Игра деце или родитеља?

[Ванда]

Ели, наш старији син је сам научио да пише и ћирилицу и латиницу са 4 године. Занимало га.
Мислим да још увек пише исто као тад кад је научио.
Са 5 годинарадио је логчке, математичке, вербалне..тестове за децу од 11 година. (Даље га нису испитивали. )
Али...Ја знам да имам зрело дете, дете које је у свему испред своје генерације, осим у графомоторици. И- шта? Кроз цело школовање су му оцењивали малтене само графомоторику, чак и у средњој школи добијао тројке на писменом јер има ружан рукопис! Систем нашег школства је катастрофалан, нико не гледа способности детета, нико не гледа суштину, само форму!

Ово је уједно и одговор форумашу који сматра да ће његово дете са 5 ипо година моћи у школу. Колико знам, законски немогуће, а и нема смисла, јер је СИСТЕМ тај који неће стимулисати дете.

 

[Jukie]

Moj klinac je danas ničim izazvano napisao svoje ime latiničnim slovima, a mm i ja smo ostali zapanjeni.
Da li je moguće da su ga to naučili u vrtiću?
Kući uopšte ne pokazuje interesovanje da vežbamo slova, stalno traži da mu se čita, ali vežbanje pisanja slova nikad nismo radili. Zna sva slova da prepozna slovo po slovo.
Ili je samo naučio oblik slova svog imena tj.zapamtio kako se piše njegovo ime jer ga ima napisano na rancu koji nosi u vrtić, pa na svakom crtežu koji donese iz vrtića..?

Pa to je taj environmental print, kažem ja... Sada pređite na crtane junake Ne znam šta je sada aktuelno, ali ako recimo gleda Nodija, da prepozna kada negde piše Nodi. I od čega je neki sok, ulaz, izlaz, vuci, guraj i tako.

 

[gost 114527]

Ели, наш старији син је сам научио да пише и ћирилицу и латиницу са 4 године. Занимало га.
Мислим да још увек пише исто као тад кад је научио.
Са 5 годинарадио је логчке, математичке, вербалне..тестове за децу од 11 година. (Даље га нису испитивали. )
Али...Ја знам да имам зрело дете, дете које је у свему испред своје генерације, осим у графомоторици. И- шта? Кроз цело школовање су му оцењивали малтене само графомоторику, чак и у средњој школи добијао тројке на писменом јер има ружан рукопис! Систем нашег школства је катастрофалан, нико не гледа способности детета, нико не гледа суштину, само форму!

Ово је уједно и одговор форумашу који сматра да ће његово дете са 5 ипо година моћи у школу. Колико знам, законски немогуће, а и нема смисла, јер је СИСТЕМ тај који неће стимулисати дете.

Ja sa tri sam čitala i pisala ćirilicu... rukopis se hvala bogovima popravio... u prvom razredu nisam ništa od toga znala...

 

[Alisa u zemlji čuda]

Ja pričam o tome da nikad nismo vežbali slova i da je bio potpuno nezainteresovan za njih. Matematiku obožava i rešava zadatke koje rade školarci, ali sam bila ubeđena da moje dete ne zna da piše.
Kako je to moguće da nemam pojma da moje dete zna da piše?

 

[Alisa u zemlji čuda]

Pa to je taj environmental print, kažem ja... Sada pređite na crtane junake Ne znam šta je sada aktuelno, ali ako recimo gleda Nodija, da prepozna kada negde piše Nodi. I od čega je neki sok, ulaz, izlaz, vuci, guraj i tako.

To sam i pretpostavila da je u pitanju. Zapamtio je "izgled" svog napisanog imena. Juče su nam bili prijatelji u poseti kad se to desilo, a i bila sam zapanjena pa nisam htela ništa da forsiram.
Danas ću pokušati da ga nagovorim da mi napiše još nešto. Problem je samo što on NEĆE da piše. Traži da mu se čita, da rešava zadatke, da boji, a kad mu se spomenu slova jednostavno neće.

