Inicijativa: Ratni zločinci nisu naši heroji

[sumnjivo lice]

Svaka cast. Treba se ograditi od zlocinca i osuditi zlocine.

da,Hrvatsku treba ograditi

 

[Milance Skot]

Mogu li ja na forumu da otpocnem inicijativu da svi ovi indijanci sa slike redom poljube generala Lazarevica u straznjicu (i to samo ako se on slozi da ga oni poljube u straznjicu), a da potom odu u 3 ***** lepe materine?

 

[Komikum]

Naravno to ima smisla,ali???Ko su ratni zlocinci a koji nisu to je pravo pitanje.Za muslimane i hrvate je neki srbin zlocinac koji je ubio muslimane ili hrvate koji su opet ubili srbe ,pa se on sveti i u nasim ocima je heroj.Tako ide i na drugoj strani.To je igra bez granica koja nema kraja.Tako da se postavlja pitanje KO SU RATNI ZLOCINCI,A KO SU HEROJI????

 

[elevator]

НИСМО ни наивни ни глупи - само имамо велеиздајничку ђубрад и плаћенике на власти.......... буди сигуран да то сваки и потпуно неписмени Србин врло добро зна.

п.с. То знам поуздано јер сам био запрепашћен интелигенцијом и резоновањем потпуно неписмених људи у Срему(земљорадника)...

Znaci zemljoradnici su pojam za nepismenost.
Evo ja sam seljak i mozemo diskutovato o cemu gof hoces od Starih grvkih filozova do pop art pokreta.
Ti jesi glup ali to nije najgore.
najgore je sto mislis da nisi.
Nema vecih izdajnika od samoproklamovanih patriota.
Evo ko je predao Kosovo.?
Radikali..uz precutni podrski Seselja.
Patriote i veliko srbi na kvadrat jel de?
I treba se ograditi od zlocinaca u svom narodu a ne pravdati ih //i oni su nas...a Njihovi.?
Zlocin drugog ne ponistava sopstveni.
Mozes li to utuviti u glavu i bices pametniji

Ali ovde su se uvek velicali zlocinci , izdajnici i pobegulje.
Zar nije karadjirdje ubica oca i brata a koliko je pobio ni broj im se ne zna a posle pobegao u Srem.
Treba li spominjati Pasica , Aleksandra Apisa..Nedica ..Drazu.....pa sve do Milosevica karadzica i Mladica.
Neko zlocina neko izdajnik a neko i jedno i drugo.
Ali u ovoj drzavi su se uvek takvi cenili.
To je taj naopaki mentalitet u Srbiji.
Normalno...tu Vojbodinu ne racunam.

 

[комшија]

NO COMMENT

 

[Emihs]

Прво нико не правда ратне злочине,сви појединачни злочинци су мање више осуђени.Док је рата биће и злочина.Проблем настаје када се код Срба позива на "командну одговорност" па би затворили и бабу и дједа од Караџића и Младића а када причамо о хрватским,бошњачким и албанским злочинима онда се обичне сведе на "појединачни инцидент".
Пазите то може да прође код празноглавих али ко је иоле свјестан себе,правде и свијета око себе схвата да Готовина и Младић чак и да су обојица крива не могу бити у истој равни.Један је школовани официр а други плаћеник.Плаћеник се ослобађа командне одговорности а школовани официр је крив и што је тамо неки бошњак запео за грање бјежећи кроз шуме и ливаде.Па да ли сте свјесни да пљујете уз вјетар сами на себе,Војну академију у Београду,на све Србе преживјеле од Олује,на све погинуле Србе од рата,на све поштене и честите борце ВРС и СРЈ.Да ли сте свјесни да вам се пљувачка разлијева низ лице а због своје празноглавости мислите да је то дар или благослов и настављате пљувати.Такви упљувани од сопствене пљувачке гадите се и "њима" и нама.

 

[Mortimer]

E Srbijo, Srbijo!

Ratni heroji zavrsavaju po belosveckim zatvorima!

A razni strani placenici i domaci izdajnici kao ovaj nas nesrecni lagoje su zasticeni k'o polarne mecke!

 

[mina68]

Ратни злочинац је врло релативан појам.

Зависи од тога чијим очима гледаш.

У мојим очима, Готовина и Орић су ратни злочинци, у очима Хашког суда, Хрвата и Бошњака, нису.

Моје очи не виде као очи Хашког суда.

Можда ћу прогледати кад прогледају Хрвати и Бошњаци.

Хашки суд не сме да прогледа, то је већ свима јасно.

