Iskrenost

Disko Kauč

Disko Kauč

Elita
Poruka
24.596
"Iskrenost je jedina istina za koju sam sposoban."
Interesuje me jedna stvar, a to je: koliko smo iskreni...
Definitivno jedva nekako. Evo zapitajte se...

Onda, vrhunac! Kad odemo kod psihoterapeuta, jedan na jedan, mi platili, sve informacije zakonom zaštićene, KO LI KO SMO IS KRE NI?

Da li je bolje pitanje 'koliko smo svesni sebe'? Uzroka i posledica naših postupaka i reči...

U duhu teme dodala bih i pitanje: koliko smo hrabri? Hrabri da priznamo uslovno rečeno 'grešku'. Na primer ako smo slagali, da priznamo da smo slagali. Ako smo odali nečiju tajnu, da priznamo da smo odali.

Dakle, koliko smo iskreni... i da li je to važno.
 
Hm, iskrenost jeste važna, samo pitanje je da li baš uvek treba da budemo iskreni i koliko.
Sve zavisi i prema kome.
Uglavnom trudim se da budem iskrena, ali ima situacija i kad omanem i kad prećutim nešto......
Dešavalo se i da slažem, nekad i priznam da sam slagala...
Tajne koje su mi rečene, uglavnom ne odajem, niti mi se dešava da mi se kao slučajno omakne da se izlanem.
Ali bila sam u par situacija kad sam procenila da je bolje da se ta neka tajna otkrije i da jesam priznala da sam je otkrila...
 
Nisam iskren i ne mislim da treba biti iskren prema drugim ljudima, jedino ako je tvoje dete u pitanju ili neko tebi blizak, roditelj npr. treba biti iskren i govoriti istinu. Inače čak ni najboljim prijateljima ne treba govoriti istinu u oči, to je opasno. Ne treba u društvu ni javno iskazivati svoje stavove koji znatno odudaraju od norme, uvek treba proceniti kakvo je društvo i tome se prilagoditi. Ljudi su sujetni i pokvareni, bolja je mudrost nego istina. Ne veruj nikome i nikome se ne poveravaj. Još u školi sam primetio da ovi što zaobilaze istinu i ne isteruju pravdu prolaze bolje od ovih drugih, socijalno pre svega.

Što se tiče hrabrosti za priznavanje greške, zavisi ko je u pitanju. Ako si sa partnerom do kog ti je stalo, treba je priznati. Medjutim prijateljima i drugim ljudima ne treba priznavati bilo šta i pravdati se, ako se pravdaš to je slabost.
 
Primetila sam da mi na forumu nekad 'padne mrak na oči', odnosno baš mi zaigra u stomaku i zamuti mi se malo pogled.
U RL još uvek ne. Valjda oči u oči niko od nas nije toliko slobodan. Ne bih volela da mi se to desi u RL. Nikako.
 
Ne, pa u suštini uopšte nisi dužan niti pozvan da sasipaš svima sve u lice, ne mislim, Enina, da ti neko komentariše život ili tebe, osim ponekad izuzetno.
Više sam krenula u smeru introspekcije. Koliko smo iskreni kad govorimo o sebi. Koliko i drugima dajemo iskrene odgovore kad nas nešto pitaju.
 
Black Baron:
Nisam iskren i ne mislim da treba biti iskren prema drugim ljudima, jedino ako je tvoje dete u pitanju ili neko tebi blizak, roditelj npr. treba biti iskren i govoriti istinu. Inače čak ni najboljim prijateljima ne treba govoriti istinu u oči, to je opasno. Ne treba u društvu ni javno iskazivati svoje stavove koji znatno odudaraju od norme, uvek treba proceniti kakvo je društvo i tome se prilagoditi. Ljudi su sujetni i pokvareni, bolja je mudrost nego istina. Ne veruj nikome i nikome se ne poveravaj. Još u školi sam primetio da ovi što zaobilaze istinu i ne isteruju pravdu prolaze bolje od ovih drugih, socijalno pre svega.

Što se tiče hrabrosti za priznavanje greške, zavisi ko je u pitanju. Ako si sa partnerom do kog ti je stalo, treba je priznati. Medjutim prijateljima i drugim ljudima ne treba priznavati bilo šta i pravdati se, ako se pravdaš to je slabost.
Kliknite za proširenje...
Barone, nezgodno je to s 'isterivanjem pravde', zato što donekle svi isterujemo neku našu pravdu i istinu, koja nije nužno svačija. Vrlo često je to rascvetanje našeg ega. Zato sam i počela temu rečima 'iskrenost je jedina istina za koju sam sposoban'. Moje je da budem iskren. Nikakvo isterivanje ni đavola, ni pravde.
 
  • Podržavam
Reactions: DUH
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top