Ispovest i ispovedanje

[Jasna]

Nije greh osetiti se krivim ako jesi kriv. To znači samo da ima dobrote u tebi ali i razuma da shvatis da je enki tvoj postupak bio loš.
Ako si kriv i treba da se osecas emotivno lose, a ne da ti bude svejedno. Nisi panj.

Nema krivih među pospalima. Ima samo neznanja o tome šta se čini.

 

[Glasnik.]

Jesi ti te tri osobe sreo, Glasniče? Ili pričaš napamet o nečemu.

Ovde govorimo ono sta nam biblija kaze.
A biblija kaze da su te tri osive bozanstvo.
Jedno bozanstvo.
Koliko puta smo to vec objasnjavali.

- - - - - - - - - -

Ne znam šta tu ima da ne bude jasno. Bog je jedan, jelte? Barem ko veruje u to. Sveto trojstvo ne mogu da ti objasnim, jer ni doktori teologije ne mogu to do kraja da objasne, a kamoli skromni istoričar umetnosti kao što sam ja. Postoje neke stvari koje jednostavno prihvatiš ili ne. Zato se i zove Vera, a sve drugo je Znanje. Kad se obraćaš Bogu, obraćaš se jednom entitetu, ne Hristu, pa on prenosi poruku.

Nije sudjeno sve da razumemo. Niti je Bog dužan da nam sve objasni.

- - - - - - - - - -



"Верујем у једног Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једног Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносушног са Оцем, кроз кога је све постало;
Који је ради нас људи и нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек..."

Naša vera je monoteistička. Bog je jedan. Ujedno je i Otac i Sin i Sv. Duh. A u kojoj se ti crkvi moliš, to ne znam...

- - - - - - - - - -



A čemu tebi služi ispovest? Da utrošiš slobodno vreme kad ne znaš šta ćeš sa sobom?

.

Pa ne mozes da verujes bilo sta.

U bibliji imamo otkrivenje Bozje volje po raznim tackama.
Pa nam je i mnogo otkriveno o Bogu.
I na toj osnovi mozemo da govorimo.
Dakle za to nije potrebna vera.
Vec dve stvari.
Proucavanje i citabje biblije uz molitvu.
Ko to ne cini, ne moze mnogo da zna.

Boga cine tri odvojene jednake, osobe, linosti.
Ne jedna licnost.
Zovemo ih Otac, Sin i Duh sveti.

Sasvim jednostavno.


Sve tri imaju Bozanske karakteristike.
Te karakteristike stvorenja nemaju.
Zato su bozanske licnosti, bozanske licnosti.

Na primer:
Samo Bog moze da stvara.
U bibliji nalazimo da sve troje stvara.
Samo Bog ima besmrtnost.
Samo je Bog sveznajuc.
Samo je Bog sveprisutan.
Samo Bog nema pocetak.
Samo Bogu se klanja i moli.
Itd.

 

[bakonja]

Da mi je muž teolog, ni ja se njegovim kolegama ne bih ispovedala.

"Stidljivaglista" ...

- - - - - - - - - -

Ovo je forum i na forumu se diskutuje. Ne vidim problem?

- - - - - - - - - -



...

Hahahaha, o Bože, kakve gluposti... A odakle ti zaključak da nisam pitala? Ljudi ima milion, svi imamo neka mišljenja, neka shvatanja.
Pa ni svaki teolog ne zastupa isto mišljenje o svemu sa drugim teolozima.

Ma` kakav "problem" ?

Zar sve ovo nase kuckanje nije "diskutovanje i razmena smatranja i posmatranja" , da ne kazem "misljenja" ...?

Hahahaha, o Bože, kakve gluposti... A odakle ti zaključak da nisam pitala? Ljudi ima milion, svi imamo neka mišljenja, neka shvatanja.
Pa ni svaki teolog ne zastupa isto mišljenje o svemu sa drugim teolozima.

Mozda si previdela ono s` pocetka :

Mozda ne sme iz nekih samo njoj znanih razloga ili ne zeli da pita teologa ...?

