Instinktivizam i biheviorizam

[Luka_Bgd_]

iz nepoznatih razloga,tema mi je zakljucana.

ukoliko je razlog tome nepovezanost sa filozofijom,odmah cu vam ukazati na usku povezanost.

Pdf Filozofija - potraga za mudroscu i istinom,eticka pitanja,razgovor o smislu zivota

Diskusija o prof.dr.Jeroticu obuhvata sve to.Uostalom,takodje mislim da je njegov rad vredan pomena.

Slicna tema ne postoji,pazljivo sam pretrazio pdf.

Ko smo mi,kako cemo upoznati sami sebe i kako cemo proci kroz pojedine periode u razvitku licnosti?.

Elem,da pocnemo:

Ova tema nije religijska,ova tema je stavise filozofska,ukoliko se odgovori na pitanje koje cu preformulisati:


Sta to znaci proci kroz faze ja,ti i mi?

Svaki covek mora proci kroz odredjen period egoizma i taj period se ne moze zaobici.
Tek ce vremenom on spoznati pojam samoodricanja radi bliznjeg svog.
Faza mi oznacava potpuno samoodricanje,na nekom "globalnom" nivou,do kojeg covecanstvo nece stici,ili ce ga dosegnuti jako tesko i uloziti ogroman napor.

Ljudske strasti

Destrukivnost i okrutnost su zle strasti.
One sacinjavaju paradoks-prikazuju zivot okrenut protiv sebe samog u nastojanju da se nadje njegov smisao.
Ta fraza proizilazi iz cinjenice da su strasti covekov pokusaj da shvati smisao zivota.
Ljudi se razlikuju s obzirom na strasti kojima je funkcija zadovoljenje egistencijalnih potreba.Kakve god te potrebe bile,one moraju biti zadovoljene da bi covek mogao normalno funkcionisati,isto kao sto njegovi organski porivi moraju biti zadovoljeni da bi mogao ziveti.

Freud je shvatio da zivotom ne upravljaju dva egoisticna nagona,nagon za hranom i nagon za seksom,vec dve strasti- za ljubavlju (instinkt zivota) i unistavanjem (instinkt smrti)

Iako nisu neposredno povezane s fizickim opstankom,strasti su snazne-cesto snaznije od instinkta.One cini osnovu covekovog interesa u zivotu,sav njegov entuzijazam,uzbudjenje i sve sto zivot cini vrednim.Covek ne moze ziveti kao objekt;on tesko pati kada mu je zivot redukovan na nivo pukog prezivljavanja,hranjenja i razmnozavanja,cak i kad ima svu sigurnosti koju zeli.
Covek trazi dramaticnost i uzbudjenje;kada ne nalazi zadovoljstvo na visem nivou,stvara za sebe dramu destrukcije.

Intenzitet strasti ne proizlazi iz specificnih fizioloskih potreba,vec iz potrebe da organizam napreduje.

Ove strasti ne postaju snazne tek kada su namirene fizioloske potrebe.One su u samoj biti ljudske egzistencije;nisu neka vrsta luksuza koji mozemo sebi priustiti nakon sto su osnovne potrebe zadovoljene.Ove neinstinktivne strasti uzbudjuju coveka-teraju ga napred,cini zivot vrednijim.

"Covek bez strasti i ceznji,prestao bi biti covek" (Von Holbach)


Zanima me vase misljenje o instinktivizmu i biheviorizmu?

 

[upadljivo_tih_]

iz nepoznatih razloga,tema mi je zakljucana.

ukoliko je razlog tome nepovezanost sa filozofijom,odmah cu vam ukazati na usku povezanost.

Pdf Filozofija - potraga za mudroscu i istinom,eticka pitanja,razgovor o smilsu zivota

Diskusija o prof.dr.Jeroticu obuhvata sve to.Uostalom,takodje mislim da je njegov rad vredan pomena.

Slicna tema ne postoji,pazljivo sam pretrazio pdf.

Ko smo mi,kako cemo upoznati sami sebe i kako cemo proci kroz pojedine periode u razvitku licnosti?.

Elem,da pocnemo:

Ova tema nije religijska,ova tema je stavise filozofska,ukoliko se odgovori na pitanje koje cu preformulisati:


Sta to znaci proci kroz faze ja,ti i mi?

Svaki covek mora proci kroz odredjen period egoizma i taj period se ne moze zaobici.
Tek ce vremenom on spoznati pojam samoodricanja radi bliznjeg svog.
Faza mi oznacava potpuno samoodricanje,na nekom "globalnom" nivou,do kojeg covecanstvo nece stici,ili ce ga dosegnuti jako tesko i uloziti ogroman napor.

Ljudske strasti

Destrukivnost i okrutnost su zle strasti.
One sacinjavaju paradoks-prikazuju zivot okrenut protiv sebe samog u nastojanju da se nadje njegov smisao.
Ta fraza proizilazi iz cinjenice da su strasti covekov pokusaj da shvati smisao zivota.
Ljudi se razlikuju s obzirom na strasti kojima je funkcija zadovoljenje egistencijalnih potreba.Kakve god te potrebe bile,one moraju biti zadovoljene da bi covek mogao normalno funkcionisati,isto kao sto njegovi organski porivi moraju biti zadovoljeni da bi mogao ziveti.

