SNOVIDJENJE
jer ova noc kao da je zadnja
buka u glavi
i kao da chujem odbrojavanje
tri, dva, jedan..
1. strofa:
Mozhdana detonacija, stizhe manifestacija skupljenih frustracija,
stvarnost je halucinacija, smishljena zajebancija,
mala nocna recitacija - rebus ne da da se reshi,
orgulja jezivo svira, bal vampira, hichkok se smeshi...
Znaci besnila - prostorija se stesnila, zivci na ivici,
u glavi misao o samoubici na granici...
Zadnji redovi na zadnjoj stranici, u groznici,
iz coshkova vremena na ochi javlja se vizija:
buducnost: Paracin-kula, najvisha zgrada grada,
gungula je dole, oshtre chula da chuju
koja to nula u pola noci sprema se da skochi
i okoncha svu parodiju zhivota njima na ochi...
...celi je grad na nogama, sad slazhu prichu o mojim dogmama,
o tome na kojim sam drogama, bolesna pomama u vama.
Ni grama saosecanja, nishta manja sranja
ni ove zadnje noci - sklapam ochi, josh korak i kraj!
...a ti, svete, i dalje laj o tome ko sam i kakva sam: nakaza.
Dechja igra papira i makaza: sechesh ili budesh posechen.
Teshkim rechima opechen, iako mi je zadnja vecher, ostacu nedorechen
Al' nije ni vazhno, sve shto sam do sada pocheo
bile su ionako kuchine i trice, neveshte skice...
gledam dole u masu i vidim kevino lice...
Refren:
O, majko, molim te, oprosti!
Vec dugo hodam po trnju nogama bosim,
ne umem da se nosim s ljudima loshim,
da kosim sebe, da prosim za ljubav, za sve!
Da sanjam tudje bolesne sne,
da krvarim iz rane uzhasne...
jer sipaju mi soli otrovne te rechi proklete...
sad nije bitno, kasno je...
Na kraju, secam se: nikad ti nisam rek'o "volim te"...
Da znash da volim te, moja kraljice... !
2. strofa
Majko, oprosti! Ljudske pakosti vishe ne umem da premostim,
a leshinari zhele kosti, sad su gosti za stolom...
Spucan i sjeban alkoholom, oproshtajno pismo potpisano bolom
-nisam bio srecan svojom rolom, istinom golom
i prichom shto odavno moja nije:
vuchem se kao prebijen, a krijem
pijem, bijem se s uspomenama...
Na chijem jastuku je sad ona?
-pitam se, dok na crkvi zvone ponocna zvona...
Reci, shta ti znachi razum u tachki gde ljubav prestaje?
Zovesh slike nazad, al' secanje bezhi, nestaje!
...a noc gluva za jecaje, u ogledalu krivi odrazi...
sve moje male ljubavi bile su veliki porazi...
Odlazim! I svu tugu sa sobom odnosim:
nek svet bude srecan, neka bol ne bude vechan!
...i ne znam shta je s druge strane, al' mogu da obecam
da ako tamo necheg ima, ovog sveta necu da se secam.
Refren:
O, svete, molim te, oprosti!
Vec dugo hodam po trnju nogama bosim,
ne umem da se nosim s ljudima loshim,
da kosim sebe, da prosim za ljubav, za sve!
Da sanjam tudje bolesne sne,
da krvarim iz rane uzhasne...
jer sipaju mi soli otrovne te rechi proklete...
sad nije bitno, kasno je...
Na kraju, jasno je.
Ne gledaj me! Ne trpim poglede!
Pusti me! Boli me! Odavno hladno je...
Oprosti!
Vec dugo hodam po trnju nogama bosim,
ne umem da se nosim s ljudima loshim,
da kosim sebe, da prosim za ljubav, za sve!
Da sanjam tudje bolesne sne,
da krvarim iz rane uzhasne...
jer sipaju mi soli otrovne te rechi proklete...
sad nije bitno, kasno je...
Na kraju, jedno je - pa chemu sada plakanje?
Suza, il' dve...
i proshlo je, zauvek proshlo je...
(...jutarnje svetlo stidljivo proviruje kroz roletne
,i sve misli setne tope se... sunce na presto pope se...
i sve je opet u redu: zrak rasteruje mrak,
dashak lak miluje lice, i ni traga ruzhnom snu
-nema samoubice... cvrkut ptice... netremice zurim:
kao da sve ipak ima smisao!
Par pravih prijatelja, mnogo zhelja, poneka sitna veselja,
buducnost makar malo belja nego shto je bila juche...
Svojim snovima uchen, danas necu biti utuchen.
...i ne znam otkud mi snage, al' imam snage da sve rekorde potuchem!
...i imam volje za bolje.. i bice bolje.. mora da bude bolje!!!
potrazicu neke pesme, mozda moj buraz ima, pa cu da vidim kakve su! :wink:
