комшија
Stara legenda
- Poruka
- 91.040
HTEO DA PONIŠTI IZBORNI PORAZ Novi dokazi: Tramp vršio pritisak na Sekretarijat za pravosuđe
Bivši američki predsednik Donald Tramp vršio je tokom poslednjih nedelja svog mandata pritisak na Sekretarijat za pravosuđe da se pridruži njegovim naporima da poništi izborni poraz, na osnovu tvrdnji o izbornoj krađi, ali su najviši zvaničnici Sekretarijata odbili da to urade, pokazuju dokumenta koja su danas objavljena.
Odbor Predstavničkog doma za nadzor i reforme, koji je tražio dokumenta, objavio je detalje o pokušajima bivšeg predsednika, njegovog tadašnjeg šefa kabineta Marka Medouza i privatnog advokata Kurta Olsena da se izvrši pritisak na Sekretarijat za preduzme akciju u vezi sa Trampovim tvrdnjama, prenosi Glas Amerike.
"Ta dokumenta pokazuju da je predsednik Tramp pokušao da zloupotrebi vodeću agenciju za sprovođenje zakona naše zemlje u drskom pokušaju da preokrene rezultat izbora na kojima je poražen", saoštila je predsedavajuća Odborom, demokrata Kerolin Maloni.
Pročitajte još
Trampovi pokušaji o kojima je reč u dokumentima odvojeni su od izveštaja da je Sekretarijat za pravosuđe, za vreme Trampa, tajno pokušavao da pribavi podatke o telefonima najmanje dvojice demokratskih članova Kongresa, zbog čega je aktuelni sekretar za pravosuđe Merik Garland najavio da će ojačati zaštitu sekretarijata od političkog uticaja.
Sekretarijat za pravosuđe pod tadašnjim sekretarom Vilijamom Barom, koji je napustio položaj 23. decembra prošle godine i njegov zamenik Džefri Rozen, odlučili su da ne preduzimaju akciju u vezi sa nedokazanim tvrdnjama o izbornim nepravilnostima.
Prema mejlovima, Medouz je od zvaničnika sekretarijata zatražio da istraže teoriju zavere da su u objektima u Italiji menjani američki izborni podaci i da je CIA bila upoznata s tim.
Medouz je 1. januara poslao Rozenu link za video na Jutjubu u kojem se iznose detalji te nedokazane teorije, a Rozen je mejl prosledio svom tadašnjem zameniku, koji je odgovorio "Čisto ludilo".
Dokumenta, koja je objavio odbor Predstavničkog doma, takođe pokazuju da je Tramp vršio pritisak na Rozena, koji je tada obavljao funkciju zamenika sekretara za pravosuđe, da razmotri njegove tvrdnje o izbornoj krađi.
Prema elektronskim porukama, Rozen je odbio da organizuje sastanak zvaničnika sekretarijata i Trampovog ličnog advokata Rudija Đulijanija o njegovim lažnim tvrdnjama da su izbori pokradeni.
"Odbio sam i rekao da Đulijani niti bilo koji "njegovi svedoci" neće imati specijalni tretman i ponovio da neću razgovarati sa Đulijanijem o tim pitanjima", napisao je Rozen kolegama 1. januara.
Tramp je, preko jednog od svojih pomoćnika, 14. decembra poslao mejl Rozenu sa dokumentima u kojima se navodno iznose dokazi o izbornim nepravilnostima u Mičigenu, što je tvrdnja koju je federalani sud već bio odbacio.
Dve sedmice kasnije, 29. decembra, Trampov pomoćnik u Beloj kući poslao je mejl Rozenu, koji je tada već bio vršilac dužnosti sekretara, i drugim advokatima u sekretarijatu u kojem se traži da Vrhovnom sudu podnesu pravni podnesak u vezi sa izborima, što Sekretarijat nikada nije uradio.
Prema mejlovima, koje je objavio odbor, Olsen, advokat iz Merilenda koji je pisao nacrt podneska, više puta je neuspešno pokušavao da se sastane sa Rozenom.
U nacrtu koji je podržao Tramp tvrdilo se da su promene procedure glasanja u Džordžiji, Mičigenu, Viskonsinu, Arizoni, Nevadi i Pensilvaniji zbog pandemije Kovida 19, da bi se omogućilo obimnije glasanje poštom, bile nezakonite.
Slične argumente je u tužbi izneo Ken Pakston, republikanski glavni tužilac države Teksas i Trampov saveznik, a Vrhovni sud je odbacio tu tužbu u decembru 2020.
link
Томе су се надали тзв."српски националисти" после одржаних избора у САД и блиставе победе Америчког Тита Председника Бајдена. Да ће Трумпу поћи за руком да притиском на америчко правосуђе свој срамни пораз претвори у "победу", а на радост малигне "Мајчице". Али, америчка демократија је ипак спашена, и она данас брани нама Србијанцима братску Украјину тако што ће јој са осталим убојитим оружјем које већ шаље, сада послати и ракете дугог домета!
