Хусарство јесте Србског порекла.

  • Začetnik teme Začetnik teme HUSAR
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
pumps:
Vrijeme je da i Vi u Srbiji promijenite rijech SUTRA u SJUTRA, jer rijech "UTRO" ne znachi nista.. a ako kazemo "S_JUTRA" zna se na sto se misli.. Dakle nesto pochinje s jutrom ili sa jutrom

Ово је тачно. Сличну повезаност речи јутро и сутра видимо и у енглеском и немачком; у немачком су речи за јутро и сутрашњи дан идентичне: morgen, а у енглеском је to-morrow такође у вези са morning.

У Банату је опстала реч зај'тра, која се употребљава за сутрашњи дан, али само до подне.

Wilkołak:
srpski (ijekavski) - sjutra

Не бих се сложио. Ј у сЈутра нема везе са ијекавицом. У Босни, Далмацији, Хрватској, Славонији, западној Србији и великом делу Херцеговине се не користи, већ се каже сутра, као и другде, иако се говори ијекавицом.

Dalje, promenu famoznog glasa JOT ti necu sada objasnjavati, te je red, da ako vec hoces da bistris ove teme, procitas malo o tom famoznom glasu JOT!

Шта је то "јот"? :confused:

Wilkołak:
GRBSKI?
Moram priznati da zivim u Srbiji, da sam putovao Srbijom i da sam svasta cuo ... ali za rec GRBSKI nikada do sada nisam cuo! Izmisljotine poput ove su zaista smesne ... GRBSKI? Daj mi jednu smislenu recenicu sa recju GRBSKI! I opet, kada je izgovoris, tu se cuje P a ne B! Ako bas zelis da se cuje B, onda iza B umetnes mukli glas koji su neki pokusali da oznace sa kao "e sa kukicom iznad". GRB|SKI moze, ako je | pauza izmedju dva sloga!

Слажем се. Не знам како им, кад се већ тиме баве, није пао придев "магребски", који се односи на земље Магреба? У том случају, уобичајено је да се пише магребски, а не магрепски, иако се у говору једначење по звучности врши, и изговара се магреПски.

Даље, са симпатијама гледам на овакве примере коренског правописа, јер је Вукову идеју о записивању једначења по звучности тешко доследно применити. Ако ћемо искрено, наш народ говори "преЦедник", "новосаЦки", где се врши и једначење по звучности и по месту творбе, али опет истрајавамо на тешко изговорљивом ДС, трудимо се да тако говоримо и убеђујемо људе да је другачије неправилно, иако сав народ говори са Ц. Исто као и са БС у србски у време Вука Караџића. Због чега је у говор необразованог народа у његово време закон, а говор необразованих данас нешто што треба искоренити? Зар нису и у оно време Вукови противници као главни аргумент користили то да је у питању искварени говор настао услед векова непостојања државе и стандарда, и да тај говор треба попраљати, а не аминовати? Срећа па остале идеје попут "намастира" нису опстале.

Јасно је да се, због једначења по звучности, записано СРБСКИ чита као СРПСКИ, исто као и МАГРЕБСКИ као МАГРЕПСКИ, или ШВЕДСКА као ШВЕТСКА или чак ШВЕЦКА. Ту су разлике у изговору једва чујне, ако уопште и постоје. У свакодневном, нормалном говору где не пазимо толико на дикцију, не чују се. Исто тако, да би се чуло Д у Шведска, мора да се изговори са паузом коју спомињеш: Швед-ска.

Идеја да се пише СРБСКИ уместо СРПСКИ није заснована на изговору, или на томе да треба ломити језик да би се придев изговорио. Поента је једноставно у томе да у визуелном запису буде видљив корен речи, а који је СРБ, а не СРП. У принципу, нека врста цепидлачења, ако хоћеш. То што данас делује необично, па свако карикира изговор када налети на запис "србски" само потврђује да је записана реч заиста за око, а изговорена за ухо. У време када се Б-варијанта често користила, нико није видео ништа чудно, већ су говорили исто како говоре и данас. Као, уосталом, и када се види запис "Хабсбург". Зашто "Хабсбург", када то само дели читаоце на оне који ће прочитати као "Хапсбург" и као "Хабзбург"? Зато што се тежи очувању оригиналне речи у њеном изворном облику, и што се не дозвољава да специфичност српског фонетског апарата мења њен запис.

Мени лично Б у србски не смета, и не боде ми очи. Наравно, тако нећу писати али само због популарних асоцијација са неписменошћу, патолошким етноцентризмом и извесним организацијама. А и одвлачи пажњу са теме; можеш поставити одличну тему, али употребиш ли који пут "србски", оде тема "у материну" од лавине коментара на рачун тога.



