Ideja za formiranje organa čiji naziv oni koji žele da ga izgovore pravilno ozbiljno moraju da prelome jezik a koji će se baviti kontrolom vlasti sa osnovnom funkcijom da nadzire rad organa uprave i javih službi, i koga ce postaviti parlament , mimo vladara i onih koji okružuju, nastala je 1.marta 1809 g. u Švedskoj kada je za prvog Ombudsmana izabran Lars Avgust Manerhajm.
U pravni sistem Republike Srbije institucija Ombudsmana uverdena je 2005 g. kada je donet Zakon o Zaštitniku gradjana a postojanje potvrdjeno Ustavom Repzblike Srbije iz 2006.g.čime je naša država postala jedna od 130 zemalja u kojima postoji tradicija ovog specijalnog oblika kontrole vlasti.
Prvo izabrani republički ombudsman kod nas je bio Saša Janković, koji je stupio na dužnost 23.jula 2007 g. položivši zakletvu pred Narodnom skupštinom.
Od 2017 g. ombudsman je Zoran Pašalić
Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad predsednika Republike, Vlade, Narodne skupštine, Ustavnog suda i sudova i javnog tužilaštva.
Da li će ova institucija koje je zaživela u Srbiji, izgubiti svrhu ostaje da se vidi.
Da li ce Ombusman ostati nezavisna , poštovana i pravno potkovana vanstranačka ličnost ili ćemo na ovom mestu imati marionetsku ličnost,
koja će , strahujući da se ne zameri vladajućoj većini koja ju je izabrala , zatvarati oči pred problemima za koje je nadleržna, takodje ostaje da se vidi
Da li kod nas funkcioniše institucija zaštitnik gradjana ?
