ОВДЕ ЖИВИМО КАО ЈЕВРЕЈИ ПОД ХИТЛЕРОМ Потресне исповести Срба из Хрватске
Бити Србин у Хрватској, у данима уочи и после прославе „Олује” исто је као бити Јеврејин у Немачкој почетком четрдесетих година прошлог века.
Ових дана се у мом селу Будачка Река крај Карловца осећам исто као и претходних 20 година - никако. Сећам се шта се догађало и видим да се, након свега, ништа није променило. Чак је последњих годину-две однекуд испливало још национализма и шовинизма.
Овако за „Блиц” сведоче Срби који живе у разним крајевима Хрватске, плашећи се, разумљиво, да открију свој идентитет. Њихове приче пренели смо аутентично, од речи до речи...
- Обични људи нерадо за медије говоре о свом положају, јер није баш време за истицање. Ипак, све што се догађало протеклих дана свакако изазива зебњу. Те поруке мржње и непријатељства су се врло отворено чуле - истиче за „Блиц” Милорад Пуповац, један од политичких лидера Срба.
Један од ретких који су хтели да се представе био је Слободан Малић (37), који живи у Карловцу. Ево његове приче...
Ових дана се у мом селу Будачка Река крај Карловца осећам исто као и претходних 20 година - никако. Сећам се шта се догађало и видим да се, након свега, ништа није променило. Чак је последњих годину-две однекуд испливало још национализма и шовинизма. Наравно да никако није угодно, поготово оних дана када они славе а ми тугујемо, али, просто, ту смо где смо.
У мом селу Морполачи, близу Бенковца, прошле недеље догодио се инцидент на хуманитарном православном скупу где смо хтели да прикупимо новац за подизање православне цркве. Група од 200 младића уз усташке покличе прекинула нам је концерт, а до сукоба није дошло само нашом присебношћу пошто нисмо одговорили на провокације. Од тада чисто српско село од 40 људи живи у још већем страху. Многи који су дошли код рођака аутомобилима са српским таблицама не смеју да иду на море колима.
Последњих година имали смо једну нашу плажу у заливу који смо прозвали „бројаница”, са све паркингом, да би овог лета то паркиралиште затворили и поставили обавештење како је намењено само за камп-приколице. У околини су све хрватска села, а има много Хрвата који су се доселили из Босне. Немамо пијаћу воду, а неће ни да нам уведу само зато што смо Срби. Такође, немамо ни аутобус до села. Осећамо се као Јевреји у Хитлеровој Немачкој.