 

[Ванда]

Ели, не пише, него црта слова. Прецртава, негде је видео, вероватно у вртићу, а прецртава. Кад би тражила да напише нешто друго од тих слова, не би знао.

 

[Alisa u zemlji čuda]

To sam i mislila.
A zaprepastila sam se kao da je Ajnštajn.

 

[Ванда]

Иначе, често деца која ,,много знају'' веома слабо напредују у почетку. Познавање слова и њихово писање углавном је кочница у напредовању. Најчешће дете н зна правилно да напише слово, а пошто се у школи уче потези којима се слово пише, то некад омета децу која слова знају да пишу. А пишу их, најчешће, којекако.
Затим, ево пар савета, ако ми дозволите:
- Дете треба да схвати систем бројања. Значи, не да броји напамет, него да настави низ, нпр. од 17 па надаље. Или, од 345, ако зна да броји до 100, а схвата да постоје бројеви и већи од 100.
- Слова нису цртежи, тешко је у глави везти знак и глас. Зато се често дешава да вам дете ,,на слово, на слово, рецимо ,,А'' каже реч ,,тАбла''. Треба да уочи на ком је месту одређени глас, па онда да је слово знак за тај глас... То је посао учитеља.
Ако дете зна слова, често ће одбијати да их пише како учитељ тражи, јер мисли да ће тиме повредити маму и тату који су га погрешно научили...

- Веома је важно да дете овлада ,,усменим'' рачунањем, а никако не треба учити дете да потписује приликом сабирања. То треба да научи тек од 9 година. Уколико није савладао усмено рачунање, све касније ће ићи јако тешко.

 

[Ванда]

Још савета?
Научите дете адресу, затим, да зна шта је у адреси град, а шта улица, не да ,,декламује'', а да не зна у ком месту живи. Онда, занимања људи, ко се чиме бави.. ту има лепих игара погађања, да дете кроз питања вама дође до закључка.
Игра занимања: родитељ замисли занимање, а дете кроз питања типа:,,да ли радите са људима, да ли имате посебну просторију, да ли превозите нешто, да ли...'' и тог типа, треба да погоди замишљено занимање. То је корисно за вербалну комуникацију свакако.
За развој графомоторике је најважније да се развију ситни мишићи руку, низањем перли, макарона..сецкањем, лепљењем..Нека прави мозаик, једном нека сече квадратиће, једном нека цепка... Деца то воле, а тако ће лакше држати оловку касније, пре тако, него да га учите да пише. Када црта, нека опусти руку. Нека научи да боји дрвеном бојом, прво велике, затим мале површине, које, или само нацтра, или му ви нацртајте.

Мало ,,скачем'', али, нека зна родбиске односе, то у последње време ретко ко зна. При том не мислим да треба да зна ко је коме шурњаја, а ко пашеног.

Датум рођења не мора да зна пре поласка у школу, али није лоше ако уме да научи. Требало би да дете од 5 година зна да гледа на аналогни часовник. И то последњих година ретко ко зна.

 

[__Stela___]

Још савета?
Научите дете адресу, затим, да зна шта је у адреси град, а шта улица, не да ,,декламује'', а да не зна у ком месту живи. Онда, занимања људи, ко се чиме бави.. ту има лепих игара погађања, да дете кроз питања вама дође до закључка.
Игра занимања: родитељ замисли занимање, а дете кроз питања типа:,,да ли радите са људима, да ли имате посебну просторију, да ли превозите нешто, да ли...'' и тог типа, треба да погоди замишљено занимање. То је корисно за вербалну комуникацију свакако.
За развој графомоторике је најважније да се развију ситни мишићи руку, низањем перли, макарона..сецкањем, лепљењем..Нека прави мозаик, једном нека сече квадратиће, једном нека цепка... Деца то воле, а тако ће лакше држати оловку касније, пре тако, него да га учите да пише. Када црта, нека опусти руку. Нека научи да боји дрвеном бојом, прво велике, затим мале површине, које, или само нацтра, или му ви нацртајте.

