Nažalost, ne govorim sa svojim bratom, koga , bez obzira na sve, mnogo volim.Stariji je od mene 9 godina, nikada me baš nije voleo, uvek me zvao malim gmazom uljezom, nije mogao da se pomiri sa tim da me tajo mnogo voli i što je i pokazivao, mada, mom bati nikada ništa nje uskratio.
Mnogo puta sam mom bratu oprostila mnoge gadosti koje mi je napravio, ne konktaktiram sa njim, baš zato da ga ne bih pljunula, napustila ga je i žena, inače Irkinja i odvela ćerkicu, koja je tada imala 5 meseci u Irsku.
Prošlog leta, posle toliko godina, dođoše moja Šila i Dona(sada17god.), a on se opet ponašao kao klasični magarac i "gazda".
Ponekad poželim da ga išamaram, udarim, pljunem, ali ga ne mrzim, sigurno, samo me boli što je takav, ja bih za njega dala sve, a ja sam za njega- ništa.
ono ima par normalnih koji nisu retardi koji bi dozvolili da ih iskomplexirani matorci posvadjaju..a bukvalno su istripovane sitnice ono rekla kazala..gluvi telefoni..a da li bi se pomirio..pa ne bih bas zato sto su sitnice koje se vuku decenijama a niko ne prizna da je budala
I od kada se on posvađao sa svojim bratom, od tada ni ja sa njim ne razgovaram, a to je neke dve-tri godine. U suštini sa njegovom familijom ne komuniciramo. Ima jednu sestru od ujaka sa kojom se posećujemo, jer ni ona ne priča sa njegovom tj. svojom familijom 
i pokušavao je mene odgajiti u tom duhu, ali ne dam se ja 
