Htela sam da kažem da se može zapasti u ovakvo stanje i ako je žena "samo" domaćica.To uopšte ne mora da znači da ima vremena i za sebe,sve zavisi od toga koliko obaveza preuzima na sebe.Ima još puno toga ,nije sve vođenje domaćinstva i odgajanje dece. Znači da je onda problem ipak negde drugo.
Jeste,samo to i ne mora da zavisi od toga da li je žena u radnom odnosu ili nije,i nema veze sa emancipacijom....
Ja sam i napisala da je problem u meni i da ne mogu da se oslobodim. Jednostavno sve što radim radim do maksimuma. Tako su me vaspitali ili su mi to nametnuli neki opšti kriterijumi - nemam pojma.
U svakom slučaju, moja mama i njena mama i sve žene unazad su radile, bile majke, supruge, domaćice i sve su stizale. Ja ne mogu. Hoću da odlepim.
Ne kuvam svaki dan nego 3-4 puta nedeljno, ne peglam sav veš. Uopšte nisam perfekcionista i mm mi pomaže maksimalno. Čak me i iritira što je dobar deo obaveza pao na njega, tj.on mi povremeno zvoca, ali takav nam je horoskop sada. On ima svoj posao, ja radim za robovlasnika i ne možemo drugačije da se organizujemo.
Kada bih bila samo domaćica to bi me tek ubilo. Slažem se da nije stvar u broju obaveza, nego u tome što žena nema vremena za sebe. Ako je "samo" domaćica, podrazumeva se da je zadužena za decu i kuću 100% jer muž radi. Ako je žena i domaćica i zaposlena, onda muževi više hoće da pomognu, ali opet je prevelik teret.
Verovatno je i muškarcima teško, nije ovo tema o ženama, nego o standardima koje sami sebi postavljamo.
Nikako da priznam sebi da nisam dorasla zadatku. Da sam jedno derle koji ne može da trpi sve nametnute obaveze jedne odrasle odgovorne osobe.
Svi mi govore da izdržim još malo, deca su mala pa je sad najteže, ali nešto nisam sigurna da je to baš tako.
Тако је, Блајби!
Насукале су као фоке у чељусти морског лава.
I da znaš,ima i onih koji postižu puno ,na više polja,samo na kraju obično dođu u situaciju da bi ,najradije,pobegli od svega. I o tome je ovde reč.Realno proceniti svoju snagu,i u skladu sa time se prihvatati obaveza.
Volim da boldujem
,da se ne izgubi suština u moru reči,a volim i da shvatim šta ljudi oko mene misle i govore.Možda nešto i naučim.
Možda se na zapadu ovo zove emancipacija, kod nas se zove egzistencija.
Konkretno u mom slučaju, mm je dovoljno opterećen. On brine o deci pola dana jer ja odem na posao u 7h i vratim se oko 17-18h. Za to vreme ih on sprema za vrtić, razvozi, odvodi kod lekara ako treba pa raspoređuje po babama i dedama, u radno vreme obavlja tekuće poslove, u 15h ide po decu, dovodi ih kući, hrani, presvlači, brine o njima, bakće se sa svojom i mojom rodbinom koja stalno ima nekih prohteva. Dok ja dođem kući s posla on je već samleven. Isto bi bilo i obrnuto, nije bitno ko ovde šta radi. Onda pokušavamo da provedemo svi zajedno sat-dva u druženju, onda kreće spremanje večere, pa kupanje i uspavljivanje dece. Onda dolaze na red kućne obaveze za koje mm više nema snage, a nemam ni ja. I po njemu kuća uopšte ne mora da se sprema, niti da se sprema ručak. On to neće da radi niti očekuje od mene. Ja sam ta koja neće da ostavi prljavu kuću i da mi jedu sendviče za ručak. Ko mi Hebe mater kad nisam aljkava.
Ali to je sve neki minimum obaveza po meni. Ništa ja ne radim specijalno, samo mi je naporno. Noću naravno spavam iscepkano jer se mlađi klinac budi svaki čas.
Zapravo mi je pukao film jer jedina aktivnost koju sam imala za sebe, da se izduvam, je moj aerobik na koji nisam išla celo leto jer nisam mogla klince da uteram u kuću do mraka, a sad opet nisam bila već mesec i po dana jer sam preumorna od crnčenja na poslu i obaveza kod kuće pa svaki put zaspim kad uspavljujem klinca i probudim se kad je već gotov aerobik. A nemam snage da se nateram da kući vežbam. Meni treba da izađem iz kuće, upadnem u gomilu i istresem se.
To je naravno samo bila kap koja je prelila čašu. Mogu i zvanično da kažem da sam ja MRTVA ŽENA. Ništa, ali ništa ne umem za sebe da uradim i organizujem.
Mogla bih da svalim sve na mm i da mi se Hebe, ali ne mogu, eto ne mogu... Pa onda kukam ovde vama i svima koji hoće u RL da me saslušaju...
I znači opet niko sem mene nema ovakvih problema. Opet sam ja izrod. Znala sam...
Konkretno u mom slučaju, mm je dovoljno opterećen. On brine o deci pola dana jer ja odem na posao u 7h i vratim se oko 17-18h. Za to vreme ih on sprema za vrtić, razvozi, odvodi kod lekara ako treba pa raspoređuje po babama i dedama, u radno vreme obavlja tekuće poslove, u 15h ide po decu, dovodi ih kući, hrani, presvlači, brine o njima, bakće se sa svojom i mojom rodbinom koja stalno ima nekih prohteva. Dok ja dođem kući s posla on je već samleven. Isto bi bilo i obrnuto, nije bitno ko ovde šta radi. Onda pokušavamo da provedemo svi zajedno sat-dva u druženju, onda kreće spremanje večere, pa kupanje i uspavljivanje dece. Onda dolaze na red kućne obaveze za koje mm više nema snage, a nemam ni ja. I po njemu kuća uopšte ne mora da se sprema, niti da se sprema ručak. On to neće da radi niti očekuje od mene. Ja sam ta koja neće da ostavi prljavu kuću i da mi jedu sendviče za ručak. Ko mi Hebe mater kad nisam aljkava.
Ali to je sve neki minimum obaveza po meni. Ništa ja ne radim specijalno, samo mi je naporno. Noću naravno spavam iscepkano jer se mlađi klinac budi svaki čas.
Zapravo mi je pukao film jer jedina aktivnost koju sam imala za sebe, da se izduvam, je moj aerobik na koji nisam išla celo leto jer nisam mogla klince da uteram u kuću do mraka, a sad opet nisam bila već mesec i po dana jer sam preumorna od crnčenja na poslu i obaveza kod kuće pa svaki put zaspim kad uspavljujem klinca i probudim se kad je već gotov aerobik. A nemam snage da se nateram da kući vežbam. Meni treba da izađem iz kuće, upadnem u gomilu i istresem se.
To je naravno samo bila kap koja je prelila čašu. Mogu i zvanično da kažem da sam ja MRTVA ŽENA. Ništa, ali ništa ne umem za sebe da uradim i organizujem.
Mogla bih da svalim sve na mm i da mi se Hebe, ali ne mogu, eto ne mogu... Pa onda kukam ovde vama i svima koji hoće u RL da me saslušaju...
I znači opet niko sem mene nema ovakvih problema. Opet sam ja izrod. Znala sam...
