Ikone - Svetice koje leče

[gost 270414]

U ovoj temi možete komentarisati o Ikonama i Svecima/Sveticama koje leče, kao i dodavati Svete Molitve prigodne temi.

Evo ja ću početi:


† Света Петка †

Чудотворна икона Мајке Божије
СВИХ ЖАЛОСНИХ РАДОСТ

МОЛИТВА

О, Пресвета Владичице Богородице, Преблагословена Мати Христа Бога, Спаситеља нашег, свих жалосних Радости, Посетитељко болесних, Покровитељко и Заштитнице немоћних, Покровитељко удовица и сирочади, поуздана Утешитељко мајки у невољи, снаго немоћних младенаца и увек спремна Помоћнице и сигурно прибежиште свих беспомоћних! Теби је, о, Свемилостива, од Свевишњег дата благодат да све штитиш и избављаш из невоље и болести, јер си и сама претрпела велику невољу и бол, гледајући добровољно страдање Свог љубљеног Сина и видећи Га распета на Крсту, када Твоје срце прободе мач, као што Симеон прорече. Стога, о, чедољубива Мати, пази на глас мољења нашег, утеши нас који смо у невољи, као поуздана Посредница радости: стојећи пред Престолом Пресвете Тројице, са десне стране Сина Свога, Христа Бога нашег, можеш, ако хоћеш, да измолиш све оно што нам је на корист. Тога ради, са искреном вером и љубављу у души, припадам Теби као Царици и Владичици и усуђујемо се да Ти као псалмопојац кличемо: слушај, кћери, и види и приклони ухо Твоје, услиши наше мољење и избави нас из невоља и беда које нас нападају: јер, Ти испуњаваш молитве свих верних, јер си жалосних Радост и њиховим душама мир и утеху дајеш. Ево, видиш нашу беду и невољу: покажи нам милост Своју, пошаљи утеху нашем срцу, рањеном тугом, покажи на нама грешнима чудесно богатство милосрђа Свога, дај нам сузе покајања због очишћења грехова и стишавања гнева Божијег, да са чистим срцем, добром савешћу и несумњивом надом прибегавамо Твом заступништву и заштити. Прими, Свемилостива наша Владичице Богородице, наше усрдно мољење које Ти приносимо и не одбаци нас, недостојне, од свог милосрђа, него нам дај избављење из невоља и болести, заштити нас од сваког напада непријатеља и клевете људске, буди нам неодступна помоћница у све дане живота нашег, да увек останемо читави под Твојим материнским покровом и чувани Твојом заштитом и молитвама Сину Твоме Спаситељу Богу нашем, коме приличи свака слава, част и поклоњење, са Његовим Беспочетним Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Осим што избавља од стања жалости, помаже и за проналажење несталих лица, код инфективних болести: туберкулоза, грип и др.


https://www.facebook.com/photo.php?....337607462995815.77009.337606202995941&type=1

 

[TinkerBellx]

Pomogla je mnogima

 

[gost 333986]

Dobro nije ikonica

 

[gost 333986]

Marija Magdalena

 

[gost 270414]

Dobro nije ikonica

Nem veze što nije Ikona, a moglo bi i neka informacija pored Ikone/ Slike živih Svetica, Crkvenih Dostojanstvenika/ca...

- - - - - - - - - -

Pogledajte prilog 325435 Marija Magdalena

Ona je šta činila, njena dela?

 

[gost 333986]

Nem veze što nije Ikona, a moglo bi i neka informacija pored Ikone/ Slike živih Svetica, Crkvenih Dostojanstvenika/ca...

- - - - - - - - - -


Ona je šta činila, njena dela?

auuu mrzi me sad.izvini

 

[gost 270414]

auuu mrzi me sad.izvini

Pa dobro, kad budeš raspoložen

 

[gost 270414]

Ново чудо Светог Луке, Архиепископа кримског, у Грчкој

Ново чудо Светог Луке, Архиепископа кримског, десило се у грчкој Арголиди, у граду Аргос, саопштава Romfea. Како је испричао младић, син диригента државне филхармоније Аргоса Христос Аргилопулос, он је у храму Светог Петра узео комадић тканине натопљене јелејем са моштију Светог Луке. 30. марта је срео свог пријатеља, власника продавнице у Аргосу, и дао му комадић тканине са благословом светитеља, пошто је пријатељ имао озбиљних проблема са кичмом.

