сада још нико није тражио увођење цензуре.
Утолико је више запрепашћујуће када то учини 18 невладиних организација окупљених око Нове спољнополитичке иницијативе.

Да је слобода критичког мишљења усађена у саме темеље демократских друштава, аксиом је који је непотребно доказивати.

Утолико зачуђујуће звучи реченица из саопштења о оснивању Нове спољнополитичке иницијативе, којом се предлаже „прекидање анти-НАТО медијске кампање, јер су односи између Србије и НАТО-а све интензивнији, о чему говори и потписивање новог ИПАП споразума“.

Ову иницијативу је на предлог Европског покрета у Србији подржало 18 невладиних организација, које се, неписано правило каже, боре за слободу критичког мишљења, успостављање демократских друштава које поштују људска права и слободе.

Шта значи предлог за „прекидање анти-НАТО медијске кампање“ и то баш на двадесету годишњицу НАТО агресије на нашу земљу? Значи ли то, да се изразимо политички коректним речником, да не би било пожељно преиспитивати улогу Северноатлантске алијансе у збивањима на простору бивше Југославије током деведесетих година прошлог века, као и њену улогу на постјугословенском простору на почетку новог века?



Нова религија Срба: Морате да верујете у бриселски Храм!


Да ли ће бити забрањен рад комисије која се бави истрагом о последицама НАТО бомбардовања на здравље српских грађана? Хоћемо ли, ако се уважи предлог Нове спољнополитичке иницијативе, гледати и слушати само улепшане и ушећерене верзије НАТО историје, према којима Алијанса широм света ходочасти у име демократије, људских права и слободе?

Захтев је запрепашћујући, чак и независно што се ради о двадесетогодишњици НАТО агресије и што ће се ове године о томе свакако говорити више него раније, каже колумнисткиња листа „Недељник“ Љиљана Смајловић.

„Веома је необично да се неко усуди да предложи да се забране „анти-НАТО кампање“. Пре свега, не видим никакве анти-НАТО кампање у Србији, зато што је овде већинско расположење двадесет година врло чврсто — оно је стално против НАТО-а. Нико не мора да води никакву кампању против НАТО-а“, наглашава Смајловићева.


Захтев за прекидање анти-НАТО кампање, у тренутку када у Србији и нема анти-НАТО кампање, јер је већинско расположење нације такво, додаје она, јесте заправо захтев за заустављање говора против НАТО-а.

„А посебна је дрскост потребна да се тражи да се заустави анти-НАТО расположење, да то траже организације које се углавном финансирају из западних земаља, организације које се баве лобирањем за НАТО.
То је оно што ме је посебно изненадило и из чега се види да се овде не ради ни о каквој ’новој спољнополитичкој иницијативи‘, него је заправо главни захтев немојте против НАТО-а, а то је, што би некада иронично рекли марксисти, стварно нови квалитет у Србији“, каже Смајловићева.


До сада се, наставља она, у Србији никада није тражила цензура.
Тражити да се забрани врста говора која представља средишњу тачку политичког расположења нације, треба бити стварно дрзак, закључује Смајловићева.".



https://rs.sputniknews.com/analize/201903011119013214-zabrana-kritika-nato-cenzura/
 
" Posle 20 godina bolno saznanje:

Zašto je sporazum sa NATO o prestanku bombardovanja potpisan baš u Kumanovu



Dvaputa u novijoj srpskoj istoriji su oči i uši srpskog naroda bile uprte u Kumanovo


kumanovska-bitka-620x350.jpg



Srećni li su narodi koji imaju dosadnu istoriju, dobro je poznata izreka Monteskjea, koja nikako ne važi u slučaju srpskog naroda i Srbije.

Ovaj mart nam donosi godišnjice bolnih dešavanja moderne srpske istorije, ali i jedno bolno saznaje u osvit 20-godišnjice od bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i okončanja ratnih dejstava na Kosovu i Metohiji.

Reč je o svojevrsnoj simbolici, na koju se tog juna 1999. godine nije mnogo obraćalo u zvaničnom Beogradu, oličenom u Slobodanu Miloševiću.



Kumanovo.

Treći po veličini grad u Severnoj Makedoniji, udaljen je tek 10-ak kilometara od srpske granice.
Danas je u našoj svakodnevnoj svesti tek mesto pored koga prolazimo na putu ka sunčanim plažama Halkidikija.

Ipak, taj grad, to Kumanovo je sve samo ne to.

Pre 20 godina oči celokupne srpske javnosti su bile uprte u francusku bazu NATO kraj ovog makedonskog grada, iščekujući dogovor o okončanju 78-dnevnog bombardovanja.

Verovali ili ne, i pre 107 godina oči, odnosno pre svega uši tadašnje srpske javnosti su takođe bile okrenute ka Kumanovu.

Tada nije bilo satelitske slike, mobilnih telefona i drugih brzih sredstava za informisanje.