++++++++++++++

А и која реч о теми: реч "хусар" заиста јесте српског порекла, а у употребу у Угарској улази у време најчвршће сарадње Срба и Мађара у време деспота Стефана Лазаревића када је угарски двор био препун Срба, а целокупна српска државност преносила своје тежиште у јужну Угарску. Тесне везе Срба и Мађара нису никаква новост, јер су јужни крајеви Угарске (данашња Војводина) више од хиљаду година настањени Србима, српско присуство на дворовима угарских краљева почиње још од Немањића, а нарочито се интензивира у време пада деспотовине када целокупна српска елита налази уточиште у Угарској, и у време сеобе под Арсенијем Чарнојевићем када су Срби насељени широм Мађарске, па чак на далеки север све до Сентандреје и јужне Словачке.

Не треба заборавити да су у саставу мађарске државе били цела српска и хрватска Панонија (Срем, Банат, Бачка, Барања, Славонија), Мачва, град Београд, читава Словачка и делови Украјине, дакле у својој држави су током хиљаду година имали једну огромну словенску масу која је често (нарочито католици) прелазила у мађарски национални корпус. Сетимо се само Шандора Петефија, највећег мађарског песника, који је као дете био крштен у српској православној цркви под именом Александар Петровић. Прожимање Срба и Мађара (и осталих Словена уопште) на овим просторима је је било врло интензивно.
 
"А и која реч о теми:

реч "хусар" заиста јесте српског порекла, ;) ;) ;)
а у употребу у Угарској улази у време најчвршће сарадње Срба и Мађара у време деспота Стефана Лазаревића када је угарски двор био препун Срба, а целокупна српска државност преносила своје тежиште у јужну Угарску. Тесне везе Срба и Мађара нису никаква новост, јер су јужни крајеви Угарске (данашња Војводина) више од хиљаду година настањени Србима, српско присуство на дворовима угарских краљева почиње још од Немањића, а нарочито се интензивира у време пада деспотовине када целокупна српска елита налази уточиште у Угарској, и у време сеобе под Арсенијем Чарнојевићем када су Срби насељени широм Мађарске, па чак на далеки север све до Сентандреје и јужне Словачкe."


Хвала ти Богарте за ту твоју коју реч о теми...... :-D
 
"Мени лично Б у србски не смета, и не боде ми очи. Наравно, тако нећу писати али само због популарних асоцијација са неписменошћу, патолошким етноцентризмом и извесним организацијама. А и одвлачи пажњу са теме; можеш поставити одличну тему, али употребиш ли који пут "србски", оде тема "у материну" од лавине коментара на рачун тога."

Свестан сам био тога, али зато постоји овај: :roll:


;)
 
"тако нећу писати али само због популарних асоцијација са неписменошћу, патолошким етноцентризмом"

Смешне су све те речи улизице у Србском Језику.
Народи тако-званог "трећег света" боље чувају своја корена.
И Турски Језик је био пун туђица, улизица, посебно Персијског порекла, али биле су и,
као нажалост у Нашем Србском, и више њих и европског, западњачког порекла.
Томе је дао крај Мустафа Кемал Ататурк
(Ата: Отац, И.Е., па се ту можда и преварио у самом надимку, сем ако му га је дао Турски Народ, у сваком случају, Он га је сачувао),
који је установио да се Турски Језик мора вратити Окриљу Турских Језика, Туранству.

Ништа другачије не стојим ни ја, у мојој личној вези са мојим Србским Матерњим Језиком.
Враћам га у Окриљу Славенских Језика.
Природна ствар.
 
different from others...:
cut bre lj950!
ne vidis da je on nas novi reformator skolstva,i pravopisa?
U redu, ćutaću... neka reformiše, nego nema štulu, a da nje nije bilo, ni od prve reforme ne bi bilo ništa:

"Sa štulom ne mogoh više misliti ni na konje ni na rat, moradoh se navikavati, kako mogoh, na sjedenje kod kuće. Da mi nije bilo ove moje štule, ja bih odavno već poginuo bio od Turaka, kao što su sila drugijeh mojih vršnjaka, a ovako me štula moja natjertala da sjedim s mirom i na miru bilježim na hartiji što su mi uši slušale i oči vidjele."

"JA NE MOGU DRUGE AZBUKE UPOTRIJEBITI NEGO MRKALjOVU, JERBO ZA SERPSKI JEZIK LAKŠA I ČISTIJA NE MOŽE BITI OD OVE."
 
HUSAR:
"тако нећу писати али само због популарних асоцијација са неписменошћу, патолошким етноцентризмом"

Смешне су све те речи улизице у Србском Језику.
Народи тако-званог "трећег света" боље чувају своја корена.
И Турски Језик је био пун туђица, улизица, посебно Персијског порекла, али биле су и,
као нажалост у Нашем Србском, и више њих и европског, западњачког порекла.
Томе је дао крај Мустафа Кемал Ататурк
(Ата: Отац, И.Е., па се ту можда и преварио у самом надимку, сем ако му га је дао Турски Народ, у сваком случају, Он га је сачувао),
који је установио да се Турски Језик мора вратити Окриљу Турских Језика, Туранству.