Покрети, нормални за здраву особу, њему су задавали озбиљне муке: да би сео у ауто морао је истрпети 20-минутни бол. Није прошло ни пола сата, пријатељ га зове и јеца од надошлих емоција: чим је стигао кући, мајка га је помазала јелејем са моштију, да би он у истом тренутку осетио како нешто из њега излази и како сви болови који су га мучили толико дуго одједном нестају!

После одређеног времена, Христос Аргиропоулос је срео свог пријатеља. Овај је почео још на тротоару пред њим да изводи акробације, плачући и смејући се у исто време, пише Romfea.


Превод са грчког Константин Норкин Са руског Наташа Јефтић 04 / 04 / 2014

Источник: http://www.pravoslavie.ru/srpska/69752.htm
© Православие.Ru

 

[gost 270414]

Житије светог Нектарија Егинског и Његова чуда

(Празнује се 22. новембра)


Светац и његових 2.000 чуда

Ко је свети Нектарије Егински, чија је чудотворна икона стигла у земунски манастир. Прогањан за живота и од саме цркве, ореол светог човека стекао још за живота. У православљу му се приписују исцељења тешких болести као што је рак. Делић моштију св. Нектарија чува се у манастиру Раковица, а на дар их је својевремено добио у Грчкој покојни патријарх Герман.

Глас да је у манастир Светог арханглела Гаврила у Земуну стигла из Грчке икона св. Нектарија Егинског, светитеља којем се у православној цркви приписују чудотворне моћи, проширила се међу верницима брзином муње. Већ у прошли петак - једини дан у недељи кад се икона износи пред народ и кад јој се служи акатист - слила се у земунски храм велика маса људи, са жељом да икону целивају и помоле се свецу за здравље.
Верници су на папирима исписивали имена својих драгих, које је свештенство читало с молитвом св. Нектарију "да кораке болести многих успори до краја". Светиња је, иначе, дарована на молбу старешине манастира протојереја Радована Биговића, који се обратио манастиру Свете Тројице на острву Егина близу Атине речима: "Веома бисмо волели да у свом храму имамо икону једног таквог светитеља који је по чудотворству широко познат и слављен и код нас, и у целој православној цркви... Такву икону сматрали бисмо даром Божјим и наши верни би јој се радовали".
Тако су у грчком манастиру, задужбини овог светитеља, специјално за нас урадили оковану икону светог Нектарија, упутивши је с благословом нашим вернима "да им буде и дар, и помоћ". Реч је, иначе, о манастиру у коме је светитељ провео тешке године свога живота, неприхватан и прогоњен од тадашњих црквених власти, али увек на Божјем путу. Данас је Егина са Светотројичким манастиром - у чијој порти је св. Нектарије нашао мир - мета поклоника из целог света, а поштују га осим православаца и други хришћани.
Сам Биговић каже да је он у Грчкој оно што је за наш народ свети Василије Острошки, и многи су му храмови широм света посвећени.

Блаженство кротких

КО је свети Нектарије Егински? Где је живео, на чему је стекао ореол свеца, ко му се од верника највише обраћа?
Само ретки код нас знају да је у питању светитељ новијих времена (умро је 1920. године и за цркву је новопројављени), а приписује му се више од 2000 чуда. Та чуда је Грчка црква сабрала у књиге, са именима и презименима људи којима је светац помогао. Она су се почела јављати одмах по његовој смрти, иако се светост овог старца прочула још за живота. У недавно преведеној књизи код нас "Земаљски анђео - небески човек", у којој су сабрани животопис, житија и сећања на светог Нектарија Егинског укључујући чудотворна исцељења, каже се да је ”творио дела која превазизилазе моћ поимања, исцељујући најтеже болеснике". За живота "презрен и одбачен од званичне цркве,достигао је блаженство кротких и ништих духом".

