IN MEMORIAM

Evo sad imam snage da vam napisem nesto...
Ovo je Tony,umro je 09.07.08.
Bio je macak za udomljavanje,bio udomljen pa vracen jedva ziv,jel mu zeludac nije vario hranu pa sve odmah izbaci iz sebe.Bacili smo ga na specijalnu hranu i digao se iz mrtvih.Postao je opet macak za udomljavanje,i imao je par ponuda ali nisam htela da ga dam zato sto su sve ponude bile kuce sa dvoristem ali on je bio glup za ulicu,tako da smo mu trazili stan.Bio je sav veseo i drag,posle dva meseca vec je gotovo sigurno bilo da ostaje kod nas.Nevidjena maza i slihtara,voleo je samo da se ljubi i mazi,kad ostane sam u prostoriji ispustao je zvuke kao ovca ne bi li nas iznervirao i isao sa nama svugde.Bio je ogromni inadzija,sve sto smo mu zabranili,odmah istog momenta je morao da ponovi istu glupost i jos te gleda ispod oka...
Taj dan oko osam uvece,bili smo svi u dvoristu,Toni,Duh,Diva,Ambra,Lola...ma svi cela menazerija,i on je izasao na ulicu,koliko god da sam vristala na njega da se vrati,on je samo vrckao svojim dupetom i gledao me i isao preko ulice...kao munja sam preskocila ogradu skocila po njega uhvatila ga istukla i vratila u kucu zajedno sa svim ostalim zivotinjama...posle minut dok sam jos stajala sa njima u sobi cujem da me neko zove sa ulice...izadjem na terasu i vidim komsiju koji drzi Tonija mrtvog u ruci...kaze udarila ga kola...pukao mu vrat i ostao je na mestu mrtav.....




R.I.P. mali Toni
 
Poslednja izmena:
Jadničko ...i meni je tog jutra uginulo mačence koje sam dve nedelje pre toga našla na ulici i spremala za udomljenje....sirote ma:cry:le dušice, nikad ni jedno neću preboleti. Valjda su sada svi zajedno u nekom lepom mačijem raju, gde ih čeka bolja i lepša sudbina nego ova što ih je zadesila.
 
joj nije mi nista uteha...mnogo mi nedostaje...bio je onaj tip sto se podvuce pod kozu...nema osobe koja ga je videla samo jednom i odmah ga volela najvise na svetu...jednostavno je bio caroban...a nije bio nista specijalno lep...imao je jako vidljive trece kapke,mjaukao je kao magarac i bio *uzasno* dosadan,ne mozes da sednes a da ti nije na glavi da se mazi:p i sa poznatima i nepoznatima....neko gore je ocigledno provalio kako je divan pa ga je hteo samo za sebe....:(
 
FatalError:
evo ovo je Baba nasa ljubimica koja je uginula pre malo vise od godinu dana njena prica glasi ovako: dosla je kao mala za vreme bombardovanja [bila je ogromno uplaseno stene] zrikava i jako plasljiva toliko plasljiva da ako bi podviknuo u cilju ucenja ona bi se upiskila od straha ili ako bi pokusao da je uhvatih za ogrlicu i privoleo naprimer da udje u kucu.
naravno to je proslo pocela je da nam veruje ali i dalje je bila nekako plasljiva, oci su joj se ispravile i postala je ogroman prelep pas imala je preko 50 kg,nije volela da je slikamo uvek je sklanjala pogled od fotoaparata i izgledala je kao da se stidi.
bila je zajednicki pas nas i jos jedne komsinice mi smo brinuli o njoj kao i o jos jednoj zenki mesancu koji se zvao lea, ona i lea su bile kao sestre.
spavala je u dvoristu i ponekad u hodniku nase zgrade.obozavala je da lunja i kopa po kontejnerima cesto smo se salili da nas bruka po kraju, cinilo mi se da je znala ceo beograd, svuda su je vidjali i svi su je znali.
onda jednog dana Bebu i tu drugu zenku Leu jedan komsija je uzeo i odveo u zatvorenom kombiju preko mosta na novi beograd.
vratile su se posle 7 dana prvo Beba a posle i Lea. tada smo ih usvojili, zvanicno preko suda Beba je morala da uzme nase prezime[ne pitajte me zasto] i od tada je zivela 80% vremena u kuci .Leu je zvanicno usvojila druga komsinica.
bila je sva nezna usporena nikada nije napravila nijednu stetu sem sto je jednom ukrala i pojela ceo pleh musake i drugi put 1 kg secera u kockicama.nije znala da grize cak ni u igri naprimer loptu, taj deo detinstva je propustila ko zna gde, samo se znala maziti i pratila nas je u stopu.bila je poslusna i znala je uglavnom sve komande sem donesi loptu:D
zivela je kao clan porodice, jela je ko mecava a pri kraju zivota imala je i drustvo jednog malog belog boxera koji se stalno gurao uz nju i obozavao je.
nazalost razbolela se dobila je tumor koji smo operisali ali znali smo da su male sanse.
brzo se povratio imala je bolove i pocela je da gubi kontrolu nad besikom uspavali smo je dok je jos bila na nogama, samo je zaspala.