Ништа другачије не стојим ни ја, у мојој личној вези са мојим Србским Матерњим Језиком.
Враћам га у Окриљу Славенских Језика.
Природна ствар.
Ti si u velukom problemu kada je sPski ili srBski jezik u pitanju. Ajd, *ebeš jednačenje po zvučnosti, to mu je prilično zakomplikovano i treba čovek da dobro poznaje svoj jezik da bi razumeo pojedine finese...

Ali, ti, srBski sine, ne poznaješ ni onaj deo pravopisa u poglavlju "Veliko slovo", ne znaš da se i srBski i tuRski i svaki drugi maternji jezik, pa i imenica jezik, piše malim slovom...

U stvari, biće najbolje da se uključiš u ovaj odbor za standardizaciju srpskog jezika... pa vidi sa njima... može da se desi i da prihvate tvoje reformatorske ideje...

Nikakvi „uslovi” za saradnju u časopisu („Jezik danas”) nisu potrebni, ni diplome niti titule „prof.”, „mr”, „dr” i slične, a „status” će dobiti svako ko napiše makar nekoliko strana novih, tačnih i zanimljivih zapažanja ili razmišljanja o jeziku. Još jednom upućujemo poziv svim čitaocima da nam šalju svoje radove, kao i pitanja i predloge koje bismo objavili u ovoj rubrici.

http://host.sezampro.yu/jezikdanas/9-99/9-99_s.htm

A imaš problem i sa padežima:
HUSAR:
...
"Мудрац показује месеца, бу..ла гледа прст."
Ovo, valjda, treba da glasi: "Мудрац показује месец, бу..ла гледа прст."
 
"A imaš problem i sa padežima:"

Да, али пошто је моје каменисање с ваше стране у току,
можеш и те како, ми бацити и то, на Србску главурду......

(не-упућенима: стављам велико почетно слово "С" за Србско, на пример,
из пркоса према вама....па ви, изволите, као што сте и почеки: каменисајте.)
 
Znaš, ovakav jedan, kao ti što si, toliko nam je pre nešto manje od 200 godina, osiromašio jezik, da reč se finesa odomaćila, na tvoju žalost u srPskom jeziku i postala njegov sastavni deo...

...ово FINESE, он то ИЗНЕСЕ (!!!).....

Nego, i dalje si u problemu: nije каменисање, već kamenovanje... nije каменисајте, već kamenujte me...

Pogledaj još jednom ovaj post gore u vezi sa onim Odborom... i da li si nabavio štulu? Ako nisi – ništa od srBskog... ostade – srPski...
 
Bogart:
Не бих се сложио. Ј у сЈутра нема везе са ијекавицом. У Босни, Далмацији, Хрватској, Славонији, западној Србији и великом делу Херцеговине се не користи, већ се каже сутра, као и другде, иако се говори ијекавицом.

Sjutra itekako ima veze sa ijekavicom, obzirom da u ekavskim krajevima nisam cuo za ovakvu verziju reci. I dalje kazem da se sjutra javlja u ijekavicarskim krajevima. Reci sjutra nema u ekavicarskom delu zapadne Srbije - Valjevo, Sabac, Loznica, ali moze se cuti vec kod Uzica koje ... slozicemo se, nije cist ekavicarski kraj. Cak bih rekao da je Uzicki kraj vise ijekavicarski nego ekavicarski.

Ekavica se inace govori i u Baranji i u zapadnim, oblastima Hrvatske (Vukovar, Vinkovci itd) - primer Beli Manastir ... zvuci li malo cudno za cisto ijekavicarski kraj ;-)

Opet, u pojedinim krajevima Hrvatske (reciom Zagorje) se zaista govori ekavica, koja, moram priznati nema bas neke preterane veze sa srpskim jezikom, obzirom da ovde govorim o kajkavskom narecju. Jednostavno, njihova ekavica je isto tako, kao i slovacka ili ukrajinska ekavica nastala drugacijim izgovorom staroslovenskog glasa JOT.

Bogart:
Шта је то "јот"?

JOT je staroslovenski glas koju slovenski narodi izgovaraju drugacije. Kod juznih slovena pojavio se izgovor glasa JOT na tri nacina koji su se medjusobno podelili. U drugim slovenskim jezicima nalazimo razlicito izgovaranje jota u okviru jednog jezika, bez diferencijacije onih koji ga izgovaraju na jedan nacin i onih koji to cine na drugi nacin. Kod njih se neke reci izgovaraju onako a neke ovako, da budem jasniji.

