Imati decu je mac sa dve ostrice

[Lollol]

Mi decu dovodimo na ovaj svet, a oni nas sa ovog sveta odvode, tako nesto?

Pa dobrim delom zavisi i od roditelja kako ce dete ispasti, jer ako roditelj nije citav u glavi, alkoholicar ili ima neke psihicke probleme, zlostavlja decu, leci komplekse, tesko da ce i to dete biti citavo.
Sve je sjajno i bajno kada su deca mala, ali kada krene pubertet i adolescencija tu krecu problemi, sa kim se druzi, sta radi, gde ide, da ga neko ne navuce na drogu, da se ne uhvati u neko lose drustvo.

Imamo i primere dobrih roditelja pa su deca ispala "losa", zavisi i malo od licnosti tog deteta. Sve je to slozeno, jer ako mu branis nesto previse, on ce prvom prilikom to da uradi iza tvojih ledja i da bude ko pusten sa lanca, ako to zaista istinski zeli da uradi.

Svako ima svoj put, a roditeljima je najteze mozda i videti da njihove dete izabere neki los put ili sa kojim se oni ne slazu.

 

[nikodija]

Nesto razmisljam da je sve to imanja dece nezahvalno....


Recimo meni se vise cini da pod pritiskom drustva ljudi prave decu.

Najvece zadovoljstvo imati decu je kada su ona mala recimo do 15 godine, od tada sve ide nizbrdu. A vrhunac zadovoljstva je kad su ona od 2 godine do 6 godine.

Bracni par dobije decu uziva dok ne odrastu , cim udju deca u pubertet tada krene sve nizbrdo. Tonu zivaca, postanes rob radi dece, radis, rmbacis i zrtvujes sve za svoju decu.

U vecini slucajeva cak postanes krivac u ocima sopstvene dece sto im nisi stvorio vise... Tada ti prigovaraju, ebu mater a kad ostaris cak i ponizavaju, na kraju se zapitas jeli vredelo sve to.
Zar nisi mogao u zivotu uzivati bez njih, imati bolji zivot sa svojojm suprugom, putovati svetom, prosto uzivat.

Kakva su vasa misljenja.

Sve zavisi od vaspitanja, po mom misljenju najtezi period roditeljstva je do puberteta ili hajde do 18 godina, posle su to zrele osobe sa kojima se moze dogovarati a ne djeca, ako ti tada prave probleme znaci da si dobro promasio u ranijim godinama, meni moji roditelji nisu stekli mnogo materijalnog ali su mi dali ogromno ljubavi i postovanja.
Djete se vaspitava dok je malo, posle 10-12 godine se moze usmeravati uz saradnju i postovanje njihovih zelja, posle 16-18 godine sta je uradjeno, uradjeno je tesko da ces promjeniti karakter i vaspitanje ako si do tada zapostavljao ulogu roditelja.

 

[Lexa]

Nesto razmisljam da je sve to imanja dece nezahvalno....


Recimo meni se vise cini da pod pritiskom drustva ljudi prave decu.

Najvece zadovoljstvo imati decu je kada su ona mala recimo do 15 godine, od tada sve ide nizbrdu. A vrhunac zadovoljstva je kad su ona od 2 godine do 6 godine.

Bracni par dobije decu uziva dok ne odrastu , cim udju deca u pubertet tada krene sve nizbrdo. Tonu zivaca, postanes rob radi dece, radis, rmbacis i zrtvujes sve za svoju decu.

U vecini slucajeva cak postanes krivac u ocima sopstvene dece sto im nisi stvorio vise... Tada ti prigovaraju, ebu mater a kad ostaris cak i ponizavaju, na kraju se zapitas jeli vredelo sve to.

Zar nisi mogao u zivotu uzivati bez njih, imati bolji zivot sa svojojm suprugom, putovati svetom, prosto uzivat.

Kakva su vasa misljenja.

Sa tim načinom razmišljanja deca su računica, a kao računica oduvek su služila svrsi: deca brinu o ostarelim roditeljima, u mnogim zemljama ih upravo iz tog razloga i prave. Preferiraju dečake, doduše, jer bi oni po pravilu trebali ostati sa njima. Ćeru pošalju da brine o kljakavoj svekrvi. Mač sa dve oštrice indid, i biti roditelj i biti dete.
Posebno će ovako razmišljati novije generacije koje su se oprostile od penzije.

 

[Tsuymish]

meni neka zena pre neki dan kao sta nosis, ja reko devojcicu...kaze ona...aaaa opet devojcicu?
ako ako....nema veze, neka je opet devojcica....sinovi su tudja deca, tako kazu
boze o cemu ljudi razmisljaju

 

[ZvezdanKa]

deca su super. drustvo i socijalni status nam je katstrofa...zato sto je ovo zemlja srbija..

