Истина о Сребреници

То је био тежак ратни злочин.......
Istina Mitke, to je bio ratno zlocin po svemu sudeci, jer sto rece Toma Fila u uvodu ove teme genocid je kad kao u 2. svetskom ratu zelis da istrebis sve, i musko i zesnko i decu, tako da je taj termin krajnje upitan, ali bez ozbira ne sve, i da postoji sud na svetu koje ce nekada u buducnosti preinaciti presude, treba li da izgubimo svu ljudskost i plemenitost za tudju bol i da kazemo "pa dobro, mi smo bili u pravu, branili smo se, to je rat?"

Ja mislim da apsolutno ne, jer onog trenutka kad to kazemo, mi se , uslovno receno, zaista i prevaramo u genocidne ljude i zivotinje.

Postujmo tudju bol da bi drugi postovali i nasu, drugacije ne ide i nikad nije ni islo. I duboko se stidim ljudi koji slave taj cin ili kazu "steta sto ih nije bilo jos", to su za mene "psi rata" liseni bilo kakve vise ljudskosti i sa kojima nemam nista zajednicko, pa neka su Srbi do sutra. To su gola gomna cije je mesto u zatvoru, kakvi Srbi kakvi bakraci....takvi brukaju srpstvo a jos vise pravoslavlje jer nemaju saosecanja za drugoga.
 
Poslednja izmena:
Istina Mitke, to je bio ratno zlocin po svemu sudeci, jer sto rece Toma Fila u uvodu ove teme genocid je kad kao u 2. svetskom ratu zelis da istrebis sve, i musko i zesnko i decu, tako da je taj termin krajnje upitan, ali bez ozbira ne sve, i da postoji sud na svetu koje ce nekada u buducnosti preinaciti presude, treba li da izgubimo svu ljudskost i plemenitost za tudju bol i da kazemo "pa dobro, mi smo bili u pravu, branili smo se, to je rat?"

Ja mislim da apsolutno ne, jer onog trenutka kad to kazemo, mi se , uslovno receno, zaista i prevaramo u genocidne ljude i zivotinje.

Postujmo tudju bol da bi drugi postovali i nasu, drugacije ne ide i nikad nije ni islo. I duboko se stidim ljudi koji slave taj cin ili kazu "steta sto ih nije bilo jos", to su za mene "psi rata" liseni bilo kakve vise ljudskosti i sa kojima nemam nista zajednicko, pa neka su Srbi do sutra. To su gola gomna cije je mesto u zatvoru, kakvi Srbi kakvi bakraci....takvi brukaju srpstvo a jos vise pravoslavlje jer nemaju saosecanja za drugoga.

Када ће други поштовати нашу бол?!

Све усташе и моџахедини Крстарице само се исмевају са жртвама ии то 100 пута већима .

Непризнају их ....

Поштовање туђега бола са стране срба је немерљиво веће .....
 
Kakve to veze ima? Percepcija cijelog svijeta - cijelog, bez izuzetka - je ta da Srbi s lokalnih brda gađaju Sarajevo.
Džaba ti je tu administativni popis stanovništva Sarajeva, pa nisi rokao po Ilidži, naravno.
Zamisli koliko je ofanziva ma RSK pokrenuto iz Zagreba? Pa oni orkani s kojima ste rokali po Zagrebu onda imaju izgovor, ili kako?
Percepciju su stvorili razni Gebelsi.
 
Genetika, lol.
Šta se želi reći s ovim prilogom?
Pa ti dobro znaš ko si i ko su ti preci, ako i ne znaš ima relativno jeftino da to saznaš, uputiću te ako želiš !
U svakom slučaju genetika će i vas kao i Hitlera onomad baciti u ponor istorije , evo ti još jedan video da saznaš ko si i šta si !
Ovo je tvoj Hrvat, Dalmatinac, razuman i školovan čovek postavio, genetika napreduje a fašizam se koprca na društvenim mrežama !?

 
Када ће други поштовати нашу бол?!

Све усташе и моџахедини Крстарице само се исмевају са жртвама ии то 100 пута већима .

Непризнају их ....

Поштовање туђега бола са стране срба је немерљиво веће .....
Postovace,kad mi budemo sami sebe poštovali.

Ko je nama kriv ,što smo posle ratova zaboravljali svoje žrtve i u ime bratstva i jedinstva gazili preko svojih leševa.

U jednoj jami ,naše žrtve su ležale 50 godina i čekale dostojnu sahranu.
I ležali bi još ,da hrvati nisu krenuli ka otcepljenju.
Toliko jama i stratišta je bilo koliko hoćeš.