A , mozda i nisi ...

 

[GiovannaD]

sustina bi trebalo da bude,da se oslobodis krivice ili da imas cistiji um i da se osecas bolje i funkcionalnije
a ko stoji u hristu,hrist pere grehe,u smislu da ako ne gresis,osecaces se bolje,ako gresis,onda to ostaje u tebi
ali mi smo telesni i nismo savrseni,tako da ono sto mozes da popravis,zbog sebe i drugih,to ti donosi olaksanje
a nekad je ljubav dovoljna da se ocistis od losih misli ili dela
to je ustvari uzimanje grehova ljubavlju,to je i poenta boga i isusa i duha utesitelja i ostalog

Razumem, ali znate kako se ja oslobadjam krivice... Ne verbalno, nego delima.
Ako nekoga povredim, oštetim, ja onda gledam da ispravim i to konkretno što sam oštetila, ali i da učinim nešto preko toga, da ta osoba zaboravi i vidi da mi je zaista žao.
Upravo to, pokažem ljubav i još preko toga.

- - - - - - - - - -

Ne, nego ti uopšte ne diskutuješ.
Sama pitaš, sama odgovaraš i uopšte ne čitaš šta drugi pišu.
A nije to pogrešno korišćenje foruma. Većini forum za to služi.
Samo, nikakve koristi od toga nema.

Nije baš puj pike ne važi, nego ako je pogrešno shvaćeno može
mnogo da smeta.

Ja sam tražila objašnjenje od onih koji se zapravo razumeju u tematiku.
Ne odem ni ja na IT deo foruma, pa da pišem i komentarišem, jer se površno razumem u to.
No dobro, nije ni bitno. x'D

 

[Jasna]

Razumem, ali znate kako se ja oslobadjam krivice... Ne verbalno, nego delima.
Ako nekoga povredim, oštetim, ja onda gledam da ispravim i to konkretno što sam oštetila, ali i da učinim nešto preko toga, da ta osoba zaboravi i vidi da mi je zaista žao.
Upravo to, pokažem ljubav i još preko toga.

Ja sam tražila objašnjenje od onih koji se zapravo razumeju u tematiku.
Ne odem ni ja na IT deo foruma, pa da pišem i komentarišem, jer se površno razumem u to.
No dobro, nije ni bitno. x'D

EKSERI U OGRADI

Jednom beše jedan mali dečak koji je imao lošu narav. Njegov otac mu je dao kesu
punu eksera i rekao mu da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, zakuca j
edan ekser u ogradu. Prvog dana dečak je zakucao 37 eksera u ogradu. Tokom
sledećih nekoliko meseci on je naučio da kontroliše svoj bes i broj ukucanih eksera se
smanjivao. Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu.
I tako je došao dan, da tokom celog dana nije pobesneo. On je rekao to svom ocu, a
otac mu je rekao da svakog dana u kom bude uspeo da kontroliše svoje ponašanje, iz
ograde iščupa jedan ekser. Dani su prolazili i jednog dana dečak je rekao svom ocu
da je isčupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde; rekao mu je:
"Dobro si to uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda više nikad neće
biti ista. Kada u besu kažeš neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u
ogradi. Možeš čoveka ubosti nožem i izvući nož i posle toga nije važno koliko puta
kažeš da ti je žao, rane ostaju."

Što je učinjeno, učinjeno je. Tragovi učinjenog ostaju, šta god ti posle uradila.

Svestan, budan treba biti u momentu kada se namera rađa, a ti reče da misli
nisu bitne. Bitne su. Od njih kreće.

Zašto bih tražila način da se krivice oslobodim, kada mogu da tražim način da
je ne stvaram? Ispovest eventualno može da posluži da naglas izgovorim sve što
me muči, što mi stvara osećaj krivice. Da to osvestim i napustim. Jer nisam za delo
kriva. Ono se automatski odvilo. I jedino što mogu da učinim jeste da sledeći
put prisutnija budem i uočim nameru u samom začetku.