1999-2007
Kliknite za proširenje...

jedna od najtuznijih prici i desavanja na ovoj temi:cry: a beba me podseca na psa Donu koga smo svi stanari(uglavnom deca, ali i poneka bakica) drzali ispred zgrade i koja je dosla odnikuda a bila je ista kao i beba:cry:Dona je otrovana a svi njeni stenici su odvedeni i ubijeni...za jedno njeno stene sam rekao kako su ga krvnicki i odvratno ubili, odsekli mu glavu i bacili u reku!!!:sad2::sad2::sad2:
ne mogu vise da pricam ruzno je i prisecati se......:cry:
 
upravo nadjoh na nekom sajtu...
prelepo zar ne....
evo meni utehe a nadam se i svima koji su izgubili voljeno bice....

Ovaj deo Raja, zove se Dugin Most.

Kada umre zivotinja, nekome posebno draga, odlazi na Dugin Most.Tamo su brda i doline da se svi nasi voljeni prijatelji mogu igrati i trcati zajedno.Tamo je obilje hrane, vode i sunca, toplo im je i prijatno.One zivotinje koje su bile stare i bolesne, ponovo su zdrave i zivahne.One koje su bile povredjene i osakacene su isceljene i zdrave ponovo.Tamo su bas onakve kakvih ih se secamo u nasim snovima o danima i vremenima koji su prosli...

Srecne su i zadovoljne, ali ima jedna sitnica: Svakoj nedostaje neko njima poseban, neko ko je morao ostati iza.

Zajedno se igraju, zajedno trce, ali dodje dan kada jedna od njih iznenada zastane i pogleda u daljinu. Nepomicne su njene sjajne oci. Nestrpljivo podrhtava njeno telo. Iznenada, u trku, napusta ostale, leti preko zelene trave i njene noge nose je sve brze i brze. To si ti bio ugledan, i kada se ti i tvoj voljeni prijatelj konacno srecete ne mozete da se odvojite od radosti sto ste ponovo zajedno, i sto se nikada vise necete rastati. Kisa radosnih poljubaca na tvome licu, tvoje ruke ponovo miluju poznatu glavu, jos jednom gledas u odane oci prijatelja toliko vremena odsutnog iz tvog zivota, ali nikada iz tvoga srca....i prelazite Dugin Most zajedno...
 
mushu13:
upravo nadjoh na nekom sajtu...
prelepo zar ne....
evo meni utehe a nadam se i svima koji su izgubili voljeno bice....

Ovaj deo Raja, zove se Dugin Most.

Kada umre zivotinja, nekome posebno draga, odlazi na Dugin Most.Tamo su brda i doline da se svi nasi voljeni prijatelji mogu igrati i trcati zajedno.Tamo je obilje hrane, vode i sunca, toplo im je i prijatno.One zivotinje koje su bile stare i bolesne, ponovo su zdrave i zivahne.One koje su bile povredjene i osakacene su isceljene i zdrave ponovo.Tamo su bas onakve kakvih ih se secamo u nasim snovima o danima i vremenima koji su prosli...

Srecne su i zadovoljne, ali ima jedna sitnica: Svakoj nedostaje neko njima poseban, neko ko je morao ostati iza.

Zajedno se igraju, zajedno trce, ali dodje dan kada jedna od njih iznenada zastane i pogleda u daljinu. Nepomicne su njene sjajne oci. Nestrpljivo podrhtava njeno telo. Iznenada, u trku, napusta ostale, leti preko zelene trave i njene noge nose je sve brze i brze. To si ti bio ugledan, i kada se ti i tvoj voljeni prijatelj konacno srecete ne mozete da se odvojite od radosti sto ste ponovo zajedno, i sto se nikada vise necete rastati. Kisa radosnih poljubaca na tvome licu, tvoje ruke ponovo miluju poznatu glavu, jos jednom gledas u odane oci prijatelja toliko vremena odsutnog iz tvog zivota, ali nikada iz tvoga srca....i prelazite Dugin Most zajedno...
Kliknite za proširenje...
http://www.indigo.org/rainbowbridge_ver2.html
evo ga "original",sa sve muzikom i slikom...:cry::cry::cry:

e obavezno pogledajte,nije dugo...a taaaaako je divno...
 