Toliko o tome.....
 
Postovace,kad mi budemo sami sebe poštovali.

Ko je nama kriv ,što smo posle ratova zaboravljali svoje žrtve i u ime bratstva i jedinstva gazili preko svojih leševa.

U jednoj jami ,naše žrtve su ležale 50 godina i čekale dostojnu sahranu.
I ležali bi još ,da hrvati nisu krenuli ka otcepljenju.
Toliko jama i stratišta je bilo koliko hoćeš.

Toliko o tome.....
Nije tako jednostavno , ovaj narod (kad kažem narod mislim na celo područije ex yu) sposoban je da ubije komšiju zarad pola metra što mu je ušao u njivu !
Svi ratovi ovde su vođeni isključivo na verskoj ili ekonomskoj prirodi , nikad ni jedan seljak iz Hrvatske ne bi došao da živi u Semberiji ili u Trebinju , on se jednostavno ne bi mogao snaći u drugačijoj klimi i poneblju. Rat je uobičajeno kockarski dug veleposednika i njihove želje da ne propadnu. Zatim ideologije da je neko iznad ostali rasa tj.da je naša religija iznad njihove , pa ih treba...
 
Kad su Srbi ušli u Srebrenicu zatekli su 0 (i slovima nula) Srba u njoj. Šta se desilo sa 1632 Srba?
Ako je od tih 5746 muslimana polovina bila ženskog roda, dolazimo do brojke od 2900 muslija.
Ako odbijemo decu i starce koji su evakuisani - nekom normalnom računicom dolaziš do broja od
maksimalno 60% preostalih - to je najviše 1700 ljudi.
Od tih 1700 ljudi je 10.000 pobijeno?

Daj bre, u to ne veruje niko normalan, čak ni ove rvatijanske budaletine na forumu, to je najgluplja moguća propaganda
protiv Srba. Ko povezuje genocid i Srebrenicu, samo pokazuje da je ili izuzetno glup ili izuzetno zlonameran.
Ne računam sudije u Hagu - oni su bednici plaćeni za to.
ДИВЉАЧКИ интензитет пропаганде и бесрамност лажи којима се суже БАЗНИЈАНСКЕ
марионете и остали србомрзачки полусвет, траже озбиљну контраакцију СНС МУТАВАЦА,
пошто овомом дивљању се крај не назире!

ПРИМЕР ДИВЉАЧКЕ БОШЊАКИСТАНСКЕ НЕКРОФИЛИЈЕ:

У СРБИЈУ су живи дошли и, уз пратњу представника Високог комесаријата
за избеглице УН, па у “треће земље” отпутовали:


Назиф (Заим) Хасић, рођен 1. 3. 1941. године (у списку Федералне комисије заведен под бројем 2.868);
Зијад (Бећир) Сејдић, 20. 5. 1962. из Луке, Сребреница (7.021);
Исмет (Авдија) Бегановић, 4. 12. 1950. из Костијерева, Зворник (959);
Ибришим (Шабан) Борић, 10. 6. 1969. из Доње Врсиње, Власеница (1.207);
Абид (Мустафа) Мујић, 14. 8. 1970. из Вољавице, Братунац, (5.200);

Сакиб (Бего) Кабиловић, 5. 10. 1962. Карачићи, Сребреница (3.968);
Халид (Хајрудин) Велић, 13. 1. 1975. Побуђе, Братунац (7.978);
Сувад (Ахмет) Рамић, 9. 9. 1977. Припећак (6.573);
Бесим (Едхем) Хасановић, 29. 3. 1978. Братунац (2.574 и 2.575 - уписан у званичном списку на два места);

Азем (Хакија) Куртић, 17. 2. 1962, Јошева, Братунац (4.280);
Шефик (Шемсо) Омеровић, 28. 11. 1953, Рађеновићи, Сребреница (6.122);
Алмир (Азем) Алић, 10. 2. 1977. Рађеновићи, Сребреница (300);
Рамиз (Рамо) Мујић, 18. 8. 1979, Луке, Жепа, (5.321)..............

................СВЕ ОВЕ ОСОБЕ СЕ НАЛАЗЕ НА СПИСКУ "ЖРТАВА" У ПОТОЧАРИМА.
 
Postovace,kad mi budemo sami sebe poštovali.

Ko je nama kriv ,što smo posle ratova zaboravljali svoje žrtve i u ime bratstva i jedinstva gazili preko svojih leševa.

U jednoj jami ,naše žrtve su ležale 50 godina i čekale dostojnu sahranu.
I ležali bi još ,da hrvati nisu krenuli ka otcepljenju.
Toliko jama i stratišta je bilo koliko hoćeš.