Pretres u Kongresu: Trump pritiskao Sekretarijat za pravosuđe da poništi njegov izborni poraz
Bivši zvaničnici Sekretarijata za pravosuđe polažu zakletvu pred svedočenje u Kongresu
24 juni, 2022
Washington — Bivši predsjednik Donald Trump vršio je pritisak na Sekretarijat za pravosuđe da istražuje neosnovanje tvrdnje o izbornoj prevari, a lidera agencije je kontaktirao "gotovo svakog dana" i uzalud pokušavao da pridobije podršku vodećih zvaničnika za sprovođenje zakona u očajničkom pokušaju da ostane na vlasti, navedeno je u svjedočenju na pretresu odbora Predstavničkog doma koji istražuje nemire u kompleksu američkog Kapitola 6. januara 2021. godine.
Tri zvaničnika Sekretarijata za pravosuđe, za vrijeme Trumpovog mandata, svjedočila su da je Trump bio fokusiran na tvrdnje o izbornoj prevari i da je insistirao na tome da se one istražuju uprkos tome što mu je više puta rečeno da su neosnovane.
"Imao je arsenal optužbi. Sve sam ih pojedinačno razmotrio i nisu bile istinite", rekao je jedan od vodećih zvaničnika sekretarijata Ričard Donahju.
Drugi svjedok, Džefri Rozen, vršilac dužnosti sekretara za pravosuđe u posljednjim danima Trumpove administracije, rekao da ga je Trump zvao ili se sastajao sa njim gotovo svakog dana od kako je preuzeo položaj krajem decembra 2020. godine. Uobičajena tema, kako je naveo, "bilo je nezadovoljstvo onim što je Sekretarijat za pravosuđe uradio da istraži izbornu prevaru".
Predsjedavajući odbora, demokratski kongresmen Beni Tomson, optužio je Trumpa za "bezobziran pokušaj" da upotrijebi Sekretarijat za pravosuđe u svoju političku korist.
"Donald Trump nije samo želio da Sekretarijat za pravosuđe istražuje. Želio je da sekretarijat pomogne da se legitimizuju njegove laži, da u suštini izbore nazove prevarom" i da imenuje specijalnog istražitelja", rekao je Tomson.
Prema svjedočenju, Trump je takođe razmišljao da Rozena zamijeni nižim zvaničnikom Džefrijem Klarkom koji je želio da promoviše Trumpove lažnje tvrdnje o izbornoj prevari. Donahju i još jedan visoki zvaničnik sekretarijata Stiven Engel upozorili su Trumpa da će doći do masovnih ostavki ako bivši predsjednik realizuje taj plan. Tek tada je Trump popustio.
U međuvremenu je otkriveno da su pripadnici federalnih organa za sprovođenje zakona pretresli Klarkovu kuću i da su mu oduzeli elektronske uređaje.
U dosadašnjem procesu, između ostalog, moglo su se čuti dokumentovane tvrdnje o pritiscima Trumpovih pristalica na izborne zvaničnike Džordžije i Arizone, kao i da su saradnici bivšeg američkog predsjednika Trumpu ukazivali da je poražen na izborima.
Takođe, objelodanjeno je i da su izborne neregularnosti bile minimalne i nedovoljne da bi bila poništena pobjeda demokratskog kandidata Bidena glasovima elektorskog koledža.
Tokom prethodnih dana pretresa rečeno je i da je Trumpu predočeno da bi bilo nezakonito da tadašnji potpredsjednik Majk Pens (Mike Pence) blokira Bidenovu pobjedu – što je bivši predsjednik tražio od Pensa da učini.
Neredi u zdanju Kapitola, sjedištu američkog Kongresa, izbili su nakon što se oko 2.000 pristalica Donalda Trumpa okupilo 6. Januara 2021. u centru američke prijestonice na protestu tokom koga je bivši predsjednik ponovio neutemeljene tvrdnje da su predsjedničke izbore obilježile nepravilnosti i krađa - koji su uzrokovali njegov poraz.
Kulminacija je bila nasilni upad u zgradu Kongresa, napadi na policiju i članove najvišeg američkog zakonodavnog tijela – koji su bili primorani da se kriju i bježe.
Napad je počinjen poslije marša prema Kapitolu, u kojem su učestvovale hiljade pristalica Donalda Trampa uz, između ostalog, i povike: “Objesite Majka Pensa” – u trenucima dok je Pens predsjedavao sjednicom na kojoj je trebalo da bude potvrđena Bidenova pobjeda.
Pojedini su uz sebe imali improvizirana vješala – navodeći da su namijenjena bivšem potpredsjedniku.
Proces potvrde izbornih rezultata bio je odložen, ali ne i otkazan. Kongres je 6. januara 2021. potvrdio pobjedu aktuelnog predsjedenika Bidena.
To je ujedno bio i jedini slučaj u američkoj istoriji da nije sprovedena mirna tranzicija vlasti između poraženog i pobjednika na predsjedničkim izborima.
Poslednja izmena:
