Hrvatska ukida 10 vozova ka Srbiji

gost 186661

Elita
Poruka
24.166
Hrvatske železnice ukidaju 10 vozova ka Srbiji. Komšijama, od jeseni, treba platiti tranzit.

1465350864fab7b5d803ee829458212_orig.jpg
Da bi po novom redu vožnje, koji stupa na snagu 9. decembra ove godine, voz između Beograda i Sarajeva nastavio da saobraća, železničke uprave Srbije, Republike Srpske i BiH trebalo bi godišnje kolegama u Hrvatskoj da plate 677.000 evra za korišćenje 87 kilometara pruge na teritoriji ove zemlje.
To znači da će ova linija biti ukinuta ukoliko hrvatska železnica ne odustane od najave da novim redom vožnje obustavi saobraćaj čak 46 međunarodnih vozova.


"Železnice Srbije nisu u mogućnosti da obezbede dodatni novac sa kojim bi učestvovale u plaćanju dela troškova ostalih vozova, koji tranzitiraju mrežom hrvatskih pruga, pa će se u saobraćaju između Srbije i Hrvatske po novom redu vožnje naći samo dva para vozova, za čiji saobraćaj se neće izdvajati sredstva", kaže Nenad Stanisavljević, direktor Medija centra Železnica Srbije.

"Putnički prevoz hrvatskih železnica" je linije na kojima saobraća 49 međunarodnih vozova procenio kao nerentabilne i predložio njihovo ukidanje, rukovođeni racionalizacijom poslovanja, visokim troškovima, a malim prihodima.

Pojedini od vozova, koji su predloženi za ukidanje, mogu ostati u saobraćaju ukoliko se zainteresovane železničke uprave saglase sa plaćanjem troškova vožnje vozova hrvatskim prugama, odnosno plate naknadu za pristup železničkoj infrastrukturi.

Donedavno su evropske železničke uprave u međunarodnom saobraćaju preuzimale troškove korišćenja infrastrukture svaka na svojoj teritoriji, ali sada postaje gotovo redovna praksa da se naplaćuje nadoknada. Železnice Srbije su krajem prošle godine, upravo zbog previsokih naknada u Italiji i Austriji ostale bez pojedinih direktnih međunarodnih linija.

Hrvatske železnice predložile su da u saobraćaju ostanu dva para vozova koji saobraćaju hrvatskim prugama, a za koje se neće plaćati nadoknada, i to između Beograda i Filaha u Austriji i između Beograda i Švarcaha u Austriji sa vagonima za Cirih.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=06&dd=29&nav_id=622370

Обожавам ове добросусједске односе и планове ка заједнићкој будућности, некима обећаној.:)
 
" Кад нетко има савест прљаву, а мржњу чисту
Регион | Љиљана Богдановић | jun 28, 2012 at 23:55

Пише Љиљана Богдановић

Шта је у петнаестоминутном интервјуу загребачком „Глобусу“ тачно рекао истакнути светски мислилац Ноам Чомски, и може ли се веровати писању овог листа када преноси наводно убеђење филозофа да савремена европска ситуација погодује бујању фашистичких покрета у Грчкој, Србији, Мађарској, Аустрији…



„Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не плаше, већ зато што се ничега не стиде“, закључио је давно српски песник Јован Дучић, са познатом склоношћу да животно искуство кондензује у бритке и памтљиве дефиниције. Како се све савремени друштвени и медијски дискурс Хрватске државе одазива „политички некоректном“ уопштавању великог песника, на маштовит начин показано је у новом броју загребачког националног тједника „Глобус“.