Званични подаци кажу да је свети Нектарије (световно име Анастасије) рођен 1846. године у месту Силиврија у источној Тракији, као пето дете сиромашних родитеља Димоса и Василике Кефалас, који су му одмалена дубоко усадили хришћанску веру. Још као мали, са 14 година, кренуо је за послом у Константинопољ, и многе је године провео у сиротињи, гладан. У црквеној каријери достигао је чин митрополита пентапољског, са службом у Александријској патријаршији, одакле је протеран због лоших односа и људских сплетки.
Ни на Егини, на коју је дошао после силних потуцања са жељом да обнови манастир у рушевинама, није нашао мир. Дозвола за то није стизала чак ни кад је окупио бројно сестринство,а он сам је у оближњој кући основао школу за неписмене и шио папуче за монахиње.

Највише се данас светом Нектарију моле оболели од рака, и разне су здравствене установе, укључујући Онколошки и радиолошки институт Србије, узеле баш овог грчког свеца за заштитника. На списку болести чије је исцељење по православном веровању помогао су парализа, нервна обољења, обољења бубрега, очију, Паркинсонова болест... Такође су забележена његова чуда у разним несрећама као што су бродоломи, сурвавање аутобуса у провалију, напади ајкула, уједи змија. Верници говоре да им је давао упуте и у сну шта да ураде да би оздравили.

Знаци светости

ЊЕГОВО прво чудо, иначе, догодило се у атинској болници, у коју је смештен због проблема са простатом, непосредно по његовом упокојењу. Умро је не сачекавши да буде оперисан, а кад се једна од монахиња примакла кревету, осетила је како се из тела шири благ миомирис. Док су га монахиње с особљем пресвлачиле, бацивши његову поткошуљу на суседни кревет, на којем је лежао дуго парализовани човек, овај болесник је неочекивано устао и несигурно почео да хода, славећи име Господње. Лекари су се окупили да виде чудо, а сама поткошуља пренета је у манастир где је и друге исцељивала.
На лицу светитеља у тренутку смрти, записали су верници и његови следбеници, појавиле су се мирисне капљице, а он сам "био је лак као перо" док су ковчег носили из пристаништа до места Ксантос. Бојећи се нереда, полиција је народ делила у групе које ће до манастира да га носе. И кад су неколико месеци касније монахиње одлучиле да отворе гроб, његово тело нађено је потпуно очувано, чак су и цветови лимуна стављени у ковчег за последњи испраћај још били свежи.
Ковчег је откопаван три пута, и сваки пут је тело светог Нектарија нађено нетрулежно. Једном су га монахиње оставиле 48 часова у отвореном сандуку, у гостинској соби, али промена на телу није било - расточило се тек после двадесет година. У народу се, међутим, одмах по Нектаријевој смрти пронео глас о његовој светости. Данас су честице његових моштију расуте свуд по свету, и црква која их има, сматра то за велику благодат. Има их и Српска православна црква, а налазе се у манастиру Раковица.
- Делић моштију добио је на дар приликом једне посете Грчкој православној цркви покојни патријарх Герман, а даровао их је раковичком манастиру да се верници ту моле и окупљају - рекла нам је мати Евгенија, игуманија овог манастира. - По правилу их износимо сваког 22. новембра, на дан светог Нектарија, кад се чита акатист светитељу и кад се око његових моштију скупљају тешки болесници. Понекад их изнесемо и мимо тога. То обично буде на молбу групе верника који у болују од рака и у потрази за духовним леком, дођу код нас. Ту се пред моштима читају молитве и целива икона.

ВЕРА ДОНОСИ СПАСЕЊЕ

О ЈЕДНОМ од чуда св. Нектарија сведочи митрополит Неа Смирне Агатангел: "За време свог боравка и лечења у Америци, упознао сам пацијенте који су силно веровали у Бога и излечили се. Једна госпођа из Атине, то никада нећу заборавити, лечила се у истој болници. У једном тренутку сам је угледао како држи у руци икону светог Нектарија, говорећи: "Знам да имам рак, али светитељ неће допустити да умрем, јер имам децу"... Видите ли колико је дубока њена вера? Када сам отишао на Егину и служио тамо свету литургију, испуњавајући на тај начин свој завет, разазнао сам међу сабраним народом и њу. Дошла је да се захвали светитељу за велико чудо које јој је учинио. Вера доноси спасење. Бог постаје милостив када је види - макар и сасвим малу - у нама".Амин.