Čekao se se telegram sa vestima sa bojišta na Ovčem polju, koja će kasnije u istoriji ostati zapisana kao Kumanovska bitka.


kumanovska-bitka-1912.-godine-paja-jovanovic-830x0.jpg


Tadašnji načelnik štaba Vrhovne komande general Radomir Putnik i njegov pomoćnik pukovnik Živojin Mišić (posle ove bitke unapređen u generala), znali su za važnost Ovčeg polja, visoravni istočno od Skoplja, i bili su ubeđeni da će se tu odigrati odsudna bitka. Zato je Putnik tamo poslao Prvu armiju pod komandom generala Petra Bojovića koja je potom severno od Kumanova čekala Treću koja je nadirala sa Kosova.

I stigla je vest u Beograd. Tog 24. oktobra 1912. godine okončana je dvodnevna Kumanovska bitka.

Prva velika srpska pobeda u Prvom balkanskom ratu, koja je označila i skori kraj turske vladavine na Balkanu.


Srpska vojska je posle više od 500 godina ponovo ovladala Kosovom.


kumanovska-bitka-oktobra-1912.-godine-830x0.jpg




Međutim, vratilo nam se to Kumanovo 87 godina kasnije.

Uveliko već nije bilo u zajedničkoj nam državi, ali je ponovo postalo od presudnog značaja za srpski narod.

Naime, ovaj grad, tačnije francuska vojna baza kraj Kumanova, izabrani su za pregovore o Vojno-tehničkom sporazumu, koji je je trebao da okonča NATO bombardovanje SRJ započeto zbog ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji.

Zašto baš Kumanovo?

Makedonija nije odavno bila u sastavu krnje Jugoslavije, niti su njene snage na bilo koji način bile uključene u ratne sukobe na području KiM.

Ipak, to dolazimo do one bolne simbolike s početka ovog teksta.

Srbija, odnosno tadašnja Jugoslavije bile su u neravnopravnoj borbi sa zemljama članica NATO. Besomučno bombradovanje vojnih, ali i privrednih i civilnih ciljeva dodatno je urušilo i onako iscrpljenu zemlju i narod od nekoliko izgubljenih ratova tokom devedestih godina prošlog veka i teške ekonomske situacije.

Kosovo i Metohija su bili (i ostali) poslednja bolna rana u tom nizu.

Kako je srpska vojska te 1912. godine pobedom u Kumanovskoj bici povratila Kosovo posle 500 godina (kako Srbi vole da kažu, iako nije celokupna današnja Srbija bila pod Osmanlijama toliki period), tako je NATO želeo da i na simboličan način, potpisivanjem sporazuma u Kumanovu 1999. godine i simbolički pokaže da je Srbija na istom mestu Kosovo izgubila.

Niko vam u Briselu, Berlinu ili Vašingtonu ovo neće reći.


Ali neće ni poreći.

Upravo iscrpljeni zbog danonoćnog bombardovanja i pritiska javnosti da se što pre okončaju vazdušni udari, tadašnji državni vrh SRJ, očito nije mnogo mario za simboliku.


nato-bombardovanje-srj-srbije-7-830x0.jpg



Pregovori o vojno-tehničkom sporazumu trebalo je da se vode na Kosovu, ali je delegacija međunarodnih snaga ostala s makedonske strane iz navodnih bezbednosnih razloga.


Zato se delegacija iz Beograda uputila ka mestu Blace, na području Kumanova.

Preusmereni su ka lokalnoj seoskoj kafani „Evropa 93”, gde ih je čekalo nekoliko stotina novinara.

profimedia-0068765843-830x0.jpg



Pregovarački tim NATO-a je pritiska našu stranu da se sporazum potpiše za nekoliko sati, ali svaki član beogradske delegacije imao je mobilni telefon za vezu sa Miloševićem i njegovim saradnicima, tako da su razgovori iz kafane nastavljeni u francuskoj bazi kod Kumanova. Pregovori su potrajali pet dana.

Sve ostalo manje-više znamo. Sporazum su 9. juna u večernjim časovima u ime SRJ potpisali general- pukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, u ime Generalštaba VJ i general-potpukovnik policije Obrad Stevanović u ime Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

profimedia-0068767144-830x0.jpg


general- pukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović - Foto: Profimedia/AFP

Sa druge strane u ime međunarodnih snaga NATO i KFOR sporazum je potpisao britanski general-potpukovnik Majkl Džekson.

profimedia-0068766540-830x0.jpg



To je saopšteno ispred vojnog šatora, gotovo kao u srednjem veku, kada su rezultati pregovora na bojištu saopštavani tadašnjim vitezovima.

 
" Maske su pale: šta je odredio sudbinu JUGOSLAVIJE

396996379_c0d5f6da51_b-750x430.jpg


Nekadašnji visoki funkcioner SFRJ Kiro Gligorov u jednom od svojih intervjua ispričao je svojevremeno plan Evropske unije koji je krajem 1990. ponuđen predsednicima republika, prenose mediji.

„Oni su najvalili da će doći trojka – prethodni predsedavajući, sadašnji predsedavajući i naredni predsedavajući. Tada je predsedavajući bio luksemburški ministar spoljnih poslova. On je dovap sa Van der Brukom i Žakom Delorom. Kada smo se poređali svi zajedno, to je veliko društvo kad se sedne za sto… Oni su bili sa jedne strane stola sa nekoliko eksperata a mi sa druge. To je bilo krajem 1990“, počeo je svoju priču Gligorov.