Мало ,,скачем'', али, нека зна родбиске односе, то у последње време ретко ко зна. При том не мислим да треба да зна ко је коме шурњаја, а ко пашеног.

Датум рођења не мора да зна пре поласка у школу, али није лоше ако уме да научи. Требало би да дете од 5 година зна да гледа на аналогни часовник. И то последњих година ретко ко зна.

Ja sam tek sa 7 godina, u drugom razredu, naucila da gledam na anlogni sat kad nam je uciteljica lijepo objasnila. Do tad mi je objasnjavao tata koji nije bas imao zivaca, a meni nikako nije bilo jasno kako se nekad gleda sa jedne, a nekad s druge strane, tj. zasto je nekad 15 do 5, a nekad 4 i 45. Eto, cime me je zbunjivao, nije mi bilo jasno kad se s koje strane gleda.

 

[Em.]

Још савета?
Научите дете адресу, затим, да зна шта је у адреси град, а шта улица, не да ,,декламује'', а да не зна у ком месту живи. Онда, занимања људи, ко се чиме бави.. ту има лепих игара погађања, да дете кроз питања вама дође до закључка.
Игра занимања: родитељ замисли занимање, а дете кроз питања типа:,,да ли радите са људима, да ли имате посебну просторију, да ли превозите нешто, да ли...'' и тог типа, треба да погоди замишљено занимање. То је корисно за вербалну комуникацију свакако.
За развој графомоторике је најважније да се развију ситни мишићи руку, низањем перли, макарона..сецкањем, лепљењем..Нека прави мозаик, једном нека сече квадратиће, једном нека цепка... Деца то воле, а тако ће лакше држати оловку касније, пре тако, него да га учите да пише. Када црта, нека опусти руку. Нека научи да боји дрвеном бојом, прво велике, затим мале површине, које, или само нацтра, или му ви нацртајте.

Мало ,,скачем'', али, нека зна родбиске односе, то у последње време ретко ко зна. При том не мислим да треба да зна ко је коме шурњаја, а ко пашеног.

Датум рођења не мора да зна пре поласка у школу, али није лоше ако уме да научи. Требало би да дете од 5 година зна да гледа на аналогни часовник. И то последњих година ретко ко зна.

Moja deca su na prijemnom ispitu za upis u prvi razred (tada je bilo dozvoljeno da ih skola organizuje ,sada ih zovu "informativni razgovor" ) bila pitana koju velicinu cipela nose.I dan danas mislim da to uopste nije bitno da dete u tom uzrastu zna(ne kupuju sami obucu )
Nisu znali ,ali ostalo jesu.

 

[Alisa u zemlji čuda]

Draga Vanda, ne možeš da zamisliš koliko mi znače ovi saveti.

Ja mog klinca ništa ne učim, tj.ne namećem mu ništa nego on sam pokazuje interesovanje za nešto i onda me davi kao zmija žabu da mu objasnim. Namerno neću ništa da ga "učim" jer nisam kompetentna pa ne želim da ga nešto nakaradno naučim. Računam da će ga učiti u predškolskom, a onda u školi, onoliko koliko bude bilo potrebno.
A on obožava te igre pogađanja, propitivanja, postavlja pitanja milion, kao i svako dete. Često moram dobro da se zamislim kako ću da odgovorim, a onda moram da zapamtim šta sam mu rekla jer voli isto pitanje da ponovi posle par dana pa ako dam drugačiji odgovor dobijem kritiku.
Za analogni sat je počeo da se interesuje još sa 4 godine, ali mi se čini da mu je tad bila teška materija pa se nije često interesovao. U zadnje vreme svaki čas pita koliko je sati pa se preslišava - mala kazaljka, velika kazaljka...
Brojanje zna do hiljadu, napred, nazad, zna datume, zna da kaže koji će biti datum sledeće srede, izračuna brže od mene. Zna da sabira do deset, uvežbao je sabiranje desetina, pa pita dalje. Ali to sve onako usput - jedemo supu, a on usred zalogaja: "Mama, koliko je 100+4?"
Adresu smo ga naučili kad je imao 3 godine, tad je znao kao pesmicu, tad je naučio i broj telefona naš, od jedne babe i dede, od druge babe i dede, od najboljeg drugara, znači sve brojeve koje on sam okreće.
Sad već zna da kaže u kom gradu živi, u kojoj državi, ali mislim da ne kapira pojmove. Zna šta je ulica i br.kuće.
Ne zna ništa da nacrta. I neće da crta. Boji perfektno jer to obožava i ne prelazi crtu još od treće godine.
I ne zna slova. Zna da kaže koje je koje slovo, ali ne zna ništa da napiše. Pitala sam ga danas i rekao mi je da zna da napiše samo svoje ime.