 

[zlatko01]

Srbi su dozvolili da svako može izaći iz Sarajeva od civila, izetbegović nije dopustio izlazak srpskih civila...general Mladić dozvolio odlazak muslimanskih civila iz srebrenice, naser orić ubijao koga stigne od srpskih civila

 

[Milance Skot]

Naravno to ima smisla,ali???Ko su ratni zlocinci a koji nisu to je pravo pitanje.Za muslimane i hrvate je neki srbin zlocinac koji je ubio muslimane ili hrvate koji su opet ubili srbe ,pa se on sveti i u nasim ocima je heroj.Tako ide i na drugoj strani.To je igra bez granica koja nema kraja.Tako da se postavlja pitanje KO SU RATNI ZLOCINCI,A KO SU HEROJI????

Pa evo najrealnijeg odgovora koji ce dati raznorazne forumske kreature, u skladu s 'realnoscu na terenu' o kojoj nam vec 15 godina vriste u uvo EU, Amerika i siptari: Haradinaj, Taci, Ceku, Oric, Gotovina i ostala ugledna gospoda nisu zlocinci, a Vladimir Lazarevic jeste.

 

[Lamasu]

Gotovina ce biti heroj Hrvatima dok postoje.

 

[комшија]

http://www.yihr.rs/bhs/srbija-i-kosovo-u-eu-prepreke-i-postignuca/

Srbija i Kosovo u EU: Prepreke i postignuća

Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova odnosi u regionu naglo su se pogoršali i usmerili pravac kretanja politike u još jedan mogući sukob. Perspektiva proglašenja nezavisnosti Kosova bila je jedina moguća alternativa posle bezidejnih pregovora u kome su učestvovali Beograd i Priština, a konačni prelom daljeg toka neaktivne politike rešavanja pitanja Kosova učinio je Ahtisarijev plan 2007. godine koji je predvideo moguće stvaranje nezavisne države Kosovo.

Nakon demokratskih promena 2000. godine, Srbija je zvanično promenila kurs svoje spoljne politike i postavila kao jedan od prioritetnih ciljeva – iako predstavlja dugotrajan i maglovit put reformi – članstvo u Evropskoj uniji. Do pre samo nekoliko godina, evrointegracije Srbije zavisile su najviše od (ne)saradnje sa Međunarodnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ/ ICTY) pa je tako Srbija postala zemlja kandidatkinja tek marta 2012. Pre nego što postane članica, Srbija mora proći dugotrajan proces pregovora koji zvanično obuhvata i rešenje statusa Kosova poglavljem 35. Između ostalog, ovim poglavljem Srbija se obavezala da neće blokirati pristupanje Kosova Evropskoj uniji. Pored toga, Srbija bi trebalo da se uzdrži od blokiranja učešća Kosova u regionalnim organizacijama koje su važne za, kako za bržu integraciju ka EU, tako i za samo kosovsko društvo, na prvom mestu njenu privredu. Važno je naglasiti da se proces učlanjenja Srbije u EU prepliće se sa procesom normalizacije odnosa sa Kosovom. Potpuna normalizacija odnosa sa Kosovom, ostvaruje se tako i pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji što u slučaju Srbije dovodi do krajnjeg cilja koji je isti i za Kosovo – zajedničku evropsku budućnost.

Od proglašenja nezavisnosti jedan od ključnih ciljeva za Kosovo jesu evropske integracije. Problem integrisanja Kosova u sistem Evropske unije pored sveopšte reforme koja treba da se sprovede obuhvata i širi politički problem, kao i njegovo nepriznavanje od strane svih država članica Evropske unije. Ideja trenutnog procesa integracije usmerena je na rešenje pitanja dijaloga sa Srbijom i viznom liberalizacijom, a o pitanju državnosti bi se kasnije raspravljalo tokom pristupnih pregovora. Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2015. prvi put su uspostavljeni ugovorni odnosi sa Evropskom unijom. Nedostatak političke volje, slaba i neefikasna institucijalna saradnja i dalje potkopavaju sposobnost Kosova da rešava reformske oblasti proistekle iz ugovornih obaveza SSP-a. Duboke unutrašnje političke podele i polarizacija opstruirale su i viznu liberalizaciju Kosova koja bi rezultirala ulaskom u Šengen zonu. Nesposobnost institucija, opterećenost sistema strukturalnim problemima društva i nemogućnost da se u dogovoreno vreme ratifikuje sporazum o razgraničenju sa Crnom Gorom, oslikava loše stanje kosovskog društva.

Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 64/298 marta 2011. godine određen je dijalog koji se vodi između Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom Evropske unije, poznatiji kao Briselski dijalog (dalje dijalog). Složenost političkih i istorijskih okolnosti odredili su proces dijaloga kao etapni cilj. Dijalog iz današnje perspektive se po mnogo čemu vodi čestim zanemarivanjem socijalno-političkog i bezbednosnog okruženja, a odsustvo transparentnosti jedna je od najvećih mana istog. Dijalog Beograda i Prištine, do sada predstavlja uspešan okvir u kome se rešavaju praktična pitanja važna za građane kao što su: sloboda kretanja, validnost ličnih karti, pitanje granica, matičnih knjiga, univerzitetskih diploma, itd. Pitanja koja se politizuju stvaraju dva pola u kojima interes pojedinaca dobija marginalnu crtu u okviru samog konteksta dijaloga. Mrtva tačka pomera se onog trenutka kada „Veliki brat“ zapreti, a donosioci političkih odluka vešto svoja uverenja zamene sistemom međusobne koristi.

Dijalog je rešio mnoga pitanja, a neka i bez težeg ubeđivanja jedne odnosno druge javnosti. Sloboda kretanja, jedno od osnovnih pitanja koje je obuhvatilo korišćenje kosovskih ličnih karata, vozačkih dozvola, osiguranja, rešeno je na samom početku procesa dijaloga. Sa druge strane prilikom rešavanja pitanja kontrole granica, političari u Srbiji morali su da ubeđuju svoje javno mnjenje da sporazum ne znači priznavanje granica. Reč “Boundary” korišćena je za pitanje administrativnih granica u Srbiji, a reč “Border” za granicu na Kosovu. Cilj Srbije bio je da sklapanjem ovog sporazuma smanji švercovanje i neregistrovani promet robe, ali i još jedan ne manje značajan razlog – uvećanje sopstvenih prihoda od poreza i carina.

Kontroverzno pitanje Zajednice srpskih opština (ZSO) na severu Kosova bilo je podstrek za razbijanje dijaloga. Politička elita zarad preusmeravanja pozornosti od konkretnih i opipljivih problema koja su vladala u kosovskom društvu raspisala je prevremene izbore. Sama kampanja koja je obeležena nacionalističkim temama još više je polarizovala sistem, koji sada nije spreman da rešava probleme niti razmišlja o svojoj evropskoj budućnosti.

Dijalog je samo ove godine u nekoliko navrata zbog sporadičnih incidenata doveden u pitanje. Voz iz Srbije obojen u srpskim nacionalnim bojama i obeležen rečenicom „Kosovo je Srbija“ na 20 jezika predstavljao je namerno skretanje kursa politike koja je do tada bila okrenuta ka mogućem rešenju problema. Još jedan događaj koji je poremetio odnose desio se onda kada je francuska policija uhapsila Ramuša Haradinaja po potrenici Srbije, a kosovska strana žučno je protestovala protiv takvog čina, kojim je nagoveštena mogućnost prekida dijaloga.

Politička klima u Srbiji koja je usmerena ka unutrašnjem dijalogu, predstavlja proklamovani cilj bez jasne vizije šta se očekuje od tog procesa. Sa druge strane nestabilna politička situacija koja je dodatno podgrejana najavama formiranja vojske na Kosovu nagoveštava da se konačno rešenje ne nazire. Moguće uključenje SAD-a u budući dijalog neće nužno poboljšati položaj jedne ili duge strane u procesu. Smatram da sve dok Evropska unija bude imala mogućnost kontrole procesa dijaloga pomoću „štapa i šargarepe“ dijalog će se kretati u dobrom smeru.

 

[C0NSIGLIERI]

Kako ratni zlocinci mogu da budu heroji? Sta pricaju te budale

 

[Gruban]

https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-ratni-zlocini-osudjeni-tretman-priznanja/28782710.html

Počasti za zločince

Vladimir Lazarević prilikom povratka u Beograd iz Haga, decembar 2015.



Nikakvih objašnjenja niti reakcija aktuelnih vlasti još nema povodom priznanja koja su Aleksandar Vulin i Nikola Selaković, članovi kabineta premijerke i predsednika Srbije, izrekli dvojici haških osuđenika Vladimiru Lazareviću i Nikoli Šainoviću.

Njih dvojica su, proteklog vikenda u Nišu, bili počasni gosti skupa podsećanja na Treću Armiju Vojske Jugoslavije angažovane na Kosovu tokom sukoba 1999. godine iza koje je, prema procenama antiratnih nevladinih organizacija, ostalo trinaest hiljada žrtava i 800.000 raseljenih porodica. Tim povodom iz Inicijative mladih za ljudska prava stigao je poziv premijerki Brnabić i predsedniku Vučiću da se ograde od stavova dvojice državnih zvaničnika i odreknu osuđenih ratnih zločinaca.

„Mislim da ne bi trebalo da se ograde zato što smatram da su general Lazarević i Nikola Šainović neopravdano osuđeni u Haškom tribunalu. Bez činjenica i bez dokaza o njihovom učešću vezano za ratne zločine“, tvrdi Miodrag Linta, poslanik na listi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), partije Aleksandra Vučića, koji je pre toga predvodio Koaliciju udruženja izbeglih u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.