 

[mnemozina]

Poenta ispovesti, za nas laike, je da se suocimo sa sobom i svojim delima. Kad se sebi i u sebi ispovedas uvek ces naci dobar razlog da se ubedis da ta 'greskica' i nije greh vec neki sticaj okolnosti ili slucajnost koju je bolje sto pre zaboraviti a ne jos je dalje siriti.
Prica jedan svestenik /Gojko Perovic/ dodju mu ljudi na ispovedanje i kazu oce gresio sam i ...tisina, on da bi ih ohrabrio pita dobro kazi sta si gresio. paaa nista posebno... onako /sitnica /

 

[GiovannaD]

Kad se sebi i u sebi ispovedas uvek ces naci dobar razlog da se ubedis da ta 'greskica' i nije greh vec neki sticaj okolnosti ili slucajnost koju je bolje sto pre zaboraviti a ne jos je dalje siriti.

Aha... znači, zapravo(!), potrebno mi je ipak da me neko drugi osudi i prosudi moj postupak?

 

[mnemozina]

Aha... znači, zapravo(!), potrebno mi je ipak da me neko drugi osudi i prosudi moj postupak?

Jok , ako ti neko drugi sudi taj cini gresku na svoj racun, tako da mu se to ne isplati. Misljenje je druga stvar, samo sto mi kriticno misljenje odmah prihvatamo kao osudu.
Dobrim delima se svi hvalimo ali losa krijemo i od samih sebe, ipak pokajanje izgovoreno na glas daje drugu dimenziju od onog koje sutke u sebi progutamo.

 

[GiovannaD]

Jok , ako ti neko drugi sudi taj cini gresku na svoj racun, tako da mu se to ne isplati. Misljenje je druga stvar, samo sto mi kriticno misljenje odmah prihvatamo kao osudu.
Dobrim delima se svi hvalimo ali losa krijemo i od samih sebe, ipak pokajanje izgovoreno na glas daje drugu dimenziju od onog koje sutke u sebi progutamo.

Ali kritičko mišljenje i jeste sud o nečemu. To što nije agresivno i u formi grdnje ne znači da je samo mišljenje, nego je sud.

Ja svoja loša dela ne krijem, samo ih okajavam kod onih prema koje sam se ogrešila.

Ne trubim ih na sve strane, već tamo gde treba.

 

[ТТТТ]

Ispovest je, kažu, jedna od Svetih tajni. Trebala bi da se primenjuje, upražnjava, kako to već može da se kaže, ali ja ne vidim poentu.

Мени се чини да је главна фора исповести у покајању.

Imam generalno tendenciju da detaljno razmišljam o svemu, posebno kada su neke bitnije stvari u pitanju, ali ako ne uspem da pronadjem logiku, ja ne mogu protiv sebe.

Па шта знам, можда се ту код тебе ради о хипертрофији предњег режња кортекса.

Kažu treba otići jer to je razgovor sa Bogom, da ti oprosti grehe. Treba otići jer se tako prenosi blagodat koja se još od apostola prenosi sa sveštenika na sveštenika ili monahe.
A onda se ja zapitam: a šta ispričati svešteniku? Šta je dovoljno relevantno ako vodite jedan relativno normalan život?
Niti sam ubica, niti kradem, niti lažem... Ako i slažem, recimo, to je tako sitno da mislim da ni popa, a kamoli Boga, to ne zanima.

Чини ми се да уопште није лепо лагати. И змија је Еву ситно слагала па ево сви видимо где смо данас.

Daleko od toga da smatram da sam savršena, ali... Šta ispričati?
Da se posvadjam ponekad sa ukućanima? A ko se ne posvadja? Na primer.

На пример сви ми прдимо. Многи прде у аутобусу. Нећеш ваљда и ти то радити у аутобусу само зато што то многи раде?

Ako se i ogrešim o nekoga i to shvatim ja ću toj osobi o koju sam se ogrešila to da priznam i da se izvinim. Neću toj osobi ćutati, a 'vamo sve u redu ako ispričam popu.

