Ružno je samo da se odmah pita za platu i da se iznose neke nebulozne cifre, ali je takođe idiotski ne spominjati platu tokom razgovora za posao. Pre svega jer pokazuješ kako si očajan da nađeš posao po bilo koju cenu (ili pak da ne mariš za novac), što te dovodi u podređenu poziciju pri daljim pregovorima sa potencijalnim poslodavcem. Naravno, ako se radi o tipskim radnim mestima, tipa radnika na traci, kasirke, vozača, zaposlenih u državnoj upravi... na kojima je u istoj firmi/organizaciji već zapošljen veći broj ljudi tu nema prostora za iznošenja svojih uslova, jer tu već postoji neka utvrđena zarada koju postojeći radnici primaju, ali za pozicije za koje se traže dodatna znanja/sposobnosti/iskustvo čovek treba da zna da sagleda svoje mogućnosti i proceni koliko može da zatraži i dobije, kako bi se upustio u pregovore. Sad tu sledi igra, jer će poslodavac sa svoje strane pokušati da dobije što više za što manje para, nudiće neke druge pogodnosti ili postavljati dosatne zahteve, da se ne udaljavam više teme.
@tema:
Svaki put moraš da proceniš: šta se traži od tebe u vezi tog radnog mesta, šta ti se nudi od dodatnih pogodnosti, kolika je zarada za slične pozicije/radnike u sredini gde će se posao obavljati i koliko ti je taj posao neophodan. Ukoliko se od tebe traži da daš okvirnu cifru pre nego što se upoznaš sa zahtevima i ponudom poslodavca dobro razmisli o druge dve stavke u prethodnoj rečenici i daj neku razumnu opštu cifru uz napomenu da nije konačna ukoliko si prethodno nezaposlen, ili pak minimalnu cifru ispod koje ne ideš, ukoliko već imaš posao. I ne zaboravi da sama cifra nije sve što je potrebno da posao prihvatiš, čak ni kad si očajan za njim, ali da to jeste količina novca koju ćeš donositi kući sledećih par meseci. Samo se trudi da se ne prodaješ za obećanja, iz nekog iskustva mi se čini da od toga nema ništa.
Napisati neki siroki opseg ili nesto drugo...