„Zločina je bilo na svim stranama, bilo ih je i na Kosovu. Pojedinci i grupe koje su ih učinile treba da odgovaraju, ali sa tim nikakve veze nema ni Nikola Šainović, tadašnji član Vlade, niti general Lazarević“, mišljenja je Miodrag Linta.

Inače, general Vladimir Lazarević je pred Haškim sudom bio osuđen na 14 godina zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima. Oslobođen je 2015. godine pošto je odslužio dve trećine kazne, a u Srbiji mu je nakon toga upriličen svečani doček kome su prisustvovala čak trojica tadašnjih ministara – među kojima i Nikola Selaković aktuelni generalni sekretar predsednika Srbije.

Nikola Šainović je pak bio osuđen na 18 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu. Takođe se, nakon odslužene dve trećine kazne, vratio u Beograd gde je ubrzo postao član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije (SPS) čiji je istaknuti član bio u vreme vlasti Slobodana Miloševića.

Doček Nikole Šainovića na aerodromu u Beogradu, avgust 2015.


Neke od bivših haških osuđenika predstavnici vlasti nisu samo tretirali sa poštovanjem, već su na tribinama imali prilike da javno iznose svoje stavove. Takav slučaj je bio sa generalom Veselinom Šljivančaninom koji je zbog počinjenih ratnih zločina u Vukovaru u Hrvatskoj odslužio u Hagu deset godina zatvora.

Tribina u mestu Beška u organizaciji Srpske napredne stranke održana januara 2017., jedna od nekoliko na kojima je bivši haški osuđenik bio glavni akter, ostala je upamćena po nemirima nakon kojih su vlasti nevladine aktiviste – uzročnike kratkotrajnog prekida proglasile za naciste.

Takođe, Šljivančanin je nedavno bio među prisutnima tokom otvaranja jedne fabrike što je izazvalo interesovanje novinara, ali i oštru reakciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog toga.

„Video sam ga ispred tamo. Slobodan čovek koji je izdržao svoju kaznu. Šta biste da ga uhapsite ili ubijete ponovo? Nije se pojavio na otvaranju fabrike nego se pojavio tamo ispred da bi me pozdravio“, rekao je pre nekoliko dana u Rumi.

Često prisutan u javnosti Veselin Šljivančanin


Okupljanje starešina Treće Armije u Nišu i počasti ukazane bivšim haškim osuđenicima izazvali su reakciju aktivista Inicijative mladih za ljudska prava koji su zatražili od funkcionera vrha vlasti da se hitno od toga ograde.

„Ono što uvek treba podcrtati je obaveza ove zemlje i pogotovo ove vlasti prema žrtvama tog rata i osobama koje i dalje trpe posledice sukoba. Ukoliko hoćemo da budemo odgovorno društvo i, na neki način, pređemo preko svega što se desilo u smislu jasnog odnosa prema ratu, moramo da se suočimo sa tim činjenicama i konstantno podsećamo institucije da moraju da se ograde od ratnih zločinaca“, kaže Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Nema nikakvih razloga da se najviši zvaničnici Srbije distanciraju od postupaka koje ako ne neposredno – onda posredno podržavaju, stav je Dejana Anastasijevića dugogodišnjeg novinara koji se, između ostalog, bavio i temom ratnih zločina. Anastasijević ukazuje da su sa subotnjeg skupa u Nišu poslate jasne poruke.

„Tresnuli smo šakom o sto i poručili da su svi drugi zločinci samo mi nismo. Da smo sve što smo radili dobro radili. I da ćemo to ponovo da im radimo, ako dođemo u priliku. To je način da se, na neki način, raskrsti sa prošlošću i da nas se uvuče u neku drugu budućnost. Samo što se bojim da je ta budućnost mračnija od ove koju već imamo“, zaključuje Anastasijević.

Razvoj dobrosusedskih odnosa jedna je od centralnih pozicija aktuelne vlasti u Srbiji, u kojoj vodeće pozicije (izuzev premijerske) zauzimaju nekadašnji desničari iz redova ekstremista partije Vojislava Šešelja. S obzirom na obrt koji su načinili 2008. godine, kada su Šešelju okrenuli leđa, odavanje priznanja onima koji su osuđeni za ratne zločine baca ozbiljnu senku na njihovu regionalnu politiku.

Milan Nešić

Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Šainovic,Lazarevic i Šljivančanin uopšte nisu ratni zločince nego žrtve "međunarodne" nepravde.Moguće da se Šainović kao funciojner bavio kriminalom ali ne možemo ga nazvati zlocincem a sigurno ne ratnim zlocincem.