ПИТАЊА И „БОМБА“
У броју 1124, од 22. јуна 2012, „Глобус“ је, наиме, објавио интервју са познатим светским мислиоцем и славним интелектуалцем Ноамом Чомским, у којем је, на раскошних пет страна, цедећи суву дреновину из тематизовања неколико општих и познатих друштвених и „светских“ питања о којима се саговорник радо и у деценијском континуитету изјашњава, објавио и једну „бомбу“: у Србији je могуће, то јест вероватно је јачање фашизма! Према овој, наводно јасно и циљано изреченој мисли Чомског, редакција тједника се идејно, уређивачки и графички са достојном пажњом одредила. Учинила је то „игнорирањем“ свих великих, у разговору додирнутих, тема, да би већ у насловном блоку штампала безмало цео језгровити и новини без сумње најдрагоценији одговор: „Еуропа као да чини самоубојство – нитко не види што се догађа јер је и даље на снази религија да је тржиште увијек у праву. Ово су околности у којима се фашистички покрети могу развити. Погледајте Грчку, Србију, Мађарску, Аустрију…“
Уколико то већ „нитко“ не „кужи“, будна новинарска савест у Хрвата, овако упадљивом презентацијом, показује се дораслом упозорењу да ће се дакле у Србији, а не у њиховој лепој земљи која се је л’ те и не помиње у овом нелепом контексту, фашизам повампирити. Или је, можда, реч о томе да и Чомски и поштена хрватска медијска елита, подразумевају као извесно да се у Хрватској то са фашизмом већ догодило, да је вампир – добро нахрањен – одавно оживео, што онда, разуме се, чини сувишним набрајање и ове земље у наведеном контексту будућности? О томе се може нагађати, но неке су ствари у вези са текстом и његовом презентацијом у новини далеко јасније. Признаје Тончи Антуновић, аутор овог-у-ходу-интервјуа, да у „’Глобусових’ ексклузивних 15 минута са највећим умом данашњице“ ни за брзу шалицу каве није било стварне могућности, али се ето посрећило да се извуче златни жетон који је дао могућност да се земљама без хипотеке фашизма, онако успут, то тешко одређење припише, те да уредници у опреми текста капитализују велики добитак. Управо су „капитализација“ и „сјај“ добитка побудили недоумице и питања у делу српске јавности, посебно оне која је упућена у ставове и мишљења „Глобусовог“саговорника, делом и због тога што пажљиво прати његова критичка јавна иступања. Међу онима који су са великом резервом дочекали ово наводно упозоравање мислиоца, оцењујући да је реч, уколико не о грубом фалсификату, онда извесно о тенденциозном учитавању „вишка значења“ или речима истргнутим из контекста, јесу и они еминентни интелектуалци који су неретко аутори и саговорници нашег листа. Изненађени „Глобусовом“ презентацијом размишљања угледног филозофа, најнепосредније су реаговали управо „Печатови“ сарадници и аутори који су у дугогодишњим професионалним и личним пријатељским контактима са славним МИТ-овим професором.
Како то да Чомски ако већ не препознаје фашизам код самих Хрвата (како актуелни, тако и онај који бележи историја), бива забринут могућим јачањем фашистичких покрета код Срба или Грка – народа који у својој историји готово да и немају овакав запис? Са питањем – шта је он тачно рекао – неколицина се директно обратила професору. Из низа ових неспорно занимљивих и значајних контаката са Чомским сада издвајамо речиту преписку Стефан Каргановић-Ноам Чомски, као и једно писмо Дајане Џонстон, блиске пријатељице и колегинице Чомског. „Глобусова“ непристрасност и професионална способност редакције добијају (не)очекивано обличје под светлом међуконтиненталне телефонске и интернет – кореспонденције!

ЧОМСКИ О ИНТЕРВЈУУ
Најпре је у писму од 23. јуна 2012, Чомски признао Стефану Каргановићу, адвокату и председнику „Историјског фонда Сребреница“, да се „не сећа ни интервјуа, ни новинара“.
Поводом овог одговора, Каргановић за „Печат“ коментарише: „Логично питање које одмах долази на ум јесте да ли би професор Чомски, као Јеврејин, приликом навођења земаља где би се могли стећи услови за појављивање фашистичке климе наводио Србију, изостављајући Хрватску где по многима таква клима већ две деценије постоји и развија се? За разлику од великог броја Американаца, професор Чомски врло добро зна где се на мапи света и Србија и Хрватска налазе, и шта се на том подручју догађало за време Другог светског рата, пре свега у односу на јеврејску заједницу.“
Како у наставку писма, Чомски од Каргановића потом тражи више појединости, односно копију и превод штампаног интервјуа, када то убрзо и добија, у наредном писму, 24. јуна 2012, он појашњава: „Хвала на допунским појединостима. Не сумњам да се интервју догодио, обично их има по неколико дневно. То што ви наводите су ствари које сам могао и сам рећи. То се односи и на реченицу у вези са којом постављате питање: ‘Погледајте само Грчку или Источну Европу, на примјер Србију, Мађарску, Аустрију. Такођер и западне земље. Ово су околности у којима се фашистички покрети јако лако могу појавити и развити. И код нас такође.’ Србија се ту не издваја посебно и не више од западних земаља или САД-а. У свим тим земљама фашистички покрети би лако могли да се појаве и развију. Не видим у томе ништа проблематично или контроверзно. Не бих знао шта друго да изјавим поред реченице у интервјуу.“
За „Печат“, Каргановић о овом писму Чомског каже :
„Пошто у свом првом одговору професор Чомски каже да нема изворни запис интервјуа са Тончијем Антуновићем, никада нећемо сазнати шта је он стварно Антуновићу рекао. Али Чомски се не сећа ни интервјуа, ни да је било разговора о Србији… Било би свакако грешка Чомском приписивати алузије које му каче они који су водили интервју са њиме. Њихова агенда је јасна: да од фашизма дистанцирају себе и да га, као прави ‘добри суседи’, вежу за друге. Како било, коментар Дајане Џонстон чини ми се као најприкладнији у вези са овим питањем.“

...
 