Toliko o tome.....

Нетачно ...

У име сопствона каријеризма су срби пропуштали најгоре ...

Ево данас...

Нема братства и единства 20 година .. и ко је на 'вруху србије'

Каријеристкиње и каријеристи ....

Да ли су најбољи 'на власти' или у јавној служби

Па јесу . .али не по целу заједницу ... већ по себе

Срби не поштоју србе

.. зато што свако гледа да им се ушлихта .. и то шлихтарама као Весић .... да би добили посао и паре

Сваки мисле зашто не би крао .. па други и више краду

Није за ДАНАС братство и јединство криво

Вратимо се у 19 век

Колико су се клале межу собом трговци обреновижи и карађорђевићи

Вратимо се и даље у средњи век ...

Шта је било битно Велможама северно од призрена и Марка Мрњавчевиће .. па да га нападну са севера .. када су га турци напали са југа ....

Ниј ебило тада ни батства ни јединства

Можда баш зато што никада у срба

није БРАТ гледан као саборац .. већ неко ко са ким треба имање делити никад није било ЈЕДИНСТВА против комшије

јер је било милије јашт'и комијину ћерку .....
 
Nikakve offshore “ nezavisne “ komisije po porudzbini ne mogu promenuti presudu medj. Haskog tribunala o genocidu u Srebrenici. Kao ni ranija javna priznanja Dragana Covica i Milorada Dodika.
Poručuje se u kafani, Wolt-u, drugim dostavnim firmama a komisije rade i iza sebe ostavljaju trag. Znam da je za mnoge preveliki napor da pročitaju a pri tom i njihov mozak analizira pročitano ali u svemu napisanom te "naručene" komisije stoje podaci, istorijska građa i istina. Ovo nije Rudger&Finn, ovo su ljudi koji imaju integritet.
 
Sve što se dešava ne čini priroda, božanstva, bog, sudbina, kismet, amanet ... Sve što se dešava čine ljudi , a ljudi su , pohlepni , zajedljivi, mrzovoljni, besprizorni , svoju grešku možete tražiti samo u ljudima , što bi naši stari rekli u društvu , ili se ne družite ili preživite, mali sarkazam od mene, nemojte šta zameriti
Hrvati su samo mrzovoljni Srbi
 
ДИВЉАЧКИ интензитет пропаганде и бесрамност лажи којима се суже БАЗНИЈАНСКЕ
марионете и остали србомрзачки полусвет, траже озбиљну контраакцију СНС МУТАВАЦА,
пошто овомом дивљању се крај не назире!

ПРИМЕР ДИВЉАЧКЕ БОШЊАКИСТАНСКЕ НЕКРОФИЛИЈЕ:

У СРБИЈУ су живи дошли и, уз пратњу представника Високог комесаријата
за избеглице УН, па у “треће земље” отпутовали:


Назиф (Заим) Хасић, рођен 1. 3. 1941. године (у списку Федералне комисије заведен под бројем 2.868);
Зијад (Бећир) Сејдић, 20. 5. 1962. из Луке, Сребреница (7.021);
Исмет (Авдија) Бегановић, 4. 12. 1950. из Костијерева, Зворник (959);
Ибришим (Шабан) Борић, 10. 6. 1969. из Доње Врсиње, Власеница (1.207);
Абид (Мустафа) Мујић, 14. 8. 1970. из Вољавице, Братунац, (5.200);

Сакиб (Бего) Кабиловић, 5. 10. 1962. Карачићи, Сребреница (3.968);
Халид (Хајрудин) Велић, 13. 1. 1975. Побуђе, Братунац (7.978);
Сувад (Ахмет) Рамић, 9. 9. 1977. Припећак (6.573);
Бесим (Едхем) Хасановић, 29. 3. 1978. Братунац (2.574 и 2.575 - уписан у званичном списку на два места);

Азем (Хакија) Куртић, 17. 2. 1962, Јошева, Братунац (4.280);
Шефик (Шемсо) Омеровић, 28. 11. 1953, Рађеновићи, Сребреница (6.122);
Алмир (Азем) Алић, 10. 2. 1977. Рађеновићи, Сребреница (300);
Рамиз (Рамо) Мујић, 18. 8. 1979, Луке, Жепа, (5.321)..............