Poslednja izmena:

Owo je Lule...
On je pas mog najboljeg druga...
TJ bio je...
Swe dok se nije desila nesreca...
Za koju nije niko kriw...
Moj drug je sa swojom porodicom otishao u Dalmaciju na odmor, a Luleta je ostawio kod bake i deke...
Neznam kako ali Lule je istrchao na ulicu i udarila su ga kola...
Imao je tezu porwredu butine i polomljena mu je bila kichma...
Morali su da ga uspawaju...
Uwek ce mi ostat lepo secanje na owog psa...
Widjala sam ga swako jutro kada sam kretala u shkolu...
Bio je jedan od najlepshih retriwera...
Lule wolim te!!! :sad2: :sad2: :sad2:
 
Joj,kako sam se razstuzila citajuci nekoliko poslednjih strana...:sad2::sad2::sad2:

Ja imam erdela,koga je ,kad je imao 4 meseca,napala rotvajlerka,i onako malom ,napravila mu jako duboku ranu na glavi.Operisan je 3 h,i jedva, jedva, preziveo, njuskica moja mala.:sad2:

Tako da znam kako je svima vama koji ste izgubili svoje ljubimce:sad2:.

I neverovatno je kako ume ,kao i dosta pasa,da slusa,oseca ,pogleda onim pametnim ocima.

Pravi prijatelj:neutral:. Ne znam sta bih da se njemu desi nesto.
 
Radi se o mom kucnom mezimcu koga sam volela najvise na svetu. Tek je imao par meseci, veseo, zdrav, umiljat, bio je moja srecica i moja ljubav.....
U petak smo se zajedno probudili, mazili, bili u setnjici i onda pri povratku se samo naprasno srusio i umro. Umro mi je na rukama, gledao me je svojim pametnim okicama ..... Najverovatnije ga je strefio infarkt, tako kazu veterinari....
Od tada sam neutesna, ne mogu da dodjem sebi, ne mogu da se smirim . Placem danima, ne mogu da jedem, osecam jednu tupu bol u srcu, osecam da ne mogu da izdrzim ovu tugu.....
Kako preziveti sve ovo ?....Kako prihvatiti cinjenicu da je umrla moja srecica ?.... Kako ste Vi preziveli ovu tugu ?......
 
Zaista mi je zao, ne znam sta bih mogla da ti kazem :(:(:(
Meni je nestala zenkica sa sedam meseci, moja prva kuca, dok sam bila van zemlje. Nije uginula ali je doslo na isto jer je nikad nisam nasla niti sam bila sta cula o njoj. Bila je kod mene samo cetiri meseca, a ja dva meseca posle toga nisam mogla da se sastavim. Zatim sam uzela drugog psa, ovog kojeg sad imam, ali je uslov bio da nipocemu ne lici na nju da ih ne bi uporedjivala, i nije, totalno su razliciti. Nju sam nekako smestila na posebno mesto u :heart:, uramila njenu sliku, i tako sam se na neki nacin oprostila od nje, ali je nikada nisam zaboravila niti cu je ikada prezaliti.Onda sam pocela novo poglavlje sa ovim psom kojeg sada imam.
 
Ah.... Mogla bih sada da ti navedem vise slucajeva gubitaka zivotinja od kojih ni jedan ne mogu da zaboravim i leze mi na srcu kao rak rana...

Ono sto me je dizalo jeste to sto sam mnogim zivotinjama pomogla, mnoge udomila, neke sama usvojila i koliko god da mi je zaista naporno da letim na sve strane,srecna sam sto mogu bar malo da im pomognem :heart:.

Kad mi je prvi macor nestao lutala sam mesec dana okolnim ulicama i dozivala ga... Onda sam nasla sadasnjeg macora pored neke garaze, uz pomije od hrane. Malisa je izasao, poceo da se mazi i baca pred noge...i nisam odolela :heart:. Usvojila sam ga, a posle njega, sasvim slucajno, zutu macu, takodje nadjenu na ulici :heart:.

Medjutim i dan danas svaka izgubljena bitka za neciji mali zivot ostane zabelezena na mom mozdanom hard disku, bez mogucnosti dilitovanja...:(
 
Najbolji nacin da prebolis je da uradis humanu stvar i usvojis drugu bebu.Ja sam do pre 4 meseca imala 5 pasa .....sad ih imam 4 i iz te tuge se ne bih iscupala da nije bilo mojih bebica koje mi nisu dale mira dok nisam prestala da placem.Na zalost zivot ide dalje .....Misli na to da on ne bi voleo da places ....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Majcinski instikt kod gorile
Odgovora
1
Pregleda
188
Nina
Nina

Back
Top