 

[firedragon9]

Nije nikakav mac sa dve ostrice (taman posla)
To je ustvari, velika odgovornost...

 

[Tsuymish]

kako nije mac?
vidis da postoji opasnost da ode dete i da nece da ti pere guzicu kad omatoris

 

[Lexa]

Samo ako je nevaspitano!

 

[babamara]

Nesto razmisljam da je sve to imanja dece nezahvalno....


Recimo meni se vise cini da pod pritiskom drustva ljudi prave decu.

Najvece zadovoljstvo imati decu je kada su ona mala recimo do 15 godine, od tada sve ide nizbrdu. A vrhunac zadovoljstva je kad su ona od 2 godine do 6 godine.

Bracni par dobije decu uziva dok ne odrastu , cim udju deca u pubertet tada krene sve nizbrdo. Tonu zivaca, postanes rob radi dece, radis, rmbacis i zrtvujes sve za svoju decu.

U vecini slucajeva cak postanes krivac u ocima sopstvene dece sto im nisi stvorio vise... Tada ti prigovaraju, ebu mater a kad ostaris cak i ponizavaju, na kraju se zapitas jeli vredelo sve to.

Zar nisi mogao u zivotu uzivati bez njih, imati bolji zivot sa svojojm suprugom, putovati svetom, prosto uzivat.
Kakva su vasa misljenja.

Kad bi svi tako razmisljali,na kraju bi nestalo ljudi na ovoj planeti,kao prvo.
Drugo,ako tako razmisljas,onda nisi ni trebao imati decu.Deca jesu,briga ali i velika radost.
Pitaj svoje roditelje,da li im je zao sto imaju tebe kao dete?
Meni bi zivot bio besmislen bez dece,sto ne znaci da ne mozes ziveti i "svoj" zivot,ne treba biti samo previse sebican.

 

[Oranz]

Obozavam svoju decu, i nikad nisam bila u sumnji da nije trebalo da ih imam...nerviraju me makar jednom dnevno, par puta me razocharali oboje...i nebrojano puta usrecili i uveselili...ja sam zelela da ih rodim i bice mi obaveza do kraja zivota...a ja njima dal cu biti...videcemo

 

[gost 36952]

Nesto razmisljam da je sve to imanja dece nezahvalno....

prilicno cudna formulacija u vezi sa ovom temom...

Recimo meni se vise cini da pod pritiskom drustva ljudi prave decu.

nazalost ima i toga...

Najvece zadovoljstvo imati decu je kada su ona mala recimo do 15 godine, od tada sve ide nizbrdu. A vrhunac zadovoljstva je kad su ona od 2 godine do 6 godine.

Bracni par dobije decu uziva dok ne odrastu , cim udju deca u pubertet tada krene sve nizbrdo.

Moj slucaj je suprotan, najteze mi je bilo dok mi je dete bilo malo, a posle sve lakse. Zavisi i od licnosti samog roditelja. Mm obozava malu decu i ume sa njima da se igra i bio je sjajan. Moj fah su tinejdzeri

Tonu zivaca, postanes rob radi dece, radis, rmbacis i zrtvujes sve za svoju decu.

Mnoge stvari mogu izgledati isto, a imati sasvim drugaciji smisao. tzv. zrtvovanje i rmbacenje za decu, kako si ti to definisao zvuci kao da je gajenje dece kuluk. Mnogo rada i volje treba da bi se deca odgajala, ali ako to zelis, onda to nije ni zrtvovanje, ni rmbanje, vec normalan nacin zivota.

U vecini slucajeva cak postanes krivac u ocima sopstvene dece sto im nisi stvorio vise... Tada ti prigovaraju, ebu mater a kad ostaris cak i ponizavaju, na kraju se zapitas jeli vredelo sve to.

Roditelj ko dozivi takav tretman od svoje dece snosi veliki deo odgovornosti za to. Deca, naravno, nisu roditeljske kopije, ali se osnovni kriterijumi ponasanja i vrednovanja sticu u porodici. Dete koje ima pred sobom ima kao roditeljski primer osobu koja voli i postuje sopstvene roditelje i koja je imala tokom odrastanja topao ljudski odnos sa roditeljima, kao i vaspitanje da nisu deca ta koja imaju pravo da ocekuju da roditelji rade umesto njih, nece biti problema. o ponizavanju roditelja uopste i nema smisla govoriti, to je cist propust u vaspitanju.

Zar nisi mogao u zivotu uzivati bez njih, imati bolji zivot sa svojojm suprugom, putovati svetom, prosto uzivat.

Kakva su vasa misljenja.

Zavisi sta ko zeli u zivotu. Razumem i one koji ne zele decu i one kojima je najveca sreca da budu roditelji, ali mi je uvek zao kad neko deluje kao da se pokajao sto je roditelj, jer je to ogromna nepravda prema takvoj deci sa trajnim posledicama, zato sto svaki covek nepogresivo oseca da li ga roditelji vole ili ne. Nece skori nijedan roditelj priznati da ne voli dete ili da ga ne voli dovoljno, ali uzalud prica kada se to vidi i oseca.