Овде си себе поставила као судију, по систему кадија те тужи - кадија ти суди. Као што си и сама написала много пута се огрешимо о другог, а да то и не схватамо.

Тек кад то огрешење о другога постане толико очигледно да и ми сами схватимо да смо погрешили, да ли заиста сматраш да је довољно рећи: "Крива сам. Извини."

И после новог огрешења тако опет и опет и опет и опет и ...

Sledeća stvar je što ne vidim ni kako bih mogla da neke intimne stvari ispričam nekom potpunom neznancu, pa da je pop još sto puta.
A i opet, ako bih pričala o svim svojim problemima, mislim da je to više tematika za psihijatra/psihologa, nego za popa.

Чини ми се, ако грешим исправи ме, да би ти поп требао бити ближњи, ближњи твој. И веруј ми, ако си случај за психијатра или психолога, сигурно ће те упутити њима.

Sledeće: teologija pravoslavna, hrišćanska nas uči da nas Bog čuje, da Bog sve vidi, da čuje naše želje, vidi naše muke... Ukratko: da je omniprisutan (sveprisutan).
I onda ja pitam: ako je Bog svuda i uvek me čuje gde god ja da stanem i da mu se obratim, kroz molitvu ili kako god, zašto meni treba sveštenik da bih se ja Bogu obratila?
Mislim, ako me već čuje i vidi.
Kontradiktorno je jer: ili me Bog čuje ili me ne čuje. Ili moljenje ima poentu ili nema, ako me ne čuje.
Zar ne dajem ja veću važnost i poštovanje Bogu time što mu se okrenem i sama obratim, nego da tražim posrednika za to?

Знаш ли онај виц о Муји на крову поплављене куће? Била велика поплава у БиХ и Мујо се спасио тако што се попео на кров куће. Дођу Срби у чамцу и кажу му да уђе у чамац.

Он им одговори како је он велики муслиман, како ће њему Алах помоћи, јер Алах све види, чује и зна. Срби оду, а вода настави да расте. Након два сата дођу Хрвати у чамцу и

кажу му да уђе у чамац. Он им одговори како је он велики муслиман, како ће њему Алах помоћи, јер Алах све види, чује и зна. Хрвати оду, а вода настави да расте.

Након два сата дођу УНпрофорци у чамцу и кажу му да уђе у чамац. Он им одговори како је он велики муслиман, како ће њему Алах помоћи, јер Алах све види, чује и зна.

УНпрофорци оду, вода настави да расте и Мујо се утопи. Душа му оде пред Алаха и у разочарењу, јаду, очају и чемеру запита Алаха што му није помогао кад му је било

најпотребније, јер је он читав живот провео као добар муслиман, онако како Куран прописује. Алах му одговори:"Мујо, три пута сам ти слао чамац."

Rekoše mi još, na konto toga šta popu ispričati: "Nešto što ne možeš i nisi nikome rekla."
Ok, nisam rekla nikome, sem što moje društvo nekadašnje zna i bivši dečko da sam se ispeglala od alkohola kao budala pre 3 godine, jer sam se prvi put u životu napila, ali da li je to realno tematika za popa?

Ако се и даље пеглаш алкохолом онда јесте.

Hipotetički i da kradem i da ubijam, pa da dođem to da ispričam popu, šta kao sve je kul, sve je u redu?
Oprošteno mi je, nisam i dalje lopov ili ubica?

Наравно да си и даље лопов и убица и ништа ти није опроштено. За та дела следи епитимија. Циљ је да престанеш са лоповлуком и убијањем, да то више не чиниш,

да се покајеш и да лепо сама одеш пред кривичног судију и одробијаш у неком КПД колико ти одреди.

Rekoše mi i: što onda ideš u crkvu da se pričestiš?
Taj koncept razumem. Idem u crkvu povremeno, ne baš svakog vikenda, jer je to za mene zajednička molitva, zajedničko odavanje poštovanja, održavanje zajednice sa drugim istomišljenicima u jednom aktivnom smislu.
Samo ne razumem ispovedanje, pa bi eto bilo lepo da neko ko razume, a dobro i neko ko je isto u zbunju kao ja, da prodiskutujemo o tome.

