Intoksikacija

„Da bi umetnost postojala ili bilo kakva vrsta estetske aktivnosti, neophodan
je određeni fiziološki preduslov – intoksikacija.“ Niče

Dženi Savil

Istina je da su se mnogi kreativni ljudi kroz istoriju odlikovali svojom nedopuštenom ili
skandaloznom naklonošću prema određenim narkoticima; međutim, pogrešno je
generalizovati da je ono što njihovom delu daje originalnost ili da su ovisnosti u koje
je svaki umetnik uvučen. Ne radi se o demonizovanju onih koji to rade, a to, zapravo,
ne stoji.
To je kao da kažete da nijedan doktor ne puši ili da heteroseksualni plesači ne postoje.
Ali ipak...

Poli

 

[Poli46]

Lucian Freud

Jedan od njih je Lucijan, mitski slikar 20. stoleća koji tvrdi da je spavao s više od 500 žena; njegovi portreti, evidentne erotike i seksualnosti, samo su mali uvid u ono što
ovaj kreator nasamo uspeva napraviti sa svojim modelima, koji za njega predstavljaju fiksaciju na izloženu anatomiju.


Frojd je slikar čije slike su mi najodvratnije..
Užasan je, sve je prenaglašeno u svojoj gnusobi.
Poli

 

[Konj_na_belom_princu]

Groteskna umetnost.

 

[Poli46]

Egon Schiele

S izrazitim porokom za rad i seks, koji je u njegovom ekspresionizmu austrijske duše
bio isti, Schiele je poznavao slavu i pakao neprestanog prepuštanja kandžama nečega što nije mogao kontrolisati. Sigurno je u to vreme imao ova ili ona zlostavljanja, ali ona su bila glavna za njegovu ekstravagantnu ličnost.

Iako je imao svega 28 godina kada je umro od španske groznice, austrijski slikar i grafičar Egon Šile ostavio je za sobom izuzetan umetnički opus, čija se vrednost
može meriti sa zaostavštinom Gustava Klimta

Poli

 

[Poli46]

Groteskna umetnost.

Da..ali vidi..Danas je ona od izuzetne vrednosti.
Tako je za vreme Hitlera sva ekspresionistička umetnost
I bila zabranjena i uništavana..i gotovo pala u zaborav.

 

[Poli46]

Andy Warhol

Bez sumnje, najveća rock zvezda umetnika. Njegova stalna konzumacija Obetrola, tablete za mršavljenje koja ga je držala budnim celu noć, te neke noći prepune
kokaina, bile su dve navike koje su obeležile njegovo postojanje u estradnom krugu
70-ih i 80-ih. Vredi spomenuti da nije umro od ovih uzroka..

Poli

 

[Black_star]

Nice je objavio rat dekadenciji, ali nije precizirao na koji nacin se vodi borba s njom...
Zato su umetnici posebno osetljivi na njegove floskule, pogotovu kad vide da se i sam rvao sa svojim umetnickim aspiracijama,
ako je uopste i ostavio nesto iole vredno na tom polju sem same filozofije ("cekica", kako je voleo da je zove..)
Jedan od vidova te borbe svakako je prihvatanje same dekadencije...Napisao sam jedan osvrt na Basarinu knjigu "Uspon i pad Perkinsonove bolesti",
gde je to oboljenje uzeto kao metafora bolesti savremene dekadencije, te da je odbijanje priznanja obolelosti tzv. sindrom "kulta zdravlja" kojim je
svakodnevnica groznicavo (hmm, simptomaticno!) obuzeta, a to je najgori stepen te bolesti, "lazni vital"... Stoga se, paradoksalno, u dekadenciji nalazi
skriveni lek i mamac ze mnoge umetnike... Nesto kao: "ako ne mozes da ga pobedis, pridruzi mu se..." samo sto bi bend Blokaut na to dodao bitnu stavku:
"Zaroni u vodu...I pogledaj gore..."

 

[Gost 436702]

samo sto bi bend Blokaut na to dodao bitnu stavku:
"Zaroni u vodu...I pogledaj gore..

 

[Poli46]

Jackson Pollock

Poznat po svojoj tehnici i intelektualnim inspiracijama ili smerovima, Pollock je takođe bio prepoznat – u svoje vreme – po svojoj sklonosti prema bocama. Ovisnost koja ga je, inače, privela kraju te kobne noći kada je vozio pijan i prevrnuo auto na cesti,
povevši sa sobom i jednog od svojih ljubavnika.

