Не чути се о злочинима над Србима западно од Дрине. Напротив, годишњица сваког злочина и српслког страдања, како 1990ох тако и из времена ендехазије, се обиљежава, РТРС о сваком злочину прави прилог, медији у Српској сваком том злочину дају потребну пажњу, Зашто медији у Србији тим подсјећањима не дају потребну пажњу, често ни слова не напишу или ни секунде на електронским медијима не посвете, пизање је за уређивачку политику тих медија. Мада није очекивати да антисрпски медији (Н1, Нова, Данас, Бљуц, Б92, Смеће-инфо и остало смеће) пишу о страдањима Срба.
Дан жалости се не смије, не би смио, злоупотребљавати и прљати политиком, већ проглашавати зарад искреног поштовања и пијетета према нашим страдалницима, Што је и учињено ове године, 27.априла у Српској, због подсјећања и осандесетогодишњивце на жртве Јасеновца, је проглашен дан жалости. Зашто није и у Србији, друго је потање. Мада, Србију тресе ова обојена револуција у режији опасних подлаца, да ће ти свако такво чињење омаловажити. Уосталом довољно је видјети какав однос имају коловође ове обојене револуције пре,ма српским стратиштима. Да ли су икад поменули српска сттратишта? Никад. Да ли је ико од њих био 27 априла у Доњој Градини? Није.
Слиједећа ствар. Срби не смију упасти у замку да олако користе и проституишу појам геноцид. Што чине неки који пишу о ко зна колико ђеносајда и који су толико вестидни да чак и дешавања у некој касабици квалификују ђеносајдом. Не, није сваки масакр, покољ геноцид. Нити једсан масакр 1990их не смије се тако оквалификовати. Замка је и када провокатоири питају. Да ли је Јасеновац геноцид? Ни, није, Јасеновац, тачније Доња Градина, је само једно, истина највеће и најјезивије, стратиште од хиљаду у монструм творевини ендехазије кроз које је над Србима, Ромима и Јеврејима извршен геноцид, по монструозности егзекуција никад забиљежен у свјетској историји, За све друге догађаје у задњих сто година Срби не смију користити појам геноцид.