"ЗЕМАЉСКИ АНЂЕО - НЕБЕСКИ ЧОВЕК" књига о животу светог Нектарија Егинског у коме је описано више конкретних примера великих чуда овог свеца...

http://www.pouke.org/forum/topic/22243-житије-светог-нектарија-егинског-и-његова-чуда/

 

[gost 270414]

Pomogla je mnogima

LIČNA SVEDOČANSTVA O ISCELJENJIMA OD ČUDOTVORNE IKONE PRESVETE BOGORODICE LEPAVINSKE

U časopisu „Put, Istina i Život”, u rubrici „Manastirska hronika”, objavljivali smo svedočanstva o čudesnim isceljenjima i duhovnoj utesi koju su poklonici osetili posle molitve pred čudotvornim ikonom
Presvete Bogorodice Lepavinske..



..Časopis više ne izlazi, ali se isceljenja milošću Božjom i dalje dešavaju. Kao što Bogorodičin izvor celebne vode u našem manastiru ne presušuje ni tokom najsušnijih meseci, tako se i struja iseljujuće blagodati neprestano izliva na duše svih koji sa verom i uzdanjem dođu pred prečisti lik Bogorodice Lepavinske. Nova svedočanstva zahvalnih poklonika donosićemo na web-stranici, a ako Bog da ponovo i u časopisu. Kao uvod u ovu rubriku prenosimo tekst Visokopreosvećenog Mitropolita G. Jovana iz predgovora knjizi „Čuda Presvete Bogorodice Lepavinske”.

O ČUDESNIM ISCELJENJIMA

U Bibliji - u Svetom pismu Starog zaveta i Svetom pismu Novog zaveta - opisani su mnogi događaji koji su iznad prirodnih zakona, i njih nazivamo čudima. U srednjevekovnim rukopisima opisana su čudesa svetih: čudo o nerukotvorenom liku Hristovom, Veronikin ubrus ili čudesno isceljenje edeskog cara Avgara, Plaštanica (Torinsko platno), verige apostola Petra, čuda svetog oca Nikolaja, svetog velikomučenika Georgija i drugih svetitelja. U srpskim žitijama - žtiju Svetog Simeona Mirotočivog (Nemanje) od Stefana Prvovenčanog, žitijama od Domentijana, Teodosija, arhiepiskopa Danila II, Grigorija Čamblaka… - čitamo izuzetno lepe životopise sa čudesnim događajima kao iz Biblije. O čudesnim isceljenjima i znamenjima u starim srpskim životopisima pisali su nasi istoričari, o starim čudesnim ozdravljenjima i svetim lekarima u starom srpskom slikarstvu kod Srba pisali su i medicinari. U Ohridskom prologu od Vladike Nikolaja imamo pregled godišnjeg kruga svetaca, ceo kalendar, sa mnogim čudesima. U svojoj Nomologiji ili nauci o zakonima vladika Nikolaj izlaže svoja kazivanja o Zakonu Božjem, i tamo gde hoće Bog uklanjaju se zakoni koje je On sam stvorio, menjaju se onako kako On hoće. (…)

U apologetici, bogoslovskoj nauci o dokazivanju postojanja Božjeg, ima nomoloski dokaz u kome se ukazuje na Zakonodavca u svetu, u svemiru, u materiji, u zivim bicima. Ko posmatra slucaj sa vodom primetice da je ona neposlusna, da izlazi iz okvira fizickih zakona, jer prelazi iz tecnog stanja u paru prilikom zagrevanja, a na hladnoci se mrzne i siri; djaci onda u skoli pitaju svoje ucitelje: pa kako to, kada se sva tela na toplini sire, a na hladnoci skupljaju? Zar to nije cudo?

Pa to cesto gledamo! Jedino to moze za utehu da se odgovori. Ovo je teska i odgovorna tema i nije lako dati potpun i zadovoljavajuci odgovor, pogotovo onima koji su skloni da se opterecuju okultizmom, astrologijom, magijom, kartama, sanovnicima i stogodinjim kalendarima, hiromantijom, citanjem sudbine iz dlanova i kojekakvih crta ("zivotnih krivulja"), fakirima, dervisima, spiritistickim seansama, somnabulizmom (mesecarstvom), crnom magijom, urokljivim ocima i slicno.