Freud je shvatio da zivotom ne upravljaju dva egoisticna nagona,nagon za hranom i nagon za seksom,vec dve strasti- za ljubavlju (instinkt zivota) i unistavanjem (instinkt smrti)

Iako nisu neposredno povezane s fizickim opstankom,strasti su snazne-cesto snaznije od instinkta.One cini osnovu covekovog interesa u zivotu,sav njegov entuzijazam,uzbudjenje i sve sto zivot cini vrednim.Covek ne moze ziveti kao objekt;on tesko pati kada mu je zivot redukovan na nivo pukog prezivljavanja,hranjenja i razmnozavanja,cak i kad ima svu sigurnosti koju zeli.
Covek trazi dramaticnost i uzbudjenje;kada ne nalazi zadovoljstvo na visem nivou,stvara za sebe dramu destrukcije.

Intenzitet strasti ne proizlazi iz specificnih fizioloskih potreba,vec iz potrebe da organizam napreduje.

Ove strasti ne postaju snazne tek kada su namirene fizioloske potrebe.One su u samoj biti ljudske egzistencije;nisu neka vrsta luksuza koji mozemo sebi priustiti nakon sto su osnovne potrebe zadovoljene.Ove neinstinktivne strasti uzbudjuju coveka-teraju ga napred,cini zivot vrednijim.

"Covek bez strasti i ceznji,prestao bi biti covek" (Von Holbach)


Zanima me vase misljenje o instinktivizmu i biheviorizmu?

Jeste, prvo je vjerovao da covjekom vladaju nagoni, a kasnije da covjek ima strasti. Nagon i strast... razlika velika. Mada je i u periodu 'nagona' pridavao njima osobine 'neceg sto se zeli' i nije ih vezivao za fiziologiju, kao sto ni seks nikad nije vezivao samo za fiziologiju - tako da nije bas jasno 'sta je promijenio' - osim nazive.

Velika razlika u nazivama, prvo je govorio 'seksualni nagon' a onda 'erotika' sto je i te kako razlicito. Erotika je mnogo siri pojam,... prije je neka lagana erotika za njega bila samo sublimacija nagona za seksom, a sad strast... a sad je seks samo dio erotske strasti, a svasta moze biti 'eroticno'. Izgleda da je on promijenio svoj stav prema umjetnosti - a samim tim i prema erotici.

Samim tim sto je 'istina ce vas osloboditi' njegov moto (koji je preuzeo od nekog neznam kog filozofa) i sto je 'nesvjesno' jednako filozofska kolko i psiholoska tematika, a sto je teorija o strastima za razliku od teorije o libidu mnogo vise spekulativna (a istovremeno jednako onoliko empirijska) to tema mora biti na filozofiji.

Samo ispravka, psihoanaliza nije ni instiktivna, ni bihevioristicka teorija. Biheviorizam je cak mozda i suprotna psihologija od psihoanalize.

 

[Luka_Bgd_]

Jeste, prvo je vjerovao da covjekom vladaju nagoni, a kasnije da covjek ima strasti. Nagon i strast... razlika velika. Mada je i u periodu 'nagona' pridavao njima osobine 'neceg sto se zeli' i nije ih vezivao za fiziologiju, kao sto ni seks nikad nije vezivao samo za fiziologiju - tako da nije bas jasno 'sta je promijenio' - osim nazive.

Postoji razlika.
Freud je prikrio ljudske strasti pokazujuci ih kao rezultate instinkta.
Uvelicao je pojam seksualnosti do te mere da se moglo razumeti da sve strasti,osim samoocuvanja,proizlaze iz jednog instinkta.
Kasnije,Freud se oslobodio te sheme prestavljajuci novu teoriju.
To je bio znacajan korak ka shvatanju destruktivnosti.

Dve strasti-za ljubavlju i za unistavanjem nemaju ulogu fizickog odrzavanja u smislu u kojem to imaju glad i seksualnost,

Instinkti su cesto prirodne kategorije,dok su strasti umetnute u karakteru sociobiolosko-historijske kategorije(Livingston)

Velika razlika u nazivama, prvo je govorio 'seksualni nagon' a onda 'erotika' sto je i te kako razlicito. Erotika je mnogo siri pojam,... prije je neka lagana erotika za njega bila samo sublimacija nagona za seksom, a sad strast... a sad je seks samo dio erotske strasti, a svasta moze biti 'eroticno'. Izgleda da je on promijenio svoj stav prema umjetnosti - a samim tim i prema erotici.

Samim tim sto je 'istina ce vas osloboditi' njegov moto (koji je preuzeo od nekog neznam kog filozofa) i sto je 'nesvjesno' jednako filozofska kolko i psiholoska tematika, a sto je teorija o strastima za razliku od teorije o libidu mnogo vise spekulativna (a istovremeno jednako onoliko empirijska) to tema mora biti na filozofiji.

"Upoznacete istinu,a istina ce vas osloboditi" - Isus Hrist,cini mi se Jevandjelje po Jovanu.
Al necu o tome,opet ce da mi zakljucaju temu zbog prisustva religije

Samo ispravka, psihoanaliza nije ni instiktivna, ni bihevioristicka teorija. Biheviorizam je cak mozda i suprotna psihologija od psihoanalize.

Svakako.
Ali me zanima kakav stav ljudi imaju prema teoriji urodjene agresivnosti i o probrazaju "nauke o psihi" u "nauku o ponasanju"?
Na to sam mislio.

 

[Garota De Brasil]

"Upoznacete istinu,a istina ce vas osloboditi" - Isus Hrist,cini mi se Jevandjelje po Jovanu.

pa tema nije religijska ne?
pa sada ti je iz poznatih razloga - zakljuchana.