................СВЕ ОВЕ ОСОБЕ СЕ НАЛАЗЕ НА СПИСКУ "ЖРТАВА" У ПОТОЧАРИМА.
'Ајдемо даље..... z:lol:

Сребренички муслимани Един Нумановић и Теуфик Орић, који су проглашени мртвима
а њихова имена се налазе на списку страдалих у јулу 1995. године...
"ЗАКОПАНИ" у ПотоЋарима.. z:lol:


АЛИ: ЕДИН И ТУФИК су недавно дошли МРТВИ у матични уред општине Сребреница
и тражили изводе из матичне књиге рођених,
како би гласали на локалним изборима!
:zcepanje::zcepanje::zcepanje::hahaha::hahaha::hahaha::zcepanje::hahaha::zcepanje::zcepanje::zcepanje:
 
Poslednja izmena:
ЈОШ ЈЕДНА ПРИЧА О РАЗМЕРАМА БЕСТИДНОГ НЕКРОФИЛСКОГ ПЕРФОРМАНСА "ПОТОћАРИ":
performans.jpg


Хаша Омеровић из Тузле, није дозволила да у Меморијалном центру у Поточарима буду
сахрањени посмртни остаци њеног мужа Меха, који је као цивил настрадао 12. јула 1995.
године приликом покушаја пробоја из Сребренице према Тузли.

Након што су јој отац и брат сахрањени у Поточарима, она је одлучила да мужа сахрани на
гробљу у Тузли, пошто се, како истиче, уверила у разне манипулације жртвама и њиховим
породицама од стране оних који су обећавали да ће их заштитити, а не препустити судбини.
„Када су ми јавили да су ми нашли мужа на неком брду код Каменице, отишла сам у ИЦМП.

Када сам дошла доле, један момак ми је рекао овако:
- ' Хашо, жао ми је што ћу Вам рећи, али ми морамо сачекати да Амор Машовић пошаље
из Сарајева неког свог ко ће одобрити да Ви сахраните мужа у Поточарима.
Не можете га сахранити у Тузли, пошто ми имамо образац који се попуњава за сахрану у Поточарима'.

Ја кажем да ми је то муж и питам га: зар ја немам право да га сахраним где ја хоћу ?!
Онда је избила фрка, али они мени и даље не дају да сахраним мужа где ја хоћу.

Тражила сам да фотографишем кости мога мужа и када је дошао један човек да то учини,
онда су ми други рекли да ни то не може.
Значи, нису ми дозволили ни да сликам кости мога мужа, да знам шта стављам у сандук.
Можете ли да замислите какво је то понижење !? Тражила је, такође, и да са споменика
њеном оцу и брату у Меморијалном центру у Поточарима буде уклоњен део текста у којем
се говори да су погинули „на Алаховом путу“, што, иначе, стоји записано на сваком
надгробном споменику у овом центру.

„Када су написали на споменицима да су изгинули на 'Алаховом путу', то значи да су
они изгинули као неки муџахедини, а ја се томе противим. Мој отац никада није узео
пушку, а ни мој брат. Зашто онда неко тако да пише ? Они који су тако одлучили,
искористили су оне неуке жене које су направиле разна сребреничка удружења која

заступају данас политичаре у Сарајеву, а не породице жртава.

С друге стране, једва да имамо од чега да живимо и школујемо и запослимо своју децу.
Има деце којима су изгинули очеви 1995. године, а која нису уписана у матичне књиге рођених.
Има деце која нису завршила ни основну школу, а толики новац се сливао и даље слива
у Меморијални центар у Поточаре. Зашто? Само да би се све оно организовало 11. јула
сваке године.
Новац се даје за 'марш мира', клањање џеназе и тако даље.
Па, погледајте иронију: кости се нађу у околини Сребренице, возе се у Тузлу, а одатле за Високо,
јер морају да камионима прођу кроз Сарајево пред 11.јул да се види како то наводно они нас жале

и како тугују за тим погинулим људима. То је чисти циркус, то је исмејавање мртвих људи.
Неправда је што се тако чини. Неправда је и према тим убијеним људима и према нама,
њиховим породицама. Има жена којима су страдала деца 1995. године или деце којима су
очеви убијени , а који немају никаква примања. И сви су од њих окренули главу.
А сви политичари се бусају у прса кад дође 11. јул како они помажу породицама,
како ће школовати децу, како ће помоћи мајкама и све тако“, огорчена је Хаша Омеровић.
 
Бећировић (Хусо) Мујо, рођен 6.5 1949 Недјељиште, Власеница...

ПОЗНАТ ПО Илегалној набавци оружја и наоружавања мештана муслиманских села.
Учествовао у нападу на село Шадићи 15.8.1992. и ПОЗНАТ ПО убиству:
Вуковић (Радована) Гојка (1930),
Мисић (Спасоја) Драге (1935),
Мисић (Јована) Мице (1958),
Мисић (Драге) Миливоја (1965),
Мисић (Уроса) Томислава (1964),
Мисић Пеје (1956)
Мисић Јованке (1920)
и Лазаревић (Душана) Милана (1952).

