IPSOS istraživanje za oktobar: Đilas ispod cenzusa

6F6AD4BA-D8C2-4BF7-9496-24383C9BE000.jpeg
 
Zla vremena, a nekad je i 12,5% bilo sasvim dovoljno da se jaše dva mandata….


Тадић је на изборима успео да, све у савезу са најмоћнијом партијом новопазарских Муслимана, добије свега 12,5 одсто народне подршке. Током кампање је имао неколико гафова, од тога да је најавио слоган „Бори се за Србију!” до спремности да се за аферу „Бодрум” извини глумици Неди Арнерић (која је „гласала” у скупштини иако је истовремено била на летовању), али не и грађанима Србије чији је парламент тиме компромитован, а закони прекршени.

Но, све је то било неважно пред чињеницом да је завршни збор странке успео, а да су многи учесници, без обзира на пол и узраст, на његовом врхунцу плакали. ДС је постао трећа снага у парламенту, уз ламент да би – само да Г17+ (који је подршком бирача заостајао за свега један одсто) није одвојио део присталица – сами конкурисали радикалима.
Место председника стигло је такође као удар практично кладионичке среће. Мањинска влада укинула је рестриктивни изборни цензус, двојица популарнијих политичара нису имала или коалициони потенцијал (пре свега са САД и НАТО-ом) или рачуна да одбаце моћније премијерско место.

Борис Тадић, који је пре тога годинама на свим политичким митинзима приповедао две исте приче (1. како је једна девојчица избеглица из Крајине заборавила како се једе и 2. да је нека будала на пркосним протестима против НАТО-а носила транспарент двосмисленог значења „Доле бомбе!”), постао је тако председник и најпопуларнији политичар у Србији.
Историографија ће још дуго процењивати који је највећи успех Бориса Тадића – политичара који је два пута биран за председника Србије. Који се по трајању моћи и утицаја могао поредити са кнезом Михаилом и Пашићем. Стоји чињеница да је више реформских закона донесено док је био у кохабитацији, него док је владао сâм. Просечна зарада је 2012. била у сваком погледу нижа него 2007. године. Већи спољнополитички успеси су изостали. ЕУ интеграције се испоставиле као гомила лажних обећања. Косово и Црну Гору да не спомињемо. О НИС-у и да не говоримо, као ни о спорним приватизацијама, реформи судства... Банкама Агро и Тесла. Када сам га после пораза на изборима 2012, за време једне пријатељске вечере на којој ми је опростио зато што сам га годинама критиковао, питао шта сматра својим највећим успехом, неко је време размишљао па изјавио да је то било разоткривање Шарићеве криминалне групе.

Тадић је јавност пленио шармом, лепим осмехом и једном допадљивом смиреношћу. Добри цар Јован Други Комнин из 12. века кажу никада није осудио некога насмрт.

А у та времена демократских увређености и тестирања, иначе, сасвим нерепрезентативног судства, Тадић се дичио како никога није тужио суду. Ипак, његов утицај на слободне медије није био нимало позитиван: у то време један партијски шпекулант постао је власник „Политике”. „Нин” је уз његов благослов „отет” Србији, када му је страни власник променио пол. Тадићева пизма према главним уредницима великих медија, какви су били Љиљана Смајловић и Антоније Ковачевић, неоправдано је данас заборављена.

О постепеном заустављању и обртању малене плиме демократије, која је била задесила Србију после 2000. да и не говоримо. ДС је била носилац репресивних измена и допуна Закона о информисању и Закона о политичким организацијама. Закључак др Небојше Владисављевића био је да је талас ауторитаризма захватио Србију почев од 2010. године – усред Тадићевог мандата.

Коначно, Тадић је неочекивано изгубио изборе. Јесте политичко и привредно стање у земљи било лоше, али за изборни пораз, када се са климавим оправдањем противуставно кандидовао по трећи пут, заслужни су чак више и од снаге опозиционе СНС, његова самоувереност и немар, те нарцизам малих разлика оличен у вечито незадовољним и љутим Млађану Динкићу и другосрбијанцима из неформалног покрета белих листића.
Тадићев силазак са власти био је индикативан. Демократе – а посебно први међу њима – наизглед су добро примили пораз. Његов чувени говор о „другом филму” могао је ући у читанке. У традицијама српске демократије постао би нешто слично Вашингтоновом ступању пред Конгрес и распуштању револуционарне армије. Ушао би тај говор у уџбенике, без сумње, само да је трајао пет минута.
 