U isceliteljnim molitvama - molitvama duhovne medicine, kada se svestenik moli Bogu za svoje verne koji stradaju od duhova necistih, kad vrsi egzorcizme (izgoni neciste duhove iz onih koji su im se prepustili da ih opsednu) - svestenik se moli Bogu, Presvetoj Bogorodici i Svetima da isteraju necastivog iz bolesnika, iz svih delova njegovog tela, i unutra i spolja, i da zlog i lukavog satanu Gospod otera na dno adovo, u bezdan ada, jer je necastivom najteze tamo gde ne moze da sablaznjava, bilo da je posredi jedan ili ceo legion. “Ovaj se rod nicim ne moze istjerati do molitvom i postom” (Mk. 29), rekao je na Spasitelj.

Ako nas snadju nevolje i stradanja, bolesti bilo telesne ili dusevne, poslusajmo pouku svetog apostola Jakova kada kaze: “Boluje li ko medju vama? Neka dozove prezvitere crkvene, i neka se mole nad njim, pomazavsi ga uljem u ime Gospodnje. I molitva vjere ce spasti bolesnika, i podignuce ga Gospod, i ako je grijehe ucinio, oprostice mu se”. A ako nam je teko da poverujemo, onda usliknimo sa ocem onog evandjelskog bolesnog mladica govoreci: “Verujem, Gospode, pomozi mome nevjerju!” (Mk. 9, 24).

Mitropolit zagrebacko-ljubljanski i episkop lepavinski G. Jovan....



У наставку на линку имате сведочења људи...

http://www.manastir-lepavina.org/ar...ljenjima_udotvorne_ikone_presvete_bogorodice/

 

[gost 270414]

Света Петка

Izvor Svete Petke za neplodnost

Na periferiji Beograda, pokraj Železnika, nalazi izvor svete Petke koji posećuju mnogi koji su izgubili nadu da njihovu bolest može izlečiti zvanična medicina.

Izvor je u pravom raju zelenila i drveća gde čovek ne može, a da ne oseti, kako mnogi tvrde, blagoslovenu ruku svetice Petke, zaštitnice žena i nemoćnih.
Žitelji Železnika i okoline su na ovom izvoru napravili česmu, ogradili zemljište i napravili pravu crkvu pod otvorenim nebom. Sveće na sve strane, na ogradi voće i slatkiši, na granama drveća vise marame i peškiri... Pored česme penzionerke Mica Ugrenović i Tanja Zdravković pune balone sa čudotvornom izvorskom vodom.




- Dva puta nedeljno dolazim na ovaj izvor, pijem samo tu vodu, smiruje me, poboljšava mi apetit, spavam kao beba - kaže Mica Ugrenović.



Njena prijateljica Tanja Zdravković živi u Makedoniji, ali godinama obilazi crkve, manastire i sveta mesta širom Srbije.

- O ovom izvoru sam čula priče u Skoplju, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu... Voda leči nervna oboljenja, dobra je za želudac, a priča se da poboljšava vid, da ljudi koji sa njom ispiraju oči vrlo brzo prestanu da nose naočare - ubeđena je Tanja Zdravković.


Legenda kaže da je nekada ovuda prolazio put koji je Ostružnicu povezivao sa Beogradom. Bogati i ugledni trgovac čija je kćerka jedinica bila slepa od rođenja često je dete vodio kod nekog prestoničkog lekara ne bi li progledala. Jednom su zastali kraj izvora da predahnu, umili se i popili malo vode. Devojka je zaspala i kada se probudila, počela je da plače, kroz suze je rekla da vidi svetlost. Devojčin otac uredio je izvor i postavio mermernu ikonu svete Petke u znak zahvalnosti.


Miloje Vasić, koji redovno dolazi na izvor, pokazuje ploču na kojoj su uklesane reči: "Podignuto 1872. Obnovljeno 1973. Građani dobrovoljnim radom. Investirao i tri leta radio Kojić B. Milivoje iz Železnika."


Pristižu vernici, mole se, pale sveće, umivaju se vodom. Prepričavaju se čudesna izlečenja, posebno nerotkinja.


- Svog prijatelja i njegovu ženu sam doveo ovde, jer nisu mogli da imaju dece. Prenoćili su pored izvora i dogodilo se čudo, dobili su dvojke, ćerku i sina - priča Darko Milić.


