Iskustvo

Ja se izvinjavam,sto se tice ove vase tvrdnje o nemanju oruzja,antropologija pominje da su muskarci jos na mamute isli zasiljenim kocem?!Pa ...mislim...sta ti tu treba oruzje kad su gacje u pitanju?
Samo treba da ih drzis i gledas u drugu stranu.E sad dal mozes u isto vreme...?
 
eh iskustva..
da, menjala su me. na bolje. i na gore.
i borila sam se. da me ne promene suvise, od onog sto sam zelela da budem.
najvise su me naucila najgora iskustva.
najvise su me usrecila najbolja iskustva. al sreca je glupava:)
moze biti plemenita, ali je glupava.
nekad bih kao kolega, apsoluno iskreno nabrojala..
al sad mi se ne da .
 
svako negativno iskustvo me je preoblikovalo, ali bih pomenula secanje na reanimaciju i skorija povreda kolena.

prvo, jer nesto tipa zivot je samo jedan i nema reprizu nisu za mene samo reci...mislim da ljudi to kazu, ali ne kontaju.
drugo, jer sam shvatila sta znaci nemoci se kretati i koliko bolest ili povreda mogu da ogranice coveka.
 
Još jedan iz sela:
Kad sam krenuo u zabavište i shvatio da su neke grupe već oformljene, i da se ne uklapam ni u jednu.
Tada još nisam znao šta znači "Dete je otac čovekove ličnosti"

Kad su otišli na izlet, a vaspitačica me ostavila zato što nisam taj izlet uplatio. Dugo sam gledao za autobusom, u nadi da će stati.

Kad sam pošao u prvi razred i ugledao Sašku.
Četiri godine ću biti zaljubljen u nju.

Kad sam pošao u peti razred, čvrsto rešen da budem glavni.
Naravno da to nikada nisam postao.

Kad je Rajka rekla da Dragana želi da me upozna, da se zaljubila u moj rano mutirani glas, a Dragana izgubila glas i tresla se kao otrovan miš dok je pružala ruku.

Kad sam neodlučno otišao sa školske olimpijade, čežnjutivo pogledajući na osunčane tribine i neobično veliku gužvu zbog dece iz raznih škola.
Trebao je da se kopa krompir.
Utešio sam se sa najnovijim primerkom "Marti Misterija"

Kad sam krenuo u srednju i shvatio da sam pao sa konja na magarca, zaprepašćenjo i sa prezirom posmatrajući gomilu magaraca koje drma pubertet ...najstrašnije, dok lepte klupe i stolice po učionici.
"Profesori" su bili još veće razočaranje.

Kad sam Zorici pokušao da izjavim ljubav, potpuno nevešto i pogrešno, pošto me dobrih godinu dana gledala, ali sam ja to gledanje potpuno pogrešno protumačio.

Kad sam otišao u vojsku.

Kad sam gledao onaj film jedva raznanzavajući prevod, i čuo dva treska.
Prvi, kad su pala drva , i drugi, kad je pao otac.
Tada nismo imali telefon.
Trčao sam kroz dubok sneg, u skokovima, nizbrdo, do Mirjane, da bi pozvala Hitnu, a onda nazad, sve dok mi pluća nisu postala suva i vrela i dok nisam pao u sneg, teškom mukom obuzadajući paniku, i ubeđujući sebe da moram da zastanem, ili ću umreti.
Samo sam gubio vreme, na kraju sam upregao krave i odvezao ga na dvokolici do magistrale.
I to je bilo uzaludno.

Kad je RTS objavio da je počeo rat, a pozivari u 02 h stigli kod mene.
Majci su cvokotal zubi kao da je najstrašniji mraz. Nije bio, bila je topla martovska noć.

Kada sam upoznao Tamaru.

I, tako...ima još ponešto.
Kliknite za proširenje...

Iz iskustva znam da neke žene padaju na ovakve priče jer budiš u njima potrebu da te usreće. Ali nemoj to stalno da potenciraš jer kad se pretera, liči na kukumavčenje.
 
Deca, definitivno. U pozitivnom smislu.

Razvod(i) - u negativnom. Osetih i taj osećaj samoće , gorčinu u ustima zbog ličnog poraza i neki strah.

Posao, studije- jesu, ali mislim u manjoj meri. To sam doživela kao nešto što moram da obavim radi sebe.
 
Sve stvari, koje su mi se dešavale, su me preoblikovale. I lepe i ružne. Prve, da cenim koliko je važno umeti prepoznati prave stvari, u datom trenutku. A, druge...da spoznam, duboko svoje limite, šta i koliko može da me vredja, povredjuje, na koje načine, i koji su moji limiti bili da sve to izdržim. Šta je to, kada te nešto mrvi i razdire, a ne možeš ništa. I svakako, šta znači, nemoć kada si bolesna. Taj osećaj jeze i neizvesnosti, koji me je naučio, da niko nije vredan toga. A, ko jeste, da mi to nikada neće prirediti u životu. Dobro je to...sve te stvari su mi jasno definisale bitne tačke mog karaktera i bića: tačku Topljenja, Pucanja i Ključanja.
 
Nista me nije promjenilo, imao sam velike sokove ali kad je proslo opet sam se vratio na staro samo sto se sada teze sokiram i zabrinem ali to nije promjena vec oguglas.
 
Promenilo me je bombardovanje 1999.g.....prestala sam da jurim za materijalnim po svaku cenu...počela filozofski da gledam na stvari,prestala da se nerviram oko gluposti i da obraćam pažnju na vrednosti koje nameće okolina....živim po svom i uživam u životu....i raduju me mali stvari...:manikir:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top