" ...ПРИЗНАЊЕ ДАЈАНЕ ЏОНСТОН
Др Дајана Џонстон, познати публициста и активисткиња, у писму од 25. јуна 2012, писму адресираном Каргановићу, али упућеном заправо српској јавности, а свакако после разговора са самим Чомским, разоткрива тенденциозну надградњу „накачену“ на плодове једног блиц-сусрета у Кабинету МИТ-а.
„Као што је Чомски написао, он радо и непрекидно даје такве интервјуе и приписује им врло мало важности. Лично бих рекла да Срби ово не би требало да узму претерано озбиљно. Срби познају стање у својој земљи боље од најистакнутијег интелектуалца. Није изненађујуће да хрватски лист злоупотребљава опуштене коментаре да би на тај начин Србе довео у неприлику“, пише Дајана Џонстон.
Како је заправо врло кратки одговор Чомског у којем се помиње Србија, уследио на питање које доводи у везу економску кризу и екстремне десне странке и покрете („Мислите ли да би се могао поновити политички сценарио из тридесетих , када је криза изродила нацизам и додатно разбуктала фашизам?“), Џонстон је у наставку обраћања српској јавности још одређенија – „Опаска коју наводи ‘Глобус’ није стандардна анализа коју би Чомски понудио. То је генерализација која се темељи на претпоставци, која је раширена на Левици, да одређене економске околности производе фашизам. Међутим, уопште не делим ту претпоставку. Појава фашизма у раном двадесетом веку била је углавном реакција на присуство (за које се сматрало да представља претњу) милитантног масовног комунистичког покрета који је инспирацију тражио у бољшевичкој револуцији. То је био период масовне мобилизације која је била у вези са масовном природом индустријске производње. Ситуација данас и природа економске кризе врло су различити. Поред тога, нацизам је био реакција једне врло моћне земље на понижавајући војнички пораз у Првом светском рату. Никаква реакција сличне врсте није видљива, нити вероватна у Србији, без обзира на то шта је земља преживела.“
Као добар познавалац не само српских већ и регионалних-западнобалканских прилика, Дајана Џонстон упућује и на један траг значајан за разумевање контекста у којем се искривљења и клевете попут ових уопште и могу разматрати као веродостојне. Траг води и до српских политичара!
Дајана пише: „Пошто се израз ‘екстремни национализам’ непрестано примењује од стране западних медија на малобројне српске политичаре који одмах не капитулирају на све западне захтеве, и пошто се ‘национализам’ (погрешно) поистовећује са ‘фашизмом’, читаоци западних медија лако формирају претпоставку да у Србији мора да постоји ‘опасност од фашизма’. Интервју који је Чомски дао на једноставан начин илуструје једну горку лекцију за Србе: без обзира на то шта они радили, мејнстрим медији ће инсистирати на негативној слици коју су српски противници исконструисали пре двадесет година. Чомски није одговоран за то, нити је вероватно да је он у могућности да то исправи.“
Чомски је наравно одговоран само за своје изјаве, никако за интерпретације тих изјава. За Србе и пред њима одговорнији су они који „капитулирају на све западне захтеве“, како рече и ова проницљива Американка.
Ови, пак, као што знамо, нису малобројни, већ су то српски политичари – у већини. Њихова сарадња јесте посредно уткана у арматуру раскошне клеветничке грађевине која притиска нацију и буја у суседним земљама. А што се пак Хрватске тиче, можда је у темеље њене велике невиности поводом „бујања и јачања фашизма“ ових дана уграђен још један, парадигматични камен. Уградио га је Саво Штрбац, директор Документационо-информативног центра „Веритас“, када је изјавио да је Хрватска „остварила сан и план бившег хрватског председника Фрање Туђмана, који је казао да ће проблем Срба, као реметилачког фактора бити решен када их буде у подношљивом броју“. До подношљивог броја, дабоме по фашистичкој методологији, стиже се на разне, некако увек сличне начине. Један је овај на који такође у „Веритасу“ упућују цитатом: „У Хрватској је од завршетка рата и ‘смиривања ситуације’ побијено 87 цивила Срба. Већином старијих повратника у Хрватску. Ниједан, али ниједан починилац није пронађен.“ Изостављамо, у овом склопу, цитирање дефиниција појмова „фашизам“ и „стид“." ...[/B]

Sa:
 

Back
Top