Janković Dragan, momak iz Železnika, na izvoru je svakodnevno, pere stepenice koje vode do česme, brine o figuricama svete Petke koje su tu ostavili oni koji su na ovom izvoru potražili i našli spas. Dragan ne želi da se fotografiše, kaže da o izvoru brine jer mu se sveta Petka pojavila u snu i pomogla mu da prebrodi životnu krizu u koju je zapao i da je briga za izvor njegov sveti zadatak.


- Kada počistim livadu oko izvora, obrišem ogradu i operem stepenice osećam se lak kao perce i srećan kao ptica - veli Dragan.


Po predanju, izvor svete Petke nastao je kada su mošti svete Petke iz Carigrada preko Srbije prenošene u Rumuniju, u grad Jaši, gde se i danas nalaze. Gde god su oni koji su nosili mošti zastali da prenoće, potekla je čudotvorna voda.

Pomoć iskrenim vernicima


Sveštenik Dragan Anđelić iz crkve Stefan Dečanski u Železniku osveštao je pre desetak godina ovaj izvor, ali dolazi da održi na izvoru liturgiju kad god ga građani pozovu. - Izvor je sveto mesto, siguran sam u to. Voda je čudesna i lekovita, neki tvrde da je to zbog sastojaka, ali ubeđen sam da leči vera u Boga, jer voda pomaže samo iskrenim i pravim vernicima. Sveta Petka je bila čudotvorka i isceliteljka, verovati u nju i njene moći je put koji vodi do zdravlja i blagostanja - kaže otac Dragan...

http://www.izvorsvetepetke.com/izvor-u-medijima/53-vesti-online

 

[gost 270414]

† Света Петка †
ИКОНА ПЛАЧ БОГОМАЈКЕ

Пред овом иконом Мајка Божија помаже у свим тешким животним приликама и избавља од душевних страдања.

https://www.facebook.com/photo.php?....337607462995815.77009.337606202995941&type=1

 

[Fiamma]

Чудотворна Икона Иверске Мајке Божије

Историјат Иверске иконе

У деветом вијеку у Византији, свету Цркву потресала је иконоборна јерес. Цареви, одступивши од праве вјере, одступили су и од поштовања светиње. На удару су биле свете иконе. У то вријеме, близу града Никеје, живјела је једна побожна удовица са сином. Држала се истините вјере. У храму, који је својом усрдношћу изградила, налазила се чудотворна икона Мајке Божије. Војник, послан од цара да уништава свете иконе, ударио је копљем у лице Пресвете Богородице и десило се чудо: из прободене иконе потекла је крв. Запрепашћени војник је пао пред иконом кајући се за своје безумље. Напустио је јерес и живот окончао као подвижник.
Удовица, желећи да светињу спасе од поруге, усрдно се помолила Пресветој Богородици. Онда је икону спустила у море. На њену велику радост, икона није потонула, већ је, стојећи право, кренула морем према западу. Промислом Божијим, син те удовице упутио се у Грчку и примио монаштво на Светој Гори. Од њега су монаси и сазнали о икони коју је његова мајка спустила у море.
Иверски манастир на Светој Гори саграђен је близу мјеста гдје је својевремено пристао брод на коме се налазила Мајка Божија. Једном су монаси тог манастира угледали на мору огњени стуб, који је допирао до неба. У подножју стуба, налазила се стојећи на води, икона Пресвете Богородице. Појава је трајала неколико дана и ноћи, али кад год би се монаси приближили, икона би се удаљила од њих. Преподобни старац Гаврило молио се од свег срца Пресветој Богородици. Пречиста му се јавила и рекла: “Реци старјешини и браћи да хоћу да им дам икону моју као заштиту и помоћ, и ушавши у море, иди с вјером по таласима. Тада ће сви сазнати моју љубав и благовољење према вашој обитељи”.Старац је све о виђењу рекао старјешини и ујутро су сви монаси са молбеним појањем пошли на обалу. Старац је смјело кренуо по води и удостојио се да узме на руке чудотворну икону. Ставили су је у за њу направљену капелу на обали и ту јој се молили три дана. Потом су је пренијели у саборни храм, а на мјесту на обали, гдје је икона била, избио је извор чисте слатке воде. Сјутрадан, кад су ушли у храм, икону нису нашли на мјесту гдје су је ставили, већ су је открили изнад манастирске капије. Унијели су је у храм, али је она ујутро поново била изнад капије. То се понављало неколико пута, док се најзад Пресвета Богородица није јавила преподобном Гаврилу и рекла: ”Иди у манастир и реци монасима да ме више не искушавају. Нисам дошла због тога да бисте ви мене чували, већ да бих ја чувала вас. Све док моја икона буде у вашој обитељи, дотле ће благодат Сина Мога бити са вама”.
Историја Иверског манастира сачувала је мноштво случајева чудесне помоћи Мајке Божије: избављење обитељи од варвара, обнављање залиха пшенице, вина и уља, Мајка Божија дала златник човјеку, коме су у манастиру одбили да дају хљеб…
Иверска икона Мајке Божије, која се налази у нашем манастиру није копија чудотворне светогорске. Ово је нова икона, чак рађена у другом стилу, само на исту тему. Настала је прије двадесетак година. И она је чудотворна и помаже свима, који се са вјером и искрено моле Мајци Божијој. Навешћемо само неке од многих случајева: исцјељење од тумора на мозгу, жене која је са великом вјером носила пластифицирану иконицу Иверску испод капе, помоћ човјеку, који је остао без посла и био у дуговима, рађање живе и здраве бебе, поред које је у мајчиној утроби растао велики миом и гдје је медицина била немоћна… Мајка Божија преко ове Своје иконе нарочито помаже брачним паровима, који дуго и предуго нису имали дјеце.
У манастиру је већ дуже времена отворена књига у којој се биљеже сви случајеви чудотворне помоћи Мајке Божије преко Њене иконе Иверске.