Uzgred, nisam se nikada ispovedala, jer mislim da bih popu samo mogla reći: "pa znate, svakodnevne razmirice", a ti pope biraj šta je od toga stvarno greh.

Pritom, ako je ispovest već neko ozbiljno "otvaranje duše", uopšte mi se ne svidja ideja ispovedanja nedeljom na liturgiji, kao na pokretnoj traci.

A ako sa popom treba samo, eto tako da se priča, kao npr o tome "zašto ne razumem ispovest", onda je to za mene filozofska rasprava, a ne ispovest. Možemo i kafu popiti onda.

Па Јована како се онда причешћујеш кад се ниси исповедила и покајала?

Сети се Јованових речи: "Покајте се, јер се приближи царство небеско."

Ако ништа баш немаш за покајање, онда се бар за почетак покај за ону фарбу коју ниси или јеси утрошила.

После ће и остало да се јави само од себе.

А што исповедање иде ко на траци у "Модерним временима" Чарли Чаплина, или смо као народ много грешни па попови не постижу да испуне норму или смо

већински безгрешни па нема потребе за појединачним исповедањем.

Пошто је ипак у питању оно прво онда постоји и веома раширена пракса појединачног исповедања.

И то би било то. Велики поздрав и свако добро Јована!

 

[hogarius]

Poenta ispovesti, za nas laike, je da se suocimo sa sobom i svojim delima. Kad se sebi i u sebi ispovedas uvek ces naci dobar razlog da se ubedis da ta 'greskica' i nije greh vec neki sticaj okolnosti ili slucajnost koju je bolje sto pre zaboraviti a ne jos je dalje siriti.
Prica jedan svestenik /Gojko Perovic/ dodju mu ljudi na ispovedanje i kazu oce gresio sam i ...tisina, on da bi ih ohrabrio pita dobro kazi sta si gresio. paaa nista posebno... onako /sitnica /

Svestenici su, zaista, zaista, veliki strucnjaci kad je u pitanju ljudska dusa, ljudska savest, moral. Sta bismo mi bez njih?

 

[ISTRAZIVAC9]

A sto se ne ispovedis Bogu preko Hrista?

U Bibliji pise da se ispovedamo jedan drugom,a ne svestenicima,

 

[Glasnik.]

U Bibliji pise da se ispovedamo jedan drugom,a ne svestenicima,

Kako se to ispovedamo jedan drugome?
.

- - - - - - - - - -

Mozda ovako:.
Halo Istrazivac.
Ovog meseca sam ucinio gomilu greha.
Dodji do da ti se ispovedim.
Verovatno ti mozes da mi oprostis grehe onda?

A onda se ti ispovedi meni, pa cu ja oprostiti tebi.
Ti meni ja tebi, ako ti meni ja cu tebi.

 

[mnemozina]

Ali kritičko mišljenje i jeste sud o nečemu. To što nije agresivno i u formi grdnje ne znači da je samo mišljenje, nego je sud.

Ja svoja loša dela ne krijem, samo ih okajavam kod onih prema koje sam se ogrešila.

Ne trubim ih na sve strane, već tamo gde treba.

Ocito je i 'osuda' u ocima posmatraca. Ja necije misljenje, makar bilo i negativno ne vidim kao osudu vec podsticaj da se presaberem, mozda mi je nesto promaklo /sto bi bilo ravno miraclu /
'Tamo gdje treba' je nepouzdan pojam ali tvoja truba tvoj repertoar i publika

Svestenici su, zaista, zaista, veliki strucnjaci kad je u pitanju ljudska dusa, ljudska savest, moral. Sta bismo mi bez njih?