On je rekao da je Žak Delor izneo ponudu EU za SFRJ ako se ta zajednica održi.

„Unija je spremna da prizna političkom odlukom pridruženo članstvo Jugoslavije u EU. Vi znate šta to znači i koje ćete imati privilegije. Ja sam dobio nalog da spremim program od 5,5 milijardi dolara kao injekcija da program Ante Markovića uspešno dalje produži“, izložio je Delor.


Gligorov kaže da je to bio veoma povoljan arnžman.

„Mi bismo bili prva zemlja koja je dobila status pridruženog člana od svih onih zemalja koje su 1992. postale pridruženi članovi poput Ruminije, Bugarske.“

„Izvolite gospodo, kažite šta imate o ovom planu“, rekao je Delor.

Bio je tajac nekoliko minuta. Prvi se javio Franjo Tuđman.

„Znate šta gospodo, ja moram nešto iskreno da vam kažem. Ja nizakakve milijarde ne mogu odustati od ideje koja hrani ceo hrvatski narod da mi posle dugo godina obnovimo hrvatsku državu. To je za mene primarno“, rekao je Tuđman.

I nastao je tajac, a onda se javio Milošević.

„Ja više puta ponavljam, i hoću i pred vama ovde da kažem da sam ja za čvrstu federaciju ili modernu federaciju ili ništa.
Nek ide svako na svoju tsranu“, rekao je Milošević.


Posle nove pauze javio se Izetbegović.

„Nama je teško i bez Beograda i bez Zagreba. Mi smo tri naroda u Bosni i to ne može lako da bude. Mi smo uvek bili poseban entitet i to bismo voleli da ostanemo ali da se nađe solucija kako da sarađujemo sa Beogradom i Zagrebom“, rekao je Izetbegović.

Gligorov je rekao da ostali uglavnom nisu diskutovali.


„Potom je usledila pauza od jednog sata. Tu je doneta odluka na toj pauzi da trojka iz EU ima razgovore sa svakim predsednikom pojedinačno.

To je trajalo veoma dugo. Kad se to završilo, skupili smo se opet svi i predstavnici EU su saopštili da saglasnosti nema“, ispričao je Gligorov.

A onda su se predstavnici EU obratili svima prisutnima:

„Žalimo što ćemo morati da prenesemo Uniji da nema saglasnosti za ove predloge što smo dali. A šta će dalje biti, videćemo“.

Ostalo je dobro poznato šta se posle događalo.".



https://www.krstarica.com/vesti/politika/maske-su-pale-sta-je-odredio-sudbinu-jugoslavije/
 
Mislim da je tesko, uopste, razgovarati o "istinama i zabludama" bez konacnog dokumenta,
sporazuma Srbije i UN i sporazuma NATO alijanse i Srpske vojske...tako da je sve ovo bespredmetno i tema obicno nagadjanje
diletatanta ispred prodavnice uz osmu flasu piva. Mada, ako je na veresiju onda ima smisla ova tema zbog gazde koji placa,
a bog ce mu vratiti.
 
" https://cdn1.img.rs.sputniknews.com/images/111918/44/1119184452.jpg

1119184452.jpg


Злочин над Србијом који је променио свет: НАТО би морао да плати

19:52 18.03.2019
Владимир Судар

НАТО је дестабилизујући фактор у свету у последњих 20 година, мораће да одговара за поступке не само у Југославији и потпуно је логично да се постави питање репарација за војне интервенције широм света, изјавио је Евгениј Примаков, члан Одбора за међународне односе руске Државне думе.

Примаков је на панелу „20 година од бомбардовања Југославије — поуке за европску безбедност у 21. веку“ оценио да се акција НАТО-а из 1999, која је спроведена као „хуманитарна интервенција“, претворила у хуманитарну катастрофу.

Бомбардовањем Србије НАТО је отворио пандорину кутију и данас је ситуација на Косову и Метохији таква, да су „косовски екстремисти узели Европску унију као таоца“.


Примаков о бомбардовању СРЈ: Бачено око два килограма гвожђа на сваког становника


„Данас су односи Русије и НАТО-а ужасни, они су на дну“, нагласио је Примаков и додао да Русија данас нема партнера за дијалог ни у Европи, ни у НАТО-у, али да мора учинити све да се настави дијалог, јер је главно глобално питање очување мира, а то је лекција коју је Русија научила пре 20 година.

Дописни члан Руске академије наука Алексеј Громико навео је да је НАТО агресија на СРЈ била „удар на архитектуру глобалне безбедности“ и да се та „хуманитарна интервенција“ показала као „трагична за СРЈ, Европу и читав свет“.

Према његовим речима, последице упада НАТО-а у Југославију, осим великих патњи људи и материјалне штете, прошириле су се на читав свет, а представљале су и удар на односе са Русијом, јер су „Русима срушене наде да могу успоставити пријатељске односе са Западом“.