Молитва Пресветој Богородици Иверској
О,Пресвета Дево, Мати Господња, Царице Небеса и земље! Послушај болне уздахе душа наших, погледај са висине Твоје светости на нас,који се са вјером и љубављу поклањамо пречистој икони Твојој. Јер, ево, потопљени гријесима и ношени невољама, гледамо на Твоју икону и приносимо Ти смирене молитве наше као да си ту са нама. Немамо ни друге помоћнице, ни друге заступнице, ни утјехе, осим Тебе, о Мајко свих жалосних и обремењених! Помози нама немоћнима, ублажи нашу тугу, управи нас залутале на прави пут, излијечи и спаси оне, који су без наде, дај нам да остатак живота проведемо у миру и тишини, даруј нам хришћански крај и јави нам се као милосрдна Заступница на Страшном суду Сина Твога, да увијек пјевамо, величамо и славимо Тебе као благу Заштитницу рода хришћанског, са свима који угодише Богу. Амин.

https://manastirrustovo.org/cudotvorne_ikone/majka-bozija/

 

[Fiamma]

NAJSVETIJA IKONA ISUSA HRISTA: Levo oko nije oštećeno, iza njega se krije velika TAJNA

Toliki je religijski i estetski značaj ove ikone da se gotovo može reći da je u pitanju najvažnija ikona čitave Pravoslavne katoličanske crkve, da ako pravoslavlje ima neku sliku koja ga u punosti smisla predstavlja, onda je to ona

Ikona Hrista Pantokratora, iz 6. veka, koja se nalazi u manastiru Svete Katarine na Sinaju. Foto: Wikimedia Commons/Anonymous
Ikona Hrista Pantokratora (grčka reč koja se na srpski prevodi kao Svedržitelj; u pitanju je jedan od epiteta koji se pridaju Isusu Hristu) iz Manastira Svete Katarine na Sinaju jedna je od najstarijih opstalih vizantijskih ikona, budući da datira iz 6. veka.

Ujedno je i najstarija ikona u pantokratorskom stilu, a većina istoričara vidi je kao najvažnije i najprepoznatljivije delo vizantijske umetnosti.

Toliki je religijski i estetski značaj ove ikone da se gotovo može reći da je u pitanju najvažnija ikona čitave Pravoslavne katoličanske crkve (tako se zvanično zove Crkva kojoj pripadamo), da ako pravoslavlje ima neku sliku koja ga u punosti smisla predstavlja, onda je to ona.