Sta bismo bez njih? Snasli bi se, covek moze bez mnogih stvari cak mu i porodica cesto predstavlja teret a o strucnosti pojedinih clanova i da ne pricamo... ma kolika njihava ljubav bila. Sputava

 

[hogarius]

Ocito je i 'osuda' u ocima posmatraca. Ja necije misljenje, makar bilo i negativno ne vidim kao osudu vec podsticaj da se presaberem, mozda mi je nesto promaklo /sto bi bilo ravno miraclu /
'Tamo gdje treba' je nepouzdan pojam ali tvoja truba tvoj repertoar i publika



Sta bismo bez njih? Snasli bi se, covek moze bez mnogih stvari cak mu i porodica cesto predstavlja teret a o strucnosti pojedinih clanova i da ne pricamo... ma kolika njihava ljubav bila. Sputava

lDa snasla bi se ti na ovom svetu, ali sta na onom, vecnom, prepunog bozijeg blazenstva?

 

[mnemozina]

lDa snasla bi se ti na ovom svetu, ali sta na onom, vecnom, prepunog bozijeg blazenstva?

Nije se ovo odnosilo na mene, nego ti si postavio uopsteno pitanje i ja dala takav odgovor.
Ja nista ne prepustam slucaju, tako da moze biti kako bude

 

[Jasna]

Kako se to ispovedamo jedan drugome?
.

- - - - - - - - - -

Mozda ovako:.
Halo Istrazivac.
Ovog meseca sam ucinio gomilu greha.
Dodji do da ti se ispovedim.
Verovatno ti mozes da mi oprostis grehe onda?

A onda se ti ispovedi meni, pa cu ja oprostiti tebi.
Ti meni ja tebi, ako ti meni ja cu tebi.

Evo ja ti sve grehe opraštam.

Al dok ih sam sebi ne oprostiš, nema vajde.

 

[Glasnik.]

Ne zastupam ja tu verziju.
Istrazivacu oprosti.
Inace sam Bog prasta.
Ispovedati grehe jedni drugima, znaci priznavati jedni drugima kada nekome nesto ucinimo na zao ili zlo, stetu,
Itd. Ali onda treba da ispravimo gresku.
A ne, izvini sto sam lagao o tebi.
Sada moras da odes kod onih kod kojih si lagao i kazes im da nisi rekao istinu.
Osoba o kojoj je rec, nije takva na primer.
Ali i sa Bogom onda to moramo da resimo.

 

[Milan od Gruze]

Dobra je ispovest,jer tako ispovednik ima svedoka za pokajanje...ne pred Bogom,jer Bog zna, nego pred tuziocima.

 

[Glasnik.]

Dobra je ispovest,jer tako ispovednik ima svedoka za pokajanje...ne pred Bogom,jer Bog zna, nego pred tuziocima.

Kojim tuziocima?

MAT 6:5 I kad se molis Bogu, ne budi kao licemjeri, koji rado po zbornicama i na raskrscu po ulicama stoje i mole se da ih vide ljudi. Zaisto vam kazem da su primili platu svoju. (Vrh)

MAT 6:6 A ti kad se molis, udji u klijet svoju, i zatvorivsi vrata svoja, pomoli se ocu svojemu koji je u tajnosti; i otac tvoj koji vidi tajno, platice tebi javno. (Vrh)

Sta kaze Isus u Mateju 6, kome ovde da se obracamo u molitvi za grehe?


MAT 6:12 I oprosti nam dugove nase kao i mi sto oprastamo duznicima svojijem.

Mt. 9,6 "Ali da znate da vlast ima Sin Čovječiji na zemlji opraštati grehe...

 

[bakonja]

Iskusniji kazu da svaki Ispovedjeni greh i preumljenje nakon toga , coveku smanjuje Spisak grehova kada dodjemo pred Jedinog Sudiju ...

 

[Невеница]

Ispovest je, kažu, jedna od Svetih tajni. Trebala bi da se primenjuje, upražnjava, kako to već može da se kaže, ali ja ne vidim poentu.
Imam generalno tendenciju da detaljno razmišljam o svemu, posebno kada su neke bitnije stvari u pitanju, ali ako ne uspem da pronadjem logiku, ja ne mogu protiv sebe.