Такође, агресија на СРЈ је значила „делегитимизацију међународног рада у Савету безбедности УН“, чиме је систем међународног права почео да „клизи ка нихилизму“. Громико је истакао да је „на варварски начин наметнут концепт хуманитарне интервенције, који је до тада био без упоришта у међународном праву“.

„Бомбардовањем Југославије САД и НАТО су помогли бојовнике, што је довело до одвајања Косова од Србије, а затим и до делимичног признања независности Косова, што је отворило Пандорину кутију, јер су многи после тог преседана почели да сматрају право на самоопредељење као најважније, што је довело до бројних сукоба“, рекао је Громико.

Турчак о бомбардовању СРЈ: Кривци нису добили заслужену казну

Уз то, „косовска авантура“ је довела до несклада унутар ЕУ и испоставило се да је Унија неспособна да решава проблем Косова, што је показала и пропаст бриселских преговора.

„Услед бомбардовања и стварања протектората, Косово је постало енклава радикалног национализма у којој је обновљена идеја ’велике Албаније‘, која умало није 2001. године сахранила једну државу Југоисточне Европе — Македонију“, подсетио је Громико.


Једна од трагичних поука је и „ћорсокак настао стварањем вештачких држава, попут Косова и Босне и Херцеговине“, чијем су стварању претходили „бомбардовање, хибридни рат и цинизам“.


Бивши шеф дипломатије и амбасадор СРЈ у Уједињеним нацијама од 1995. до 2000. године Владислав Јовановић оценио је да је интервенција НАТО-а по дефиницији била агресија, јер је покренута без одговарајуће резолуције СБ УН и што је још горе, била је и злочин против мира. Земље које су бомбардовале СРЈ, „заклониле су се иза преувеличаних података о жртвама у сукобу српских снага безбедности са терористима“.

„Претходница агресије СРЈ била је кампања демонизације српског народа, гора него што је спровођена против Немачке и Јапана у време Другог светског рата, а циљ је био да се оправда бомбардовање“, истакао је Јовановић.


Турчак Вучићу: Русија ће увек бити на страни Србије

НАТО агресија на СРЈ показала је да само нуклеарно наоружање може одвратити једину суперсилу од напада на суверене земље, што је показао и раст броја држава које су набавиле или се спремају да набаве нуклеарно оружје, а убрзала је и опоравак Русије и Кине.

Кад је реч о евентуалном пријему Косова у УН, Јовановић сматра да пријем СРЈ у светску организацију годину и по после агресије за Србију има јачу снагу од Резолуције 1244.
Показало се да Косово не може постати чланица УН без воље Србије и зато међународни фактори годинама покушавају да „сломе нашу чврсту вољу“.

„Агресија је задала велики ударац Уједињеним нацијама, ударац од кога се до данас нису опоравиле и ја сам је упоредио са нападом Италије на Абисинију, којим је престала да постоји Лига народа“, истакао је Јовановић.


НАТО и САД морају проћи кроз катарзу, признати и прихватити одговорност за агресије на СРЈ, Либију, Ирак и Сирију, платити репарације и тако отворити пут сарадњи, закључио је Јовановић.


Аустријски дипломата Волфганг Петрич, који је био посредник ЕУ у време преговора у Рамбујеу, рекао је да је преговарачки тим Србије, који је предводио проф. др Ратко Марковић, био одличан и да је хтео да настави преговоре, али да Слободан Милошевић није хтео наставак, због чега је и дошло до бомбардовања.


Вучић: НАТО агресија била тежак злочин против Србије


Петрич је додао да су „преговори у Рамбујеу били последња прилика да Косово и Метохија ’остану у саставу СРЈ‘, али је Слободан Милошевић донео ’погрешну политичку одлуку‘“. Он је подсетио да је бивши председник СРЈ још 1998. године потписао споразум са америчким дипломатом Ричардом Холбруком, којим су НАТО авиони добили право да надлећу Косово.

Директор канцеларије за КиМ Владе Србије Марко Ђурић рекао је да нема сумње да је „хуманитарна катастрофа на Косову“ била изговор за агресију НАТО-а на СРЈ и да је била део „шире геополитичке агенде оних који су извршили агресију“.

Према његовим речима, „сви конкретни поводи за агресију нису преживели тест времена“, а сви изговори, односно наводни хуманитарни циљеви интервенције, показали су се као лажни и испразни.

„Први мотив агресије била је отимачина територије Србије да би се извршила анексија суседној држави, а други је био слабљење геополитичког капацитета српског народа“, рекао је Ђурић и додао да за 20 година нису остварени ти циљеви.".

https://rs.sputniknews.com/politika/201903181119184748-nato-bi-morao-da-plati-srbiji-/
 
"NEMAČKI ISTORIČAR OTKRIVA ZA DOJČE VELE:

Najpre sam imao simpatije za Albance, ali... Nije Srbija bombardovana 1999. da joj se uzme samo Kosovo, pozadina je mnogo ozbiljnija!



