introverti, ekstroverti, ili nesto trece....

[S_K_V_O]

pitanje za www.
da li postoje razliciti aspekti ekstrovertnosti? u tom smislu da si u nekom pogledu ekstrovertan a u nekom drugom introvertan? npr. sto se tice iskazivanja misljenja ekstrovertan, a iskazivanja emocija introvertan?

 

[neupucena]

Wikipedia kaže:

"The terms introvert and extrovert (also spelled extravert) refer to "attitudes" and show how a person orients and receives their energy.

In the extroverted attitude the energy flow is outward, and the preferred focus is on people and things. Extroverts tend to be energetic, enthusiastic, action-oriented, talkative, and assertive. Therefore an extroverted person is likely to enjoy time spent with people and find less reward in time spent alone.

In the introverted attitude the energy flow is inward, and the preferred focus is on thoughts and ideas. Introverts tend to be quiet, low-key, deliberate, and disengaged from the social world. Thus, one who is introverted is more likely to spend time alone or in contemplation, as these activities are rewarding. They may avoid social situations entirely, not because of shyness, but because they choose to.

While most people view being either introverted or extroverted as a question with only two answers, this is more of a scale, with people falling on both ends and in between. The term ambivert was coined to denote people who fall more or less directly in the middle and exhibit tendencies of both groups. An ambivert is normally comfortable with groups and enjoys social interaction, but also relishes time alone and away from the crowd."

Sviđa mi se ovo "ambivert". U suštini, kad su mi sve ovce na broju upadam u ekstrovertne - inače se zavučem negde ili se "isključim" dok se ne sredim.

 

[WithdrawnWater]

Moje misljenje je da su abiverti zapravo socijalno adaptirani introverti!

 

[DUH]

kao devojcurak, imala sam problema sa osecajem krivice zbog toga sto se dobro osecam i kad moji voljeni nisu tu . mislim, nedostaju mi, i jako se obradujem kad dodju, ali i bez njih sam uvek bila sjajno... krivicu je gledala da mi okachi moja kewa, koja je odrasla u "ludoj kuci", sa mnogo dece, i koja ne voli da je sama, voli zurku i frku 24 h dnevno . nije joj nikad bilo jasno kako se ja sjajno osecam tako cesto sama....
elem, ni meni nije bilo jasno, godinama, dok mi jedna drugarica, psiholog, nije dala da procitam jednu knjizicu na tu temu, prema kojoj ispade da sam ja pravi introvert, koji slabo "dopada" zurke, kojima okupljanja crpe energiju, kojem treba "svoje malo mesto" za "recharge", koji se odlicno oseca sam sa sobom. dakle, ne govorim o usamljenicima, nego jednostavno o ljudima koji imaju i prijatelje i porodicu, ali im je za zivot nuzno neophodno malko samoce, vremena za sebe, i sve slicno.

kako vi sebe vidite na ovu temu?
kakvi su vasi voljeni?
i, sta mislite - kako ste (smo ) postali ovakvi?

svima prijatan dan .

Isto.
Mnoge veze su mi propale posle 2 godine i malo duže, samo zato što smo od te 2 prvu godinu proveli ono kako se parovi inače "zabavljaju", čim veza postane "ozbiljna" ja ne mogu da izdržim da živim sa nekim i trebalo mi je dosta vremena da to shvatim.
Skoro napisah da bih mogla da imam vezu/ brak samo ako bih zadržala svoj stan i samo ja imala ključeve (da se odmorim, predahnem, napravim pauzu...)

P.S. interesantno je da me ljudi, zapravo, žale.
Skoro jedan inače dobar lik reče: "Poznajem, nažalost, dosta osoba oba pola koji žive sami, a dobri su ljudi. Niko nije zaslužio tako da živi".

Eto kako nas vidi većina.

 

[DUH]

ja sam onda nesto trece...pojma nemam....delujem ko ekstremni ekstrovert a u glavi mi je samo da se docepam kuce, iskljucim sve zvukove i navucem roletne...i cutim!!
da nemam gde da se iskljucim i da sam stalno okruzena ljudima, verovatno bih poludela posle 5 dana...
inace, strahovito me umaraju skupovi sa puno ljudi...meni se smraci kad vidim masu u koju treba da udjem...ljudi me neopisivo iscrpljuju...
telefon, to je posebna prica...mobilni nemam a najduze sto mogu da pricam je 15 min, preko toga pocne da me boli glava...nemati mobilni je prosto bozanstveno a na kucnom imam sekretaricu pa retko dizem slusalicu...znam da sam odvratna ali ja cekam da mi se neko obrati preko sekretarice pa dignem slusalicu ako mi se bas prica...masa mojih prijatelja piz.di zbog ovog najstrasnije ali ja stvarno ne volim da pricam telefonom...
ali opet, ne smatram se introvertnom...mislim da mi je nervni sistem preterano osetljiv i da me zato ubijaju telefoni, mase ljudi, bucni klubovi sa strobovima (moja verzija nocne more), sopinzi, setnje po centru grada gde je zilion ljudi, alarmi, autobusi...nije da ne volim ljude, naprotiv..ali me prosto umaraju...jako cesto se osecam kao sundjer koji pokupi sve okolo...
najbolje se osecam kad sednem pored neke vode i cutim...
imam problem i sa TV-om da li cujete onu odvratnu visoku frekvenciju kad se pali televizor? i malo slabiju kad se menjaju kanali? covece, svaki put kad moj decko upali TV (ja ga ni ne palim) meni to blago raznese mozak...
upravo sam provalila da nemate kategoriju nas nenormalnih