Kažu treba otići jer to je razgovor sa Bogom, da ti oprosti grehe. Treba otići jer se tako prenosi blagodat koja se još od apostola prenosi sa sveštenika na sveštenika ili monahe.
A onda se ja zapitam: a šta ispričati svešteniku? Šta je dovoljno relevantno ako vodite jedan relativno normalan život?
Niti sam ubica, niti kradem, niti lažem... Ako i slažem, recimo, to je tako sitno da mislim da ni popa, a kamoli Boga, to ne zanima.
Daleko od toga da smatram da sam savršena, ali... Šta ispričati?
Da se posvadjam ponekad sa ukućanima? A ko se ne posvadja? Na primer.
Ako se i ogrešim o nekoga i to shvatim ja ću toj osobi o koju sam se ogrešila to da priznam i da se izvinim. Neću toj osobi ćutati, a 'vamo sve u redu ako ispričam popu.
Sledeća stvar je što ne vidim ni kako bih mogla da neke intimne stvari ispričam nekom potpunom neznancu, pa da je pop još sto puta.
A i opet, ako bih pričala o svim svojim problemima, mislim da je to više tematika za psihijatra/psihologa, nego za popa.
Sledeće: teologija pravoslavna, hrišćanska nas uči da nas Bog čuje, da Bog sve vidi, da čuje naše želje, vidi naše muke... Ukratko: da je omniprisutan (sveprisutan).
I onda ja pitam: ako je Bog svuda i uvek me čuje gde god ja da stanem i da mu se obratim, kroz molitvu ili kako god, zašto meni treba sveštenik da bih se ja Bogu obratila?
Mislim, ako me već čuje i vidi.
Kontradiktorno je jer: ili me Bog čuje ili me ne čuje. Ili moljenje ima poentu ili nema, ako me ne čuje.
Zar ne dajem ja veću važnost i poštovanje Bogu time što mu se okrenem i sama obratim, nego da tražim posrednika za to?
Rekoše mi još, na konto toga šta popu ispričati: "Nešto što ne možeš i nisi nikome rekla."
Ok, nisam rekla nikome, sem što moje društvo nekadašnje zna i bivši dečko da sam se ispeglala od alkohola kao budala pre 3 godine, jer sam se prvi put u životu napila, ali da li je to realno tematika za popa?
Hipotetički i da kradem i da ubijam, pa da dođem to da ispričam popu, šta kao sve je kul, sve je u redu?
Oprošteno mi je, nisam i dalje lopov ili ubica?
Rekoše mi i: što onda ideš u crkvu da se pričestiš?
Taj koncept razumem. Idem u crkvu povremeno, ne baš svakog vikenda, jer je to za mene zajednička molitva, zajedničko odavanje poštovanja, održavanje zajednice sa drugim istomišljenicima u jednom aktivnom smislu.
Samo ne razumem ispovedanje, pa bi eto bilo lepo da neko ko razume, a dobro i neko ko je isto u zbunju kao ja, da prodiskutujemo o tome.

Uzgred, nisam se nikada ispovedala, jer mislim da bih popu samo mogla reći: "pa znate, svakodnevne razmirice", a ti pope biraj šta je od toga stvarno greh.

Pritom, ako je ispovest već neko ozbiljno "otvaranje duše", uopšte mi se ne svidja ideja ispovedanja nedeljom na liturgiji, kao na pokretnoj traci.

A ako sa popom treba samo, eto tako da se priča, kao npr o tome "zašto ne razumem ispovest", onda je to za mene filozofska rasprava, a ne ispovest. Možemo i kafu popiti onda.

Прво истинско покајање па онда исповест, не вреди исповест без истинског покајања и наравно пост као припрема за исповест. Лепа тема

 

[bakonja]

A metanoja / preumljenje ...?

 

[Fiamma]

Шта је потребно исповедити

 

[RIA77]

A metanoja / preumljenje ...?

To се дешава када неко води грешан живот и осети гађење према свему, и окрене се Богу. То је метаниа (μετάνοια), или по преводу Св. Јустина из манастира Ћелије - преумљење.