Idealni postanak materije - Entropija

[...Grace...]

Svi se iznenadili što su transcedentni...
Šalim se...Ukipilo se celo pleme slušajući...Narednih dana mnogi pevušili melodije Betovenove 5....
Stvarno pokupili transcedentalno-neshvatljivo,ali apsolutno i apriorno...Naravno i sintetičko...Ma sve znaju ko da studirali
u Ozijevoj klasi...

Odlično su se sećali svakog prethodnog tona,koji im je,pamteći ga, davao smisao svakom sledećem tonu (koji su opet predviđali na osnovu sećanja).Zamisli suprotno od ovog što pišem (što je nemoguće postići,ali ipak zamisli) :da su se apsolutno koncentrisali na sadašnjost,na svaki ton pojedinačno koji je dolazio (a istog sekunda apsolutno brišući iz sećanja prethodni) da li bi čuli melodiju?Ne melodiju samo,da li bi znali da je jedan ton viši,jedan niži i slično,kad ne bi imali sa čim da ga uporede?


P.S.I jel se među njima neki dao na komponovanje u rangu Betovena,a Kovi?

 

[coviax1]

Odlično su se sećali svakog prethodnog tona,koji im je,pamteći ga, davao smisao svakom sledećem tonu (koji su opet predviđali na osnovu sećanja).Zamisli suprotno od ovog što pišem (što je nemoguće postići,ali ipak zamisli) :da su se apsolutno koncentrisali na sadašnjost,na svaki ton pojedinačno koji je dolazio (a istog sekunda apsolutno brišući iz sećanja prethodni) da li bi čuli melodiju?Ne melodiju samo,da li bi znali da je jedan ton viši,jedan niži i slično,kad ne bi imali sa čim da ga uporede?


P.S.I jel se među njima neki dao na komponovanje u rangu Betovena,a Kovi?

Pa ne baš u tom rangu-kad zasviram i zapevam -zovu Komunalnu...

 

[...Grace...]

Pa ne baš u tom rangu-kad zasviram i zapevam -zovu Komunalnu...

 

[muzjak]

Кажеш "налазимо га у себи" при чему мислиш на трајање које је изван простора па ипак кажеш " у себи" Или позиваш се на простор.

Зато имамо реч "трансцендентно" што значи изван могућности људског сазнања. Та реч је нешто попут знака "стоп" за интелект, јер смо наишли на "воду у којој он не може пливати и земљу по којој не може ходати".

Zato na tome mestu i kažem da nemam pojma.

Твој је проблем што не умеш да се зауставиш пред трансцендентним. Пред интелкту непојмљивим ,па се упорно трудиш да рационализујеш оно што је изван сваког рација.

Ovde si donekle u pravu. Negde se zaustavljam a negde maštam. Do mnogih saznanja sam došao u sebi a kasnije saznao da su to ideje idealizma, mada je tebi neshvatljivo da neko sam može doći do nekih visokoumnih otkrića filozofije.

Као што ти већ рекох, интелект нас у идеалистичкој филозофији води само до интуиције када се непосредно уверавамо у истинитост. Непосредно долазимо до доказа. А такви докази су апсолутни.
И стално се враћај на поделу на појаву и ствар по себи јер она нам даје ослонац.

Pojavu i stvar po sebi sam shvatio pre nego sam saznao za ideje idealizma i prihvatio ove konkretne pojmove. A pojam i nije toliko bitan već ideja koju opisuje.
Ovo pre toga je moj kamen spoticanja u shvatanju onoga što hoćeš reći. Odnosno: "интелект нас у идеалистичкој филозофији води само до интуиције када се непосредно уверавамо у истинитост. Непосредно долазимо до доказа. А такви докази су апсолутни."
U kom smislu apsolutni?

РЕЦИМО СПОМИЊЕШ УМ... уз речи "наш ум. мој сопствени ум" при чему или мислиш на своје тело под тим " јА" ИЛИ БАР НА НЕШТО ШТО ЈЕ ОДВОЈЕНО ОД ДРУГИХ, ЗНАЧИ НЕКУ Врсту ствари. А то није исправно.

Pogrešno misliš o onome što ja mislim.

Оно што налазимо у самосвести и зовемо "ја" нити познаје мноштво, нити једност нити пак то двоје у исти мах. То је својеврсно. Неописиво интелекту. Трансцендентно.

Kada kažem JA ja ne znam na šta mislim jer je neuhvatljivo, ali znam na šta ne mislim. Ali svako ima pravo da pod JA podrazumeva ono što on hoće. Ja mogu da govorim samo o sebi. Sve što govorim o JA i pokušavam da definišem su moje spekulacije u zapitanosti.
Ali ako bih već nekako za sebe definisao to JA, rekao bih da je to nešto što iz neke dubine ili pozadine doživljava život kakav mu je nametnut uz privid volje i slobode izbora. U stvari doživljavam već izrežiran film i ulogu koja me je zadesila a sve što sledi je neminovnost. A najvrednije što taj život nosi i bez koga ne bi ni imao smisao su emocije. Sama svest bez emocija ne vodi nikuda. Čak se pitam da li je i moguća i ako je moguća šta zapravo predstavlja?

Воља се уплиће зато јер је исксуство воље у самосвести оно најближе што ствари по себи можемо прићи...иако и даље то није откровење ставри по себи, јесте оно најближе.

Iskustvo volje? A možeš li shvatiti mogućnost privida volje?

I ovo je u okviru teme.

Odoh na temu o volji.