Citavu temu si postavio kao da su roditelji i deca neprijatelji ili makar konkurenti...

 

[cikcak]

Не, то је само последњи аргумент који потежем у дискусији. Сада сам га навела одмах, да скратим причу.

iskreno se nadam da si iskazujući taj svoj "poslednji argument" u stvari bila sarkastična i duhovita a ne iskrena.

na temu:
jasno je kao dan (onima koji vide i razmišljaju) da je život okrutan i prepun rizika, i sasvim je u redu ako neko oseća da ne treba da ima decu.
na takvo osećanje osobu može naterati gomila stvari, jer život obiluje nevoljama: ne znam ni gde bih počeo ni gde bih završio ako bih
počeo da nabrajam primere šta sve osobu može dovesti do nekog pozitivnog ili negativnog stava prema bilo čemu a kamo li rađanju dece !

zašto neko neće da ima decu mene toliko ne muči, jer tu nema načinjene štete.

ali me zato izuzetno nervira pojava kada neko stvara potomstvo a ne da nema šanse za dobar miran i zdrav život, nego sasvim suprotno:
sirotinja, bolest, nezdrava ili čak opasna okolina u kojoj neko živi, nasilne porodice, nerešeni imovinski sporovi ispunjeni rizikom od bankrotstva,
društva i države opterećene kriminalom, terorom, ratom...
od kad znam za sebe gledam kako se u baš takvim uslovima deca prosto štancuju !!!

...odusevis se prvom zubicu,brbljanju...koraku..ko da si dobio na lotou
poljubi te i kaze ti da te voli i ti samo sto se ne onesvestis
moje dete je malo jos ali sam sigurna da cu pucati od srece i na prvu peticu,malu maturu, polozeni ispit...prvi poljubac ....udaju....
i pizdecu na neke stvari i nerviracu se ...

a sada nešto što je tabu:
da li u zamišljanju budućnosti svojeg deteta ponekad mislima skreneš i u "mračnijim" pravcima ?
da li zamišljaš kako bi bilo da se tvojem detetu "dogodi život" na neki od onih nepoželjnih, ali tako uobičajenih načina ?
šta ako bude ružno, šta ako bude neuspešno, šta ako iz bilo kojeg razloga "izgubite kontakt" pa u pubertetu počne da te mrzi i narednih deset godina imate bar jednom nedeljno vrišteće ogorčene svađe zbog kojih ćeš crveneti pred komšilukom i nećeš imati pojma ni šta ni kako si "zaslužila" da te toliko mrzi ...

da idem dalje ? daleko bilo neke bolesti, alkohol, cigare, droga (pu, pu, pomeram se s mesta) ... ?

da li kao svež roditelj, još uvek pod jakim dejstvom prirodnih opijata kojima te instinkti vezuju za dete, razmišljaš samo u pozitivnom svetlu "sve će biti bajno" , ili imaš i poneku ovakvu realno zastrašujuću seansu ?

 

[електрика]

iskreno se nadam da si iskazujući taj svoj "poslednji argument" u stvari bila sarkastična i duhovita a ne iskrena.

Твоја искључивост у мишљењу је, искрено се надам, последица твоје младости и неискуства.

 

[gost 343533]

Nesto razmisljam da je sve to imanja dece nezahvalno....


Recimo meni se vise cini da pod pritiskom drustva ljudi prave decu.

Najvece zadovoljstvo imati decu je kada su ona mala recimo do 15 godine, od tada sve ide nizbrdu. A vrhunac zadovoljstva je kad su ona od 2 godine do 6 godine.

Bracni par dobije decu uziva dok ne odrastu , cim udju deca u pubertet tada krene sve nizbrdo. Tonu zivaca, postanes rob radi dece, radis, rmbacis i zrtvujes sve za svoju decu.

U vecini slucajeva cak postanes krivac u ocima sopstvene dece sto im nisi stvorio vise... Tada ti prigovaraju, ebu mater a kad ostaris cak i ponizavaju, na kraju se zapitas jeli vredelo sve to.

Zar nisi mogao u zivotu uzivati bez njih, imati bolji zivot sa svojojm suprugom, putovati svetom, prosto uzivat.

Kakva su vasa misljenja.

Izvini,ali grozim se na ovakva misljenja.... Sama sam otvorila jednu takvu temu pre mesec dana.

U normalnim porodicama je manje prebacivanja i ponizavanja,a vise jedinstva i zajednickih akcija.

Tu decu smo valjda MI vaspitali. A roditelji treba takodje da budu autoritet svojim zivotom , da bi ih deca postovala u starosti...

Btw.- svidjami se tvoj potpis