Mada nisam učestvovala u ovoj diskusiji do sada, želim samo da prenesem svoje utiske sa današnjeg ispita. Polagala sam danas prvi put, general. Bila sam jako umorna pošto me je dete probudilo u sred noći i posle nisam više mogla da zaspim, od nervoze valjda. L i R sam najviše vežbala i mislila sam da sam tu najjača. Međutim, umor je uradio svoje i ta dva su mi ispala najteža. Mislim da je L bio malo teži nego što sam očekivala, Npr. nisam mogla dobro da čujem da li kaže 1960 ili 1960s. Zatim, je 4 ili pet pitanja bilo da kažeš da li to spominje jedna, dve ili obe osobe u razgovoru . I tu sam se malo gubila po principu jeste jedna ali možda su i obe. Sve u svemu, ne nadam se previše ali mislim da ću doboti 6 koliko mi treba za prolaz.
R mi isto nije legao. Prvih petnaestak pitanja je bilo da povežeš neke izjave sa činjenicama iz teksta. To ne bi bilo tako strašno da nije navedeno da se može odnositi i na više od jedne stvari. Poslednji tekst je bio najduži, o nekim kolonijama mrava u Australiji i nosio je 10 ili 11 pitanja. Pitanja su, naravno, bila t, f, ng, kao i nekoliko pitanja da se odgovori sa 3 reči. Naravno, poslednje je bilo čuveno pitanje kako bi se drugačije mogao nazvati tekst, 4 ponuđena odgovora a, od preostala tri, može biti bilo koji. Čula sam komentare akademaca po izlasku da je i njima bilo prilično teško pa neki nisu stigli ni da pogledaju poslednji tekst.
W kojeg sam se najviše plašila je prošao nekako najbezbolnije. Pismo je bilo odgovor prijatelju koji se bavi export-importom i želi da počne uvoz nečega iz tvoje zemlje. Šta preporučuješ, zašto i iz kog dela zemlje. Druga tema je bila nešto kao - škole bi trebalo da posvete više pažnje edukaciji dece o zdravom životu - slažeš li se ili ne. Tu me je krenula inspiracija za oba i lepo sam se raspisala. Nadam se najboljem ali nikad ne znaš da li je tako zadovoljan i onaj koji ocenjuje. Ovaj deo nisam puno vežbala, smorila sam se više bila od IELTS-a i od svega, naročito kada sam videla kako mogu da me zakače neke teme o kojima noišta ne znam, niti me interesuju, niti imam neko mišljenje. Još više sam se nervirala kada sam čitala komentare ocenjivača na neke eseje iz prakse, tipa nije dovoljno razrađeno i logički povezano, blabla što nema neke veze sa poznavanjem jezika. I moje misli su ponekad nepovezane i to na Srpskom koji govorim odlično.
Usmeni nisam spremala nikako tako da nisam znala ni šta da očekujem. Doduše, smatram da sam prilično dobra u usmenoj komunikaciji pa se nisam nešto ni plašila preterano. Prvo je upoznavanje, čime se bavim, zašto sam izabrala taj posao i sl. Onda mi je dala pitanje da opišem neku proslavu na kojoj sam bila. Nisam ništa ni pisala, prvo što mi je palo na pamet je naša slava pošto tada zovemo i Deda Mraza i o tome, inače, volim da pričam. Pitala me je nešto o muzejima i umetničim galerijama, da opišem šta mi se dopalo u nekom muzeju pa se nadovezala pitanjem o dečijem muzeju. Na kraju smo pričale o tome da li se ljudi venčavaju u poznijim godinama nego ranije, zašto, kakve su svadbe kod nas i sl. Prilično sam zadovoljna, mogla sam da pričam o svim tim temama, štopovala je vreme ali sam svaki put završavala rečenicu posle pištanaj, možda sam trebala da ućutim? I, da, imala sam i jedan peh prilikom ispitivanja. Pošto su prva tri dela bila u hotelu Holiday Inn a usmeni u Sava centru, tokom pauze smo otišli da se prošetamo, pojedemo nešto i popijemo kaficu. Bilo je jako toplo i , mada smo stigli dosta pre vremena, odmah sam bila na redu. Devojke napolju su mi rekle da mogu da unesem samo id i ništa više. Ispitivala me je starija gospođa, mislim da se zove Heder. Posle dva minuta priče usta su mi se potpuno osušila, što od nervoze, što od vrućine, tako da sam jedva govorila. Kada mi je dala napisano pitanje više nisam mogla da izdržim i rekla sam šta je problem nadajući se da će mi ponuditi da odem napolje po vodu. Međutim, ona mi je pružila svoju polupopijenu vodu i, šta mogu, uzela sam. Strašno mi je bilo neprijatno i stalno sam se izvinjavala a, sada se nešto razmišljam, da nije pomislila da polušavam nešto da petljam pa će mi to uticati na ocenu.