***** stranku ako ne može da pređe 5% , šta će u parlamentu
Ovo sto pises je potpuno tacno. Da bi imao 5 % treba ti najmanje 200-250 hiljada glasova. Ja blokaderima uporno govorim, previse su bucni. To smanjuje rejting. Ljudi nece da slusaju galamu. Juce u Novom Sadu skupili se ljudi iz cele Srbije, policija kaze 40 hiljada, N1 kaze nekoliko desetina hiljada, oni tvrde da su skupili 140 hiljada. Neki ludaci govore o pola miliona .
Cak i da su skupili 140 hiljada kako kazu blokaderi, to je koliko? 3% ? Cenzus? Iz cele Srbije!!!! To je porazavajuce. Narocito ako se time ponosis. Da skupis milion ili 2 to je uspeh.
Da bi imao mogucnosti da utices na politiku i da budes deo buducnosti jedne drzave i naroda , moras da imas najmanje 5-10% glasova, inace ovako si samo lokalni galamdzija koji samo nervira ostale oko sebe.
 
Ovo sto pises je potpuno tacno. Da bi imao 5 % treba ti najmanje 200-250 hiljada glasova. Ja blokaderima uporno govorim, previse su bucni. To smanjuje rejting. Ljudi nece da slusaju galamu. Juce u Novom Sadu skupili se ljudi iz cele Srbije, policija kaze 40 hiljada, N1 kaze nekoliko desetina hiljada, oni tvrde da su skupili 140 hiljada. Neki ludaci govore o pola miliona .
Cak i da su skupili 140 hiljada kako kazu blokaderi, to je koliko? 3% ? Cenzus? Iz cele Srbije!!!! To je porazavajuce. Narocito ako se time ponosis. Da skupis milion ili 2 to je uspeh.
Da bi imao mogucnosti da utices na politiku i da budes deo buducnosti jedne drzave i naroda , moras da imas najmanje 5-10% glasova, inace ovako si samo lokalni galamdzija koji samo nervira ostale oko sebe.
тотално је небитно колико има људи. мислим ко иоле размишља. напредњаци су често доводили ко зна кога на своје скупове и по дифолту апсолутно сви дижу бројку. једино ко може тачно да изброји су полицијске службе. све остало је одокативном методом, па ако мени делује да има двадесет можда теби делује четрдесет. то уопште није поента, поента је кад се нађеш пред гласачки листић и да ли ће тај уопште изаћи на изборе.
 
тотално је небитно колико има људи. мислим ко иоле размишља. напредњаци су често доводили ко зна кога на своје скупове и по дифолту апсолутно сви дижу бројку. једино ко може тачно да изброји су полицијске службе. све остало је одокативном методом, па ако мени делује да има двадесет можда теби делује четрдесет. то уопште није поента, поента је кад се нађеш пред гласачки листић и да ли ће тај уопште изаћи на изборе.
AV ima verne glasace. Oni ne idu na skupove ali uredno izlaze na izbore i glasaju. Mislim da te ljude ne zanima previse skupljanje po ulicama. Tu lezi njegova snaga. Mene licno ne zanima ko glasa za koga i iz kog razloga, svako ima pravo da glasa , bilo da ima 18 ili 118 godina. I to je dobro. A ko nema cenzus neka se zapita zasto je tako.
Danasnja alternativa poziciji , takozvana opozicija u koju spadaju i lazni studenti, do sada nisu nista ponudili gradjanima Srbije, osim nerviranja i nekih obecanja nasilja i ubijanja neistomisljenika. Ali neka pricaju sta hoce. Pozabavive se drzava sa njima , to je cinjenica. Evo danas je raspisana medjunarodna poternica za nekim Radisom koji je pozivao na nasilje i rusenje drzavnog poretka. Covek koji nije ni u Srbiji. Mislim da oni koji su to radili iz inostranstva i koji su mislili da su nedosirljivi, da ce uskoro da se upoznaju sa zahtevima za izrucivanje.
A lepo sam ovde svima govorio da pazljivo doziraju sta pisu da se posle ne bi kajali.
Treba svako da izrazi svoje misljenje , to je demokratija ali ne sme to da radi na nacin koji ugrozava druge. Sta ce biti , videcemo.
Uglabnom sledece godine, izbori ce otrezniti ovo drustvo, jer po najnovijim istrazivanjima AV je jaci od blokadercica i to ubedljivo.
 

Back
Top