POLITIKA 07.04.2018. 21:57h
Doktor Kurt Grič je nemački istoričar i istraživač koji se intenzivno bavi sukobom u bivšoj Jugoslaviji, o čemu je do sada objavio tri knjige i pedesetak stručnih tekstova. Njegova knjiga Rat za Kosovo trebalo bi da bude objavljena i na srpskom jeziku do kraja godine.



Ključna Gričova teza je da su rat na Kosovu i bombardovanje Jugoslavije bili prekretnica za NATO. “Od tada se zapadne vojne intervencije širom sveta više i ne propituju”, istakao je Grič u velikom intervjuu povodom izlaska njegove knjige za portal Dojče vele.



Gospodine Grič, na nemačkom ima mali milion knjiga o Kosovu i raspadu bivše Jugoslavije. Šta će nam još jedna knjiga?




Kurt Grič: To pitanje sam i sebi postavio u predgovoru. Činjenice govore da je rat za Kosovo bio početak, ako hoćete, novog svetskog poretka. Kosovo je bilo na početku kao rat u kojem je NATO sebe ovlastio da deluje van granica članica Alijanse. Kosovo je na početku novih ratova, slede druge intervencije u inostranstvu, Makedonija, rat u Avganistanu, Irak – gde nisu učestvovali sve članice NATO, onda 2011. Libija i u međuvremenu i istočno proširenje NATO koje se razvija od devedesetih do danas i vodi do rivalskog odnosa sa Rusijom. Neki kažu da je to ponovo oživelo Hladni rat. Ali na početku svega je kosovski rat.



Tu smo već kod centralne teze Vaše knjige. Pišete da je intervencijom 1999. NATO od “odbrambenog” prerastao u “intervencionistički” savez. Kako se to otkriva?




Vrlo konkretno u tome što je napad na Jugoslaviju počeo bez rezolucije Saveta bezbednosti i tako de jure bio napadački rat zabranjen međunarodnim pravom. To se vidi i po tome što je NATO u aprilu 1999, povodom svog pedesetogodišnjeg postojanja, proširio sopstveni ugovor. U odlučujućim delovima je prešao sa defanzivnih na ofanzivne zadatke, sa odbrane na intervencije.



Da li je NATO želeo da bombardovanjem Jugoslavije stvori takav presedan ili je to, kako pišete na drugom mestu, bio “zgoditak” za NATO?




Mislim da ima ponešto od obe stvari. S jedne strane u Sjedinjenim Državama – vojno, politički i ekonomski najjačoj članici NATO – od ranih devedesetih godina postoji držanje u stilu:sa UN kad god je moguće, bez UN kad je neophodno. To je programski zacrtano već u ranoj fazi Klintonove administracije. Već početkom devedesetih se vide pokušaji da se umeša u ratove tokom raspada Jugoslavije. Tu se vidi da je NATO posle kraja Hladnog rata odlučio da preuzme i druge zadatke osim “samo” bezbednosti zemalja Alijanse. Istovremeno je tematika Kosova na neki način išla naruku NATO. Tu je prepoznat konflikt za koji se moglo pretpostaviti da će eskalirati ukoliko jedna strana bude vojno podržana. I to da će eskalirati tako da se može dobiti izgovor za vojnu intervenciju – tako je i bilo.




Jedna sporedna teza privlači pažnju. Dok se u Vašingtonu raspravljalo u intervenciji, predsednik Klinton je još pokušavao da se ispetlja iz preljubničke afere sa Monikom Levinski. Dakle predsednik koji je privatno”previše” potentan, hteo je, kako pišete, da dokaže potenciju NATO i tako skrene pažnju sa svojih problema u SAD. Verujete li zaista u to?



Ta teza nije u centru knjige, ali sam ukazao na to da su tokom 1998. pojedini posmatrači i novinari u samoj Americi tako predstavili stvari. Lično verujem da bi i bez Klintonove afere američki angažman na Kosovu prošao na isti način. Ali, kad se već išlo ka tome da se stvori opravdanje za mešanje NATO, onda je bilo dobrodošlo da se jednim udarcem ubiju dve muve.





Uvereni ste da je već bilo prekasno kada se došlo do pregovora u Rambujeu, da su već postojali detaljni planovi napada i čvrsta odluka da se u njih krene. Postavljeni su uslovi, pišete, koje Milošević nije mogao da prihvati. Ali prihvatio je štošta nakon 78 dana bombardovanja.



Ali jedan uslov nije, niti je morao: da trupe NATO okupiraju Srbiju i Kosovo. Dakle u Sporazumu iz Rambujea, u 8. članu dodatnog dokumenta poznatog kao Aneks B, stajalo je da NATO u celoj Jugoslaviji sme slobodno da se kreće. Čak da bi Jugoslavija, to jest Srbija, morala da plati za smeštaj i boravak trupa NATO, a te trupe naravno – kao i širom sveta – ne bi potpadale pod jurisdikciju zemlje u kojoj se nalaze već samo pod sopstvena pravila. Taj pasus Milošević na kraju nije morao da prihvati.




Citirate i stratega britanske vojske Džonatana Ejala, koji je kasnije rekao da je Milošević znao da će Kosovo postati nezavisno – sa ili bez rata. Čemu onda rat?



