http://www.pescanik.net/images/stories/pdf/raspad_sfrj.pdf
i ja sam tako mislio,naime tad nisam pratio politiku onoliko koliko je bilo nuzno(inace bih pobegao na vreme)...
Evopocetak teksta da se ne gnjave neki sa citanjem svega:
Raspad Jugoslavije
Oni se kao otcepljuju, a mi im kao ne damo
Srđa Popović
«Srbi ne poštuju istinu. To je, misli se
ovde, naivnost, glupost i nemoć, ako se
oslanjaš na istinu i zavisiš od istine.»
(Sreten Ugričić)
«Ratovi 90-ih na teritoriji bivše SFRJ prouzrokovani su
separatističkim nastojanjima Slovenije, Hrvatske i BiH da se
na protivustavan način otcepe od SFRJ, što je
Predsedništvo SFRJ upotrebom vojne sile JNA pokušalo da
spreči i time očuva ustavni poredak i teritorijalni integritet
zemlje.»
Tako otprilike glasi osnovni stav Miloševićeve propagande
kojim je sve vreme opravdavao svoje postupke. Taj stav je
ujedno bio i osnova njegove odbrane pred Haškim
tribunalom. Taj stav je konačno ona monumentalna neistina,
busija, iza koje se i danas krije srpski nacionalizam:
• kada proglašava za heroje Karadžića i Mladića budući
da su oni «samo branili srpski narod» koji su separatisti
pokušavali da «otmu» od matice Srbije;
• i kada insistira na tvrdnji da «Srbija nije bila u ratu» i da
je sukob imao prirodu spontano nastalog «građanskog
rata» u kome je JNA samo nastojala da «razdvoji
sukobljene strane» i «zaštiti srpski narod».
Neistinitost ove teze može se možda najjednostavnije
dokazati «misaonim eksperimentom» u kome bi pretpostavili
da je SFRJ uspela da se održi (recimo, ranom vojnom
intervencijom spoljnih sila od čega je, prema sopstvenoj
2
izjavi u BBC-ovoj TV emisiji «Pad Jugoslavije», Karadžić sve
vreme najviše strepeo). Pod uslovima tog eksperimenta
uloga i delatnost Miloševića, Jovića i Kadijevića (naravno i
mnogih drugih koji su sprovodili njihove odluke) morala bi biti
po zakonima upravo te SFRJ (koju su «branili»)
kvalifikovana kao teško delo veleizdaje kažnjivo smrtnom
kaznom.
Misaoni eksperiment koji predlažemo je formulisanje
elemenata jedne optužnice po kojoj bi Milošević, Jović i
Kadijević odgovarali po tada važećim jugoslovenskim
zakonima, pred domaćim sudom, da nisu uspeli da unište SFRJ.