Dugo se verovalo da je ovo versko remek-delo nastalo u 13. veku, zbog činjenice da je stolećima restaurirano i obnavljano svežom bojom, ali je 1962. godine nepobitno zaključeno da je ipak "vršnjak" sa samim manastirom koji je osnovao car Justinijan I između 548. i 565. godine, te da je vrlo verovatno bilo imperijalni dar; drugim rečima, većina stručnjaka veruje da je izrađeno u Carigradu.

Visoka je 84 centimetra, široka 45,5, a debela 1,2, međutim, prvobitno je bila viša i šira dok ivice nisu izrezane. Samo je Hristova kosa na levoj strani bitno oštećena, ali je generalno njena enkaustična površina u odličnom stanju.

A to je neverovatno, imajući u vidu šta je uspela da preživi. Srećna okolnost je bila činjenica da je 640. godine Sinajski manastir pao u muslimanske ruke, čime su presečene njegove veze sa Carigradom.

U tom trenutku, to se činilo kao najava smaka sveta, ali kada je 726. car Lav III otpočeo ikonoboračku politiku uništavanja svih ikona i fresaka zbog uverenja njega i mnogih vernika u istočnoj Crkvi da se radi o pogrešnoj praksi zbog koje je Bog odlučio da kazni hrišćane islamom, mišljenje bratstva se sigurno promenilo.

Uništenje crkve po naredbi ikonoboračkog vizantijskog cara. Foto: Wikipedia Commons/Spiritia
(Inače, istorija Srbije bi bila potpuno drugačija da do ikonoborstva nije došlo. Naime, zbog toga što je rimski papa branio pravoslavlje i izradu ikona i fresaka, car Lav III mu je oduzeo jurisdikciju nad Balkanom; do tog trenutka, čitava Srbija je bila pod Rimom.

Da se nije dogodilo to što se dogodilo, verovatno bismo danas bili rimokatolici, pošto bismo se gotovo sigurno politički vezali uz Vatikan, s obzirom da bi naši vladari iz tog centra primili novu religiju umesto iz Carigrada.)

Ne samo što su tako mnoga vredna i stara dela sačuvana, nego su i nova mogla da nastave da se izrađuju. Nećete verovati, ali muslimani nisu dirali ni manastir ni bratstvo; kažemo "nećete verovati", mada svako ko išta zna o istoriji ranog islama, zna i da ovi današnji islamisti sa njima skoro nikakve ideološke veze nemaju.

Tehnika njene izrade koju smo gore pomenuli, enkaustika, je stara tehnika slikanja koja je podrazumevala upotrebu boje koja se mešala sa rastopljenim voskom. Nakon ikonoklazme u 8-9. veku, retko je korišćena, i zapravo je Sinajski manastir najveća riznica ovih dela na svetu; kada se sve ikone uzmu u obzir, tu možete naći više od 2.000 primeraka.

E, sad, reč o njenom izgledu. Površnom posmatraču se može učiniti da je levo oko Isusa Hrista oštećeno, ili da je u pitanju greška, ili neumešnost starog majstora koji ju je crtao, a čije ime nije sačuvano.

To je zabluda.

Većina stručnjaka se danas slaže da ova ikona predstavlja umetnički prikaz važnog teološkog verovanja Pravoslavne katoličanske i Rimokatoličke crkve, a koje se tiče prirode samog Isusa Hrista. Toliko je to bilo važno pitanje, da su praktično svi vaseljenski sabori sazvani zbog toga i da je većina raskola bila posledica odluka o tome.

Pričamo o dve prirode u ličnosti jednog Isusa Hrista, u kome postoje dve prirodne volje i energije, savršeno i tajanstveno sjedinjene u jedinstvenom subjektu. Jedna je božanska, po kojoj je jednosuštastven Bogu (kojeg je jedan od tri sastavna i neodvojiva dela), a druga je ljudska.

Ako pogledate Isusa na ikoni ovde prikazanoj, videćete da je leva strana nesavršena; ona simbolično prikazuje ljudsku, "grešnu", prirodu Isusa Hrista.

Njegova desna strana je, pak, savršena; ona simbolično prikazuje njegova božansku prirodu.

A ako pogledate ikonu u celini, ne deluje kao da je sa ovog sveta.

(O. Š.)

https://www.telegraf.rs/zanimljivos...osteceno-iza-njega-se-krije-velika-tajna-foto

 

[gost 422686]

Ekstremno teška prevara, a nije čak ni po Bibliji.