To je pitanje o kojem se do danas kontroverzno diskutuje… Milošević je svakako znao da ne može da pobedi NATO, a priče o Jugoslaviji kao moralnoj pobednici su naravno bajke za malu decu.

Iz mnogih izvora znamo da se Jugoslavija od sredine 1998. primetno uzdržavala od vojnog delovanja na Kosovu. Dakle, najkasnije posle sporazuma Holbruka i Miloševića su trupe bile uzdržanije i upozoravane su da će zločini protiv civila biti primećeni i kažnjeni – tako je i bilo.

To je bio pokušaj da se NATO-u ne pruže prilika i povod. S druge strane, kada pogledamo šta se desilo u Račku, može se reći da Jugoslavija nije imala pravu šansu da zadrži Kosovo. Tu bi verovatno samo aktivna mirovna politika mogla da spreči rat, bez plaćanja cene potpunog – između ostalog i vojnog – poraza.

Problem s Rambujeom je bio što bi Srbija potpisom izbegla rat, ali bi istovremeno prihvatila trupe NATO na celoj teritoriji, što se svodi na okupaciju. To je odredba za koju su mnogi oficiri širom sveta rekli da je ni njihove zemlje nikada ne bi prihvatile.

NE PROPUSTITE

ŠOKANTNA TVRDNJA BEČKOG STRUČNJAKA - OVO JE PRAVA ISTINA: Bombardovali su nas samo zato što je Milošević odbio da usliši ovu želju Zapada

(FOTO) POSLE 19 GODINA: Protutnjao prvi voz preko Žeželjevog mosta


Nemačka javnost pa čak i poslanici su tek nekoliko sedmica nakon početka bombardovanja saznali šta je pisalo u Aneksu B. Neki političari Zelenih su se onda pokajali što su podržali intervenciju. Zašto je za poslove NATO bilo tako važno da i Nemačka učestvuje?



To je najbolje rekao Džejmi Šej, portparol NATO. Rekao je da je za rat bilo odlučujuće pridobiti javno mnjenje u Nemačkoj i da bi, da je izgubljena naklonost Nemaca, bila izgubljena naklonost u celoj Alijansi. Razlog je što rat nije deklarisan kao napadački rat – iako je to međunarodnopravno bio – već je predstavljen kao prva velika intervencija u korist potlačenih ljudi i ljudskih prava. Stoga se baš u nemačkoj javnosti masivno išlo na kartu antifašističkog otpora. Sugerisano je da je to borba protiv novog Hitlera. Milošević je navodno novi Hitler, a Srbi novi nacisti. Zna se da se protiv istorijskog Hitlera borilo iz dobrih razloga, zato se i išlo na to: ako ne podržite rat protiv Miloševića, onda je to isto kao da ništa ne preduzimate protiv Hitlera. A takvu etiketu nemačka javnost sebi nije htela da dozvoli po drugi put u istoriji.





Dakle, Nemci kao moralna instanca? Ako Nemci kažu da se ide u rat, onda mogu i ostali jer Nemci važe za narod koji je društveno preradio sopstvene zločine.



Ide pomalo i u tom pravcu. Ali u prvom redu je stav Nemačke ka spolja delovao po devizi: ako i Nemačka koja od 1945. nije smela da vodi ratove, ako čak i Nemci stoje na strani dobra, onda ni mi ne smemo da se uzdržimo. Ne treba zaboraviti da je 1999. vođen prvi nemački rat od 1945, dakle prvi put se nemački vojnici bore u inostranstvu, a da ih ne vodi Adolf Hitler.

Ako Nemci učestvuju, onda i Britanci, Francuzi i drugi moraju, to je bila logika.





S jedne strane je Nemačka bila neophodna, s druge Vi zastupate staru tezu, da se kroz raspad Jugoslavije ponovo ujedinjena Nemačka na neki način emancipovala. Zašto je to bilo potrebno Berlinu?



Činjenice jasno pokazuju da su određene elite u sferi Bundesvera i spoljne politike već dugo radile na tome da otklone spoljnopolitičku suzdržanost – koja, ne treba zaboraviti, nije bila dobrovoljna već je Nemačkoj nametnuta posle Drugog svetskog rata. Ponovno ujedinjenje je pokazalo da se odnosi moći u Evropi pomeraju, SSSR je bio u padu, a onda se i raspao, dok je Nemačka dobila skoro dvadeset miliona novih građana, novo tržište, a nemačka privreda je 1990. slično kao danas bila jedna od najjačih izvoznih ekonomija sveta. Mislim da se tu ponudila prilika da se politički i – preko NATO-a – vojno postane aktivniji. Mislim da je Sjedinjenim Državama bila potrebna Nemačka kao mlađi partner za opravdanje rata, baš kao što su i Nemačkoj bile potrebne SAD. Jer, to se mora jasno reći, bez Amerike ne bi bilo Kosovskog rata.


Srbiju ili, bolje reći, Srbe je 1999. uveliko bio loš glas iz Srebrenice. Podtekst je bio: oni koji su počinili jedan genocid mogu lako počiniti i drugi.




...



[..."

(Kurir.rs / Dojče vele, RTS)".