 

[Poli46]

Edvard Munch

U svetu intelektualaca, Munch je odlučio postati umetnik i to ga je dovelo do života punog ekscesa gde su droga i alkohol bili jači od velikog broja žena koje su kružile ispred njega. Posećujući bolnicu nekoliko puta i slikajući svoje halucinacije i strahove, Skandinavac je u toj mističnoj auri ovisnosti proizveo veliki broj radova.
Poli

 

[Poli46]

Vincent van Gogh

Mnogo toga što znamo o ovom umetniku svodi se na njegove slike depresije i navodnog ludila; ništa više. No, pokazalo se da je tokom mladosti bio ovisan o pelinu i digitalisu, prirodnom leku koji mu je dijagnosticiran zbog epilepsije. Zanimljiva je činjenica da ova stvar može uzrokovati da vidite stvari s blagom žutom bojom, što je vidljivo na mnogim slikama Nizozemca.

Poli

 

[Poli46]

„Da bi umetnost postojala ili bilo kakva vrsta estetske aktivnosti, neophodan
je određeni fiziološki preduslov – intoksikacija.“ Niče

Sa izjavom Ničeovom izjavom sigurno bi se složili a uz to i nazdravili mnogi umetnici
– Bukovski viskijem, Edgar Alan Po konjakom, Ficdžerald džinom, Hemingvej mohitom
ili rumom (u zavisnosti od faze). Dalje nabrajanje imena bi bilo podugačko, što potvrđuje
da je veza zavisnosti i kreativnosti stereotip koliko i koncept „ludog genija“.

 

[Poli46]

Amedeo Modiljani u ateljeu

Kroz istoriju se supstanca menjala. Da krenemo od opijuma koji je krajem XIX veka bio lako dostupan i korišćen za podsticanje kreativne inspiracije (Lord Bajron, Čarls Dikens, Džon Kits, Modiljani, Persi Šeli…), preko „Kluba ljubitelja hašiša“ u Parizu, koji je osnovala elitna grupa francuskih umetnika uključujući Bodlera, Balzaka, Aleksandra Dimu, Flobera.

U “gradu svetlosti” Modiljani počinje da se druži sa drugim slikarima, siromašnim pesnicima, propalicama
i vagabundima i uskoro i sam usvaja takav način života počevši da prezire parisku gospodu i “lažni sjaj”
buržoazije.

Negde u ovo vreme kod slikara su se verovatno pojavili i prvi tragovi tuberkuloze,
ali on je prikriva alkoholom,opijatima i drogama, pa sve češće napade kašlja i iscrpljenosti pripisuje svom poročnom životu, a ne bolesti.
Najviše je pio apsent, a od opojnih droga obožavao je hašiš. U izmaglici koju su
stvarale ove dve supstance
znao je da provede i po više nedelja za redom.
Poli

 

[Poli46]

Grafički dizajner Brajan Polet, poznat po umetničkom imenu "Pixel-Pusha", doterao je svoj umetnički izraz do krajnjih granica kada je odlučio da 20 dana za redom, svaki dan, konzumira drugu drogu i da pod njihovim dejstom stvara umetnička dela.
Povodom ovog svog eksperimenta, umetnik iz San Franciska kaže da on stvara umetnost bez ikakve brige za "osude autsajdera" koji nisu u stanju da analiziraju
ceo njegov kreativni proces i da "intuitvno uživaju u najiskrenijem stvaralaštvu".
Poli

 

[Poli46]

Tokom Francuske Treće republike (1870-1940), termin poznat kao „degenerescence“ korišćen je da opiše propadanje i bolest francuskog društva. Pariz je postao igralište
za celu Evropu, donoseći sa sobom upitne „slobodne” aktivnosti: prostituciju,
alkoholizam i drogu.

Georges Moreau DE TOURS (1848-1901)-Les morphinées

A sa ovim, ubrzo su usledile venerične bolesti i kršenja društvenih i rodnih normi. Popularnost narkotika u Francuskoj bila je rezultat i većih geopolitičkih sila.
Napoleonovi ratovi su mnogo doprineli nastanku zavisnosti, jer su užasne
povrede vojnika ublažili derivati opijuma.