Sve u svemu, rezultati će se videti na sajtu 20.06. pa mi držite palčeve....
R mi isto nije legao. Prvih petnaestak pitanja je bilo da povežeš neke izjave sa činjenicama iz teksta. To ne bi bilo tako strašno da nije navedeno da se može odnositi i na više od jedne stvari. Poslednji tekst je bio najduži, o nekim kolonijama mrava u Australiji i nosio je 10 ili 11 pitanja. Pitanja su, naravno, bila t, f, ng, kao i nekoliko pitanja da se odgovori sa 3 reči. Naravno, poslednje je bilo čuveno pitanje kako bi se drugačije mogao nazvati tekst, 4 ponuđena odgovora a, od preostala tri, može biti bilo koji. Čula sam komentare akademaca po izlasku da je i njima bilo prilično teško pa neki nisu stigli ni da pogledaju poslednji tekst.
W kojeg sam se najviše plašila je prošao nekako najbezbolnije. Pismo je bilo odgovor prijatelju koji se bavi export-importom i želi da počne uvoz nečega iz tvoje zemlje. Šta preporučuješ, zašto i iz kog dela zemlje. Druga tema je bila nešto kao - škole bi trebalo da posvete više pažnje edukaciji dece o zdravom životu - slažeš li se ili ne. Tu me je krenula inspiracija za oba i lepo sam se raspisala. Nadam se najboljem ali nikad ne znaš da li je tako zadovoljan i onaj koji ocenjuje. Ovaj deo nisam puno vežbala, smorila sam se više bila od IELTS-a i od svega, naročito kada sam videla kako mogu da me zakače neke teme o kojima noišta ne znam, niti me interesuju, niti imam neko mišljenje. Još više sam se nervirala kada sam čitala komentare ocenjivača na neke eseje iz prakse, tipa nije dovoljno razrađeno i logički povezano, blabla što nema neke veze sa poznavanjem jezika. I moje misli su ponekad nepovezane i to na Srpskom koji govorim odlično.
Usmeni nisam spremala nikako tako da nisam znala ni šta da očekujem. Doduše, smatram da sam prilično dobra u usmenoj komunikaciji pa se nisam nešto ni plašila preterano. Prvo je upoznavanje, čime se bavim, zašto sam izabrala taj posao i sl. Onda mi je dala pitanje da opišem neku proslavu na kojoj sam bila. Nisam ništa ni pisala, prvo što mi je palo na pamet je naša slava pošto tada zovemo i Deda Mraza i o tome, inače, volim da pričam. Pitala me je nešto o muzejima i umetničim galerijama, da opišem šta mi se dopalo u nekom muzeju pa se nadovezala pitanjem o dečijem muzeju. Na kraju smo pričale o tome da li se ljudi venčavaju u poznijim godinama nego ranije, zašto, kakve su svadbe kod nas i sl. Prilično sam zadovoljna, mogla sam da pričam o svim tim temama, štopovala je vreme ali sam svaki put završavala rečenicu posle pištanaj, možda sam trebala da ućutim? I, da, imala sam i jedan peh prilikom ispitivanja. Pošto su prva tri dela bila u hotelu Holiday Inn a usmeni u Sava centru, tokom pauze smo otišli da se prošetamo, pojedemo nešto i popijemo kaficu. Bilo je jako toplo i , mada smo stigli dosta pre vremena, odmah sam bila na redu. Devojke napolju su mi rekle da mogu da unesem samo id i ništa više. Ispitivala me je starija gospođa, mislim da se zove Heder. Posle dva minuta priče usta su mi se potpuno osušila, što od nervoze, što od vrućine, tako da sam jedva govorila. Kada mi je dala napisano pitanje više nisam mogla da izdržim i rekla sam šta je problem nadajući se da će mi ponuditi da odem napolje po vodu. Međutim, ona mi je pružila svoju polupopijenu vodu i, šta mogu, uzela sam. Strašno mi je bilo neprijatno i stalno sam se izvinjavala a, sada se nešto razmišljam, da nije pomislila da polušavam nešto da petljam pa će mi to uticati na ocenu.
Sve u svemu, rezultati će se videti na sajtu 20.06. pa mi držite palčeve....