Čekam još saveta.

 

[brizna mama]

negde sam pisala da je tablić zabavan i dobar za računanje do 14, a jamb za množenje. Na slovo na slovo, plastelin i ostalo što je navela Vanda + slagalice ili kockice koje vežbaju koncentraciju i maštu. Sve ovo smo se spontano igrali pre škole i još uvek. I dete bude spremno za školu baš kako treba.

 

[Ванда]

Хелен и ја смо одрасле уз картање, шах и разне игрице са нашим родитељима. Никад нас нису припремали за школу, никад нас нису питали шта имамо за домаћи, никад ,,радили'' нешто за школу нису са нама.
И ја то увек говорим родитељима на састанцима. И препоручујем таблић у првом разреду. Причала сам негде, али поново ћу:
Ја:,,Децо, брзо, колико су 8 и 5?''
Јоца (ђак):,,Дама!''
Није било потребе да ми родитељи кажу да ли су испунили оно што сам тражила - да играју таблић са децом. Било је јасно. Јоца, који је био најслабији у математици на почетку, после је напредовао фантастично.

 

[Alisa u zemlji čuda]

Klinci!

 

[krvolok]

Хелен и ја смо одрасле уз картање, шах и разне игрице са нашим родитељима. I moji klinci, isto !!! Никад нас нису припремали за школу, никад нас нису питали шта имамо за домаћи, никад ,,радили'' нешто за школу нису са нама.
И ја то увек говорим родитељима на састанцима. И препоручујем таблић у првом разреду. Moji su to prerasli, pa igraju poker, još od obdaništa !!! Причала сам негде, али поново ћу:
Ја:,,Децо, брзо, колико су 8 и 5?''
Јоца (ђак):,,Дама!''
Ja : " Deco, brzo, koliko su dve dame i dve dame ? "
Buca ( sin ) : " minimum 500 evra, ako dobro odigram, pa ih navučem da plate te četiri dame ! "
Није било потребе да ми родитељи кажу да ли су испунили оно што сам тражила - да играју таблић са децом. Било је јасно. Јоца, који је био најслабији у математици на почетку, после је напредовао фантастично. I Buca, ima najlepše igračke, dobru garderobu, skejt, bicikl, a ponekad, kada baš, baš jako vežba matematiku, kupi i sestri, a i nama, ponešto !!!

.......

 

[Ванда]

 

[angelas]

Moj stariji sin bio je sasvim prosečno dete, u stvari nikad ga nismo forsirali da pred školu uči slova i sve je bilo ok, mlađi sin (razlika je 5 god.) naučio je da čita i piše sa 2,5 god.Stariji učio, mlađi uz njega naučio........i tu nastaju problemi...dosadno mu u vrtiću i oni njega odmah prebace sa predškolcima , sa kojima je bio do polaska u školu.U prvom razredu pozove me učiteljica i predloži da ga odmah prebace u 3 razred jer je prevazišao gradivo i podsmeva se ostalima koji ne znaju da čitaju i pišu.Nisam mogla da pristanem, jer je u suštini bio dete koje je emocionalno na nivou svojih vršnjaka.Negde u 7 razredu predlože nam da ga ispred škole vode da mu se izmeri kvocijent inteligencije....to mi je bilo bez veze da ga opterećujem time, ali ipak ga pošaljemo ...........i opteretim i nas i njega .Stalno se poziva na visoki IQ i to mu je alibi za nerad .Problemi su nastali kasnije jer nikad nije učio......u srednjoj školi skoro ništa..... na koju foru je bio stalno vrlodobar, ni nama nije bilo jasno.Sad je upisao fakultet, i pošto nema radne navike , baš me interesuje kako će to da izgleda.