 

[Poli46]

Eugene Grassetla-Morphinomanethe-Morphine addict

Francusko osvajanje Egipta uvelo je Evropu u hašiš, dalje druženje i normalizaciju upotrebe droga.

 

[Poli46]

Tokom Belle epohe, morfijum je postao popularna droga za prostitutke i druge članove društva. Iskustvo ubrizgavanja opijata (poput heroina) je nalet zadovoljstva nakon kojeg odmah sledi stanje nalik snu sa smanjenom osetljivošću ili bolom. Naziv "morfijum" potiče od Morfeja,boga snova u grčkoj mitologiji.
Simbolično, upotreba morfijuma postala je sinonim za prostituciju, jer se nalet zadovoljstva upoređuje sa seksualnim orgazmom.

Louise Ebel

 

[Gost 436702]

odlučio da 20 dana za redom, svaki dan, konzumira drugu drogu i da pod njihovim dejstom stvara umetnička dela

Poštovanje za gospodina

 

[Poli46]

Albert Besnard, Morphine Addicts(Morphinomanes),1887.

Subjekti gledaju posmatrača nefokusiranim, sanjivim očima, držeći pero sa morfijumom. Čak su i žene iz srednje klase koristile morfijum da izdrže dosadne dane. Besnardov serpentinasti bakrorez sugeriše vrtložne kristale morfijuma .
Poli

 

[Poli46]

Tokom takozvanog Zlatnog doba (La Belle Époque), Zelena vila (kako je apsint popularno prozvan zbog svoje karakteristične boje) bilo je piće za koje su se
odlučivali brojni pisci i umetnici u Parizu.

U pesmi „Otrov“ iz zbirke pesama Cveće zla iz 1857. godine, Bodler je na listi
omiljenih književnih poroka postavio apsint iznad vina i opijuma.

Henri de Toulouse Lautrec

Komentator Lautrecovih slika (poput ove) rekao je da ih je„u potpunosti naslikao absint“.
Kad ovo pročitamo onda sva velika dela muzike,književnosti i slikarstva možemo
dovesti u pitanje..
Poli

 

[Poli46]

Sigurno ste već čuli kako je apsint inspirisao mnoge književnike i umetnike u poslednjih 150 godina,
mada je možda neke uspeo i da uništi. Kakve to čudnovate moći ovo piće ima?

Absinthe-Albert-Maignan-La-muse verte-1895

Apsint se nametnuo kao glavna muza umetnika u periodu od 1859. kada je Eduar Mane svojom slikom
The Absinthe Drinker šokirao godišnji pariski salon umetnosti pa sve do 1914. kada je Pablo Pikaso stvorio svoju oslikanu bronzanu skulpturu Čaša apsinta.

Tokom takozvanog Zlatnog doba (La Belle Époque), Zelena vila (kako je apsint popularno prozvan zbog
svoje karakteristične boje) bilo je piće za koje su se odlučivali brojni pisci i umetnici u Parizu.

 

[Poli46]

Popularnost je rasla do te mere da se u pariskim krugovima mogao čuti nadimak
Zeleni čas koji se odnosio na pet sati popodne, što je bilo vreme kada bi se kafići napunili mušterijama koji su sedeli sa čašicom zelenog alkohola pred sobom.
Apsint je učvršćivao prijateljstva, ili ih je pak uništavao, izazivao vizije i stanja polusna
da bi ih kasnije umetnici pretakali u svoja umetnička dela.
Ovo je piće redom oblikovalo simbolizam, nadrealizam, modernizam, impresionizam, postimpresionizam i na kraju kubizam.

Maneov The Absinthe Drinker

Na desetine umetnika je uzimalo ljude koji su pili apsint za svoje modele, kao i standardan pribor za absint – čašu, kašičicu sa prorezima, kocke šećera
(šećer se koristio kako bi ublažio gorak ukus jeftinijih sorti), kao i česme iz kojih
kaplje hladna voda koja je služila da se razblaži alkohol.