Nastavak na :



https://www.kurir.rs/vesti/politika...uzme-samo-kosovo-pozadina-je-mnogo-ozbiljnija

- - - - - - - - - -

1441901_06-copy1111_ff.jpg


- - - - - - - - - -

1441905_06-copy_ff.jpg


- - - - - - - - - -

1441907_06-222_ff.jpg
 
" "НАТО ЈЕ ГАЂАО СРБИЈУ, А УБИО МЕЂУНАРОДНО ПРАВО!"
Следећа жртва ће бити Европа!



19-03-2019 07:08

Учесници панела о принципима немешања у унутрашње послове територијалну целовитост суверених држава сагласили су се да међународно право које је прекршено у случају бомбрадовања Југославије не постоји и да у њему доминира принцип "јачег", док је Рафаел Израели са Хебрејског универзитета у Јерусалиму поставио питање постојања и саме међународне заједнице.

Илустрација (Фото: Правда)

Рафаел Израели наводи да је његова главна претпоставка да међународна заједница не постоји, јер се око сваког питања светске силе "гложе".

"Уместо да кажемо да нема међународног права тачније је рећи да не постоји међународна заједница", рекао је Израели.

Додаје да велике силе говоре једно, а раде друго називајући их лицемерним и у том смислу поменуо да је Русија током рата између Ирака и Ирана обема земљама продавала оружје.

"Када је исти човек из публике навијао прво за једног, па за другог боксера и када су га питали како може да навија за обојицу рекао је да он не навија ни закога, већ да је зубар", пренео је Израели одговор једног руског дипломате.

Алексеј Кондратјев, члан Комитета за науку, образовање и културу Савета федерације који је био присутан на конференцији реаговао је на то, те навео да је Изреал подржао Американце за време "Ирангејта" одосно када су исто то чиниле и САД.

Кондрјатев је рекао и да се од бомбрадовања Југославије 1999. године с аспекта међународног права у свету ништа није променило и да је "право јачег" почело да доминира.

Говорећи о историји Србије која је, како је рекао, устала против Хитлера и борила се до "последње капи крви", као и Русија, Кондрјатев је констатовао да је Русија поносна зато што има такву браћу и поручио да је Косово срце Србије након чега је уследио аплауз у сали.

Оцењује и да је 1999. први пут од оснивања УН примењена сила против једне суверење земље без сагласности те организације и да је НАТО водио рат против мале земље гађајући цивилне циљеве и употребаљавјући забрањено оружје.

Навео је да је Алијанса гађала Србију око 700 пута и да је то била демонстрација силе против мале суверене земље којај није представљала никакву опасност по мир и безбедност у региону.

Кондратјев је указао да је бомбардовање оставило трајне последице на животну средину и изазвало незапамћену еколошку катастрофу будући да је, каже, бачено 2.300 ракета, 48.000 бомби и 12 тона пројектила са осиромашеним уранијумом.


Говорио је о хиљаду убијених и 5.000 рањених припадника војске и полиције и око 2000 који су, каже, означени као колатерална штета.

Додао је да према проценама српских експерата материјаланллна штета износи око 103 милијарде долара.

"Бомбардовање је нанело велику шттеу поверењу међу државама и избацило војни аспект у први план. Нису извучене праве поуке и даље постоји пракса примене двоструких стандрада и једностране примене норми међународног права", навео је Кондратјев и закључио да је неопходно вратити се изградњи система европске безбедности који би искључио даљу деградацију мировног система.

Председник Националног покрета Русофила из Бугарске, Николај Малинов указао је на значај принципа немешања у унутрашње ствари суверених држава.

"Ја то говорим са болом, јер је тадашња влада моје земље, без обзира на антиратне протесте које смо организовали, препустила свој ваздушни пропуст за наношење удара на наш братски народ И СРЈ", рекао је Малинов.

Указује на неке проблеме који се, како је навео, заобилазе последњих 20 година, попут санкција која су уведене СРЈ.

"Према резултатима неких анализа, штета од санкција и војних операција, износи много и много милијарди евра", рекао је Малинов.

Са "болом и горчином" констатује да одређени чиниоци из ЕУ И НАТО пренебегавају "цинично међуанродно право", те је оценио да се извоз демократије претворио у "циничну праксу" у односу на земље богате ресурсима, по цену њихове дестабилизације и дестабилизације читавог региона.

Додао је да питање о месту и улози Уједињених нација и Савета безбедности УН добија невероватну тежину, те је оценио да треба инсистирати на покретању процеса Хелсинки 2.

"Предстоји нам трка у наоружању, после изласка САД из уговора. Ако не будемо свесни да ће прва настрадати Европа, то значи да 20 година након бомбародвања СРЈ ништа нисмо научили", упозорио је Малинов.

Као три најважније поуке, које је потребно извући, навео је дијалог, политичко решавање проблема и мир.

Ханс Кехлер са Института у Инсбруку назвао је бомбардовање 1999. године "трагедијом" која се догодила у околностима када није важио механизам расподеле моћи који је мефју чланицама СБ постојао до Хладног рата после којег је, каже, превладао униполарни свет.