Poenta je u tome da nekada inteligenciju pobedi lenjost........ne vredi visok IQ ako nema rada........

 

[Hellen]

Moj stariji sin bio je sasvim prosečno dete, u stvari nikad ga nismo forsirali da pred školu uči slova i sve je bilo ok, mlađi sin (razlika je 5 god.) naučio je da čita i piše sa 2,5 god.Stariji učio, mlađi uz njega naučio........i tu nastaju problemi...dosadno mu u vrtiću i oni njega odmah prebace sa predškolcima , sa kojima je bio do polaska u školu.U prvom razredu pozove me učiteljica i predloži da ga odmah prebace u 3 razred jer je prevazišao gradivo i podsmeva se ostalima koji ne znaju da čitaju i pišu.Nisam mogla da pristanem, jer je u suštini bio dete koje je emocionalno na nivou svojih vršnjaka.Negde u 7 razredu predlože nam da ga ispred škole vode da mu se izmeri kvocijent inteligencije....to mi je bilo bez veze da ga opterećujem time, ali ipak ga pošaljemo ...........i opteretim i nas i njega .Stalno se poziva na visoki IQ i to mu je alibi za nerad .Problemi su nastali kasnije jer nikad nije učio......u srednjoj školi skoro ništa..... na koju foru je bio stalno vrlodobar, ni nama nije bilo jasno.Sad je upisao fakultet, i pošto nema radne navike , baš me interesuje kako će to da izgleda.

Poenta je u tome da nekada inteligenciju pobedi lenjost........ne vredi visok IQ ako nema rada........

Ово је, на жалост, веома честа прича када су у питању деца са високом интелигенцијом...
Сама по себи, она није довољна за успех!
У животу успевају упорни, а не паметни...и то је реченица коју често понављам својој деци....

 

[Giovanna]

У животу успевају упорни, а не паметни...и то је реченица коју често понављам својој деци....

Dodala bih i snalažljivi...

 

[Ванда]

Један користан линк, за оне који имају децу предшколског узраста...
http://free-bj.t-com.hr/logoped/materijali/rani_pro_za_pot.htm

 

[Abell]

Ja sam rodjena u avgustu, tako da nije bilo dileme kad cu poci u skolu...sto se tice gradiva, da citam i pisem sam znala pre skole, samo stampana slova, ali sam pisala pola velika, pola mala...matematiku pojma nisam imala, to je izgleda ostalo do dan danas...volela sam da crtam i da pevam...pevala sam 24/7... i zao mi je sto sam po prirodi levoruka, a uciteljica me je naterala da pisem desnom rukom...sad sve radim levom, a pisem desnom... mada sam probala levom, lepo izgleda, ali sam spora...kod nas u razredu je bilo dvoje koji su mladi od nas godinu dana i bili su dva najbolja djaka u generaciji... devojcica je rodjena u februaru, pa je isla sa prethodnom generacijom, a decak je u junu, ali njegova dva najbolja druga su kretala u skolu i on je zapeo da podje i on jer nece imati s kim da se igra ispred zgrade...

 

[Vexy]

једна моја другарица ме пита да ли је могуће да детету одложи полазак у школу
и питала ме коме треба да се обрати по том питању и које папире да прикупи
иначе,мали је рођен у фебруару 2008 и требало би по закону дакрене у школу идуће школске године


не знам какосадастоје ствари, да ли је и како могуће одложити полазак у школу?

 

[Giovanna]

Moguće je.

 

[S06]

A ja nesto mislila da dam dete sa 6, 5 u skolu, posto je rodjen u martu i po pravilu bi trebao sa 7,5. Citajuci komentare ovde mislim da sam odustala od te zamisli.