Kod juznih slovena medjutim imamo lepu podeljenost na ekavicare, ijekavicare i ikavicare. Razlika je nastala zbog drugacijeg izgovora tog staroslovenskog glasa JOT. Prilicno je glupavo raspravljati sta je tacnije ili jos gore, sta je starije ... koji nacin izgovora. Izgovor JOTa nazalost nije ostao zapisan nigde jer Sloveni u to doba nisu imali razvijeno pismo, te danas niko sa sigurnoscu ne moze da kaze kako se JOT u pocetku izgovarao...

Medjutim, mozda putokaz ka tome predstavlja slovacki jezik, esperanto medju slovenskim jezicima, koji je napravio vrlo specificnu promenu JOTa i zbog toga postao jezik koga u najvecoj meri razumeju svi slovenski jezici...

Za vise informacija o JOTU guglaj malo.
 
Из Мађарске су RAC-коњаници прешли и у Пољску.
Пољаци су их звали:

RACOW.
RACOWIE to SERBOWIE.

Читано (и сачувано) у: HUSARIA-HISTORIA.
(Пољски internet: http://husaria.webpark.pl/hh.html)

Хусарам, и диван је баш вала осећај !!!

А ти obersturmfuehrer: obersturmfuehr deine deutsche kavallerie raus aus Serbien; BITTE.
 
HUSAR:
Да будем папагај и ја:

Хусарство јесте Србског порекла, ако може без каменовања (хвала на поправи) ;)
Opet ti... ne piše se ni u srBskom, ni u srpskom jeziku хвала на поправи, već – na ispravci, a moglo bi da prođe i na popravci...

Rekoh ti da nam je onaj sa štulom osiromašio jezik pa, ili moramo da se služimo tuđicama, ili da određene pojmove, pojave... označavamo opisnim putem, deskripcijom.

E sad, možda su husari srBskog porekla, ali reč хусар svakako nije srBska, već mađarska. Da je nismo pozajmili od Mađara, tvoj nick bi morao da glasi: лако наоружани коњаник у војскама разних земаља.

I финеса je francuskog porekla i označava – ono što je naročito fino, prefinjenost, istančanost, osobenost, pojedinost.

A šta ćeš sa финишом? engl. – završni odlučujući deo sportskog takmičenja; kraj, završetak.

Pa финта, tal. – izmišljotina, varka, lukavština, prevara.

Pa, фиока, mađ. – četvorouglasta kutija u stolu, ormaru koja se izvlači, ladica. Hoćeš ovu poslednju, domaću, srBski sine?

Pa, фирма, lat. – naziv kakve radnje, preduzeća... natpis nad kakvom radnjom... privredno preduzeće, tvrtka; trgovački posao.

Pa, da li piješ pivo iz флаше, nem. – ili iz staklenke, boce.

Ovo je sve iz Rečnika SHJ, Matice srpske. Treba li dalje, srBski sine?

I da naučiš i zapamtiš ove oblike i njihovo značenje, zbog tvoje teme: husarija – husarska konjica; husarski – koji se odnosi na husare; husarstvo – husarska služba, postupci, ponašanje husara; husarče – demin. i hip. od husara; husarčina – e to si ti! Ili si – husarčić?
 
Bogart:
Ово је тачно. Сличну повезаност речи јутро и сутра видимо и у енглеском и немачком; у немачком су речи за јутро и сутрашњи дан идентичне: morgen, а у енглеском је to-morrow такође у вези са morning.
u shopskom (torlachkom) sutra se kaze jutre
Bogart:
У Банату је опстала реч зај'тра, која се употребљава за сутрашњи дан, али само до подне.
ovde se zajutre kaze za prekosutra
Bogart:
...
Идеја да се пише СРБСКИ уместо СРПСКИ није заснована на изговору, или на томе да треба ломити језик да би се придев изговорио. Поента је једноставно у томе да у визуелном запису буде видљив корен речи, а који је СРБ, а не СРП. У принципу, нека врста цепидлачења, ако хоћеш.

a tu je sasvim druga pricha

jedan nishki dileja
kako je bio nishlija
i samim tim, verovatno, shop ili torlak
nije znao vukov knjizevni jezik
jer ga kuci nije pricho

ali,
kad on to oce da sakrije
on krene da se trudi da zvuchi kao beogradjanin

a to ne ide

i tu se najcheshce desi da se vrlja s padezi
i radi ostale, za zvanichni srpski knjizevni jezik, gramatichke perverzije
(shto se desi svakom ovde, ako ovde zivi i radi)

i tako, on jednom prilikom reche "SRBSKI"
a masa ga priupita kako SRBSKI
kad u djachkoj knjizici pishe SRPSKI

a guru, koji drzi do sebe, mora da uvek bude u pravu
i reche, karikiram, "pa nismo mi Srpi, vec Srbi"


i to za sledbenike Otachestvenog Pokreta Obraz postade svetinja :(
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top