Potpuno isto, osim zvuka televizora
I možda kontradiktorno, ja žurke obožavam. Volim u svom stanu da sam sama. Ne volim da živim sa nekim.
Ne volim ni usiljemo viđanje sa rodbinom i takve stvari.
Ne volim da kupujem. I da, mrziiiiiiim da pričam telefonom! Kad mi zazvoni telefon, ja se javljam sa: "Reci". Moji prijatelji takođe ***** zbog toga

 

[Manastirka]

kao devojcurak, imala sam problema sa osecajem krivice zbog toga sto se dobro osecam i kad moji voljeni nisu tu . mislim, nedostaju mi, i jako se obradujem kad dodju, ali i bez njih sam uvek bila sjajno... krivicu je gledala da mi okachi moja kewa, koja je odrasla u "ludoj kuci", sa mnogo dece, i koja ne voli da je sama, voli zurku i frku 24 h dnevno . nije joj nikad bilo jasno kako se ja sjajno osecam tako cesto sama....
elem, ni meni nije bilo jasno, godinama, dok mi jedna drugarica, psiholog, nije dala da procitam jednu knjizicu na tu temu, prema kojoj ispade da sam ja pravi introvert, koji slabo "dopada" zurke, kojima okupljanja crpe energiju, kojem treba "svoje malo mesto" za "recharge", koji se odlicno oseca sam sa sobom. dakle, ne govorim o usamljenicima, nego jednostavno o ljudima koji imaju i prijatelje i porodicu, ali im je za zivot nuzno neophodno malko samoce, vremena za sebe, i sve slicno.

kako vi sebe vidite na ovu temu?
kakvi su vasi voljeni?
i, sta mislite - kako ste (smo ) postali ovakvi?

svima prijatan dan .

Ne znam u koju kategoriju spadam, meni totalno samoća ne prija. Navikla sam da nekog uvek ima u stanu. Ranije su to bile cimerke na faks-u, dečko...ali razumem šta je tema. Moram i ja da imam neku svoju privatnost.Inače ne volim gužve po gradu, velike žurke i okupljanja, gde ne znaš nikog. Imam prilično skroman krug prijatelja, ali su mi dragoceni. Problem je što živimo u različitim državama, ali sam ostala bliska sa njima, uprkos kilometrima između nas.Blizina nekih ljudi i njihova dostupnost, mi s druge strane ne znači ništa. Stalno ih viđam i srećem, ali k'o da ne postoje. "Čao-zdravo'"i to je to. Moram da imam neki svoj" kutak",ali i vremena samo za sebe. Kao što si napomenula u temi "moj svakodnevni reset".To je moje vreme koje poklanjam sebi.Užuvam u malim stvarima, bitno da su ljudi u mom životu veliki.
Moj burazer je napr. sušta suprotnost. Voli party, izlaske,da bude "in"...mene je to oduvek smaralo.Da budem negde i sa ljudima, da bih bila viđena.Dešava mi se da nekad ne mogu da se izolujem od obaveza, ne mogu prosto da se nekad "pohvatam". Onda pravim "beg", ili time-out. Ostavljam sve šta mogu, spakujem kofer i odem na vikend kod prijatelja na jedan dobar "reset" i vratim se k'o nova. Niko me tako ne mazi i pazi. Ni porodica, ni roditelji, jer me niko bolje ne razume...to je lep osećaj

 

[Manastirka]

Uuu...od kad je tema, jbt...od pre "Hrista"

 

[DUH]

Uuu...od kad je tema, jbt...od pre "Hrista"

Šta ima veze, ja se ponosim nekim svojim temama koje su opstale godinama, a kada je neka tema zanimljiva, što je ne bi "povampirili"

 

[gost 386492]

Ne znam u koju kategoriju spadam, meni totalno samoća ne prija. Navikla sam da nekog uvek ima u stanu. Ranije su to bile cimerke na faks-u, dečko...ali razumem šta je tema. Moram i ja da imam neku svoju privatnost.Inače ne volim gužve po gradu, velike žurke i okupljanja, gde ne znaš nikog. Imam prilično skroman krug prijatelja, ali su mi dragoceni. Problem je što živimo u različitim državama, ali sam ostala bliska sa njima, uprkos kilometrima između nas.Blizina nekih ljudi i njihova dostupnost, mi s druge strane ne znači ništa. Stalno ih viđam i srećem, ali k'o da ne postoje. "Čao-zdravo'"i to je to. Moram da imam neki svoj" kutak",ali i vremena samo za sebe. Kao što si napomenula u temi "moj svakodnevni reset".To je moje vreme koje poklanjam sebi.Užuvam u malim stvarima, bitno da su ljudi u mom životu veliki.
Moj burazer je napr. sušta suprotnost. Voli party, izlaske,da bude "in"...mene je to oduvek smaralo.Da budem negde i sa ljudima, da bih bila viđena.Dešava mi se da nekad ne mogu da se izolujem od obaveza, ne mogu prosto da se nekad "pohvatam". Onda pravim "beg", ili time-out. Ostavljam sve šta mogu, spakujem kofer i odem na vikend kod prijatelja na jedan dobar "reset" i vratim se k'o nova. Niko me tako ne mazi i pazi. Ni porodica, ni roditelji, jer me niko bolje ne razume...to je lep osećaj

po ovome sto si napisala si ekstrovertna zar ne? samo je tvoj brat jos zesci u tome

 

[Manastirka]

po ovome sto si napisala si ekstrovertna zar ne? samo je tvoj brat jos zesci u tome

Nemam pojma u koju grupu spadam.