"Мора да постоји равнотежа моћи у СБ, јер је то била изворна идеја 1945. када су четири земље основале организацију и тада се ниједна чланица СБ не би усудила да направи корак као 1999. године", рекао је Кехлер.

За њега није било ниједног позитивног аспекта у преговорима у Рамбујеу уз оцену да оно што је тада било на столу не би прихватила ниједна разумна влада.

"Да је Србија то прихватила, то би била потпуна предаја суверенитета дела своје територије. Не видим ниједан позитиван ефекат тих преговора", рекао је Кехлер.

Осврнуо се и на термин "међународна хуманитарна интервенција" којим се покушава, каже, објаснити разлог НАТО агресије на Србију, истичући да том синтагмом не може да се назове нешто током чијег је спровођења почињен велики број ратних злочина.

Народни посланик и новинар Мирослав Лазански наводи да је "брутална истина" да међународно право не постоји, односно да оно постоји само између приближно једнаких држава по политичкој, економској и војној снази, док је термин "правда" само "обична апстракција".

У том контексту, осврнуо се и на агресију НАТО-а пре 20 година, наводећи да то јесте било флагрантно кршење међународног права и злочин против мира, односно да је НАТО изашао из одбрамбено дефинисаних улога и статута те 1999. године, али је рекао и да је могуће да је "такав ватромет" био потребан НАТО-у да би упутили поруку Русији.

Лазански је рекао да је нама сада остало да се позабавимо тиме како ћемо изаћи из косовског кошмара, али је оценио и да се Запад сигурно неће покајати што је допринео таквој ситуацији управо бомбардовањем, нити ће признати своју грешку или платити за причињену штету.

"Нама остаје да из тога извучемо одређену поруку, да јачамо нашу економију и одбрану, да видимо ко су нам прави савезници у свету и да правимо праве потезе, да не истрчавамо пред руду и да знамо где је граница нашег националног интереса и достојанства", поручио је Лазански.".


http://www.pravda.rs/2019/3/19/nato...junarodno-pravo-sledeca-zrtva-ce-biti-evropa/
 
Mislim da je tesko, uopste, razgovarati o "istinama i zabludama" bez konacnog dokumenta,
sporazuma Srbije i UN i sporazuma NATO alijanse i Srpske vojske...tako da je sve ovo bespredmetno i tema obicno nagadjanje
diletatanta ispred prodavnice uz osmu flasu piva. Mada, ako je na veresiju onda ima smisla ova tema zbog gazde koji placa,
a bog ce mu vratiti.

Hahahahaha...evo ga ‚‚obrazovani‚‚ rechner27 sa sve duplim , troduplim ili multi...profilima...hahahahaha
 
Poslednja izmena:
"ШЕФ НЕМАЧКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ:
НАТО бомбардовање Југославије и немачко војно учешће били су исправни!


23-03-2019 09:14

Министар иностраних послова Немачке Хајко Мас сматра да је НАТО бомбардовање бивше СР Југославије било исправно, као и немачко учешће у тој војној акцији.

nemacka_vojska_jt.png


Немачка војска (Фото: Јутјуб)

- Мишљења сам да је деловање НАТО било исправно. Не бих желео да замислим шта би се све тамо десило да није било интервенције - казао је Мас у изјави дневнику "Штутгартер Нахрихтен".


Он тврди да је Немачка у томе учествовала зато што је имала "одговоран приступ".


:think:

Sta ocekivati od jednog Nemca koji nije zaboravio na dva izgubljena svetska rata u XX veku , za koje okrivljuju upravo Srbe i Srbiju ...?
 
Kao sto ima i ovakvih ljudi u Nemackoj :


"ВИМЕР:
Рат против Србије још траје, Косово је амерички носач авиона на земљи


25-02-2019 09:15

Угледни немачки политичар Вили Вимер изјавио је да је Косово као држава било планирано још од краја 80-их и да је "његова једина сврха да буде амерички носач авиона на земљи".

VILI_VIMER_KOSOVO_PRAVDA.jpg


Вимер је, у интервјуу за "Вечерње новости", које подсећају да је он још 2000. рекао да је Косово "потреба Америке да доминира Балканом", указао да од агресивног рата против СРЈ 1999, НАТО, предвођен САД, није престао са сукобима.


Лист преноси његове речи да "ратна коалиција у Вашингтону води константну борбу против председника Доналда Трампа јер им је жеља да се настави с ратовима, а главна мета је Европа".

Овај бивши немачки посланик, државни секретар и потпредседник Парламентарне скупштине ОЕБС-а, оценио је да је евентуална понуда Србији да уђе у Европску унију, ако призна лажну државу Косово, наставак рата против Србије.


"Овај захтев је чудан. Њиме се наставља рат против Србије који је морао бити заустављен пре инвазије на вашу земљу", рекао је Вимер.

Он је поновио да је рат против Југославије био илегалан и да се за "решење конфликта мора инсистирати на изворној Резолуцији 1244 СБ УН" из 1999.

Откривен прљави план Шиптара, укључују Русе у скандалозно цртање граница! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг".

 

Back
Top