Пљачкао и спаљива СРПСКА села.................

ПОКОПАН У ПОТОћАРИМА КАО "НЕВИНА ЦИВИЛНА ЖРТВА",
ПОД РЕДНИМ БРОЈЕМ 900 !!
 
Lica za koja je sudskim rešenjem utvrđeno da su umrla u drugo vreme
ili na drugom mestu, a koja se nalaze na spisku navodno žrtava “masakra u Srebrenici”


24) Begović (Hamed) Nezir, 1955. – died on 2.08.1992., Voljavica (Death registered pursuant to the Decision of death proclamation Municipal court Tuzla nr. R2-524/96 of 29.04.1997. Death certificate register date: 2.11.1998);

25) Avdić (Ismet) Nusret, 1958. – died on 10.05.1992. Bratunac (Death registered pursuant to the Decision of death proclamation Municipal court of the Municipal court 1. Sarajevo nr. R-3103/96 of 10.12.1996. Death certificate register date: 4.12.1998);

26) Kapidžić (Idriz) Mujo, 1949. – died on 15.12.1966, Kravica (Death registered pursuant to the Decision of death proclamation of the Municipal court Lukavac nr. R-620/97 of 25.12.1998. Death certificate register date: 12.01.1999);

27) Mevludin (Hasan) 1 Omerović 1974. – died on 15.12.1996., Bajkovica (Death registered pursuant to the Decision of death proclamation of the Municipal court Živinice nr. R-1-148/98 of 7.04.1999. Death certificate register date: 29.04.1999);

28) Hajrudin (Omer) Alić, 1968. – died on 22.12.1996. Srebrenica (Death registered pursuant to the Decision of death proclamation of the Municipal court Sarajevo nr. R-538/98 of 16.12.1998. Death certificate register date: 31.05.1999);

29) Mehić (Alija) Behudin, 1967. – died on 15.12.1996., Srebrenica (Death registered pursuant to the Decision of death proclamation of the Municipal court Lukavac nr. R-563/97 of 5.01.1998. Death certificate register date: 14.07.1999);

30) Musić (Osman) Edhem, 1957. – died on 15.12.1996., Srebrenica (Death registered pursuant to the Decision of death proclamation of the Municipal court Lukavac nr.R-708/97 of 2.02.1998. Death certificate register date: 21.07.1999);

31) Osmić (Mušan) Ibrahim, 1946. – died on 15.12.1996., Srebrenica (Death registered pursuant to the Decision of death proclamation of the Municipal court Lukavac nr. R-565/97 of 12.12.1997. Death certificate register date: 6.09.1999);

32) Osmić (Meho) Mehmedalija, 1957. – died on 21.12.1996., Srebrenica (Death registered pursuant to the Decision of death proclamation of the Municipal court Gradačac nr. R-172/97 of 20.01.1998. Death certificate register date: 25.10.1999);

33) Mehić (Meho) Tahir, 1938. – died on 15.12.1996.g., Buljim (Death registered pursuant to the Decision of the Municipal court Živinice nr. R-6/99 of 20.10.1999. Death certificate register date: 3.11.1999);

34.) Redžić (Ahmet) Asim, 1949. – died on 22.04.1992., Bratunac (Death registered pursuant to the Certificate of death of the Health Institute-Bratunac nr.05-202-320/99. Death certificate register date: 12.11.1999);

35) Salihović (Esed) Ahmo, 1956. – died on 22.11.1996., Srebrenica (Death registered pursuant to the Decision of the Municipal court 1. Sarajevo nr. R-161/99 of 13.09.1999. Death certificate register date: 7.12.1999);

36) Kapidžić (Idriz) Hajrudin, 1961. – died on 21.12.1996., Srebrenica (Death registered pursuant to the Decision of the Municipal court Srebrenik nr. R2-113/99 of 30.12.1999. Death certificate register date: 31.12.1999);

37) Bećirović (Mujo) Munib, 1957. – died on 15.12.1996., Srebrenica (Death registered pursuant to the Decision of the Municipal court Lukavac nr. R-233/99 of 13.01.2000. Death certificate register date: 11.02.2000);

38) Ahmić (Rifet) Hasib, 1972. – died on 21.12.1996, Srebrenica (Death registered pursuant to the Decision of the Municipal court Srebrenik nr.R2-111/99 of 30.12.1999. Death certificate register date: 18.02.2000);
 

Back
Top