" Кад нетко има савест прљаву, а мржњу чисту
Регион | Љиљана Богдановић | jun 28, 2012 at 23:55
Пише Љиљана Богдановић
Шта је у петнаестоминутном интервјуу загребачком „Глобусу“ тачно рекао истакнути светски мислилац Ноам Чомски, и може ли се веровати писању овог листа када преноси наводно убеђење филозофа да савремена европска ситуација погодује бујању фашистичких покрета у Грчкој, Србији, Мађарској, Аустрији…
„Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не плаше, већ зато што се ничега не стиде“, закључио је давно српски песник Јован Дучић, са познатом склоношћу да животно искуство кондензује у бритке и памтљиве дефиниције. Како се све савремени друштвени и медијски дискурс Хрватске државе одазива „политички некоректном“ уопштавању великог песника, на маштовит начин показано је у новом броју загребачког националног тједника „Глобус“.
ПИТАЊА И „БОМБА“
У броју 1124, од 22. јуна 2012, „Глобус“ је, наиме, објавио интервју са познатим светским мислиоцем и славним интелектуалцем Ноамом Чомским, у којем је, на раскошних пет страна, цедећи суву дреновину из тематизовања неколико општих и познатих друштвених и „светских“ питања о којима се саговорник радо и у деценијском континуитету изјашњава, објавио и једну „бомбу“: у Србији je могуће, то јест вероватно је јачање фашизма! Према овој, наводно јасно и циљано изреченој мисли Чомског, редакција тједника се идејно, уређивачки и графички са достојном пажњом одредила. Учинила је то „игнорирањем“ свих великих, у разговору додирнутих, тема, да би већ у насловном блоку штампала безмало цео језгровити и новини без сумње најдрагоценији одговор: „Еуропа као да чини самоубојство – нитко не види што се догађа јер је и даље на снази религија да је тржиште увијек у праву. Ово су околности у којима се фашистички покрети могу развити. Погледајте Грчку, Србију, Мађарску, Аустрију…“
Уколико то већ „нитко“ не „кужи“, будна новинарска савест у Хрвата, овако упадљивом презентацијом, показује се дораслом упозорењу да ће се дакле у Србији, а не у њиховој лепој земљи која се је л’ те и не помиње у овом нелепом контексту, фашизам повампирити. Или је, можда, реч о томе да и Чомски и поштена хрватска медијска елита, подразумевају као извесно да се у Хрватској то са фашизмом већ догодило, да је вампир – добро нахрањен – одавно оживео, што онда, разуме се, чини сувишним набрајање и ове земље у наведеном контексту будућности? О томе се може нагађати, но неке су ствари у вези са текстом и његовом презентацијом у новини далеко јасније. Признаје Тончи Антуновић, аутор овог-у-ходу-интервјуа, да у „’Глобусових’ ексклузивних 15 минута са највећим умом данашњице“ ни за брзу шалицу каве није било стварне могућности, али се ето посрећило да се извуче златни жетон који је дао могућност да се земљама без хипотеке фашизма, онако успут, то тешко одређење припише, те да уредници у опреми текста капитализују велики добитак. Управо су „капитализација“ и „сјај“ добитка побудили недоумице и питања у делу српске јавности, посебно оне која је упућена у ставове и мишљења „Глобусовог“саговорника, делом и због тога што пажљиво прати његова критичка јавна иступања. Међу онима који су са великом резервом дочекали ово наводно упозоравање мислиоца, оцењујући да је реч, уколико не о грубом фалсификату, онда извесно о тенденциозном учитавању „вишка значења“ или речима истргнутим из контекста, јесу и они еминентни интелектуалци који су неретко аутори и саговорници нашег листа. Изненађени „Глобусовом“ презентацијом размишљања угледног филозофа, најнепосредније су реаговали управо „Печатови“ сарадници и аутори који су у дугогодишњим професионалним и личним пријатељским контактима са славним МИТ-овим професором.
Како то да Чомски ако већ не препознаје фашизам код самих Хрвата (како актуелни, тако и онај који бележи историја), бива забринут могућим јачањем фашистичких покрета код Срба или Грка – народа који у својој историји готово да и немају овакав запис? Са питањем – шта је он тачно рекао – неколицина се директно обратила професору. Из низа ових неспорно занимљивих и значајних контаката са Чомским сада издвајамо речиту преписку Стефан Каргановић-Ноам Чомски, као и једно писмо Дајане Џонстон, блиске пријатељице и колегинице Чомског. „Глобусова“ непристрасност и професионална способност редакције добијају (не)очекивано обличје под светлом међуконтиненталне телефонске и интернет – кореспонденције!
ЧОМСКИ О ИНТЕРВЈУУ
Најпре је у писму од 23. јуна 2012, Чомски признао Стефану Каргановићу, адвокату и председнику „Историјског фонда Сребреница“, да се „не сећа ни интервјуа, ни новинара“.
Поводом овог одговора, Каргановић за „Печат“ коментарише: „Логично питање које одмах долази на ум јесте да ли би професор Чомски, као Јеврејин, приликом навођења земаља где би се могли стећи услови за појављивање фашистичке климе наводио Србију, изостављајући Хрватску где по многима таква клима већ две деценије постоји и развија се? За разлику од великог броја Американаца, професор Чомски врло добро зна где се на мапи света и Србија и Хрватска налазе, и шта се на том подручју догађало за време Другог светског рата, пре свега у односу на јеврејску заједницу.“
Како у наставку писма, Чомски од Каргановића потом тражи више појединости, односно копију и превод штампаног интервјуа, када то убрзо и добија, у наредном писму, 24. јуна 2012, он појашњава: „Хвала на допунским појединостима. Не сумњам да се интервју догодио, обично их има по неколико дневно. То што ви наводите су ствари које сам могао и сам рећи. То се односи и на реченицу у вези са којом постављате питање: ‘Погледајте само Грчку или Источну Европу, на примјер Србију, Мађарску, Аустрију. Такођер и западне земље. Ово су околности у којима се фашистички покрети јако лако могу појавити и развити. И код нас такође.’ Србија се ту не издваја посебно и не више од западних земаља или САД-а. У свим тим земљама фашистички покрети би лако могли да се појаве и развију. Не видим у томе ништа проблематично или контроверзно. Не бих знао шта друго да изјавим поред реченице у интервјуу.“
За „Печат“, Каргановић о овом писму Чомског каже :
„Пошто у свом првом одговору професор Чомски каже да нема изворни запис интервјуа са Тончијем Антуновићем, никада нећемо сазнати шта је он стварно Антуновићу рекао. Али Чомски се не сећа ни интервјуа, ни да је било разговора о Србији… Било би свакако грешка Чомском приписивати алузије које му каче они који су водили интервју са њиме. Њихова агенда је јасна: да од фашизма дистанцирају себе и да га, као прави ‘добри суседи’, вежу за друге. Како било, коментар Дајане Џонстон чини ми се као најприкладнији у вези са овим питањем.“
...