 

[Poli46]

Novije analize pokazuju da je tujon, organsko jedinjenje koje se nalazi u pelinu, bilo prisutno u malim količinama u valjano destilovanom apsintu kako bi piće imalo blago psihoaktivno dejstvo. Na osnovu toga da se zaključiti da su veće šanse da je ovakvu štetu nanosilo ozbiljno trovanje alkoholom nakon konzumiranja između dvanaest i dvadeset čašica dnevno.
Ipak, fama o dejstvu apsinta i dalje živi.

Absinthe Drinker by Viktor Oliva

 

[Poli46]

Rembo, Bodler, Pol Verlen, Emil Zola, Alfred Žari i Oskar Vajld bili su među desetinama pisaca koji su bili notorni ljubitelji Zelene vile.

Žari je, na primer, insistirao na tome da se apsint mora piti čist. Bodler ga je pio uz tunkturu opijuma ili sam opijum, dok ga je pak Rembo kombinovao sa hašišom.
Svi su redom pisali o njegovoj zaraznoj dopadljivosti i uticaju na kreativni proces. Isto tako su i svoja dela postavljali u absintom zasićeni milje.

U pesmi „Otrov“ iz zbirke pesama Cveće zla iz 1857. godine, Bodler je na listi omiljenih
književnih poroka postavio apsint iznad vina i opijuma.

„None of which equals the poison welling up in your eyes that show me my poor soul reversed,
my dreams throng to drink at those green distorting pools.

***

Ništa od ovoga ne može se porediti sa otrovom koji suzi iz tvojih očiju što mi pokazuje moju jadnu dušu naopaku, moji snovi žude da se napoje na tim zelenim jezerima što obmanjuju.“

 

[Razor34]

Ah aj aj aj aj jajajajajajajaaaj.Toliko se grozim kada procitam ovako nesto...Svaki umetnik bilo kog tipa...koji je bio u sluzbi intoksikacije...za licno mene nije umetnik.Zasto?Ja to tako gledam...u nedostatku kreativnosti,inovativnosti i energije...potreban ti je doping.Kao sto sportisti,bodi bilderu je potrebna hemija.Mislim da ja licno pravim tu razliku.Nikada nijednu sliku koju sam uradio nisam bio niti u stanju alkoholisanja niti u stanje narkomanije i psihoaktivnig supstanci...niti sam koristio bilo kakav doping ili intoksikaciju.To je kao vestacka kreativnost pomucenog uma.Ja bih takve automatski diskreditovao.Sada u nedostatku ideja...roknucu LSD i napravicu remek dela.U nedostaktu snage uzecu doping i istrcacu ceo maraton.Intoksikacija je iskreno za mene upravo to.Sta je zapravo kreativnost u umetnickom spektru?To je jezik umetnika kojim se on izrazava...da od jedne sasvim obicne stvari napravi nesto nesvakidasnje.Doda mu neke elemente,ukrase,svoj unikatni rukopis.Ako ti pomucenog uma przis svoj mozak i svoju kreativnost na jakoj vatri...ti si za mene onda varalica i hibrid.Sustina je da ides upravo tim prirodnim putem.Ako nisi talentovan i kreativan...napucases se drogom i pomutices svoj um...kako bi nasilno i vestacki izmenio svoju svest.Mene iskreno uzasavaju svi ti umetnici koji jesu bili cudaci..ali na los nacin.Mislim na ove sto su bili psihicki i mentalno oboleli,ovi sto su se drogirali,ovi sto su se alkoholisali...prosto mi je to odbojno.Preterana seksualnost u umetnosti je licno moj niska svest da se ovlada sopstvenim zivotinjskim potrebama.Te me nikada takva vrsta umetnosti nije fascinirala ma koliko god dobro izgledala.Jer taj seksualni akcenat mi je najnizi oblik zivota u umetnosti.Isto je i sa fotografima,slikarva,vajarima.To je naravno moje subjektivno misljenje.Da ne bih kako kazu ljudi zvucao kao egocentrik.To je kako ja vidim stvari iz moje perspektive.Kada manifestujes svoje pobude i emocije i podsvest na platno ili fotografiju ili figuru koju vajas...mnogo toga loseg izlazi na videlo.I to je umetnicki recimo pravac projekcije svoje podsvesti.Kreativna energija prisutna je kod svih nas ..samo neki ne umeju da je koriste ili je manifestuju na pogresna polja u zivotu.Meni je recimo u umetnost golih tela i seksualnih devijacija i ostalog uopsteno sexualnog elementa u umetnosti potpuno odbojno.No...setih se nekih liberalnih krajnje retardiranih izjava od nekih zenskih gusaka i muskih bizona...koji su izjavili da smo svi debili i da ne razumemo umetnost...kada su oni satanisti i bolesnici i manijaci...napravili izlozbu koja se zvala nesto tipa kenjkavac.Onu bolestinu i satanizam su naravno aktivisti pocepali i uleteli u prostoriju gde je ta bolesna i satanisticka propaganda bila postavljena.Pogledaj samo necije radove i videces i saznaces mnogo o toj osobi.Ja licno i odgovorno to tvrdim i za sebe.Naravno ako umes da govoris tim jezikom i razumes...umes tumaciti slike.Tu mozes videti sve ono sto je projektovano iz necije podsvesti na umetnicki rad.Od teznje,ambicije,ceznje,strasti,strahova i raznih emocija...pa do mentalnog necijeg i duhovnog stanja.Ja sam za to da se umetnost ogranici i da ne bude toliko slobodarska.Zasto?Zato sto ono sto izlazi iz dubine tvoje podsvesti i moze biti vrlo negativno i ne bi smelo biti javno prikazivano.Uzmimo samo jedan performans Marine Abramovic.Koja je otvoreni satanista pod velom umetnice.Umetnost se zloupotrebvljava na razne nacine...kako bi se progurala i najprljavija i najbolesnija promocija i propaganda necega sto nije nimalo prijatno...niti bi trebalo biti prikazano.Zato ja licno postavio bih neke granice u umetnosti koja je potpuno otisla u nedogled...da se sa tim terminom spinuje i svojata na svakom koraku.Postavio bih takodje i granice kredibiliteta i rangiranja.Umetnik koji stekne odredjenu slavu i ugled u sferi umetnosti...nema pravo niti moze da svrlja,brlja i u nedostatku kreativnosti predstavlja radove koji nemaju bas visoku rangiranost kako u idejnom,kreativnost,inovativnom,tehnickom i kvalitativnom spektru.U prevodu ako si stekao kao umetnik neku slavu...mozes ubosti crnu tacku na beo papir i svi ce ti tapsati po automatizaciji i tvoj rad kostace milione dolara ili evra...samo zato sto ti imas izgradjeno ime u sferi umetnosti.Dok neki covan na livadi stvara remek dela...ali nazalost nepismen je...siromasan...mozda i bolestan pa ne moze da ide na akademiju i da njegovi radovi koji se prodaju za smesne novce dobiju vrednost kao onoga sto je dosegao svoj vrh,ili barem on tako misli...i sada potpuno izlece iz sina kao voz koji ide u provaliju.Covek koji ne ulaze u svoju kreativnost i inovativnost...ne neguje i nije posvecenost 'ZARDJA'' Kao i majstor koji je popravljao casovnike pa mu sada ruka nije precizna kao sto je bila pre 30 godina.To su neki stavovi od kojih se nikada necu moci odvojiti jer smatram da covek mora konstantno da osvaja nova polja i da za to bude nagradjivan.Dok god radis ....trebas biti onako rangiran i kotiran kako zaista zasluzujes.Ako si stekao ugledi i ime...moras biti spreman u svaka doba da ga odbranis.Ili da se povuces iz te bitke i predas borbu nekom drugom.Ali ti onda svaki sledeci rad nece biti po automatizaciji biti mnogo vislje rangiran nego onoga ko je pruzio mnogo vise od tebe u datom momentu.Takodje ono sto je neshvatljivo i po meni pogresno i donekle i jadno i bedno...je to da kada umetnik umre...njegove slike dobijaju na ceni mnogo vise nego kad je bio ziv.Ja otprilike znam zasto je to tako iako je jako odvratno po mom misljenju.Dakle umetnik je umro...njegovo stvaralastvo nece ici dalje...i sve sto je iza njega ostalo je unikat?Jel tako nekako dodje.Dakle vrlo lose po meni ophodjenje materijalistickog tipa.Umetnicko delo ne treba prepoznavati po retkosti ili unikatnosti...vec po tim nekim kvalitativnim merilima likovne kritike.To je moje skromno laicko misljenje.Postuje coveka i njegova dela dok je ziv...kada umres on nece biti tu da ti kaze hvala.